“Eko-škole“ Srbije u Kazahstanu na Konferenciji i Festivalu „Klimatskog paketa“
Na manifestacijama „Klimatski paket – 3. Međunarodna konferencija učitelja i nastavnika (Razmena iskustva edukatora, predstavljanje najboljih praksi i inovativnih nastavnih metoda u klimatskom obrazovanju), 2. Međunarodni festival učenika (Otvoren prostor za učenike da predstave svoje klimatske projekte, učestvuju u aktivnostima i predstave svoj doprinos klimatskim akcijama) i 1. „Škola o klimi“ (obrazovni program osmišljen da inspiriše mlade učesnike praktičnim aktivnostima, interaktivnim učenjem i mogućnostima da prodube svoje razumevanje klimatskih izazova i rešenja), koje se održavaju u Almatiju, u Kazahstanu, od 28. do 31.oktobra 2024. godine, učestvuju i Eko-škole Srbije.
Ovaj međunarodni događaj, uz prisustvo nastavnika i učenika iz 9 zemalja (Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Ruska Federacija, Srbija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan), organizovala je UNDP Regionalna kancelarija za Evropu i Aziju (UNDP Istanbul Regional Hub ), u okviru programa „Klimatski paket“ , stvarajući platformu za razmenu znanja, razmenu iskustava i jačanje obrazovanja o klimatskim promenama. U Srbiji program koordinira UNDP Srbija .
Priliku da prezentuju (inovativna) rešenja na temu klimatskih promena, imali su odabrani predstavnici na Nacionalnom konkursu za projekte zaštite životne sredine, fokusiranom na rešavanje problema “Klimatskih promena”:
Inovativna upotreba otpada dobijenog pri preradi žitarica: dobijanje aktivnog uglja i prečišćavanje vode, Autor: Natalija Petković, VIII-4 OŠ „Stefan Nemanja“ Niš, Mentori: Vesna Kocić, Vesna Vukojević
Skuter na vodonik: Ulazak u eko–prijateljsku budućnost, Autor: Aleksej Radovanović, VII razred, International School “Crnjanski” Jagodina, Mentor: Jelena Radenković
Upotrebi maštu, zasadi perma baštu, Autor: Dunja Milenković, VIII-5 OŠ „Toplički heroji“ Žitorađa, Mentor: Valentina Aščetović
Prezentacije ovih radova od strane učenika Dunje, Natalije i Alekseja, bile su veoma uspešne, kao i učešće na Konferenciji direktorke škole „Stefan Nemanja“ iz Niša Aleksandre Projović i nastavnika Valentine Aščetović (OŠ „Toplički heroji“ Žitorađa) i Vladimira-Vuka Petrovića (International School “Crnjanski” Jagodina).
Milan Cerovac, predstavnik UNDP Srbija, doprineo je da se učesnici iz Srbije predstave na najbolji način i razmene iskustva sa učesnicima iz ostalih zemalja.
Učenici iz Srbije su dobili posebna priznanja:
- Natalija za kreativnost u rešavanju problema,
- Dunja za održivost rešenja datog projektom i
- Aleksej za inovativnost rešenja i za najbolju fotografiju za vreme trajanja događaja.
Projekat Klimatski paket, podržan od UNDP, realizuje konzorcijum koji predvodi strukovno udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine , koja je i nacionalni operater međunarodnog programa Eko-škole u Srbiji, zajedno sa partnerima: udruženje građana „Zlatiborski krug“ i „Mikser“. Na događajima u Kazahstanu prisutne su i Aleksandra Mladenović, nacionalna koordinatorka za program Eko-škole u Srbiji i koordinatorka projekta „Klimatski paket“ i prof. dr Anđelka Mihajlov, nacionalni mentor programa Eko-škole i tim lider implementacionog tima projekta za Srbiju.
EKO-SISTEM I “ZELENA STOLICA”: PROJEKAT „GRADOVI SPREMNI ZA KLIMATSKE PROMENE“
Konsultacije i radionica za pripremu predloga Strateškog plana mreže “Zelena stolica” organizovani su u okviru trećeg ciklusa EKO-SISTEM programa podrške „Gradovi spremni za klimatske promene“, u oktobru 2023. godine. Vodeći partner je Centar modernih veština, a partneri Arhus centar Novi Sad, Fondacija BFPE za odgovorno društvo i Ambasadori održivog razvoja i životne sredine. Cilj projekta je bio dalje unapređenje rada i osnaživanje mreže „Zelena stolica“. Ovoga puta tema projekta su prilagođavanje klimatskim promenama na lokalnom nivou.
U sredu 31. maja 2023. na konferenciji „EKO+SISTEM – Dobro upravljanje životnom sredinom“ potpisani su ugovori i projekat je zvanično počeo. Zelena stolica je jedna od deset podržanih mreža.
Tokom implementacije projekta, održane su konsultacije sa predstavnicima lokalnih zajednica: Kruševac, Pirot, Požega, Sremska Mitrovica i Subotica, kako bi se podstaklo zagovaranje na lokalnom nivou, vezano za prilagodjavanje i ublažavanje klimatskih promena.
Predstavnica Ambasadora održivog razvoja Aleksandra Mladenović radila je na pripremi modela lokalne inicijative za grad Kruševac, koja sadrži mere za ublažavanje klimatskih promena na lokalnom nivou. Kao deo mentorskog rada, održana su dva on-line tematska sastanaka, na kojima je pružena mentorska podrška timu za sačinjavanje lokalne inicijative, koja uključuje koncept mera koje će predložiti jedinici lokalne samouprave. Mentorski rad rezultirao je većoj koheziji lokalnog tima, jačanju međusobne komunikacije i postizanju dogovora o zajedničkoj klimatskoj akciji na lokalnom nivou.
Predlog mera i preporuka za prilagođavanje klimatskim promenama i ublažavanje uticaja klimatskih promena, za jedinice lokalne samouprave
Opšte mere
- Uključiti set mera i preporuka za prilagođavanje na klimatske promene prilikom izrade prostorno-planskih i strateških dokumenata, Planova razvoja, Lokalnih akcionih planova zaštite životne sredine.
- Izgradnja, jačanje i unapređenje kapaciteta na opštinskom nivou za: a) adaptaciju na klimatske promene kako bi se adekvatne mere uvele u politike i proces donošenja odluka na lokalnom nivou, b) planiranje i sprovođenje klimatskih politika, kao i modelovanje GHG emisija na lokalnom nivou i c) prikupljanje, analizu i upotrebu podataka (sa fokusom na upotrebu GIS-a), naročito onih koji se tiču rečnih slivova, karti poplava, zona zaštite vodoizvorišta, zona rizika od erozije i sl.
- Organizovanje obuka i seminara o dostupnim fondovima predviđenim za realizaciju projekata koji su direktno vezani za klimatske promene (obnovljivi izvori, energetska efikasnost), zajednički treninzi i seminari u cilju jačanja institucionalnih kapaciteta i unapređenja multisektorske saradnje.
- Priprema edukativnih priručnika kako bi se poboljšalo razumevanje ranjivosti pojedinih sektora na uticaje klimatskih promena i izgradila otpornost i adaptivni kapacitet lokalne zajednice.
- U saradnji sa višim nivoima vlasti jačati kapacitete (tehničke i ljudske) službi za zaštitu i spašavanje na lokalnom nivou sa ciljem preduzimanja organizovanih i efikasnih mera zaštite i spašavanja.
- Uspostavljanje sistema ranog upozorenja za upravljanje ekstremnim klimatskim događajima (za sve tipove klimatskih hazarda: poplave, suše, klizišta, šumske požare i sl.).
- Korišćenje digitalnih tehnologija za praćenje ekstremnih klimatoloških situacija (npr. praćenje dronovima, praćenje u realnom vremenu, itd.).
- Uspostavljanje jedinstvene baze podataka o sušama, poplavama i klizištima i štetama koje nastaju od njih.
- Prilagoditi Lokalne planove protiv-požarne zaštite u kontekstu adaptacije na klimatske promene; osigurati rezervne količine vode, izgradnjom ili postavljanjem rezervoara za vodu i dr. za efikasnu zaštitu od požara (posebno na otvorenom prostoru).
Mere po sektorima
– poljoprivreda
- Unaprediti znanje poljoprivrednika o uticajima klimatskih promena i upoznati ih sa primerima dobre prakse iz država Evropske unije, ali i iz zemalja iz okruženja.
- U organizovanoj poljoprivrednoj proizvodnji uspostaviti sistem protivgradne zaštite.
- Poboljšati infrastrukturu za navodnjavanje i osigurati dovoljne količine vode za navodnjavanje obradivih površina, naročito za potrebe obavljanja poljoprivredne proizvodnje koja se odvija na otvorenom i samim tim je izložena vremenskim uticajima.
- Vršiti prihvat i kaptiranje velikih voda kada ih ima i stavljanje na raspolaganje u uslovima potrebe putem izgradnje veštačkih akumulacija čime se pored proizvodnje električne energije stvaraju i uslovi za razvoj turizma, vrši zaštita od poplava nizvodnog područja i osigurava voda za navodnjavanje.
- Sprovoditi mere za poboljšanje hlađenja u poljoprivredi (izgradnja zaklona od sunca, odgovarajućeg smeštaja, postavljanje ventilatora i prskalica).
- Subvencionisati male poljoprivredne proizvođače, a naročito u kontekstu smanjenih prihoda i poljoprivrednih prinosa tokom sušnih perioda.
- U poljoprivredi podsticati korišćenje adekvatnih sorti tolerantnijih na toplotu i sušu, promeniti obrasce useva, ciljane prakse upravljanja zemljištem, strukturu poljoprivrednih gazdinstava, adaptivni kapacitet poljoprivrednika.
- Primena mera usmerenih ka sprečavanju bolesti biljaka, zagrevanja zemljišta, i sl.
- Stvoriti uslove i jačati svest poljoprivrednika za adekvatno upravljanje poljoprivrednim otpadom u cilju smanjenja emisija od metana.
– šumarstvo
- Maksimalno kontrolisati nelegalnu seču šume i sprovesti mere zdravstvene zaštite šuma (pojava patogenih gljiva, pojava šumskih požara, definisati mere kao odgovor na snežne oluje, udare vetra, mrazeve i dr.).
- Intenzivirati pošumljavanje u područjima izloženim klizištima i eroziji zemljišta kako bi se smanjio rizik od nastanka novih klizišta.
- Uspostaviti sveobuhvatan monitoring područja izloženih riziku od erozije i klizišta sa pripremom planova i karata i akcionog plana za prevenciju i kontrola nad njihovim sprovođenjem.
– građevinarstvo
- U cilju smanjenja rizika od klizišta uspostaviti kontinuirano praćenje i dokumentovanje nezakonite i neplanske gradnje stambenih i drugih objekata i dosledno sprovoditi propise koji regulišu uslove gradnje.
– vodoprivreda
- Planirati izgradnju sistema za povezivanje na kanalizacionu mrežu i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
- Predvideti stalno ulaganje u preventivne mere zaštite i spašavanja, kao i puna koordinacija sa svim akterima koji imaju uticaj na poplave.
- Nabavka adekvatnih materijalno-tehničkih sredstava i opreme značajne za pružanje i organizovanje svih mera koje utiču na stepen ugroženosti ljudi i materijalnih dobara od poplava.
- Obezbediti blagovremenu i potpunu informisanost građana o svim merama i radnjama koje opština preduzima u cilju smanjenja rizika od nastanka poplava, kao i podizanje svesti građana o mogućim posledicama poplava.
- Uspostavljanje jedinstvenih međuopštinskih i regionalnih mera zaštite od poplave i jedinstvenog sistema upozoravanja i obaveštavanja nadležnih struktura o nadolazećoj opasnosti, kao i potreba izgradnje zajedničkog (jedinstvenog) sistema upravljanja hidroenergetskim objektima koji imaju regionalni karakter.
– zaštita prirode
- Primena mera zasnovanih na prirodi (eng. Nature Based Solutions), kao što je održavanje i obnova prirodnih vodenih ekosistema (npr. reka, povezivanje rečnih kanala i meandera), pošumljavanje, obnova i održavanje travnjaka, tampon pojasa, adekvatno upravljanje zemljištem, itd, jer su mere zasnovane na prirodi efikasnije od tehničke infrastrukture za zaštitu od poplava (nasipi, kanali i slično), i u ekološkom i ekonomskom pogledu.
– upravljanje otpadom
- Sprovesti mere za smanjenje otpada koji se deponuje i adekvatno prikupljanje komunalnog otpada (mreže za prikupljanje u ruralnim područjima, izgradnja reciklažnih dvorišta, nabavka specijalizovane opreme za prikupljanje otpada, kao i aktivnosti na edukaciji i podizanju svesti kod lokalnog stanovništva o značaju ove teme).
– rodna ravnopravnost i ljudska prava
- Na lokalnom nivou raditi na povezivanju rodne ravnopravnosti i klimatskih promena, kao i ostvarivanju jednakih prava za sve, posebno ugrožene grupe (npr. mladi, Romi, žene, lica sa posebnim potrebama…), primenom mera ublažavanja klimatskih promena.
Da li će se zaustaviti zagađenje hemikalijama?
Peta međunarodna konferencija o upravljanju hemikalijama (ICCM5) održava se u Bonu, Nemačka, od 25. do 29. septembra 2023. Ima za cilj da na globalnom nivou postavi novi instrument za upravljanje hemikalijama i otpadom. Strateški pristup međunarodnom upravljanju hemikalijama (SAICM) potpisan je 2006. godine na prvoj sesiji Međunarodne konferencije o upravljanju hemikalijama. SAICM je jedinstvena globalna strategija za stvaranje sveta u kome se hemikalije više ne proizvode ili koriste na načine koji štete ljudskom zdravlju i životnoj sredini. Prethodio joj je nastavak četvrte sednice Međusedsijskog procesa za razmatranje strateškog pristupa međunarodnom upravljanju hemikalijama (SAICM) i dobrog upravljanja hemikalijama i otpadom nakon 2020. (IP4.3), koja se se održala od 23. do 24. septembra 2023.
“Ambasadori odrzivog razvoja i životne sredine” učestvuju na ovim skupovima, samostalno, kao organizacija akreditovana u UNEPu i Fokalna NVO SAICM organizacija u Srbiji, kao u timu IPEN-a. IPEN je pre svih ovih sastanaka, održao sastanak organizacija koje učestvuju u radu IPENa. Na sastanku takođe učestvuje NVO ALChem iz Srbije.
Na Konfereciji radno učestvuje i zvanična delegacija Srbije.
Poslednjeg dana Konferencije tekst koji ce biti usvojen se i dalje usaglasava.
Usvojeni dokumenti će se moći naći na ICCM5 web stranici i na SAICM web stranici
Photo by Oliver Baldes:
BViS: Upravljanje rizikom u sektoru vode, sanitacije i mikroplastike u regionu Balkana
Da bi se poboljšalo upravljanje vodom, sanitacijom i otpadom u Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini, uveden je i tematski proširen alat za upravljanje rizicima „Planiranje bezbednosti vode i sanitacije“ (BViS), koji sadrži različite interaktivne obrazovne predloge aktivnosti za škole – uključujući teme o menstruaciji i (mikro)plastici. Obrazovni materijali su objavljeni u Kompendijumima, kao i na onlajn obrazovnoj platformi Učionica o vodi . Obrazovni materijali na akademskom nivou se razvijaju u saradnji sa univerzitetima za studijske programe relevantne za ove teme. Da bi se poboljšala rodna ravnopravnost, pripremaju se analize situacije o menstrualnom siromaštvu i rodnoj ravnopravnosti u VSiH (voda, sanitacija i higijena) objektima i profesijama, što će služiti za izradu preporuke za preduzimanje konkretnih akcija. Aktivnosti će biti propraćene kampanjama za besplatno obezbeđivanje menstrualnih proizvoda u javnim zgradama i školama, kao i protiv fiskalne diskriminacije u vezi sa menstrualnim proizvodima. Cilj je da se uspostavi rodno ravnopravna situacija VSiH u zemljama u projektu na dugoročnoj i održivoj osnovi.
U saradnji sa JP „Ada Ciganlija“ i Eko-školom „Sedma beogradska gimnazija“, Ambasadori održivog razvoja su pripremili materijal za ispitivanje prisustva mikroplastike u životnom okruženju: Mikroplastika , Zaustavljanje poplave plastikom . U narednom periodu će se kroz mrežu Eko-škola ispitivati prisustvo mikroplastike na različitim lokalitetima i sumirati rezultati dobijeni iz Eko-škola.
Ambasadori održivog razvoja su uspešno realizovali aktivnosti u prethodnom periodu, uz veliki doprinos Eko-škola
Duži opis
U zemljama uključenim u projekat: Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini, evidentiran je nedostatak vode za bezbedno korišćenje, sanitacije, održivog sistema otpadnih voda i nepostojanje održivog Sistema upravljanja otpadom, posebno u ruralnim područjima, što može imati ozbiljne posledice po životnu sredinu i zdravlje stanovništva. Cilj organizacije “Žene angažovane za zajedničku budućnost” (WECF) i lokalnih partnerskih organizacija je da dalje razviju ili uvedu instrument „Planiranje bezbednosti vode i sanitacije“ (BViS) u ciljnim zemljama. Ovim pristupom se razvijaju metode za upravljanje rizikom za korišćenje vode, sanitaciju, objašnjavaju se mere za minimiziranje rizika i poboljšanje situacije sa vodom i sanitacijom.
U prethodnom projektnom periodu razvijen je onlajn obrazovni portal „Ucionica o vodi“ na kojima su interaktivni edukativni materijali o temama VSiH (voda, sanitacija i higijena). Ovaj material je dostupan na makedonskom, rumunskom, albanskom i srpskom jeziku i biće slobodno dostupan. U toku novog projektnog ciklusa, obrazovne mere i mogućnosti prikazane u okviru Kompendijuma biće adaptirane za BiH, nastavnike, učenike i različite aktere iz administracije, politike i zainteresovanih institucija. U Severnoj Makedoniji deca sa smetnjama u razvoju su uključena u obrazovne aktivnosti, za šta su prilagođeni nastavni materijali. U saradnji sa severnomakedonskim i albanskim univerzitetima razvijaće se obrazovni materijal na akademskom nivou. Razvijaće se interaktivni i prlagođeni edukativni materijali o mikroplastici, koji će se koristiti u dodatnim edukativnim aktivnostima. Neki od materijala će biti digitalizovani i uključeni u „Učionice o vodi“. Menstrualni zdravstveni menadžment (MZM) je takođe u fokusu novog projekta. Pored toga, projektni partneri će pripremiti analizu troškova i koristi menstrualnih proizvoda i sprovesti anketu o menstrualnom siromaštvu. Nakon dobijenih rezultata, biće organizovana kampanja koja će pozivati na obezbeđivanje besplatnih menstrualnih proizvoda u školama i javnim institucijama. Severnomakedonski partneri rade sa rodnim organizacijama protiv rodno specifične poreske diskriminacije, npr. u menstrualnim proizvodima. Da bi se analizirala rodna ravnopravnost u sektoru VSiH, prikupljanje podataka se vrši u svim zemljama uključenim u projekat, na osnovu čega se naknadno razvijaju preporuke za akciju.
Ambasadori održivog razvoja će nastaviti rad sa Eko-školama kako bi se podigli kapaciteti nastavnika vezano za teme voda+sanitacija+higijena. Jedino na taj način će nastavnici svojim daljim aktivnizmom moći da skrenu pažnju donosilaca odluka, na lokalnom i nacionalnom nivou, posebno u ruralnim i manje razvijenim zajednicama, na probleme u bezbednosti vode i sanitaciji.
Dodatno, u saradnji sa JP „Ada Ciganlija“ i Eko-školom „Sedma beogradska gimnazija“, Ambasadori održivog razvoja su pripremili materijal za ispitivanje prisustva mikroplastike u životnom okruženju: Mikroplastika . Kroz mrežu Eko-škola će biti ispitano prisustvo mikroplastike na različitim lokalitetima.
________________
„Look Up!”
Panel 1: ,,Stepen cirkularnosti domaće privrede kao uslov za harmonizaciju sa EU” Panel 2: ,,eMOBILITY – put od budućnosti do stvarnosti”Panel 3: ,,Zelena gradnja kao sastavni deo održive budućnosti”Panel 4: „Obnovljivi izvori energije, realnost ili mit” Panel 1: „Otpad kao energent i resurs reciklažne industrije” Panel 2: ,,Zeleni vodonik kao gorivo budućnosti” Panel 3: ,,Istorijski otpad” Panel 4: ,,Energetska efikasnost”
Učešće na međunarodnim sastancima (avgust, septembar i oktobar 2022.)
- učešće na Svetskoj nedelji voda – World Water Week 2022, Stokholm, Švedska
- učešće na 4.Sastanku međusesijskog procesa (IP4) za razmatranje daljeg razvoja okvira strateškog pristupa međunarodnom upravljanju hemikalijama (SAICM) za period posle 2020. godine, Bukurešt, Rumunija
- Godišnja EXI konferencija i poseta Saveznom ministarstvu za životnu sredinu, zaštitu prirode, nuklearnu sigurnost i zaštitu potrošača Nemačke, Berlin (Sa “Izvoznom inicijativom za zaštitu životne sredine” (EXI), Savezno ministarstvo životne sredine Nemačke, podržava nemačke GreenTech kompanije od 2016. godine u razvoju inovativnih tehnologija prijateljskih po životnu sredinu; AOR je jedna od organizacija finansiranih u okviru projekta)
- Predstavnik AOR Miljan Vinković učestvovao je na seminaru ,, Balkan citizen energy amabasador” koji se održao u Tirani 1. i 2. septembra. Predavanja (o solarnoj energiji) su se održavala na ,,Polis Universitiy”.
- seminar o obrazovanju o održivom razvoju u regionu Karpata (Zakopane, Poljska) u organizaciji Sekretarijata Karpatske konvencije
- OEWG1 – UNEP Panel o veze nauke i politike u hemikalijama, otpadu i sprečavanju zagađenja (Najrobi, Kenija, hibridni sastanak)
- Predstavljanje Zelene agende i strategija cirkularne ekonomije u zemljama Zapadnog Balkana na Seminaru o cirkularnoj ekonomiji, Ankara, Turska
- Deveta ministarska konferencija Životna sredina za Evropu “Transforming planet”(Environment for Europe), Kipar
- AOR je suorganizator nekoliko pratećih događaja, u okviru kojih je govorila predsednica AOR….
Upravljanje otpadom i hemikalijama – učešće na SAICM IP4 u Bukureštu
Predstavnica AOR je učestvovala na 4.sastanku međusesijskog procesa (IP4) za razmetranje daljeg okvira strateškog pristupa međunarodnom upravljanju hemikalijama (SAICM), za period posle 2020., u Bukureštu, avgusta/ septembra 2022., nastavljajuči aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom i hemikalijama.
Organizacija Ambasadori održivog razvoja i životne sredine je Nacionalna NVO fokalna tačka za SAICM.
Iz Srbije, pored Ambasadora održivog razvoja i životne sredine (AOR), učestvovala je i organizacija ALHem
Kompilacija preporuka u vezi sa Strateškim pristupom upravljanjem hemikalijama i otpadom nakon 2020. godine, za razmatranje na petoj sednici Međunarodne konferencije o upravljanju hemikalijama, data je u Izveštaju kopredsedavajućih. Detaljnije o samom sastanku i daljim sagledanim koracima možete pogledati ovde
“Svetska nedelja vode”, Stokholm online i uz lično prisustvo, od 23. avgusta do 1. septembra 2022.
„Svetska nedelja vode“ je konferencija za ljude koji shvataju da rešavanje najvećih izazova našeg vremena često počinje vodom. Konferencija se sastoji od širokog spektra tema, od bezbednosti hrane i zdravlja, do poljoprivrede, tehnologije, biodiverziteta i klimatske krize. Svaka konferencija ima svoju temu koja se istražuje iz mnogo različitih perspektiva.
Na „Svetskoj nedelji vode“ učestvuju donosioci odluka, poslovni lideri, urbanisti, aktivisti i istraživači iz celog sveta. Mnogi su pioniri koji su pronašli nove i pametnije načine upravljanja vodom. Na konferenciji učestvuju ljudi koji žele da podele nove ideje, nauče jedni od drugih i sarađuju na inovativnim rešenjima. Svetska nedelja voda je takođe važno mesto susreta kreatora politike i institucija koje imaju zajednički cilj da ubrzaju napredak u međunarodnim procesima koji se odnose na vodu, održivi razvoj i klimu.
Više o „Svetskoj nedelji vode“ na linku: https://www.worldwaterweek.org/
U fokusu ovogodišnje „Svetske nedelje vode“ su alati i metodologija kako obezbediti čistu vodu i bezbedne sanitarne uslove u ruralnim oblastima Afrike i Azije. Izloženi su različiti modeli toaleta, septičkih jama, prečišćivača otpadnih voda iz toaleta, predstavljene su aplikacije koje mogu da prate rad komunalnih usluga, koje obezbeđuju pražnjenje septičkih jama i dolaze po pozivu, interesantna je online igra koja simulira različite predloge kako koristiti vodne resurse u jednoj lokalnoj zajednici na održiv način, uz podršku lokalnih donosilaca odluka i stvaranje ograničene dobiti…brojni su prateći događaji o vodi kao ključnom resursu u kontekstu obrazovanja, korišćenja, biodiverziteta, smanjenja pritiska od poljoprivrede i privatnog sektora.
Deo Konferencije posvećen je naučno-istraživačkim radovima mladih, koji su pokušali da nađu održiva rešenja za probleme prekomernog korišćenja vode u poljoprivredi i zagađenja od poljoprivrede, kroz bioprečišćavanje i simuliranje modela koji postoje u prirodi. Mladi se takmiče sa različitih kontinenata, udruženi u zajedničkoj borbi za bezbednu vodu i sanitarne uslove.
Opšti utisak je da voda postaje sve više resurs na kome se može ostvariti profit, ali je nedovoljno pažnje bilo posvećeno borbi protiv klimatskih promena i kako održati bezbednim vodne resurse, imajući u vidu godine iza nas i godine koje nam predstoje, uz izazove sve evidentnijih suša i nestašica vode. Možda bi trebalo više pažnje posvetiti ovoj temi u regionu Zapadnog Balkana i zajedno sa istraživačkim institucijama, univerzitetima, donosiocima odluka, lokalnim zajednicama i obrazovnim ustanovama, ali i privrednim subjektima, pokušati da nađemo rešenja kako ublažiti probleme nestašice vode i obezbediti povoljne uslove da vodu kao vrlo važan resurs počnemo da koristimo na održiv način.
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine učestvuju na ovogodišnjoj „Svetskoj nedelji vode“, u okviru projekta: „Razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama“ (https://ambassadors-env.com/project/watsanplan/). Projekat je bio dvogodišnji i realizovan je uspešno većim delom tokom pandemije Covid-19, uspeli smo da održimo treninge za nastavnike i učenile u Aleksandrovcu o bezbednosti vode i sanitaciji, napravljena je grupa za Vodu, sanitaciju i higijenu u srednjoj školi u Aleksandrovcu, urađeno je preko 50 nitratnih testova u seoskim sredinama u različitim delovima Srbije, učestvovali smo na okruglom stolu u Severnoj Makedoniji, pripremili smo Kompendijume na srpskom i stigli smo do Stokholma i “Svetske nedelje vode”, gde su u oviru same konferencije online predstavljeni rezultati projekta ne samo u Srbiji, nego i u drugim susednim zemljama gde je projekat realizovan (Severna Makedonija, Rumunija, Albanija).
Poziv na akciju za sutrašnjicu bez toksičnih hemikalija
Hitan poziv za usvajanje snažnog SAICM okvira za period posle 2020. godine (SAICM-Beyond -2020-Framework) kojim se osigurava bezbedno upravljanje hemikalijama i otpadom!
Poziv na delovanje možete potpisati ovde:
adDWW2dW–T_46_JiWjgg/viewform
Ambasadori održivog razvoja su podržali inicijativu!
Sve veća proizvodnja i korišćenje štetnih hemikalija, zagađenje i otpad prerasta u treću planetarnu krizu [1], pored već postojećih kriza uzrokovanih klimatskim promenama i ugrožavanjem biodiverziteta. Neophodno je hitno delovanje usmereno na rešavanje celokupnog životnog ciklusa hemikalija, uključujući i fazu otpada, čime bi se istovremeno rešavale i pretnje po ljudsko zdravlje i životnu sredinu koje polaze od enormne upotrebe hemikalija, preko lošeg upravljanja hemikalijama i otpadom, do sve veće proizvodnje i eksploatacije sirovina. Mi, dole potpisane organizacije, upućujemo zajednički hitan poziv vladama, industriji i drugim zainteresovanim stranama da rade na stvaranju budućnosti bez toksičnih hemikalija. Pozivamo ih da aktivno smanje svoj hemijski otisak i da prevencija,
smanjenje i dobro upravljanje hemikalijama i otpadom postanu prioritetno pitanje.
Količine hemikalija koje se trenutno koriste u industrijskim procesima, poljoprivredi i proizvodima za svakodnevnu upotrebu utiču na masovno izlaganje ljudi i ekosistema štetnim supstancama. Sveprisutna, prekomerna i često nekontrolisana upotreba hemikalija, njihovo nepravilno skladištenje i odlaganje, akcidentne situacije i generisanje velikih količina otpada uopšte, a posebno loše upravljanje otpadom, dovode do oslobađanja štetnih hemikalija u
životnu sredinu, lance ishrane i žive organizme. One zagađuju vazduh, zemljište i vodu, imaju štetno dejstvo na divlje životinje i uzrokuju gubitak biodiverziteta. Izloženost opasnim hemikalijama dovodi do reproduktivnih i neuroloških poremećaja, utiče na više generacija, a između ostalog dovode i do gubitka sredstava za život. Teret nesrazmerno pada na finansijski najugroženije, najranjivije i marginalizovane grupe, kao što su starosedelačke zajednice, stanovnike juga planete, radnike u industriji i poljoprivredi, žene i decu. Sve ovo čini upravljanje hemikalijama i otpadom sveobuhvatnim pitanjem.
Strateški pristup međunarodnom upravljanju hemikalijama (SAICM) i Deklaracija iz Dubaija, usvojeni 2006. godine na Prvoj međunarodnoj konferenciji o upravljanju hemikalijama (ICCM1), imali su za cilj postizanje dobrog upravljanja hemikalijama i otpadom tokom celokupnog životnog ciklusa do 2020. godine[2] . Danas, u 2022. godini, postoji još hitnija potreba za delovanjem. SAICM je identifikovao važna pitanja i stvorio višesektorsku platformu i proces sa više zainteresovanih strana za delovanje, koji uključuje vlade, civilno društvo, kompanije, univerzitete i naučnu zajednicu. Međutim, opšti cilj nije postignut, a ostvareni napredak je nedovoljan i uglavnom je ograničen na prikupljanje informacija, dok je preduzeto samo nekoliko konkretnih mera za smanjenje rizika. Štetni uticaji na zdravlje ljudi i životnu sredinu od eksploatacije sirovina, proizvodnje, upotrebe i odlaganja hemikalija i dalje postoje.
Vremena za gubljenje nema.
Potreban nam je sporazum za snažan SAICM okvir za period posle 2020. godine koji zahteva više od Deklaracije iz Dubaija o međunarodnom upravljanju hemikalijama[3] i obezbeđuje ambiciozno smanjenje i prevenciju štetnih hemikalija i otpada na globalnom nivou, a koji će doneti stvarne promene, uključujući primenu bezbednijih
alternativa. Naša vizija je svet u kome hemikalije i otpad više nemaju štetan efekat na zdravlje ljudi i životnu sredinu i gde svi ljudi žive u bezbednom i zdravom okruženju, bez pretnji za ekosisteme i buduće generacije od toksičnih hemikalija. Pozivamo sve zainteresovane strane da se posvete ovom cilju i povećaju svoj angažman, izražavajući konkretnu volju za smanjenjem zagađenja naše planete. Potreban nam je novi SAICM okvir za period posle 2020. godine koji će:
● Prepoznati i primeniti principe predostrožnosti i održivosti kao osnovne principe i obrazloženje svih mera. Pratiti hijerarhiju prevencije, eliminacije i minimizacije opasnih hemikalija.
● Uključiti mogućnost pokretanja obavezujućih elemenata upravljanja hemikalijama i otpadom u celokupnom životnom ciklusu, uključujući eksploataciju sirovina, proizvodnju, upotrebu i odlaganje hemikalija.
● Utvrditi ambiciozne ciljeve. Učiniti nacionalne akcione planove obavezujućima za sve zainteresovane strane na koje se SAICM odnosi, a naročito aktivnosti koje se odnose na implementaciju i monitoring. Uključiti konkretne aktivnosti za rešavanje pitanja koja izazivaju zabrinutost u SAICM nacionalnim akcionim planovima, kao i za samo
obrazovanje i mere podizanja svesti. Osigurati da se primenjuje grupni pristup regulisanja hemikalija sličnih hemijskih struktura u odgovarajućim akcionim planovima.
● Uspostaviti mehanizme za sprovođenje i izveštavanje o napretku, nezavisni monitoring i mehanizme za poštovanje propisa.
● Realizovati sprovođenje na svim nivoima (lokalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou) i osigurati ga kroz nacionalne akcione planove. SAICM okvir za period posle 2020. godine uskladiti sa drugim globalnim sporazumima, uključujući budući pravno obavezujući Sporazum o plastici[4] ili buduću međunarodnu regulativu o pesticidima[5].
● Obezbediti višesektorski karakter SAICM i učešće više zainteresovanih strana. Osigurati da se pregovarački proces odvija na način koji garantuje jednako i pravedno učešće svih zainteresovanih strana i nosilaca prava, kao i mogućnost uvođenja doprinosa, posebno civilnog društva.
● Obezbediti solidno, održivo i pouzdano finansiranje internalizacijom eksternih troškova, po principu zagađivač plaća. To bi se moglo postići koordinacijom poreza na hemikalije koji ubiru države u kojima se hemikalije proizvode[6], obezbeđujući i dajući prioritet podršci zemljama u razvoju. Organizacije civilnog društva, starosedelačke i naučne zajednice, uključujući naučne zajednice građana treba da imaju pravo na finansiranje. Treba istražiti i sprovesti dalje opcije za primenu principa zagađivač plaća.
● Osigurati da SAICM okvir za period posle 2020.godine rešava identifikovane nedostatke iz prethodnog okvira, posebno da se razvijaju rešenja za sva već identifikovana prioritetna pitanja koja izazivaju zabrinutost (eng. Issues of Concern-IoC) i da se shodno potrebama uključuju nova. Na aktuelnim prioritetnim pitanjima treba raditi sve do
rešavanja istih[7]. Ovo uključuje npr. globalnu zabranu veoma opasnih pesticida (eng.Highly Hazardous Pesticides-HHP) i njihovu zamenu agroekološkim sredstvima u skladu sa odlukom ICCM4, mere za smanjenje izloženosti ljudi i životne sredine hemikalijama koje remete rad endokrinog sistema (eng. Endocrine Disrupting Chemicals-EDC), kao i transparentnost i sledljivost informacija o hemikalijama u proizvodima.
● Osigurati globalno jednake nivoe bezbednosti svuda i za svakoga. Države moraju da obezbede zaštitu ljudi i životne sredine kroz zakone i propise kojima pozivaju proizvođače na odgovornost u celokupnom lancu snabdevanja i tokom celog životnog ciklusa. Ukloniti neetičke i neprihvatljive dvostruke standarde.
● Podržati pristup obavezujućem Globalnom minimalnom standardu o transparentnosti[8] kao prvom koraku za hemikalije u proizvodima i uvođenju obeležavanja u skladu sa smernicama UNEP SCP[9]. Ovim se može obezbediti
transparentnost i sledljivost, koje su, zajedno sa pravom na znanje, ključni zahtevi za bezbednu cirkularnu ekonomiju na globalnom nivou. Pored toga, ovim se pomaže u otklanjanju dvostrukih standarda pri prodaji proizvoda u zemljama sa manje ambicioznim zakonodavstvom o hemikalijama, čime se osigurava jednak nivo
bezbednosti svuda i za svakoga.
● Proceniti izloženost i rizik ljudi od opasnih hemikalija, u zavisnosti od područja stanovanja, zanimanja, socijalnog i ekonomskog statusa, starosti i pola. Uzeti u obzir da su deca posebno osetljiva na opasne hemikalije i da moraju biti zaštićena tako da ne pretrpe posledice zagađenja pre nego što se i rode.
● Osigurati bolju zaštitu žena od opasnih hemikalija, sprovođenjem rodno odgovornih politika, uvođenjem rodne ravnopravnosti i prikupljanjem podataka razvrstanih po polu. Prepoznati i podsticati lidersku ulogu žena u društvu, politici i nauci, kao i unutar SAICM okvira za period posle 2020. godine. Uzeti u obzir da su žene podložnije štetnim
hemikalijama od muškaraca i da imaju različite periode ranjivosti, npr. tokom trudnoće. Takođe su drugačije izložene toksičnim hemikalijama zbog svoje rodne uloge.
● Prepoznati principe i vrednosti univerzalnih ljudskih prava[10]. Podržati sve nosioce prava u skladu sa odgovarajućim međunarodnim odlukama i deklaracijama[11].
● Prepoznati principe Deklaracije iz Rija o životnoj sredini i razvoju i principe Agende 2030 kao osnovu.
● Prepoznati ulogu hemikalija i otpada u biodiverzitetu i klimatskim krizama i preduzeti mere za rešavanje ovih uticaja kroz smanjenu proizvodnju, upotrebu i odlaganje hemikalija, uz postepeno ukidanje štetnih supstanci i primenu bezbednijih hemikalija i alternativa koje nisu hemikalije.
[1] https://pubs.acs.org/doi/pdf/10.1021/acs.est.1c04158
[2] https://ipen.org/policy/chemical-safety-saicm
[3] http://www.saicm.org/About/Overview/tabid/5522/language/enUS/Default.aspx
[4] https://www.ciel.org/reports/convention-on-plastic-pollution-toward-a-new-global-agreement-to-addressplastic-pollution/
[5] Global Governance of Highly Hazardous Pesticides – A Proposal by PAN. (Version 3) SAICM/IP.2/INF.8
http://www.saicm.org/Portals/12/documents/meetings/IP2/IP_2_INF_8_PAN_Global_Governance_HHPs_f.pdf
[6] https://www.ciel.org/reports/chemicalstax/
[7]https://www.hej-support.org/saicm-needs-a-new-mechanism-for-action/
[8] https://www.globalchemicaltransparency.org/
[9] https://stgwedocs.unep.org/bitstream/handle/20.500.11822/22395/product_sust_info_2017.pdf?sequence=8&isAllowed=y
[10] See e.g. OHCHR | Special Rapporteur on toxics and human rights
[11]United Nations Declaration on the Rights of Indigenous Peoples, The Beijing Declaration and Platform for
Action, Resolutions of the International Labor Organization (ILO), Convention on the Rights of the Child
Initial Signatory:
• ALHem (Safer Chemicals Alternative)
• Armenian Women for Health and Healthy Environment
• Association de l’Education Environnementale. pour les Futures Générations
(AEEFG)
• Biodiversity and Biosafety Association of Kenya
• BUND – Friends of the Earth Germany
• Center for Environment Justice and Development
• Deutscher Naturschutzring
• Ecocity
• Environment and Social Development Organization
• European Environmental Bureau
• German NGO Forum on Environment and Development
• groundWork, Friends of the Earth South Africa
• Health and Environment Justice Support (HEJSupport)
• Journalists for Human Rights
• Nexus3 Foundation
• Pan African Vision for the Environment (PAVE)
• Pesticide Action Network (PAN) Africa
• Pesticide Action Network (PAN) Aotearoa New Zealand
• Pesticide Action Network (PAN) Asia Pacific
• Pesticide Action Network (PAN) International
• Pesticide Action Network (PAN) Germany
• Pesticide Action Network (PAN) United Kingdom
• Public Eye
• Red de Acción en Plaguicidas y sus Alternativas de América Latina (RAPAL) Latina
• Red de Acción en Plaguicidas y sus Alternativas de América Latina (RAPAL) Uruguay
• Swedish Society for Nature Conservation
• Toxics Link
• Women Engage for a Common Future
• World Future Council
• ZERO – ASTS
Najava poziva Eko-školama i drugim obrazovno vaspitnim ustanovama za učešće u takmičenju o održivim gradovima pod imenom „Ekoopština”
Najava! Od 15. aprila 2022. godine, Francuski institut, u saradnji sa AOR, otvara poziv Eko-školama i drugim obrazovno vaspitnim ustanovama za učešće u takmičenju o održivim gradovima pod imenom „EKOOPŠTINA”. Cilj je razmena i širenje dobrih praksi u oblasti održivog razvoja i podsticanje gradova i opština u Srbiji da ih primenjuju na svojim teritorijama.
Upoznajte se na vreme sa Pravilnikom za kategoriju „Zelene škole” takmičenja Ekoopština (u nastavku ):
- Prezentacija
Ambasada Francuske u Srbiji (Ambasada) i Francuski institut u Srbiji (IFS) organizuju takmičenje o održivim gradovima pod imenom „Ekoopština”. Ovo takmičenje ima za cilj razmenu i širenje dobrih praksi u oblasti održivog razvoja i podstiče srpske gradove i opštine da ih primenjuju na svojim teritorijama. Pored četiri kategorije namenjene lokalnim zajednicama (upravljanje otpadom, upravljanje vodama, energetska efikasnost, povezani gradovi), jedna kategorija je posvećena nastavnicima u školama i njihovim učenicima. Kategorija „Zelene škole“ ovog takmičenja ima za cilj da razvije ekološku svest među srpskim učenicima i nastavnicima nagrađivanjem i podsticanjem dobrih praksi u oblasti zaštite životne sredine.
Takmičenje je otvoreno za sve srpske škole (više razrede osnovne škole i srednje škole), podeljene u dve kategorije : škole u kojima se uči francuski jezik i škole u kojima se ne uči francuski jezik.
Takmičenje „Zelene škole“ organizovano je uz podršku Instituta Veolia i Decathlon-a.
- Uslovi učešća
Da bi mogle da učestvuju u takmičenju, grupe kandidata moraju ispuniti sledeće uslove:
– kategorija Škole u kojima se uči francuski jezik :
- Sastoji se od 1 do 3 nastavnika sa grupom od najviše 30 učenika (viši razredi osnovne škole ili srednje škole)
- Učenici moraju učiti francuski u školi kao prvi ili drugi živi jezik
- Treba pripremiti i poslati Powerpoint prezentaciju na francuskom jeziku od 5 do 10 stranica koja predstavlja vašu inicijativu
- Prijavu pošaljite na adresu zeleneskole@institutfrancais.rs u periodu od 15. aprila do 1. juna 2022. godine u 23.59 časova.
– kategorija Škole u kojima se ne uči francuski jezik :
- Sastoji se od 1 do 3 nastavnika sa grupom od najviše 30 učenika (viši razredi osnovne škole ili srednje škole)
- Treba popuniti priloženi formular na srpskom jeziku i priložiti dokumenta (na primer : fotografije, link ka web stranici, video) koji jasno pokazuju realizovane aktivnosti.
- Treba pripremiti i poslati Powerpoint prezentaciju na srpskom jeziku od 5 do 10 stranica kojom se predstavlja vaša inicijativa
- Prijavu pošaljite na adresu zeleneskole@institutfrancais.rs u periodu od 15. aprila do 1. juna 2022. godine u 23.59 časova.
- Žiri i kriterijumi selekcije
Žiri takmičenja biće sastavljen od predstavnika IFS-a i organizacija civilnog društva iz Srbije i Francuske.
Radovi će biti ocenjivani na osnovu :
– Uticaja sprovedene inicijative na podizanje svesti o pitanjima zaštite životne sredine
– Uticaju sprovedene inicijative za ograničavanje potrošnje energije i/ili proizvodnje otpada
– Originalnosti inicijativa
– Zalaganja učenika i nastavnika
– Prirode inicijative koja omogućava njenu primenu u drugim školskim ustanovama.
U nastavku nekoliko primera inicijativa (lista naravno nije ograničena) :
– Izračunati količinu ugljen-dioksida koju emituje putovanje od kuće do škole/srednje škole
– Organizovati zajednički prevoza kolima
– Praviti kućice za insekte ili kućice za ptice
– Organizovati sakupljanje otpada u prirodi
– Izložiti kalendar sezonskog voća i povrća u školi
– Organizovati sakupljanje predmeta u dobrom stanju da biste ih predali udruženju koje će ih ponovo koristiti
– Ugradnja kišnih kolektora za sakupljanje kišnice.
- Obaveštenje o rezultatima
Žiri će se sastati u septembru 2022.godine i odabrati pobedničke ekipe. Rezultati će biti objavljeni na svečanoj dodeli nagrada u Ambasadi Francuske u Srbiji u oktobru 2022. godine.
- Nagrade
Žiri će odabrati školske ekipe koje će dobiti sledeće nagrade :
Kategorija Škole u kojima se uči francuski jezik :
Pobednička grupa nastavnika/učenika će osvojiti :
– Poklon opremu marke Decathlon u vrednosti od 100 evra po osobi
– Izložba Karavan za klimu izdanje 4.0 biće stavljena na raspolaganje školi pobednika
– Biće snimljen video snimak o školi pobednika i njihovom projektu kao primer za širenje dobre prakse, koji će biti prikazan, između ostalog, tokom Green Fest-a 2022
– Poklon nagrada na francuskom jeziku za školu.
Kategorija Škole u kojima se ne uči francuski jezik :
– Poklon opremu marke Decathlon u vrednosti od 100 evra po osobi
– Izložba Karavan za klimu izdanje 4.0 biće stavljena na raspolaganje školi pobednika
– Biće snimljen video snimak o školi pobednika i njihovom projektu kao primer za širenje dobre prakse, koji će biti prikazan, između ostalog, tokom Green Fest-a 2022.
Garancije
Ambasada i IFS obaveštavaju sve učesnike da je konkurs edukativnog karaktera i da je učešće besplatno.
Učesnici su saglasni da tokom takmičenja budu fotografisani i snimani i dozvoljavaju upotrebu svoje slike u svim promotivnim aktivnostima i komunikaciji u vezi sa ovim takmičenjem.
- Zaštita podataka
Svi lični podaci koje prikupljaju Ambasada i IFS biće obrađivani u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (Sl. glasnik Republike Srbije, br. 87/2018).
Lični podaci će se koristiti :
– Za učešće kandidata;
– Za komunikaciju između organizatora i kandidata;
– Za dodelu nagrada;
– Eventualno tokom promovisanja takmičenja i u objavama na društvenim mrežama i u medijima (imena pobednika).
- Viša sila
Organizator zadržava pravo da otkaže ili izmeni ovo takmičenje ukoliko smatra da okolnosti to zahtevaju, bez mogućnosti žalbe učesnika. Kandidati će biti obavešteni o takvim izmenama ili o otkazivanju takmičenja.
- Pravne odredbe
Na ovo takmičenje se primenjuju odredbe srpskog zakonodavstva. U slučaju spora između organizatora i učesnika u vezi sa tumačenjem, primenom ili važenjem pravila ovog takmičenja, stranke su dužne da spor predaju nadležnom sudu u Beogradu, ukoliko se ovaj spor ne može rešiti mirnim putem.
Želimo sreću svim kandidatima!
Ambasada Francuske u Srbiji, Francuski institut u Srbiji, Institut Veolia i Decathlon.
Drugi seminar za ambasadore klime i životne sredine
Drugi seminar (konferencija-vebinar) održaće se 21.februara 2022.godine sa nazivom skupa Eko-i klimatski održive prakse i navike u gradskim i seoskim sredinama. Okvirnu agendu skupa možete pogledati ovde.
Skup je registrovan u ZUOV kao oblik stručnog usavršavanja nastavnika. Broj u katalogu je 680, a broj Odluke je 1789-4/2021 od 30.12.2021. godine.
Skup je najavljen i na sajtu Klimatskog pakta Evropske unije.
Skup je delimično podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i projekta Planiranje bezbednosti voda i sanitacije u regionu Balkana.
Link za prijavljivanje i učestvovanje za vebinar Eko- i klimatski održive prakse i navike u gradskim i seoskim sredinama:
https://us06web.zoom.us/
Nakon registracije, dobićete potvrdu i link za pristup vebinaru.
___________________________________
Prezentacije predavanja sa seminara :
Jovana Bila Dubaić, Održive urbane zelene površine u borbi za biološku raznovrsnost
Marjana Brkić, Uloga građanskih naučnih istraživanja u adaptaciji gradova na klimatske promene
Marina Drndarski, Ekološki otisci gradova
Zorica Milosavljević, Školsko dvorište kao javna površina, primeri i mogućnosti za školske projekte
Jagoda Petrović Ukaj, Grad mora imati rešenje!
Vesna Belčević, Učenici u akciji: zavirimo u prošlost – da osmislimo budućnost!
Radmila Jokić, Zaštićena područja i prirodna dobra, njihov značaj i naša realnost
Aleksandra Mladenović, Održivost načina tretmana otpadnih voda u (Eko-) školama u Srbiji
Prezentacije sa prvog seminara možete pogledati ovde
Webinar-Eko i klimatski održive prakse i navike u gradskim i seoskim sredinama (21.2.2022.) : https://www.youtube.com/watch?v=pn-KLVgP-6U
IPEN globalni projekat monitoringa plastike
Cilj IPEN projekta globalnog praćenja plastike je podizanje svesti lokalno i globalno o opasnim hemikalijama u recikliranoj plastici, koja se koristi za proizvodnju novih proizvoda. Projekat je bio usmeren na reciklirane plastične pelete od polietilena visoke gustine (HDPE) koji se koriste u proizvodnom procesu malih, lokalnih preduzeća, jer je ovo jedan od najčešće korišćenih materijala u proizvodnji. Sakupljeni uzorci peleta širom sveta analizirani su na prisustvo UV stabilizatora, dekabromodifenil etra (deka BDE) i bisfenola (PCB).
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su učestvovali u projektu kao IPEN učesnička organizacija, članica. Uzorci recikliranog peleta uzeti su iz reciklažnog postrojenja, koje se nalazi u severozapadnoj Srbiji, sa oko 75 zaposlenih. Preduzeće je osnovano pre 16 godina, 75% proizvoda se izvozi u zemlje Centralne Evrope (Poljska, Češka…), a ostalih 25% se prodaje domaćim proizvođačima plastike (po Srbiji). Ovaj plastični pelet se koristi za proizvodnju novih plastičnih proizvoda, ali ne i za proizvode koji služe za čuvanje hrane.
Postoji nekoliko koraka za proizvodnju recikliranih plastičnih peleta, od malih komada plastike (ljuskica ili fragmenata) do peleta koji se koristi u narednim koracima proizvodnog ciklusa. Sve sekundarne sirovine koje se prikupe kao plastični otpad se koriste u procesu reciklaže („nula otpada“ na kraju procesa). Ovo postrojenje koristi plastične lomove i otpad iz njegove proizvodnje za pravljenje plastičnih kanti za građevinski sektor, crne boje. Ulazna plastika dolazi od neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, ali velike količine se takođe uvoze
Uzorci ovog plastičnog recikliranog peleta iz Srbije su poslati u IPEN na analizu. Više o ovome….
Rezultati analiza su prikazani u IPEN studiji: Widespread chemical contamination of recycled plastic pellets globally.
Predstavićemo rezultate istraživanja toksičnosti plastičnog peleta, na multikongresu SERBIAN VISION
Prezentacije sa Serbian Vision konferencije:
- Mladenovic A. IPEN globalni projekat monitoringa plastike
- Mihajlov A. Globalna studija reciklirani plasticni pelet
- Mladenovic A. Rezultati istraživanja reciklirani plasticni pelet.pptx
Održivost načina tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji i elementi za razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama
U kontekstu nacionalnih ciljeva za VSH, strukovno udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine je, zajedno sa mrežom Eko-škola u Srbiji, pokrenulo istraživanje o održivosti načina tretmana otpadnih voda iz (Eko) škola i iniciralo razvoj Plana za bezbednost vode i sanitaciju. Istraživanje je realizovano kroz projekat „Održivost načina tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji“, podržanog od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, kroz grantove organizacijama civilnog društva za 2021. godinu. U skladu sa odgovorima ispitanika iz Eko-škola, kao i nacionalnim planom vezano za VSH – voda, sanitacije, higijena, definisani su važni elementi za razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije za unapređenje VSH u lokalnim zajednicama, pre svega obrazovno-vaspitnim ustanovama uključenim u program Eko-škole.
Globalna studija „Hemijska kontaminacija recikliranih plastičnih peleta“
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, kao IPEN učesnička organizacija, članica, učestvovali su u prikupljanju informacija i uzoraka recikliranog plastičnog peleta u Srbiji. Rezultati predstavljeni u globalnoj studiji „Hemijska kontaminacija recikliranih plastičnih peleta“ pokazali su da se u Srbiji koristi plastični pelet koji sadrži sve tri vrste ispitivanih toksičnih hemikalija i to 9 iz grupe bromovanih usporivača gorenja, 6 benzotriazol UV stabilizatora i bisfenol A (ukupno 15 od 18 detektovanih supstanci).
Globalna studija „Hemijska kontaminacija recikliranih plastičnih peleta“ urađena je sa ciljem da se povećaju količine dostupnih informacija o toksičnim hemikalijama koje se prenose plastičnim otpadom u reciklirane plastične pelete. Uzorci peleta koji je napravljen od recikliranog polietilena visoke gustine namenjene za upotrebu u novim proizvodima, dobijene su od 24 reciklažna postrojenja iz 23 zemlje. Analizom peleta utvrđeno je prisustvo 18 supstanci, koje predstavljaju tri vrste toksičnih hemikalija: 11 bromovanih usporivača gorenja, 6 benzotriazol UV stabilizatora i bisfenol A. Nijedan od uzoraka nije bio čist, bez ijedne ciljane hemikalije, a 21 uzorak je sadržao sve tri detektovane vrste hemikalija. Više od polovine uzoraka sadržalo je 11 ili više hemikalija, a 17 uzoraka je sadržalo pet ili više hemikalija koje ometaju rad endokrinog sistema.
Bromovani usporivači gorenja bili su prisutni u 22 uzorka, pri čemu je DecaBDE najčešće prisutna hemikalija, uprkos tome što je uvrštena na listu prema Stokholmskoj konvenciji za globalno eliminisanje 2017. godine, bez ikakvih izuzetaka za reciklažu. Bisfenol A se sve više eliminiše, u mnogim zemljama, zbog njegovog uticaja na zdravlje dece, ali je njegovo prisustvo detektovano u 22 uzorka. Svi uzorci peleta sadržali su UV stabilizator UV-326, za koji postoje indicije da može uticati na ekspresiju gena povezanu sa upalom i imunim odgovorima. Benzotriazol UV stabilizator UV-327 je klasifikovan kao supstanca za koju postoji velika zabrinutost u EU i otkriven je u 19 uzoraka. Zbog prisustva velikog broja toksičnih hemikalija u mnogim uzorcima, potrebno je dodatno uraditi istraživanje o potencijalnim kombinovanim efektima.
Prijavite se na novi onlajn kurs na srpskom: Obuka žena za bavljenje hemikalijama i otpadom na javnim površinama
U okviru IPEN onlajn programa ispitivanja uticaja toksičnih hemikalija na zdravlje žena, AOR je razvio kurs NEGOVANJE ŽENSKOG LIDERSTVA: Obuka žena za bavljenje hemikalijama i otpadom na javnim površinama, koga su postavili eksperti: Aleksandra Mladenović, Anđelka Mihajlov, Dragana Petrović i Hristina Stevanovic. IPEN je međunarodna mreža za eliminaciju zagađujućih materija – International Pollutants Elimination Network, u kojoj je AOR učesnička organizacija.
Kurs je predstavljen na srpskom jeziku (sa engleskim titlovima) i dostupan je od 16. novembra 2021.
Počnite da učite i prijavite se na kurs! Počnite prijavom na link:
https://ipen.teachable.com/p/women-and-chemicals-08-sr
Kurs je besplatan, sa 3 modula i kada završite ceo kurs imate opciju da sami odštampate svoj sertifikat (molimo ne tražite od IPEN-a i AOR-a da vam nakon toga pošaljeu sertifikat, jer to nećemo biti u mogućnosti; ukoliko vam uz sertifikat koji nam posaljete na uvid bude potrebna i prateća potvrda, AOR će vam je pripremiti).
Na kraju svakog kursa je anketa za povratne informacije na engleskom. Molimo vas da ovu anketu popunite kako biste nam pomogli dok osmišljavamo kurseve u budućnosti.
Saveti za podučavanje za kurseve za žene i hemikalije dostupni su ovde. Platforme koje najbolje funkcionišu su sledećim pregledačima: Chrome, Firefox, i Safari
Možete pogledati i druge kurseve iz ove serije, od kojih su većina na engleskom jeziku, ali i u kombinaciji sa drugim jezicima, kao što su španski, ruski, arapski….
Poziv organizacijama civilnog društva da uzmu učešće na regionalnom pripremnom sastanku za Skupštinu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEA 5)
Zbog pandemije, sastanci UNEA 5 i Komiteta stalnih predstavnika otvorenog tipa, koji su prvobitno bili planirani za februar 2021.godine, podeljeni su u dva dela i dva termina. Prvi deo, virtuelna sednica, održana je u februaru 2021. godine (https://www.unep.org/environmentassembly/unea5), dok će drugi deo biti organizovan po hibridnom modelu, fizički i onlajn u februaru 2022. godine. Rasprave o suštinskim rezolucijama odložene su za drugu sednicu u februaru 2022., koja je nazvana „UNEA 5.2“. Izveštaj generalnog sekretara UN za 2020. godinu o napretku ka ciljevima održivog razvoja uključuje uticaje COVID-19 na globalnu ekonomiju i životnu sredinu, označavajući je kao do sada najveću humanitarnu i ekonomsku krizu u novije vreme. Zbog toga je potrebna hitna zajednička akcija, kako bi se suštinski promenili dosadašnji obrasci proizvodnje i potrošnje i uspostavile politike, unapredila regulativa i preduzele akcije koje se bave nastalom krizom. Stoga se organizacije civilnog društva na globalnom nivou zalažu za dijalog i dogovor, pozivajući svoje vlade da na najbolji mogući način iskoriste „Dekadu akcije za postizanje ciljeva održivog razvoja“, da ubrzaju napore u implementaciji i globalno donošenje odluka o životnoj sredini, imajući u vidu neophodnost da se znatno povećaju pozitivni napori za dalji život u harmoniji sa prirodom, kako bi se sanirale posledice dosadašnjih aktivnosti koje narušavaju održivost.
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine je jedna od organizacija civilnog društva koja je UNEA akreditovana, a predsednica Ambasadora održivog razvoja će, zajedno sa koleginicama iz Severne Makedonije i Albanije, imati priliku da moderira sub-grupom za Zapadni Balkan i Tursku, na regionalnom pripremnom sastanku koji će se održati 14. decembra 2021. godine.
Stoga pozivamo kolege iz civilnog sektora da se uključe i doprinesu svojim znanjem i iskustvom u pripremi ključne poruke koja će kao deo napora našeg regiona, biti prezentovana na UNEA 5.2. u februaru 2022. godine. Osnovna tema od značaja i za koju se očekuje regionalni doprinosi je borba protiv zagađenja plastikom. Uključene zainteresovane strane snažno podržavaju proces koji se odnosi na uticaj plastičnog otpada na morske ekosisteme i mikroplastiku (UNEP/EA.4/Res.6).
https://docs.google.com/
Sve zainteresovane strane mogu se uključiti u sam regionalni sastanak, registrujte se: https://us06web.zoom.us/meeting/register/tZUvceyqrD8jEtFUDYiwtIOB5ljY8xiCB83p
Regionalni sastanak je otvoren za sve UNEP akreditovane organizacije u evropskom regionu (EU+EFTA+UK, Istočna Evropa, Zapadni Balkan i Turska, Kavkaz i Centralna Azija). Neakreditovane organizacije su dobrodošle ako su zainteresovane za učešće na Skupštini UN za životnu sredinu, UNEP@50 i Stockholm+50.
SVETSKI DAN TOALETA 2021. GODINE – Učestvujte u istraživanju koliko su održivi načini tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji –
U cilju prikupljanja informacija, pozivamo vas da popunite upitnik na adresi: https://forms.gle/WUBvGnZigBeh32Mz9
Svetski dan toaleta obeležava se 19. novembra. I dok je ova tema u nekim sredinama još uvek na nivou podsmeha, ili “sramote”, u svetu preko 2,4 milijarde ljudi nema osnovne sanitarne uslove, a milijardu ljudi koriste otvoreni prostor za obavljanje osnovnih fizioloških potreba. Da, milijardu, 1.000.000.000 ljudi na planeti nemaju toalet. Nedostatak pristupa čistoj vodi i kanalizaciji može da ima smrtni ishod.
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana toaleta je „Borba protiv klimatskih promena“. Održiva sanitacija počinje sa toaletom koji efikasno sakuplja ljudske fekalije i urin u bezbednom, dostupnom i dostojanstvenom okruženju.
Svetski dan toaleta ustanovila je Svetska toaletna organizacija 2001. godine, a 2013. godine, Generalna skupština UN proglasila je Svetski dan toaleta zvaničnim danom UN, u pokušaju da pomogne u razbijanju tabua oko toaleta i da sanitacija za sve postane prioritet globalnog razvoja.
Zašto pričamo o toaletima? Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, samo 39 % svetske populacije koristi toalet koji je povezan sa sigurnim kanalizacionim sistemom. Uprkos ogromnom napretku u tehnologiji, nauci i industriji tokom prošlog veka, milioni ljudi širom sveta i dalje nemaju pristup toaletima. Toaleti su presudni za zdrav razvoj ljudi, a o deci da i ne govorimo. Isto tako i sanitacija – objekti i usluge za bezbedno odlaganje ljudskog urina i fekalija obuhvataju održavanje higijene kroz usluge kao što su odlaganje smeća i otpadnih voda. Ljudski izmet može da nosi širok spektar prenosivih patogena: Campilobacter, Enterococcus, Escherichia coli, Salmonella, Shigella, Staphilococcus, Streptococcus i Iersinia bakterije – kao i viruse kao što su norovirus, rotavirus i hepatitis A i E, da spomenemo samo neke.
U cilju podizanja svesti o potrebi obezbeđivanja adekvatnih sanitarnih uslova i bezbednoj vodi, Ambasadori održivog razvoja učestvuju u projektu „Razvoj plana za bezbednost vode i sanitaciju“, kroz uključivanje Eko-škola i lokalnih zajednica u sagledavanje trenutne situacije, ali i u pronalaženju održivih rešenja problema koji postoje. Projekat vodi WECF , a podržavaju nemačko Federalno ministarstvo za životnu sredinu, očuvanje prirode i nuklearnu bezbednost i Evropska unija.
Pokrenuli smo inicijativu da saznamo koliko su održivi načini tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, kroz program podrške nevladinim organizacijama 2021. godine.
U cilju prikupljanja informacija, pozivamo vas da popunite upitnik na adresi: https://forms.gle/WUBvGnZigBeh32Mz9
Održivost načina tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji
Od oktobra 2021. godine, Ambasadori održivog razvoja realizuju projekat “Održivost načina tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji”, sa ciljem razvoja svesti stanovnika ruralnih područja o potrebama, prednostima i mogućnostima kako da se u malim zajednicama obezbedi sanitacija i tretman otpadnih voda. Kroz organizaciju promotivnih i obrazovnih aktivnosti planiranih projektom, očekuje se podizanje nivoa znanja i delovanja u oblasti upravljanja otpadnim vodama i povezanom sanitacijom. Realizacijom predviđenih projektnih aktivnosti, očekuje se poboljšanje saradnje Eko-škola i donosilaca odluka u lokalnim zajednicama, a takođe biće povećano i znanje u pripremi Plana za unapređenje sanitacije i tretmana otpadnih voda u Eko-školama.
Kroz projekat će se analizirane mogućnosti i zahtevi održive sanitacije i svojstva otpadnih voda iz Eko-škola i drugih izvora, mapirati problemi koji postoje usled neadekvatnog tretmana otpadnih voda u Eko-školama u ruralnim zajednicama i predstavljeni rezultati građanskog aktivizma kroz Eko-škole u lokalnim zajednicama, vezani za održivi tretman otpadnih voda.
UKOLIKO ŽELITE DA DOPRINESETE KVALITETU REZULTATA PROJEKTA, MOLIMO DA POPUNITE UPITNIK NA ADRESI:
link će biti postavljen
Projekat je doprinos postizanju Ciljeva održivog razvoja, Cilj 6: Čista voda i sanitarni uslovi.
Bezbednost vode, sanitacija i higijena predstavljaju ključne elemente, a nekoliko ministarstava i institucija dele odgovornost za službe za pijaću vodu i kanalizaciju (prema Ustavu Republike Srbije, voda i kanalizacija predstavljaju ljudsko pravo) . Tako pored Ministarstva zdravlja, koje vodi inicijative za promociju higijene i ima brojne odgovornosti za vodosnabdevanje i kanalizaciju, odgovornosti su i na Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu zaštite životne sredine, kao i Institutima za javno zdravlje.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Ujedinjene nacije (UN), na globalnom nivou od 2008. godine prate ključne elemente vodosnabdevanja, sanitacije i higijene (VSH) preko Globalne analize i procene kanalizacije i pijaće vode (GLAAS) , sa posebnim fokusom na vođenje i upravljanje, praćenje, ljudske resurse i finansije.
Na osnovu analize podataka za stanje VSH sistema za period 2018/2019. godine (podaci ne pokrivaju sve aspekte VSH sektora), ustanovljeno je da “Politike i planovi za VSH postoje, u njihovoj primeni je potreban proaktivni pristup donosilaca odluka (stejkholdera), veće kompetencije i odgovornosti”. Takođe se navodi i da je “Vlada Republike Srbije intenzivirala razvijanje, usvajanje i unapređenje nacionalne politike za sanitaciju i snabdevanje vodom za piće urbanih i ruralnih sredina, paralelno sa aktivnostima u procesu pristupanja Evropskoj Uniji”. Međutim, problem u implementaciji nastaje usled neadekvatnih i nedovoljnih kadrovskih i finansijskih sredstava. U okviru pregovaračkog procesa za Poglavlje 27 su pripremiljeni Specifični planovi implementacije EU direktiva u oblasti vode i sanitacije, kojima je izvršena procena neophodnih sredstava.
Prema analizi i izveštaju za Srbiju iz 2018. godine Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE), na osnovu rezultata samostalne procene – Jednaki pristup vodi i sanitaciji (u okviru Protokola za vodu i zdravlje), za Srbiju se pominju sledeće činjenice, koje su od posebnog interesa za obrazovno-vaspitne ustanove, uključujući i one koje pripadaju mreži Eko-škole Srbije:
- Zakon o sanitarnoj kontroli i Pravilnik o opštim sanitarnim uslovima, ne predviđaju obavezu odvojenih toaleta kao uslov …. nisu obezbeđeni posebni uslovi za upravljanje menstrualnom higijenom (u potpoglavlju „Korisnici zdravstvenih ustanova“);
- Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisani su higijensko-tehnički uslovi (sanitarna i protivpožarna zaštita), dok su Pravilnikom o opštim sanitarnim uslovima propisani opšti sanitarni uslovi koji se moraju obezbediti za svaki objekat koji podleže sanitarnoj kontroli … Terenske posete i sekundarna istraživanja otkrila su da obrazovne institucije uglavnom imaju odvojene toalete, dok ne postoje posebni uslovi za upravljanje menstrualnom higijenom (u potpoglavlju „Korisnici obrazovnih ustanova“). Javno finansiranje za njih nije predviđeno na državnom nivou, nego je obaveza lokalnih samouprava.
- Na isti način se to pitanje pominje u potpoglavljima „Obezbeđivanje pristupa ranjivim i marginalizovanim grupama“ i „Uslovi u zatvorima“.
U ostalim dokumentima se pitanja iz VSH sektora ne pominju direktno, ali se uključuju posredno, kao što su: Konačni nacrt nacionalnog programa za životnu sredinu i javno zdravlje za 2020-2022. (Nije odobren), Akcioni plan za obezbeđivanje jednakog pristupa vodi i sanitarnim uslovima za region Šumadije i Pomoravlja 2019-2022. godine (verovatno Nacrt, nemamo dokaza o odobrenju), Strategija javnog zdravlja za period 2018-2026. godine
Potrošnja i upotreba vode stvara otpadne vode. Neuređeno odvođenje sirovih otpadnih voda predstavlja pretnju po javno zdravlje i životnu sredinu. Pravilno prečišćavanje otpadnih voda i bezbedna sanitacija ključni su izazovi za zdravu životnu sredinu u urbanim i ruralnim sredinama, jer je glavni cilj prečišćavanja otpadnih voda uklanjanje i/ili izbegavanje kontakta sa patogenima, mikroorganizmima, koji stvaraju bolesti. Osnovni cilj sanitacije zapravo je sprečavanje ljudskog kontakta sa patogenima iz ljudskih izlučevina.
*Projekat: “Održivost načina tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji” podržan je od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, kroz podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2021. godini.
Seminar ambasadora klime i životne sredine, februar 2022.
Preporučujemo: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji
UNICEF u Srbiji je septembra 2021. godine izdao publikacju “Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji”. Publikacija je dostupna i na engleskom jeziku.
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine smo bili identifikovani kao akter u sekundarnim istraživanjima i odgovorima u okviru intervjua doprineo nalazima primarnog istraživačkog tima i analizi (videti Aneks C publikacije).
Izvod iz rezimea: U Srbiji su ekstremni događaji sve učestaliji, a među njima poplave, požari na otvorenom, suša i ekstremne temperature predstavljaju najveći rizik. Srbija je takođe izložena trajnim opasnostima kao što su loš kvalitet vazduha i prisustvo opasnih hemikalija. Do toga uglavnom dolazi zbog industrijskih praksi, a nedostatak zvanične infrastrukture za preradu otpada i otpadnih voda te za prečišćavanje vode u Srbiji odgovaran je za konstantno prisustvo zagađujućih materija i patogena u zemlji i vodi. Klimatske promene dodatno pogoršavaju te efekte, jer šteta prouzrokovana ekstremnim vremenskim događajima omogućava emisiju zagađujućih materija, a promena obrazaca kretanja temperature i padavina olakšava konstantno prisustvo patogena u životnoj sredini u Srbiji.
Deca su posebno podložna efektima klimatskih promena i degradacije životne sredine. U traženju rešenja za pitanja klimatskih promena i degradacije životne sredine i njihov uticaj na decu u Srbiji, napore između ostalog treba fokusirati na smanjenje opasnosti od zagađenja vazduha i poplava, za koje je kroz analitički rad na ovom izveštaju utvrđeno da imaju širok uticaj na decu i kratkoročno i dugoročno gledano.
Uprkos tome što se formalno ne uzimaju u obzir u politikama i strateškim okvirima u oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine, deca i ugrožene kategorije ipak mogu imati naknadne koristi od uticaja intenzivnih aktivnosti u toj oblasti.
Zbog toga što inicijative u oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine ne uzimaju u obzir decu te zbog nedostatka sredstava, deca se suočavaju sa značajnom cenom nečinjenja u vezi sa hitnim opasnostima u toj oblasti (posebno ukazujemo na prikazanu metodologiju za analizu ekonomskog troška nečinjenja). Ovaj izveštaj se fokusirao na zagađenje vazduha i poplave i koristio je dostupne podatke za kvantifikovanje aktuelnih troškova nečinjenja po decu i modeliranje očekivanih troškova u narednim godinama. Pod pretpostavkom da se dosadašnji trendovi nastave do 2025. godine i da se ne preduzmu dodatne mere za smanjenje nivoa zagađenja vazduha, procenjuje se da će troškovi po dobrobit društva povezani sa zagađenjem vazduha za decu mlađu od 15 godina u Srbiji dostići oko 142 miliona evra do 2025. godine (proračunato kao neto sadašnja vrednost ukupnih troškova po doborobit za period 2020–2025. godine). Ranije studije takođe iznose dodatne troškove nečinjenja koji se odnose na zagađenje vazduha, uključujući troškove zdravstvene zaštite, manje pohađanje škole te rizike u pogledu zaštite koji potiču od smanjenja prihoda domaćinstva zbog izgubljenih radnih dana.
Značajno nam je što su aktivnosti Ambasadora održivog razvoja i životne sredine kao nosioca programa Eko-škole i Eko-paket (i učešća U svaka limenka se računa) identifikavane kao primeri dobre prakse!
Podvlačimo da je analiza urađena sa ciljem da osvetli ključne uticaje klimatske situacije na decu, naročito onu koja su suočena sa nejednakostima, i da sagleda koje će efekte nedostatak sadašnjih finansijskih izdvajanja u ovoj oblasti imati na prava deteta u budućnosti. Ovaj izveštaj ukazuje na moguće pravce delovanja kako javnog tako i privatnog sektora i sastoji se od četiri poglavlja. Prvo poglavlje se fokusira na dve nedovoljno istražene, ali ključne oblasti: uticaje klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu i kako se postojeće nejednakosti odražavaju na te uticaje u kontekstu Srbije. Naredna dva poglavlja se fokusiraju na trenutno stanje angažovanja javnog sektora te angažovanja privatnog sektora i međunarodnih finansijera u vezi sa temama iz oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine . Poslednje poglavlje rezimira nalaze, preostale nedostatke i daje preporuke zasnovane na dokazima za bavljenje suštinski važnim temama iz ove oblasti u Srbiji. Koristeći nalaze iz poglavlja 1, 2 i 3, poslednje poglavlje takođe ističe relevantne mogućnosti za poboljšanje usklađenosti sa Ciljevima održivog razvoja UN.
Preporuke obuhvaćene ovom publikacijom mogu pomoći da se formulišu aktuelni politički planovi i ciljevi Srbije (uključujući Agendu za održivi razvoj do 2030) u vezi sa temama iz oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine i da se pruže informacije na kojima se mogu zasnovati procesi prikupljanja podataka, nacionalne i lokalne politike, troškovi i programi koji se tiču uticaja klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu. Istraživanje će takođe dopuniti aktuelna regionalna i globalna istraživanja međunarodnih organizacija, poput Svetske zdravstvene organizacije i UN, na temu uticaja klime i životne sredine na zdravlje dece.
Eko-škole iz Aleksandrovca pokrenule izradu Plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije
Bezbednost vode i sanitarni uslovi u fokusu su ekoškolskog programa tokom školske 2021/2022. godine. Nakon održanog treninga za nastavnike u okviru projekta Razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama, podržanog od Federalnog ministarstva Nemačke zaduženog za životnu sredinu (BMU), organizovan je trening za učenike u Srednjoj školi u Aleksandrovcu. U prisustvu dvadesetak učenika i nastavnika koji su prošli trening za nastavnike, učenicima je predstavljen projekat i objašnjenji su osnovni pojmovi o bezbednosti vode i sanitaciji.
Učenici su pokazali veliko predznanje i zainteresovanost za ovu problematiku. Prijatno je iznenađenje bilo koliko poznaju svoj kraj i koliko su uočili probleme koji postoje u njihovoj životnoj sredini. Posebno su bili zainteresovani za problem dostupnosti i bezbednosti vode, kao i za početak radova na izgradnji sistema za preradu otpadnih voda u Aleksandrovcu. Takođe, učenici prate i dešavanja na globalnom nivou, a predlažu i da se promeri dobre prakse primene i prilagode situaciji u njihovoj lokalnoj zajednici.
Deo treninga bio je posvećen i analizi uzoraka vode na prisustvo nitrata, pomoću nitratnih testova, kako bi se učenici obučili da ih koriste.
Pokrenuta je izrada Plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitaciju, određena je radna grupa za vodu, izabran je rukovodilac radne grupe iz redova učenika i napravljen je plan relizacije, od uključivanja različitih zainteresovanih strana, kontakta predstavnika lokalne zajednice i javnih preduzeća, preko organizacije akcija, uključivanja medija, do finalizacije samog plana i predstavljanja javnosti. Ovaj Plan će biti rezultat rada Srednje Eko-škole i radne grupe za vodu i predstavljaće doprinos omladinskog aktivizma u predlaganju rešenja za probleme u životnoj sredini lokalne zajednice Aleksandrovac.
Hemikalije i rodna ravnopravnost
Rezultat projekta: Prijavite se na novi onlajn kurs na srpskom: Obuka žena za bavljenje hemikalijama i otpadom na javnim površinama
IPEN je 2020. godine odlučio da kreira nekoliko predavanja- kurseva o IPEN-ovoj platformi za učenje o određenoj dogovorenoj temi, u okviru IPEN projekta za rodnu ravnopravnost i hemikalije. Na osnovu iskazane stručnosti, AOR je izabran da razvije i pripremi kurs „Podsticanje ženskog liderstva: obuka žena za bavljenje hemikalijama i otpadom u javnom okruženju“.
WatSanPlan
Planiranje bezbednosti vode i sanitacija u regionu Balkana: Albanija, Severna Makedonija, Rumunija i Srbija, je projekat u saradnji sa WECF-om; AOR promoviše Plan u Srbiji, kroz proširenje i reviziju plana, obrazovne materijalae za poboljšanje kvalifikacija nastavnika i učenika i za motivisanje građana da samostalno mere nivo nitrata u vodi. Sprovešće se relevantna analiza i predstaviti rezultati. Projekat je podržan sredstvima nemačkog Saveznog ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu sigurnost (BMU).
__________
“Svetska nedelja vode”, Stokholm online i uz lično prisustvo, od 23. avgusta do 1. septembra 2022.
Svetski dan menstrualne higijene 2022.
BUDITE U TOKU SA DEŠAVANJIMA NA REGIONALNOM UNECE FORUMU O ODRŽIVOM RAZVOJU
Seminar ambasadora klime i životne sredine, februar 2022.
Infografik o odrzivosti upravljanja (otpadnim) vodama u Eko-skolama u Srbiji
Eko-škole iz Aleksandrovca pokrenule izradu Plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije
Trening za nastavnike o bezbednosti vode i sanitaciji
Dan zaštite životne sredine – 5. jun 2021. godine (EnE21, #GenerationRestoration), Trening
Razvoj plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije u ruralnoj zajednici
Da li smo spremni za sve češće poplave?
Kako smanjiti i sprečiti širenje infektivnih bolesti u školama
AOR e-kampanja pozornosti: U uslovima vanrednog stanja zbog koronavirusa, treba sa otpadom bezbedno i pravilno postupati
28.03.2020.
Da bi se sprečila transmisija coronavirus-a (u situaciji pandemije) treba strogo voditi računa o načinu postupanja sa otpadom. Neophodne su dobro sprovedene higijenske mere, u svim fazama upravljanja otpadom.
Otpad iz medicinskih ustanova, za koji se ne može garantovati da nije kontaminiran, tretirati kao opasan medicinski otpad, jer je u pitanju otpadni materijal koji je u kontaktu sa bolesnikom od zarazne bolesti. Medicinske ustanove, u skladu sa zahtevima zakonodavstva, treba da imaju uspostavljeno pravilno upravljanje medicinskim otpadom, kojim je obezbeđeno odvajanje medicinskog otpada koji nije opasan, od onoga koji je kontaminiran (u normalnim uslovima prosečno oko 15% otpada iz medicinskih ustanovama u redovnim uslovima spada u kategoriju opasnog otpada; u vanrednim situacijama se višestruko povećava količina opasnog otpada, pre svih u situaciji kao što je sada – infektivnog otpada). Sve druge ustanove, uključujući i privremene bolnice, prihvatne centre i ambulante, koje nisu sigurne u svoju praksu upravljanja medicinskim otpadom do sada primenjivanu (na primer, nisu ni do sada uspostavile ili nisu imale potrebe za uspostavljanje procesa razvrstavanja/razdvajanja otpada), treba preventivno sav nastali otpad da smatraju kao moguće kontaminiran. I Svetska zdravstvena organizacija je izdala uputstvo u vezi sa obezbedjivanjem bezbedne vode i postupanja medicinskim otpadom, u uslovima postojanja virusa. Imajmo u vidu da su u riziku medicinke sestre, lekari i zaposleni u bolničkoj službi održavanja, zaposleni u pomoćnim službama kao što su vešeraj i službe zadužene za zbrinjavanje i transport otpada. Van bolničkih ustanova u riziku su i lokalno stanovništvo, prevoznici otpada, radnici u kompanijama koje se bave odnošenjem i odlaganjem otpada i drugi.
Posebnu pažnju treba obratiti na otpad iz domaćinstva, u uslovima kada su brojni ljudi koji su u kućnoj izolaciji, a kod kojih je već kod nekih ustanovljeno da su pozitivni na koronavirus, pa se leče u kućnim uslovima. To u ovom trenutku znači da ponegde (ne znamo u ovom trenutku ni gde, ni kako je zaista zbrinut) u otpadu iz domaćinstava imamo otpadni materijal koji je bio u kontaktu sa bolesnikom od zarazne bolesti (na primer maramice, bačene maske, rukavice, peškiri), što nas uvodi u zabrinutost i pozornost. Preporučuje se da se taj otpad stavi u posebnu kesu, pa (bar) u još jednu kesu, obavezno zatvorene, kao i da se sadržaj u kesi ne sabija rukama. Pri postupanju sa otpadom nastalim od zaraženog bolesnika, ukoliko sam bolesnik ne može samostalno da ga zbrine u izolovanoj prostoiji u posebne kese , potrebno je primeniti sve mere potpune zaštite od virusa koje uključuju masku; obavezno je vezivanje kesa raditi sa rukavicama za jednokratnu upotrebu.
Ono što ne znamo je da li svi tako čine, a i ako ne čine, kako se ovaj virus ponaša i koji su putevi transmisije. Već smo, odmah po uvođenju, vanrednog stanja, ukazali da su i radnici koji rukuju otpadom iz domaćinstava (pored medicinskih radnika) veoma rizična grupa. Na nacionalnom nivou nije izdata preporuka (u nekim zemljama gde je razvijena primarna selekcija otpada radi reciklaže, se posebno ističe da zaražene osobe, predmete koje koriste ne odvajaju za reciklažu, već da bezbedno stave u „ostali otpad“). U Beogradu, najrizičnijoj lokaciji u Srbiji sa najviše slučajeva obolelih, JKP „Gradska ćistoća“ sprovodi kontinualno opsežnu akciju dezinfekcije javnih površina, posebno u okviru prilaza ustanovama zdravstvene zaštite. Pored redovnih aktivnosti odnošenja otpada i čišćenja, peru se ulice, trotoari, autobuska stajališta i kontejneri za otpad, pomoću dezinfekcionog sredstva na bazi hlora, kao mera sprečavanja širenja virusa. Napominjemo da sve faze odvoženja i odlaganja otpada treba da su na način, bez rizika za zdravlje ljudi i životnu sredinu. U ovim uslovima, treba obezbediti što češće odnošenje otpada.
Ovom kampanjom pozornosti, želimo da minimizujemo potencijalno mogući sekundarni uticaj načina postupanja otpadom u vreme pandemije, na zdravlje i životnu sredinu. Pozornost je potrebna građanima koji u različitim situacijama mogu doći u dodir sa opasnim otpadom nastalim u kontaktima sa virusom, ali još više donosiocima odluka na svim nivoima, da učine sve, kako bi se upravljanje i medicinskim i otpadom iz domaćinstva realizovao na bezbedan način. Sadašnja situacija pandemije coronavirus-om (COVID-19) je izazov za praksu i procedure upravljanja otpadom.
____________________
27.05.2020.- Rezultati ankete
U kampanji je učestvovalo 1913 ispitanika, od Subotice na severu (0,9%), preko Beograda (17,9%), do Vranja i juga zemlje (1,4%). Od ukupnog broja ispitanika, 36,9% je učestvovalo u nekim aktivnostima vezano za zaštitu životne sredine u prethodnom periodu; najveći procenat, 55,6% ispitanika bili su uzrasta 30-65 godina (44,1% ispitanika imalo je ispod 30 godina), sa vrlo različitim stepenom obrazovanja. Veliki procenat ispitanika (89,6%) zna da u medicinskim ustanovama otpad mora biti razvrstan na neopasan i opasan, ali 62,6% nije znalo na koji način se takav otpad odlaže i dalje procesuira. Posmatranja i praksa u uslovima vanrednog stanja pokazali su i da je 73% ispitanika potvrdilo da ljudi koji sakupljaju otpad nose maske i rukavice, ali je 93,9% ispitanika odgovorilo da ne postoje posebno označeni kontejneri u lokalnim zajednicama za odlaganje potencijalno kontaminiranog otpada. Kao pokazatelj lične odgovornosti, utvrđeno je da više od polovine ispitanika (59,3%) odlaže iskorišćene maske, rukavice i maramice u posebnu kesu, odvojeno od komunalnog otpada, 36,7% ispitanika koristi dve kese za odlaganje ove vrste otpada. Međutim, 65% ispitanika ne nosi rukavice dok rukuju takvim otpadom.
Naučene lekcije
Da bismo imali zdraviju životnu sredinu, rezultati ove e-kampanje nas uče važnim lekcijama:
- Građani nisu dovoljno informisani kako se odlaže i tretira otpad iz medicinskih ustanova, posebno opasni otpad.
- Dobar znak je da građani brinu; većina sledi uputstva o bezbednom odlaganju otpada (koji u uslovima epidemije/pandemije može postati potencijalno opasan otpad), kao i uputstva o bezbednom odlaganju maski i rukavica u okviru kućnog otpada.
- Dodatno je evidentirano da je neodgovarajuća infrastruktura i praksa u razdvajanju otpada na mestu nastanka na vrlo niskom nivou u lokalnim zajednicama.
06.04. 2020. – AOR e-kampanja pozornosti evidentirana u prvom broju biltena ECO CORNER
06.04.2020. – Pozivamo vas da učestvujete u anketi: Signali o postupanju otpadom u praksi
Pogledajte i obraćanje predsednika ISWA: https://youtu.be/lztrzAfNCMk
ENV.net i cirkularna ekonomija u regionu Zapadnog Balkana i Turske
Projekat “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372) (ENV.net3), ušao je u treću, poslednju fazu implementacije. Jedna od aktivnosti je i konferencija Cirkularna ekonomija, prva održana u Beogradu 2018., druga u Tirani 2020. i treća će biti održana u Istanbulu krajem 2020. godine. Konferencija je dobra prilika da se isprati napredak u implementaciji projekta, ali i napredak u usvajanju koncepta cirkularne ekonomije u zemljama Zapadnog Balkana i Turske.
Projekat ENV.net3 realizuje se od decembra 2017. godine. Dve godine organizacije učesnice na projektu prate napredak prelaska „linearne“ u „cirkularnu“ ekonomiju. Ono što je generalno zapažanje, pojam „cirkularna ekonomija“ nekako je najpoznatija onima koji se bave, ali često pogrešno razumeju značenje. Šire građanstvo generalno nije svesno šta ovaj tip ekonomije znači, ali raste svest da je potrebno nešto učiniti kako bi se ekonomija unapredila i pri tome prepoznaje se potreba brige o životnoj sredini i resursima, odakle dolaze, kako se koriste i kako se upravlja upotrebljenim stvarima. Uticaj koji će ovaj projekat imati do kraja implementacije, znaće se krajem 2020. godine, kada se ispune sve aktivnosti na promociji i zagovaranju koncepta cirkularne ekonomije u široj zajednici. Činjenica je da se priča proširila i to ne samo na organizacije civilnog društva kroz zagovaranje, sve više i donosioci odluka uviđaju potrebu usklađivanja i praćenja najnovijih tokova u EU i UN strukturama, posebno u procesu pridruživanja EU i mogućnostima primene „Evropskog zelenog dogovora“ i na zemlje Zapadnog Balkana i Tursku.
Druga regionalna konferencija o cirkularnoj ekonomiji u okviru ENV.net3 projekta, Tirana, mart 2020., okupila je preko 100 učesnika iz Albanije i regiona, kako bi se kroz panele i prezentacije partnera na projektu, razmenilo iskustvo i planirale dalje aktivnosti. Predstavnici akademskih institucija i civilnog sektora pokušali su da analiziraju na osnovu toga šta je urađeno, u kom pravcu bi trebalo usmeriti sledeće aktivnosti. Evidentno je nedovoljno razumevanje donosilaca odluka u svim zemljama Zapadnog Balkana i Turske, što se ogleda u nedefinisanju regulative, strateških dokumenata i zakona na svim nivoima, koja bi uključivala cirkularnu ekonomiju. Takođe je uočena mala međusektorska povezanost i vezivanje cirkularne ekonomije samo sa problemima u životnoj sredini.
Mali pomak je učinjen u pravcu definisanja cirkularne ekonomije van domena upravljanja otpadom ( videti publikaciju). Svima je gorući problem otpad, održivo upravljanje, odvajanje i reciklaža, pa se zabrinutost neopravdano preslikava i izjednačava sa cirkularnom ekonomijom. Ipak, organizacije civilnog društva u regionu Zapadnog Balkana i Turske svakako su najbolji partneri donosiocima odluka u procesu uvođenja cirkularne ekonomije u društvene i ekonomske razvoje zajednica.
CIRKULARNA EKONOMIJA U SRBIJI – ZAPOČET PROCES
Publikacija “Cirkularna ekonomija u Srbiji – započet proces” nastala je u okviru regionalnog projekta: “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372), autora Anđelke Mihajov, Aleksandre Mladenović i Filipa Jovanovića.
U okviru ove analize (koja je urađena kao kompilacija ograničenog broja raspoloživih informacija) autori termin cirkularna ekonomija shvataju na sledeći način:
Cirkularna ekonomija je ekonomija u kojoj se vrednost proizvoda, materijala i resursa održava u ekonomiji što je duže moguće, a stvaranje otpada se minimizira. To je u suprotnosti s „linearnom ekonomijom“ koja se zasniva na modelu proizvodnje i potrošnje „uzmi, koristi i odbaci“.
Cirkularna ekonomija je nepovratan, globalni mega trend. Koristi od procesa cirkularne ekonomije su koristi za resurse (poboljšanje obezbeđivanja resursa i smanjenje zavisnosti od uvoza), za životnu sredinu (manji uticaj na životnu sredinu), ekonomske koristi (mogućnosti za ekonomski rast i inovacije) i koristi za društvo (održiva potrošnja i mogućnosti zaposlenja).
Prelaz na cirkularnu ekonomiju predstavlja složen, sveobuhvatan i pre svega, dugoročni proces. Proces cirkularne tranzicije je sistemski proces (nije jednokratni), gde je kontinuitet u primeni dogovorene strategije/politike presudan (posebno za države sa ekonomijom u tranziciji).
Srbija kao država članica UN i zemlja kandidat za članstvo u EU već je posvećena konceptu cirkularne ekonomije. Ipak, još uvek ne postoji integralni pristup, a okvir politike zaštite životne sredine treba osnažiti i uključiti u ključne elemente ekonomskih i sektorskih politika.
Projekat ENV.net3 počeo je u decembru 2017. godine i traje do 2020. godine. Uzimajući u obzir prethodno iskustvo u izgradnji jake mreže organizacija koja je služila kao jedinstvena snaga u zagovaranju i unapređivanju politika kroz davanje prava i mogućnosti građanstvu da se njihov glas čuje (u periodu 2012-2016. godine), tokom ovog projektnog ciklusa koriste se mostovi koji su napravljeni među različitim zainteresovanim stranama u zemljama koje su u procesu priključivanja EU, kako bi se skrenula pažnja medija i donosilaca odluka na ključna pitanja vezano za životnu sredinu.
Vodeći partner projekta je CO-plan Institute for Habitat Development iz Albanije. Dva partnera dolaze iz EU zemalja, European Environmental Bureau iz Belgije i Foundation Punto Sud iz Italije, sa ciljem da pomognu boljem razumevanju EU politika i procedura, ali i da prenesu znanja i iskustva razvijenijih zemalja. Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su jedan od partnera, zajedno sa ostalim organizacijama: 4X4X4 Balkan Bridges iz Makedonije, Advocacy Training and Resource Center, sa Kosova, Green Home udruzenje, iz Crne Gore, Lir Evolution, iz Bosne i Hercegovine, TEMA – the Turkish Foundation for Combating Soil Erosion, for Reforestation and Protection of Natural Habitats, iz Turske.
Pripremu publikacije pomoglo je Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, u okviru projekta: „Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva“, u okviru sufinansiranja projekata organizacija civilnog društva u Srbiju u 2019. godini.
Odgovorna ishrana
U okviru projekta “Kao potrošač, budi deo promena!”, podržanog od strane C&A Fondacije u okviru globalne kampanje “Budi promena!”, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine izdali su publikaciju “Odgovorna ishrana”, autora Anđelke Mihajov i Ane Puđa.
Analiza predstavljena u ovoj publikaciji ima, pored predgovora, pet celina:
-uvodna razmatranja,
-saveti za odgovornu ishranu,
-nauka i istraživanja potkrepljuju savete za odgovornu ishranu (održivo korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene, upravljanje otpadom i hemikalijama, otisak – ono što je dobro za mene dobro je i za planetu, ciljevi održivog razvoja),
-pokazni primer: užina za vreme školskog odmora,
-zaključna razmatranja: imati više ne znači imati bolje.
Prikazana naučna saznanja korišćena su radi potkrepljivanja prikazane veze: ishrana – prirodni resursi -klimatske promene – otpad i hemikalije – ciljevi održivog razvoja.
U publikaciji su korišćeni primeri dobre prakse u okviru međunarodnog programa Eko-škole, koji se od 2012. godine realizuje u Srbiji. Trenutno je u programu 125 obrazovno-vaspitnih institucija, koje svojim aktivizmom doprinose očuvanju životne sredine i podstiču odgovorno ponašanje lokalnih zajednica prema resursima.
Pozivamo vas da učestvujete u anketi: Signali o postupanju otpadom u praksi
Pozivamo vas da odgovorite na pitanja https://forms.gle/NpAWUWGfuYDGQNyN9 . Do vašeg mišljenja nam je stalo! Popunjavanje ankete neće vam oduzeti više od pet minuta.
Anketu “Signali o postupanju otpadom u praksi”, AOR postavlja 06.04.2020., kao sastavni deo “AOR e-kampanja pozornosti: U uslovima vanrednog stanja zbog koronavirusa, treba sa otpadom bezbedno i pravilno postupati” i promovisanja mogućnosti dobijanja participativnih, odnosno podataka za promociju “građanske nauke”.
Anketa promovisana u br.2 publikacije ECO CORNER
Anketa promovisana u EKOLISTu
….
Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva
Projekat je sufinansiran po javnom konkursu za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2019. godini, od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije
Projekat: Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva nastao je sa sa ciljem da se javnost informiše o vrednostima koncepta cirkularne ekonomije i predstave dosadašnja iskustva i primeri primene cirkularne ekonomije u obrazovno-vaspitnim institucijama u Srbiji. S tim u vezi, tokom trajanja projekat u periodu jul-novembar 2019. godine, definisane su ključne zainteresovane strane koje su uključene u razvoj koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji, posebno u odnosu na preduzetničke inicijative obrazovno-vaspitnih institucija, žena i mladih, organizovane su konsultacije sa istaknutim predstavnicima u sektorima privrede, nauke, državne i lokalne uprave i nevladinom sektoru, koji su pokazali iskustvo i dostignuće u primeni koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji; predstavljena su široj javnosti dostignuća u cirkularnoj ekonomiji, kroz publikacije i javna predstavljanja.
Šta podrazumeva koncept cirkularne ekonomije?
Tokom socio-ekonomskog razvoja društva, u prethodnom periodu razvijan je linearni model koji je podrazumevao postojanje veze između rasta i potrošnje (princip: uzmi, izradi, konzumiraj, baci). Takav način ponašanja i korišćenja resursa je bio neodrživ, pa je nastao održivi razvoj baziran na politici „zelenog rasta“, gde se ekonomski interesi dodiruju ili preklapaju sa interesima zaštite životne sredine i gde se razmatraju najbolje opcije za razvoj društva.
Prelazak na cirkularnu ekonomiju (CE), bio je u prvom planu baziran na činjenicama da se korisni materijali ne iskorišćavaju dovoljno u proizvodnji, javila se povećana potražnja za resursima, povećana je konkurencija, što je rezultiralo velikim pritiskom na životnu sredinu. Koncept cirkularne ekonomije nalazi se u Strategiji Evropa 2020, kao preduslov za pametan i održiv rast.
Sam koncept cirkularne ekonomije podrazumeva industrijsku proizvodnju koja se bazira na:
•obnovljivosti materijala,
•iskorišćavanju obnovljivih izvora,
•smanjenju i/ili eliminaciji upotrebe hemikalija,
•smanjenju stvaranja otpada
Dodatna vrednost proizvoda se „zadržava“ što duže u životnom ciklusu i ne stvara se otpad. Resursi se „zadržavaju“ u privredi i posle kraja upotrebnog veka proizvoda, sa ciljem ponovne upotrebe i stvaranja nove vrednosti.
Za prelazak na cirkularnu ekonomiju potrebne su promene u celom životnom ciklusu proizvoda, dizajnu proizvoda, potrebni su novi poslovni i tržišni modeli, nov način pretvaranja otpada u resurse, nov način ponašanja potrošača…Osim toga, potrebne su i promene sistema i inovacije: u tehnologiji, u organizaciji, društvu, metodama finansiranja i politikama, kao i primenu novih modela upravljanja celim sistemom.
U Srbiji je koncept cirkularne ekonomije prihvaćen, ali je potrebno raditi na razvoju svesti o saznanjima i vrednovanju upotrebe ovog koncepta. Paket cirkularne ekonomije je deo uslova za pristupanje EU (Poglavlje 27 – otpad), ali po iskazanoj oceni Srbija je po ovoj temi na samom početku. S toga je potrebno na početku ispitati kakve su mogućnosti, koji zakonski okviri postoje, pronaći primere najbolje prakse i prezentovati široj javnosti, ostavljajući prostor za praćenje daljeg napretka.
Jedan od doprinosa promociji koncepta cirkularne ekonomije i njegovom značaju je i projekat Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva, Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, koji je sufinansiran od strane Ministarstva zaštite životne sredine, uz podršku Env.net 3 regionalnog projekta (“ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agend EU” (ref. no. 2017/394-372). Projekat je realizovan u periodu jul-novembar 2019. godine, kroz aktivnosti kao što su:
– analiza postojećeg stanja vezano za cirkularnu ekonomiju u Srbiji (na osnovu dostupnih informacija, dokumenata i doprinosa ključnih zainteresovanih strana, pripremljeni su analiza trenutnog stanja i lista ključnih zainteresovanih strana, izrađen je predlog dokumenta o stanju cirkularne ekonomije u Srbiji
– priprema promotivnog i materijala za medije (pripremljeni su video materijali i fotografije za promociju sa medijima, vezano za postojeće aktivnosti institucija u cirkularnoj ekonomiji, organizovani su konferencija i sastanak ekoškolskih koordinatora radi promocije aktivnosti vezanih za cirkularnu ekonomiju i širenje ideje o primeni koncepta u obrazovno-vaspitnim institucijama 18-19. oktobra na Zlatiboru https://ambassadors-env.com/blog/2019/10/27/godisnji-sastanak-ekoskolskih-koordinatora-18-19-oktobar-2019-zlatibor/)
– izrada publikacija/vannastavnog materijala na temu cirkularne ekonomije (publikacija za osnovnu školu i poster za srednje škole).
Eko-škole u svojim aktivnostima već primenjuju koncept cirkularne ekonomije, u skladu sa mogućnostima, ali je veoma značajno što su ove obrazovno-vaspitne ustanove pioniri i glavna snaga u podizanju svesti čitave lokalne zajednice vezano za usvajanje i primenu ovog koncepta i van Eko-škola
Okrugli sto o unapređenju javnih politika u oblasti održive mode
U okviru Beogradske nedelje mode, od 2018. godine održava se Dan održive mode, u kome su u okviru Okruglog stola predstavljene inicijative za unapređenje javnih politika u oblasti cirkularne ekonomije, studija slučaja „održiva moda“
„Tekstilna industrija“ u Srbiji predstavlja 10% ukupnog izvoza, vrednosti oko 1,5 milijardi dolara, oko 1 milijarda samo tekstil, bez kože i obuće. Od pre dve godine beleži se suficit. Posle 2000. godine je zamrla tekstilna industrija (zbog toga su stavljeni na početku znaci navoda na „tekstilna industrija“, koja se danas obeležava više kao „modna industrija“ u Srbiji. Tekstilna industrija u Srbiji ne postoji, postoji MODNA industrija, koja je konkurentnija. Nova industrijska strategija mora da podrazumeva i modnu industriju.
Posle 2005. godine otvaraju se izvozne mogućnosti. Investicije u ovoj oblasti dolaze iz Turske, za proizvodnju proizvoda široke potrošnje, Italije, za proizvodnju čarapa (Srbija je druga u svetu po proizvodnji čarapa). Takozvani „tehnički tekstil“ odnosi se na tekstil koji se koristi za proizvodnju sedišta i presvlaka. Od tog perioda polako počinju da se razvijaju porodične firme, a giganti fabrike konfekcije kao što su bili „Prvi maj“ Pirot, „Beko“, „Kluz“, „Rudnik“ propadaju. Pozicioniraju se „Mona“ i slične male firme. Privredna komora Srbije domaćim firmama pomaže u pozicioniranju na domaćem i regionalnom nivou. Cilj je da se ide na sajmove, predstave roba i usluge i pruži podrška na plasiranju u regionu i šire. Radi se da se smanje porezi i doprinosi.
Veliki problem u tekstilnoj ili modnoj industriji predstavlja tekstilni otpad. Velike količine kroz gotove proivode dolaze iz dalekoistočnih zemalja, završavaju na deponijama, ilegalno, jer od 2016. godine je zabranjeno odlaganje tekstilnog otpada na deponijama. Inicijativa da se postave kontejner zvona je propala u Beogradu, jer su Romi obijali i uzimali materijal, oštećujući kontejnere. Dodatni problem je što ne postoje reciklažni centri i nema odlaganja tekstila koje je sistemsko i organizovano. U Vojvodini se planira otvaranje reciklažnog centra, gde bi tekstilni otpad postao sirovina i dobio novu vrednost.
U okviru Ministarstva zaštite životne sredine postoji „Grupa za cirkularnu i zelenu ekonomiju“. U okviru PLAC projekta, u saradnji sa UNDP, urađena je ex-ante analiza efekata za potrebe izrade dokumenata javnih politika, vezano za cirkularnu ekonomiju. Javno predstavljanje dokumenta je 6. novembra. Program cirkularne ekonomije sa Akcionim planom će se raditi od 2020. godine. Izrađen je dokument Platforma za cirkularnu ekonomiju sa planom puta za sprovodjenje, sa preporukama kako uvesti CE u Srbiju. U tom kontekstu, EU je donela niz dokumenata iz cirkularne ekonomije i otpada, a Srbija prati i prilagođava svoju regulativu sa EU. Tekstilni otpad će biti razmatran kao resurs, i to potrošački i industrijski tekstilni otpad sa upotrebnom vrednošću. Npr. Adidas brend proizvodi liniju patika od plastike iz okeana, tj. od materijala koji će moći lako da se reciklira. H&M i druge neke velike tekstilne kuće obavezale se da će do 2030. povećati procenat RECIKLIRANE plastike u svojim proizvodima.
Količina tekstilnog otpada u Srbiji je na godišnjem nivou oko 500 t mesečno. Nema sistemskog rešenja za podizanje infrastrukture, čak ni javna preduzeća komunalnog karaktera. Postoji Nacionalna platforma za ponovnu upotrebu tekstila. Prilika za privatni sektor da se uključi u upravljanje i procesuiranje otpada od tekstila. Jedno od rešenja je da se iz Fonda za životnu sredinu povuku sredstva za neophodno finansiranje reciklaže tekstila.
(U Malom Zvorniku investitor izgradio sistem za prečišćavanje otpadnih voda u tekstilnoj industriji).
Srbija zadržala svoje brendove, a druge zemlje su izgubile ulaskom u EU. Pronaći načine kako da se domaći brendovi zaštite.
Kompanija Henkel, ima odgovorno poslovanje i svoju Strategiju održivosti do 2030. Nastali privatizacijom Merime, rade na ostvarivanju SDG, dobili sertifikat za EE 2012., Led gold sertifikat liderstvo u energetski održivom dizajnu, koristili građevinski otpad za izgradnju nove fabrike. U Kruševcu u Henkel fabrici postoji sistem zatvoren za vodu koja se prečišćava, samo se kanalizaciona voda odvodi.
Danas žene kupuju 60% više odeće. Modna industrija u poglavlju 20, pokušava se da se modna industrija ubaci u ovo poglavlje.
Proizvodnje tekstilnih materijala nema u Srbiji, samo na jednom mestu uvozi se pamučno predivo.
Iznajmljivanje odeće, popravka oštećene odeće, ponovna upotreba odeće – „cirkularna“ rešenja za smanjenje tekstilnog otpada.
Oko 19 mil. tona tekstila se uveze u Srbiju, oko 0,30% su sirovine, sve ostalo je odeća. Uglavnom su proizvodi „brze mode“, koje se posle malog broja pranja raspadne. Da li nam je to potrebno? Problem u reciklaži je i sastav, zbog sastava ne može da se reciklira svaki materijal.
Jedina firma koja se bavi reciklažom tekstila u Srbiji pravi industrijske krpe, oko 5000 tona mesečno, ali mogu da recikliraju samo pamučni otpad. Industrijski škart se reciklira za potrebe izolacije i sličnih proizvoda u drugim industrijama.
Kao potrošač, budi deo promena!
U kampanji Odgovorni stil života ,,Kao potrošač, budi deo promena!” koju podržava C&A fondacija, fokusirali smo se na ponovnoj upotrebi tekstila kako bi pokazali da tekstil nije otpad. Zavisno od ideja i kreativne inspiracije možemo od njega stvoriti različite nove stvari koje možemo opet koristiti, pa čak i prodati. Naše Eko-škole su tako mogle da zarade novac i ulože dalje u svoje aktivnosti.
Osim tekstila i odeće, ovu kampanju želimo da povežemo i sa održivom proizvodnjom i konzumacijom hrane, odgovarajući na pitanje: Da li jedemo odgovorno?
Pre svega nas zanima šta naša deca jedu u školama, koliko je to održivo, može li se to promeniti?
Kroz Eko-škole i angažovanje đaka i nastavnika saznaćemo koliko su naši životni stilovi održivi i da li možemo da promenimo naš potrošački obrazac, ako naučimo više o tome odakle dolazi hrana koju jedemo i odeća koju nosimo. Eko škole imaju veliki potencijal, jer pružaju pregršt ideja i aktivnosti i time stiču veliku snagu kojom mogu da promene živote na bolje u zajednici u kojoj su smeštene.
Širenje ideje o održivom načinu života na principu održive potrošnje i o odgovornoj ishrani kao i odevanju, glavni su ciljevi kampanje koju podstiče C&A fondacija.
Ohrabljujemo naše Eko-škole da u svoje aktivnosti uvrste dane održive ishrane. Vaše objave ćemo rado podeliti i budite slobodni da koristite oznake kao što su: #CAFoundation #AsTheConsumerBeTheChange #EcoSchoolsSerbia , koje su čak jako poželjne. Radujemo se vašoj kreativnosti!
#AsTheConsumerBeTheChange
Godišnji sastanak nacionalnih operatera programa Plava zastava, Blackpool, Engleska
U okviru programa Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini svake godine se organizuju sastanci nacionalnih operatera, odlična prilika da se nacionalni koordinatori sretnu, razmene isksutva i naprave planove za buduće aktivnosti. U Blackpool-u se od 7. do 9. oktobra 2019. godine održava sastanak nacionalnih operatera programa Plava zastava, sa preko 40 učesnika iz celog sveta. Predstavljene su nove zemlje koje su se tek uklučile u program, kao što su Argentina, Čile, Cape Verde…a mnoga pitanja i predlozi za unapređenje programa dolaze od strane „starih“, iskusnih predstavnika zemalja, koje imaju i najviše Plavih zastava, kao što su Španija, Grčka, Francuska, Turska, Italija…).
Posebna pažnja ove godine na sastanku i u diskusijama posvećena je načinima kako se plaže, marine, brodovi sertifikovani Plavom zastavom bore protiv klimatskih promena, protiv otpada, ili za očuvanje biodiverziteta. Takođe, akcenat se sve više stavlja na omogućavanje pristupa osobama sa invaliditetom plažama i marinama sa Plavom zastavom, u cilju obezbeđivanja istih uslova za sve ljude, bez obzira na bilo kakve nedostatke sa kojima se svaki pojedinac bori. Svojim kriterijumima i aktivnostima, program Plava zastava se aktivno uključuje u ispunjavanje Ciljeva održivog razvoja.
Program Plava zastava, aktivan u Srbiji od 2012/2013. godine. Jedina plaža u Srbiji koja je do sada zadovoljila sve vrlo zahtevne kriterijume i bila sertifikovana, je plaža Savsko jezero na Adi ciganliji. Ovaj sertifikat znači da je upravljanje ovom plažom na najvišem nivou održivosti, kvalitet vode je redovno kontrolisan i o tome je zveštavano na tabli Plave zastave na samoj plaži, obezbeđeni su spasioci i sva potrebna infrastruktura za bezbedno i kvalitetno provedeno vreme u prirodi i zdravom okruženju. Pored toga, obrazovne aktivnosti koje JP Ada Ciganlija organizuje u saradnji sa Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine, utiču na mlade, ali i ostale korisnike plaže u letnjim mesecima, da se okrenu oko sebe, uoče i na održivi način koriste zeleno bogatstvo, sve usuge ekosistema koje bez nadoknade daje ova zelena oaza u velikom gradu, kao što je Beograd, koju u letnjim mesecima poseti nekoliko hiljada posetila dnevno.
AOR učestvuje “u postavljanju okvira” za budućnost posle 2020 : upravljanje hemikalijama i otpadom
U UN u Bangkoku, AOR učestvuje na IP3 – The Intersessional Process 3 on Strategic Approach and sound management of chemicals and waste (SAICM) beyond 2020 , tehničkim konsultacijama, kao i na IPEN pripremnom sastanku (28.09.-4.10.2019).
SDG2, SDG3, SDG5 , SDG6 , SDG8 , SDG11 , SDG12 , SDG14 , SDG15 , SDG16 , SDG17.
Obrazovna aktivnost u okviru programa Plava zastava: Vodeni eksperimentarijum na Adi Ciganliji
Šta se podrazumeva pod „vodenim otiskom“ nekog proizvoda?, Šta od navedenih proizvoda ima najveći „vodeni otisak“? Koliki je prosečan godišnji „vodeni otisak“ po osobi u svetu?, Koje od navedenih navika za racionalno korišćenje vode ste, ili biste, usvojili?
Zašto je uopšte važno da pričamo o vodi i da li baš sve znamo o vodi, korišćenju, uštedi, zagađenju, očuvanju vodnih resursa?
Odgovore na ova pitanja i jos mnogo interesantnih i važnih činjenica vezano za vodu posetioci Ade Ciganlije, od najmlađih, pa do onih „malo“ i „umereno“ starijih moglu su da čuju i da nauče u okviru „Vodenog eksperimentarijuma“. Savsko jezero, popularno kupalište Ada Ciganlija, podiglo je u junu 2019. godine još jedanput Plavu zastavu, pouzdan simbol brige za zdravlje i bezbednost posetilaca i kupača, ali i brige da se životna sredina očuva u zatečenom stanju, unapredi i sačuva za sve „korisnike“ usluga. Program Plava zastava nastao je pre više od 30 godina, u zemljama zapadne Evrope, kao potreba da se reaguje na sve veće prekomerno korišćenje vodnih resursa u turističke svrhe i da bi se smanjio pritisak korisnika usluga na vodu i okruženje vodenih površina. Od tada, program se proširio po čitavom svetu, prisutan je u 45 zemalja, a uključuje 4560 plaža, marina i turističkih brodova za posmatranje prirode i prirodnih fenomena.
Jedna od obaveza upravljača plaži sa Plavom zastavom je organizovanje obrazovnih aktivnosti o značaju programa Plava zastava, očuvanju životne sredine i uštedi resursa, među kojima je voda jedan od ugroženijih. „Vodeni eksperimentarijum“ je zajednička aktivnosti WWF, Ambasadora održivog razvoja i životne sredine i JP „Ada Ciganlija“, koja se organizuje po drugi put na Adi Ciganliji, a ima za cilj da unapredi znanje posetilaca o vodi, svojstvima vode, potrebi za vodom, mogućnostima održivog korišćenja i upravljanja vodnim resursima, na zanimljiv način i deci i odraslima.
Da bismo imali dovoljno čiste i kvalitetne vode, koju delimo sa drugim živim organizmima i bez koje je jednostavno život nemoguć, ponašajmo se odgovorno u svim prilikama, bilo da smo kod kuće i peremo zube, umivamo se, tuširamo ili peremo sudove, bilo da smo na plaži i pravimo otpad koji pravilno odlažemo, ili smo u fabrici gde voda pokreće čitavu proizvodnju, ili smo donosioci odluka, koji često vagaju između ekonomskog, socijalnog i zdravstvenog uticaja okruženja i na okruženje. Jer samo tako ćemo smanjiti te „vodene otiske“ u proizvodnji mesa, čokolade ili omiljenih sokova, a promenom ponašanja vodu ćemo koristiti racionalnije i efikasnije, bez prevelikih odricanja i nerviranja zbog otvorenih praznih slavina.
AOR e-kampanja pozornosti evidentirana u prvom broju biltena ECO CORNER
AOR e-kampanja pozornosti evidentirana u prvom broju biltena ECO CORNER .
28.marta 2020. godine AOR je pokrenula e-kampanju pozornosti : “u uslovima vanrednog stanja zbog koronavirusa, treba sa otpadom bezbedno i pravilno postupati”.
“Karavan za klimu” u Eko-školama
U saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji, donosimo „Karavan za klimu“ u Eko-škole. Projekat „Karavan za klimu – Svi aktivni u borbi protiv klimatskih promena!“ ima za cilj da ukaže na probleme klimatskih promena, podigne svest o postojanju ovog globalnog problema i pokrene na aktivnosti građanstvo, privredu, javne ustanove i donosioce odluka. Projekat ukazuje da je zeleni rast nova prilika za razvoj i promoviše jednostavna i operativna rešenja koja svako od nas na svom nivou može da primeni i da se na svoj način bori protiv klimatskih promena. Ovaj projekat objedinjuje srpske i francuske zainteresovane strane u ovoj oblasti, već razvijena rešenja ovog problema u obe zemlje i nudi priliku za razmenu mišljenja, dobre prakse i inovacija u okviru naučnih debata koje su dostupne svima.
Uz podršku Francuskog instituta, opštine Gornji Milanovac, Kulturnog centra GM, ENV.net projekta i Eko-škola iz opštine Gornji Milanovac, Karavan za klimu kreće i 25. marta se zaustavlja u Centru kulture na Rudniku, koji će zajedno sa Eko-školom „Arsenije Loma“ biti prvi domaćin i promoter Karavana. Uz izložbu „Život smeća“, naučne debate, društvene igre velikih formata, naučne radionice, projekcije dokumentarnih filmova i susrete, Karavan za klimu će u periodu od 25. marta do 5. aprila 2019. godine biti dobra prilika da se učenici Eko-škola i drugih ustanova upoznaju sa smećem, otpadom, problemima i mogućnostima, čime doprinosimo daljem uvođenju cirkularne ekonomije u Eko-škole i održivom korišćenju resursa.
Izložbu nakon Gornjeg Milanovca i Rudnika selimo u sledeću ekoškolsku lokalnu zajednicu koja izrazi interesovanje da bude domaćin, poziv je otvoren!
Plava zastava i Zeleni kjuč na 41. međunarodnom sajmu nautike, lova i ribolova
U Beogradu se od 1. do 5. marta 2019. godine održava Sajam nautike, lova i ribolova, specijalizovane manifestacije za plovila svih vrsta, opremu za lov i ribolov, sportove na vodi i ronjenje, nautičku, kamp i ”outdoor” opremu. Sajam nautike, lova i ribolova uvek ima i bogat prateći sadržaj – stručna predavanja i izložbe, u kojima učestvuju poznati umetnici, muzeji, institucije i organizacije. Ambasadori održivog razvoja i životne sredine učestvuju po drugi put u okviru pratećeg programa, predavanjem i prezentacijom vezano za Plavu zastavu, Zeleni ključ i nezaobilazne Eko-škole, koje nekako privuku i ovde najviše pažnje posetilaca. Ove godine prezentovan je program Plava zastava kroz iskustvo drugih zemalja, uz poziv i domaćoj javnosti, posebno donosiocima odluka, da je neophodno urediti oblast koja se odnosi na otpadne vode, kako bi i naši vodni potencijali konačno zauzeli mesto u vrhu uređenih i bezbednih plaža, marina, upotpunjeno turističkom ponudom brodova/čamaca za posmatranje prirodnih vrednosti sa vode. Za sada samo Ada Ciganlija, od 2012. godine, čuva svoje veliko bogatstvo i obnavlja svake godine – Plavu zastavu za kupalište, brinući o zdravlju i bezbednosti posetilaca, ali i o životnoj sredini i prirodnim vrednostima u neposrednom okruženju. Program Zeleni ključ je od 2018. godine postao bogatiji za još jednog člana, pored Radisson Collection Old Mill hotela i IN hotela, od 2018. godine u programu je i Hilton Beograd. Nadamo se da će se i mali smeštaji “osmeliti” i upustiti u “avanturu Zeleni ključ” uskoro.
Učestvovali smo na konsultativnom sastanku: prekogranično kretanje opasnog otpada
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine bili su učesnici konsultativnog sastanaka u vezi primene Pravilnika o obrascu Dokumenta o kretanju opasnog otpada, obrascu predhodnog obaveštenja, načinu njegovog dostavljanja i uputstvu za njihovo popunjavanje, objavljenog u Sl. Glasniku RS br. 17/17 od 06.3.2017.godine. koje je organizovalo udruženje industrije otpada „Hrabri čistač“ u saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine Republike Srbije u sredu 27.02.2019. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Panelisti ovog konsultativnog satanka su bili:
1. Predstavnici Agencije,
2. Predstavnici operatera
3. Predstavnik proizvođača opasnog otpada
4. Prestavnici inspekcije
5. Predstavnik Privredne komore Srbije
Nakon predstavljanaj trenutne situacije i govora panelista, usledila je diskusija na kojoj su svi prisutni imati priliku da podele svoje iskustvo i sugestije. Govorilo se o poteškoćama koje su trenuto aktuelne kod primene postojećeg pravilnika i načinu na koji mogu da se prevaziđu ovi problemi.
Cilj ovog skupa je bio da se sugestijama doprinese unapređenju implementacije pomenutog pravilnika I da se doprinese iuspostavljanju odgovornog Sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji.
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine na 12. Festivalu nauke na Beogradskom sajmu
Ove godine su Ambasadori održivog razvoja i životne sredine po prvi put bili učesnici Festivala nauke, koji je održan od 29. Novembra do 2. decembra na Beogradskom sajmu. Na postavci koja je trajala 29. i 30. novembra, predstavljali smo na koji način se reciklira upotrebljena Tetra Pak ambalaža i šta možemo da dobijemo kao krajnji proizvod. Naša “mala fabrika za reciklažu upotrebljene Tetra Pak ambalaže” je neumorno radila jer smo imali veliki broj mladih koji su bili vrlo znatiželjni da vide, probaju i saznaju nešto više o svemu ovome. Verujemo da sada kada znamo kako se pravilo odlaže Tetra Pak ambalaža i kada znamo nešto više o tome zašto je reciklaža važna, našim mladima neće biti teško da razdvajaju otpad i odlažu u kontejnere za reciklažu.
TOKSIČNE HEMIKALIJE IZ ELEKTRONSKOG OTPADA KONTAMINIRAJU DEČIJE IGRAČKE PUTEM RECIKLAŽE
Vašoj pažnji želimo da preporučimo studiju TOKSIČNA PUKOTINA: Recikliranje opasnog otpada u nove proizvode *( TOXIC LOOPHOLE: Recycling Hazardous Waste into New Products ) o najnovijim rezultatima istraživanja koje su sproveli IPEN , Arnika, ALHem i 17 drugih evropskih organizacija u cilju testiranja prisustva toksičnih hemikalija, konkretno usporivača gorenja octaBDE, decaBDE i HBCD u proizvodima (igračke, pribor za kosu, kuhinjski pribor) napravljenim od reciklirane plastike iz elektronskih uređaja. Ispitivanje pokazuje da proizvodi koji se nalaze na tržištu EU i okolnim zemljama (testirano je i 5 proizvoda iz Srbije) kontaminirani usporivačima gorenja.
Studija poziva na izmene u EU propisima (EU POPs regulation) u smislu uspostavljanja istih graničnih koncentracija od 10 ppm za PBDE u prozvodima napravljenim od izvorne (nereciklirane) i reciklirane plastike, kao i ukidanje izuzeća PentaBDE i OctaBDE za reciklažu od strane EU (i da podstakne i nekoliko drugih potpisnica da urade isto) kako bi se omogućila adekvatna implementacija Stokholmske konvencije. Pored toga, studija zagovara smanjenje granične koncentracije sa 1000 ppm na 50 ppm (kao što je utvrđena za PCB) kojima se otpad koji sadrži PBDE kategoriše kao opasan (POPs otpad) i tako onemogući toksična reciklaža. Sve reference na kojima se zasnivaju ovi zahtevi navedeni su takođe u izveštaju.
______________
*Pogledati prezentaciju u kojoj se navode “pukotine” u regulisanju koncepta cirkularne ekonomije : Prof Andjelka Mihajlov: “Koncept cirkularne ekonomije”
Reciklaža i upravljanje tekstilnim otpadom
Privredna komora Srbije, dana 18.10.2018. godine, organizovala je okrugli sto na temu ‘’Reciklaža i upravljanje tekstilnim otpadom u Republici Srbiji’’. Cilj okruglog stola je da na najbolji mogući način predoči sve potencijale tekstilnog otpada, buduće planove nadležnih institucija, kao i da na jednom mestu okupi sve značajne aktere koji se bave ovom tematikom.
Pored uvodne reči predstavnice PKS – Privredne komore Beograda i organizatora okruglog stola na pomenutu temu, gđice. Jelene Plavanski, skup je otvorio pomoćnik ministra zaštite životne sredine g. Filip Abramović, koji je u kratkim crtama predstavio Nacionalni plan o prevenciji otpada, veću potencijalnu mogućnost iskorišćenja tekstilnog otpada kao i to kako podstaći privredne subjekte da doprinesu smanjenju i boljem generisanju tekstilnog otpada.
Takođe, od izuzetnog značaja je razvijanje bolje sakupljačke mreže, na teritoriji kako grada Beograda, tako i lokalnih samouprava, istakao je g. Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
Trenutno na teritoriji grada Beograda, prema podacima JKP ‘’Gradska čistoća’’ Beograd, postavljeno 34 kontejnera za mobilno generisanje tekstilnog otpada. U 2017. godini sakupjleno je 70.000Kg tekstilnog otpada, dok u 2018. godini za sada, sakupljeno je 45.000Kg otpada tekstilnog morfološkog sastava, podaci su koje je predstavio g. Milan Petrić, zamenik direktora JKP ‘’Gradska čistoća’’ Beograd. Kontejneri se redovno prazne, jedanput nedeljno i imamo izuztnu disciplinovanost građana pri odlaganju ove vrste otpada, što je od izuzetne važnosti, istakao je g. Petrić.
Disciplinovanost građana i edukacija o pomenutoj tematici od izrazite važnosti su iz razloga što je dovoljno da jedna prosečna najlonska folija koja je sastavljena od različitih vrsta polimera, dospe u proces reciklaže i izmeni sastav granulata, odnosno proizvoda dobijenog reciklažom i da stvori ogormnu materijalnu štetu. To se u daljem procesu rezonuje negativnom poslovanju kompanije koja se bavi reciklažom i time svaki građanin može doprineti svojim trenutkom neodgovornosti defekt razmera na državnom nivou. 95% tekstilnog otpada može se reciklirati i izvesti u inostranstvo, čime bi se doprinelo poboljšanju ekonomske situacije u državi, ali za to su neophodna ulaganja u tehnologije i izgradnju reciklažnih postrojenja. Procenjuje se da je određeni odevni predmet 3,3 godine u opticaju, i da nakon tokga postaje otpad. 200kg tekstila, poseduje svako domaćinstvo u Beogradu, a 5kg tekstilnog otpada odložio je svaki migrant koji je prošao kroz Republiku Srbiju.
Gospodin MIlorad Veljković, predstavnik Privredne komore Srbije istakao je pogrešnu kategorizaciju tekstilnog otpada, odnosno da tekstilni otpad je zapravo opasan otpad. Ogrman broj odevnih predmeta koji se uvoze, najviše iz Kine, sastavljen je od veštačih materijala sa visokim procentom polimernog sastava koji je kancerogen i obojen bojama koje mogu biti toksične po ljudsko zdravlje. Normativna regulativa o uvozu postoji, međutim kontrola proizvoda koji se uvoze ne vrši se na adekvatan način. Takođe, zbog velikog razvoja tekstilne industrije i ogromne potrebe pamuka, došlo je do uzgajanje GMO pamuka, koji takođe u dužem periodu izloženosti koži, može izazvati negativne posledice po ljudsko zdravlje.
Rešenja postoje. Neophodno je unaprediti na viši nivo svest građana kroz edukaciju i podstaći veća ulaganja države u projekte upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Svaki pojedinac, može doprineti na svoj način boljem sutra, čistijoj i uređenijoj državi. Privredna komora Srbje nastaviće sa daljim aktivnostima vezanim za problem tekstilnog otpada u Republici Srbiji, gde se očekuje donošenje operativnih mera koje će doprineti rešavanju ove problematike.
Izveštaj sa skupa pripremio:
Nikola Novaković
Master inženjer zaštite životne sredine
ENV.net inicijativa: Inovirati Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara u skladu sa principima cirkularne ekonomije
Skup je otvorila Nataša Đereg, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog Konventa o EU za Poglavlje 27 ( životna sredina i klimatske promene) koja je na samom početku rekla da je cilj događaja da se organizacijama civilnog društva koje su okupljene u Konventu dalju nove informacije i ukaže na trendove i pristup kad je u pitanju cirkularna ekonomija, ali i da se vidi njeno mesto u procesu realizovanja i primene Poglavlja 27.
Prof. dr Anđelka Mihajlov predstavila je temu „Kompleksnost koncepta cirkularne ekonomije, prezentacija: segmentarni naspram celovitog pristupa“.
Foto: Milisav Pajević
– Prelaz na cirkularnu ekonomiju odlična je prilika da se naše društvo preoblikuje u cilju veće održivosti, stvaranja lokalnih radnih mesta, očuvanja svetskih resursa (doprinosa u pogledu klimatskih promena).
To je i prilika da Evropi damo prednost pred konkurencijom u svetu koji se menja, rekla je prof. dr Anđelka Mihajlov i dodala da konceptu cirkularne ekonomije operativno krug nije zatvoren.
Ona je naglasila da koncept cirkularne ekonomije, pored najnovijih opredeljenja EU usmerenih ka intervencijama u oblasti upravljanja otpadom, obuhvata i zaštitu prirodnih resursa.
Foto: Milisav Pajević
– Potrebni su nam adekvatni kriterijumi u javnim nabavkama, odgovarajući propisi kada je reč o obezbeđenju i rasipanju hrane, zatim eko-dizajn, eko-znak, povezanost politika o hemikalijama, proizvodima i otpadu, postupanju sa plastikom, kaže prof. dr Anđelka Mihajlov.
Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a predstavio je temu „Klimatska akcija kao podsticaj prelaska na cirkularnu ekonomiju“.
On je rekao da uz mere energetske efikasnosti i obnovljivim izvorima energije možemo doći do smanjenja gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanja klimatskih promena.
– Moramo poboljšati sektor životne sredine i tako smanjiti karbonski otisak, uticaj na klimatske promene, povećati energetsku efikasnost, smanjiti neodržive oblike saobraćaja, smanjiti uopšte zagađivanja i prekomernu potrošnju vode i smanjiti prekomerno iscrpljivanje resursa, jasan je Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).
Ilija Batas Bjelić govorio je o lokalnim klimatskim planovima i kako oni mogu osnažiti lokalne samouprave za prelazak na cirkularnu klimatski otpornu ekonomiju.
Po njemu je suština u racionalnom i realnom razmišljanju i donošenju prave odluke i dobrog analiziranog plana za koji će se opredeliti neka lokalna zajednica.
Foto: Milisav Pajević
Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije je rekao da je ta institucija pokretanjem Akademije cirkularne ekonomije ušla u program transfera znanja, posebno ka sektoru malih i srednjih preduzeća, kako bi se pripremila za energetsku i ekološku tranziciju, radi jačanja konkurentnosti na regionalnom i svetskom tržištu i da su privi rezultati već vidljivi.
– Ideja „cirkularne ekonomije“ ima za cilj upotrebu i ponovnu upotrebu resursa, kako bi se smanjila i završila proizvodnja otpada, što zahteva temeljne promene u čitavom lancu vrednosti, kaže Siniša Mitrović i naglašava da su direktne koristi cirkularne ekonomije otvaranje novih radnih mesta, smanjenje opterećenja na životnu sredinu i prelazak na čiste tehnologije ponovnim iskorišćavanjem resursa koji su se do sada odlagali na deponije.
Aleksandra Mladenović, nacionalna koordinatorka EU regionalnog projekta ENV.net i predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine predstavila je i dokumentovala inicijativu da se kroz vizuru prihvatanja koncepta cirkularne ekonomije inovira „Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara“.
Foto: Milisav Pajević
– Inoviranje ove strategije suštinski bi doprinelo efikasnijem približavanju Srbije Evropskoj uniji, a našu inicijativu uputićemo Ministarstvu za zaštitu životne sredine, i nadamo se da će je podržati, istakla je Aleksandra Mladenović.
Sednici Radne grupe Nacionalnog Konventa o EU za Poglavlje 27 u EU info centru prisutvovale su predstavnici držаvnе аdministrаciје, pоlitičkih pаrtiја, nеvlаdinih оrgаnizаciја, privrеde, sindikаtа, medija i prоfеsiоnаlnih оrgаnizаciја.
Preneto iz https://www.energetskiportal.rs/koncept-cirkularne-ekonomije-cuva-zivotnu-sredinu/
Pogledajte i http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/3287266/kompleksnost-koncepta-cirkularne-ekonomije-.html
Sastanak nacionalnih operatera programa Zeleni ključ u Estoniji, Talin, 9-12. septembar 2018.
Godinu dana pred obeležavanje 25 godina od postojanja međunarodnog programa Zeleni ključ, godišnji sastanak nacionalnih operatera ovog programa održava se u Talinu, Estonija. Akcenat je stavljen na mogućnosti i načine promovisanja ove eko-oznake za objekte u turizmu. U Srbiji su dva hotela: IN hotel i Radisson Collection Hotel Old Mill Belgrade sertifikovana i svoje poslovanje obavljaju u skladu sa načelima održivog razvoja, održivog korišćenja resursa i brige o životnoj sredini. Globalno, 57 zemalja je uključeno u program Zeleni ključ, pre svega u Evropi, što obuhvata 2900 eko-sertifikovanih objekata.
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, kao nacionalni operater programa Zeleni ključ u Srbiji, u narednom periodu planira intenzivniju promociju ovog programa, u cilju širenja programa i na ostale kategorije, kao što su restorani, smeštaji malih kapaciteta, konferencijske sale, atrakcije.
Pristup prema resursima koje koriste turistički objekti u Srbiji još uvek je na nivou isključivo sticanja dobiti, zanemarujući potrebu da se prirodi i životnoj sredini odgovornim ponašanjem i poslovanjem mora vratiti deo, kako bismo uvek imali pristup izvorima energije, čiste vode, mestima za rekreaciju i odmor. Upravo nas program Zeleni ključ vodi ka takvom odgovornom i održivom ponašanju, bez obzira da li smo posetioci, turisti, gosti, vlasnici objekata…u svakom slučaju, korisnici smo prostora i resursa koji će se lako uništiti i potrošiti, ako se uskoro ne osvestimo i ne počnemo da razmišljamo više u pravcu kontrolisanog korišćenja vode, rashladnih uređaja i grejnih tela, razdvajanja otpada i adekvatnog odlaganja…u čemu nam je hitno potrebna podrška donosilaca odluka na nacionalnom i lokalnom nivou, koji će pitanja životne sredine označiti kao prioritete u svojim strateskim agendama.
Tiha knjiga idealna igračka za svako dete
Još dok sam studirala čitajući blogove mama u Kanadi i Americi saznala sam za tihu knjigu. Zainteresovale su me njene tihe mogućnosti da dopre do detetovog mozga, ali tek kada je moja starija ćerka dobila svoju prvu knjigu na poklon, tada sam se i lično uverila u njenu pedagošku vrednost. Njena tiha igra je potrajala čitav sat, iako je bila beba. I onda sam se zainteresovala .
Zašto je Tiha knijiga idelna za dete?
Sa pedagogoškog stanovišta deca uz njenu pomoć učvršćuju i fokusiraju svoje specifične veštine sitnu motoriku,krupnu motoriku,senzornu i interaktivnu igru, funkcionalno razmišljanje.
Kada dete jednom uzme knjigu u ruke shvatićete da je to sjajan izbor za dete kada putujete ili morate da obavite važan razgovor, ili jednostavno želite svojih pet minuta mira.
Šta je tiha knjiga?
Pa bukvalno to je tiha knjiga. Napravljena je od tkanine obično od filca ili upotrebljenog materijala https://sr-rs.facebook.com/ecoschoolsserbia/
Svaka stranica je fokusirana na razvoj drugih dečijih veština. Veoma su šarene i pružaju novu platformu za učenje i inspirišu decu na nezavisnu igru. Dakle ove knjige angažuju dete koje će naučiti važne veštine poput boja, različitih vrsta materijala (taktilna inteligencija), životne veštine (kopčanje, zakopčavanje, pertlanje…)
Jedna od ključnih stvari kod tihe knjige je nezavisna igra koja izuzetno doprinosi boljem učenju deteta. A tihe knjige se uvek mogu zameniti. Možete ih koristiti tokom putovanja ili umesto tablet, jer one uvek iznova decu zaintrigiraju.
Za koji uzrast je knjiga prikladna?
Ova knjiga je zapravo sjajna za decu svih uzrasta. Ali najveću zainteresovanost sam videla kod dece od 1 do 5 godina.
Gde je možete nabaviti?
Sjajna je prilika da baš danas odete do Ade i upoznate divne đake i ljude iz Doma za lica ometena u razvoju “Srce u Jabuci”, Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom “Vuk Karadžić” iz Somobora “Sveti Sava” sa Umke, koji sa puno ljubavi stvaraju tihe knjige.
Ono što čini ove knjige unikatnim jeste što su urađene od upotrebljenog materijala, zahvaljujući podršci C&A fondacije u okviru kampanje “Svet koji inspiriše”, u koju su uključene Eko-škole iz Srbije. Trideset sedam Eko-škola sakupljalo je stari, upotrebljeni tekstil, koji nije završio na otpadu, ili u prirodi, nego je dobio novi život u tihim knjigama. Svaka knjiga ima posebnu priču, jedna od njih je i Tiha knjiga Gornjeg podunavlja, zaštićenog područja od međunarodnog značaja, o kome će učenici ŠOSO sa domom “Vuk Karadžić” učiti iz ove tihe knjige. A da Vam ne govorim o radosti ruke koje su ih napravile sa ljubavlju. Pravo je vreme da tiha knjiga tiho i na human način ušeta u Vaš dom.
Tekst napisala:Tijana Stamenkovic, dugogodišnji vaspitač, majka dve devojčice, spec.dramskog vaspitanja/prirodne pedagogije, novinar, profesionalni voice over
Instagram: eko_mama
Sedmo podizanje Plave zastave na Adi Ciganliji, petak 15. jun 2018. godine, od 12.00 časova
Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević i direktor JP “Ada Ciganlija” Robert Đukić, podizanjem plave zastave sedmu godinu za redom, otvorili su 2018. kupališnu sezonu na Adi Ciganliji. Zastavu je uručila predsednica AOR Aleksandra Mladenović.
—————————————————————-
Program Plava zastava, koji se realizuje kroz eko-sertifikaciju plaža, marina i turističkih brodova za posmatranje prirodnih vrednosti, prisutan je u Srbiji od 2012. godine. Jedina plaža koja je usklađena sa strogim zahtevima programa je “Savsko jezero”, popularna Ada Ciganlija, koja je po sedmi put dobitnik ovog međunarodnog eko-sertifikata. U petak 15. juna 2018. godine, uz prisustvo visokih zvaničnika Grada Beograda i JP “Ada Ciganlija”, Plava zastava će ponovo biti podignuta na Adi Ciganliji, kao simbol brige upravljača za životnu sredinu i bezbednost posetilaca. Posebna pažnja u okviru programa poklanja se obrazovanju o životnoj sredini, podizanju svesti kupača i uopšte korisnika prostora plaže o potrebi očuvanja ne samo prostora koji se koristi za kupanje, nego i šireg okruženja, posebno ako postoje područja od značaja za zaštitu u neposrednoj blizini.
Plava zastava je eko-oznaka koja se dodeljuje na dobrovoljnoj osnovi i intelektualno je vlasništvo neprofitne organizacije Fondacija za obrazovanje o životnoj sredini (FEE – Foundation for Environmental Education). U svetu ima više od 4500 plaža i marina sa Plavom zastavom, u preko 50 zemalja širom Evrope, Južne Afrike, Maroka, Tunisa, Novog Zelanda, Brazila, Kanade i Kariba. Plava zastava se bazira na održivom razvoju plaža i marina, koje svoju brigu za životnu sredinu demonstriraju prihvatajući i ispunjavajući stroge kriterijume za kvalitet vode, obrazovanje i informisanje, zaštitu životne sredine i bezbednost korisnika/posetilaca.
Koncept Plave zastave nastao je u Francuskoj. Godine 1985., francuske opštine na primorju dobile su priznanje Plavu zastavu za poštovanje kriterijuma za tretman otpadnih voda i kvalitet vode za kupanje. Evropska godina životne sredine bila je 1987., kada je Fondacija za obrazovanje o životnoj sredini u Evropi (FEEE) predstavila francuski koncept Evropskoj Komisiji. Od tada je program Plava zastava pokrenut kao godišnja aktivnosti zajednice. Pored kriterijuma koji se odnose na tretman otpadnih voda i kvalitet vode za kupanje, kriterijumi za dobijanje Plave zastave na evropskom nivou uključuju i druge oblasti upravljanja životnom sredinom, kao što su upravljanje otpadom i planiranje i zaštita obala. Marine su takođe uključene u program Plava zastava.
„Svet koji inspiriše“ u Eko-školama
Primarna selekcija otpada, sakupljanje i razdvajanje otpada, „otpad“ kao ekoškolska tema, sakupljanje i reciklaža upotrebljene Tetra Pak ambalaže, sakupljanje limenki, PET ambalaže, energetska efikasnost, biodiverzitet u Velikom lovu na biljke…samo su neke od aktivnosti kojima su se Eko-škole u Srbiji bavile tokom školske 2017/2018. godine. Zbog svojih akcija, zbog postignutih ne malih rezultata, zbog jedinstvenog pristupa problemu i volji da se reši, zbog toga što su ustrajale i kada nije bilo lako animirati sopstvenu zajednicu, kolege, roditelje, decu, učenike i studente, zbog svega što jesu i što predstavljaju Eko-škole u Srbiji postale su „Svet koji inspiriše“, pridruživši se velikoj svetskoj kampanji koja inspiriše druge i pokreće na akcije i promene iz učmalog i svakodnevnog.
Eko-škole su još jednom pokazale svoju veličinu i moć sakupivši skoro pola tone tekstila koji bi završio na đubrištu, spaljen ili nepravilno odložen, a koji će dobiti novu upotrebnu vrednost. Još jednom su se pokazali jedinstvo i humanost i za Dan životne sredine velika akcija kružila je ekoškolskim dvorištima, kada su džakovi i kese tekstila ponovo dobijale priliku za novi život. Sav sakupljeni materijal odlazi u Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom učenika u Somboru i na Umci, u Dom za lica ometena u razvoju „Srce u Jabuci“, gde će spretne ruke praviti „tihe knjige“, cegere, nakit, kecelje, prekrivače....i još mnogo toga što mašta, volja i veština mogu da stvore.
Kampanja „Svet koji inspiriše u Eko-školama“ traje do kraja avgusta, predstoji nam leto puno aktivnosti, druženja i stvaranja. Na samom kraju organizovaćemo „vašar“ gde ćemo predstaviti sve od stvoreno od beskorisnog, upotrebljenog, odbačenog…kao inspiracija i poziv za pokretanje sličnih akcija. Kampanja je podržana od strane C&A Fondacije.
Svet koji inspiriše
Sakupljanje nepotrebnog i odbačenog tekstila u Eko-školama. Sav sakupljeni materijal odlazi u Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom učenika u Somboru i na Umci, u Dom za lica ometena u razvoju „Srce u Jabuci“, gde će spretne ruke praviti „tihe knjige“, cegere, nakit, kecelje, prekrivače….
Kampanja „Svet koji inspiriše u Eko-školama“ traje do kraja avgusta 2018. Na samom kraju organizovaćemo „vašar“ gde ćemo predstaviti sve od stvoreno od beskorisnog, upotrebljenog, odbačenog…kao inspiracija i poziv za pokretanje sličnih akcija.
Kampanja je podržana od strane C&A Fondacije.
______________
Učestvujemo na konferenciji ”Inovativna rešenja za zagađenje u jugoistočnoj i južnoj Evropi”
Reciklaža i upravljanje tekstilnim otpadom
Publication “Textile and Fashion within Circular Economy Concept”
Svet koji inspirise u Eko-skolama
Izabrani najbolji radovi na kreativnom konkursu U koštac sa plastikom! – Nagrade će biti uručene 5. juna na 14. Regionalnoj konferenciji “Životna sredina ka Evropi”
Povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine 5.juna koji se ove godine obeležava pod sloganom: POBEDI ZAGAĐENJE PLASTIKOM! Ako ne možeš da je ponovo upotrebiš, ne koristi je., Agencija Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UN Environment) – Programska kancelarija u Beču, uz podršku regionalne nevladine mreže Forestry and Environmental Action – fea i strukovnog udruženja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine organizovala je tematsko takmičenje za učenike osnovnih škola u Republici Srbiji sa ciljem podizanja svesti dece o negativnom uticaju plastičnog otpada na zdravlje ljudi i životnu sredinu, mogućnostima za ponovnu upotrebu i reciklažu plastike, kao i pravilnom odlaganju plastičnog otpada.
Sa velikim zadovoljstvom vas obaveštavamo da smo izabrali najbolje radove na kreativnom konkursu U koštac sa plastikom! Stručna komisija je u obzir uzela opis ideje, količinu iskorišćene plastične ambalaže i drugih plastičnih predmeta koji su upotrebljeni za pravljenje plovila, kao i izgled finalnog rada.
- mesto – rad „Žutoplovac“, OŠ „Sveti Georgije“, Uzdin
- mesto – rad „Eko brodić – Drugarstvo“, OŠ „Rade Dodić“, Milutovac, izdvojeno odeljenje Poljna
- mesto – rad „Brod prijateljstva“, OŠ „Petefi brigada“, Kula
Pobednički tim biće nagrađen jednodnevnim izletom sa pratećom interaktivnom radionicom, dok su za ostale učesnike predviđene utešne nagrade. Nagrade će biti uručene 5. juna na 14. Regionalnoj konferenciji “Životna sredina ka Evropi”.
Zahvaljujemo se svim učesnicima konkursa na odličnim idejama, divnim radovima i timskom duhu!
Kreativan konkurs: U koštac sa plastikom
SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
5.jun 2018.
Svetski dan zaštite životne sredine je najvažniji dan za podsticanje svesti javnosti i delovanja na polju zaštite životne sredine, koji Ujedinjene nacije obeležavaju 5. juna svake godine. Od kako je ustanovljen 1974. godine, dan zaštite životne sredine je postao globalni događaj koji se obeležava u preko 100 zemalja. Svaka godina nosi sa sobom određenu temu, te u skladu sa njom velike korporacije, nevladine organizacije, lokalne zajednice, vlade država i poznate ličnosti širom sveta preduzimaju aktivnosti radi smanjenja i otklanjanja uzroka zagađenja životne sredine.
Ove godine Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se pod sloganom:
POBEDI ZAGAĐENJE PLASTIKOM! Ako ne možeš da je ponovo upotrebiš, ne koristi je.
Agencija Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UN Environment) – Programska kancelarija u Beču, uz podršku regionalne nevladine mreže Forestry and Environmental Action – fea i strukovnog udruženja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine organizuje tematsko takmičenje za učenike osnovnih škola u Republici Srbiji sa ciljem podizanja svesti dece o negativnom uticaju plastičnog otpada na zdravlje ljudi i životnu sredinu, mogućnostima za ponovnu upotrebu i reciklažu plastike, kao i pravilnom odlaganju plastičnog otpada.
KREATIVNI KONKURS U KOŠTAC SA PLASTIKOM!
Naša priroda je često mesto na kome ljudi pokazuju svoj nemar. Pokažite kako se odnosite prema životnoj sredini, koliko je čuvate i poštujete. Sakupite plastični (i drugi) reciklabilni otpad, iskoristite ga na kreativan način i pošaljite poruku da svi možemo da doprinesemo zdravijoj i lepšoj sredini u kojoj živimo.
PRAVILA UČEŠĆA NA KONKURSU
TRAJANJE KONKURSA
13.4 – 14.5.2018. godine
UČESNICI
Timovi od 15-20 učenika uzrasta od 1. do 4. razreda osnovne škole
KORACI U REALIZACIJI IDEJE
– Registrujte timove do 25.4.2018. putem formulara koji možete pronaći OVDE.
– Od prikupljenog plastičnog otpadnog materijala i iskorišćene PET ambalaže napravite plovni objekat (čamac, brod i sl.). Zbir dužine i obima na najširem mestu poprečno može biti najviše do 2500 mm, s tim da najveća dimenzija može biti 1000 mm.
Predmeti moraju biti postavljeni na stabilnu podlogu i napravljeni od plastike, ali se, u manjoj količini, mogu koristiti i drugi materijali kao pomoćno vezivno sredstvo.
Pokažite kreativnost jer će najkreativniji rad biti nagrađen!
PRIJAVA NA KONKURS
Dve fotografije gotovog rada (samog plovila i plovila sa svim učesnicima u realizaciji) i tri fotografije učesnika tokom pravljenja plovnog objekta, pošaljite u elektronskom obliku (JPEG, PNG…) na email: konkurs@feasee.org. Poželjno je da sve fotografije koje se šalju na konkurs budu visoke rezolucije: minimum 12mpx (4.000×3.000px) u 300dpi. Ukoliko su fotografije veće od 5MB, potrebno je poslati ih putem Google Drive ili WeTransfer linka. Prilikom slanja radova, telo poruke mora da sadrži:
Kratak opis ideje sa nazivom rada
Količinu upotrebljenog plastičnog i reciklabilnog otpada
Naziv i mesto škole
Ime i prezime mentora, broj mobilnog telefona i email
Broj učenika koji je učestvovao u izradi predmeta
OCENJIVANJE I NAGRADE
Stručni žiri će oceniti sve radove na osnovu pristiglih fotografija i izabrati najbolji rad. Konačni rezultati kreativnog konkursa biće objavljeni na internet stranici: www.feasee.org do 18.5.2018. godine. Odluke žirija su konačne i na njih ne postoji pravo žalbe.
Tim vođen mentorom koji je poslao najbolji rad biće nagrađen jednodnevnim izletom sa pratećom interaktivnom radionicom.
Izložba najboljih fotografija biće predstavljena na Četrnaestoj regionalnoj konferenciji “Životna sredina ka Evropi – EnE18″ koja će biti održana 5. juna 2018. godine u Beogradu, u organizaciji Ambasadora održivog razvoja i životne sredine i Privredne komore Srbiije, i na drugim prigodnim događajima tokom 2018. godine.
AUTORSKA PRAVA
Učestvovanjem na konkursu, svaki učesnik daje organizatorima dozvolu da objave njegov rad i da ga koriste. Svi finalisti ustupiće organizatorima prava da objave njihove radove u brošurama, katalozima, kalendaru, medijima i na društvenim mrežama.
_________________________________
“UN životnu sredina” i Svetska zdravstvena organizacija dogovorili saradnju u oblasti zdravstvenih rizika koji potiču od stanja životne sredine
U Najrobiju, Kenija je 10.januara 2018.godine potpisan sporazum UN environment i Svetske zdravstvene organizacije o zajedničkim aktivnostima u oblasti zdravstvenih rizika koji potiču od stanja životne sredine, a koji uzrokuju okvirno 12,6 miliona smrtnih ishoda godišnje na planeti. Dogovorene su zajedničke aktivnosti u smanjivanju zagađenja vazduha, klimatskih promena i antimikrobne rezistencije, kao I poboljšanja u koordinaciji aktivnosti upravljanja otpadom i hemikalijama, kvalitetu voda, hrani i nutricionizmu.
Saradnja uključuje i BreatheLife kampanju. Pogledajte rezultate za Beograd .
AOR je organizacija akreditovana u UN Environment – učestvovali smo u pripremnim sastancima za UNEA3 decembra 2017. u Najrobiju.
CILJEVI ODRŽIVOG RAZVOJA u aktivnostima AOR
Tim AOR će od 1.januara 2018. godine pratiti svoje aktivnosti po kategorijama CILJEVA ODRŽIVOG RAZVOJA – COR:
COR 1 – SVET BEZ SIROMAŠTVA
COR 2 – SVET BEZ GLADI
COR 3 – ZDRAVLJE I BLAGOSTANJE
COR 4- KVALITETNO OBRAZOVANJE
COR 5 – RODNA RAVNOPRAVNOST
COR 6 – ČISTA VODA I SANITARNI USLOVI
COR 7 – PRISTUPAČNA ENERGIJA IZ ČISTIH IZVORA
COR 8 – DOSTOJANSTVEN RAD I EKONOMSKI RAST
COR 9 – INDUSTRIJA, INOVACIJE I INFRASTRUKTURA
COR 10 – SMANJENJE NEJEDNAKOSTI
COR 11- ODRŽIVI GRADOVI I ZAJEDNICE
COR 12 – ODGOVORNA POTROŠNJA I PROIZVODNJA
COR 13 – OČUVANJE KLIME
COR 14 – OČUVANJE VODENOG SVETA
COR 15 – OČUVANJE ŽIVOTA NA ZEMLJI(ŠTU)
COR 16 – MIR, PRAVDA I SNAŽNE INSTITUCIJE
COR 17 – PARTNERSTVO ZA OSTVARIVANJE CORa
Istovremeno, pratićemo aktivnosti i po ostalim TEMATSKIM OBLASTIMA koje su u fokusu UN Environment:
VAZDUH
HEMIKALIJE I OTPAD
KLIMATSKE PROMENE
OBRAZOVANJE I USAVRŠAVANJE
UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM
ŠUME
ZELENA EKONOMIJA
EFIKASNOST KORIŠĆENJA RESURSA
VODA
ŽIVOTNA SREDINA POD LUPOM (PROCENA ŽIVOTNE SREDINE, INFORMACIJE I PODACI)
kako bi bliže identifikovali ključne aktivnosti AOR radi daljeg strateškog planiranja aktivnosti organizacije.
Potreba za ovakvom kategorizacijom aktivnosti identifikovali smo nakon učešća na događajima u okviru UNEA3, novembra-decembra 2017. u Najrobiju, Kenija (videti :
Ambasadori održivog razvoja na UNEA3 događajima u Najrobiju, Kenija
http://ambassadors-env.com/blog/2017/12/02/naucno-politicko-poslovni-forum-un-o-zivotnoj-sredini-u-okviru-priprema-za-skupstinu-programa-za-zivotnu-sredinu-ujedinjenih-nacija/ ,
http://ambassadors-env.com/blog/2017/12/03/sume-i-zivot-na-zemlji-u-fokusu-priprema-za-unea3/ )
AOR na “Serbian Visions”: 26.11.2017. sa početkom u 12h, hotel Radisson Blu Old Mill u Beogradu, sala M5
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine predstaviće rezultate projekta “Mapiranje reciklera i otkupljivača sekundarnih sirovina kroz međunarodni program Eko škole” (podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine) na multi-kongresu Serbian Visions 26.11.2017. godine od 12-14h, u hotelu Radisson Blu Old Mill (Green Key Hotel) u Beogradu. Agenda Serbian Visions_Kako do održivog sistema upravljanja otpadom-Eko skole
Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju ovom jedinstvenom multi-kongresu. Više informacija na: www.serbian-visions.rs
Serbian Visions 2017_Program_Subota_25.11.2017
Serbian Visions 2017_Program_Nedelja_26.11.2017
Uvodna obraćanja:
Aleksandra Mladenović AOR, Anđelka Mihajlov FEE, Sabina Ivanović -Ministarstvo zaštite životne sredine
Prezentacije na dogadjaju:
Projekat_Mapiranje reciklera u Eko skolama
P.U. Galeb-Petrovac_vrtic Pcelice Setonje
O.S. Simeon Aranicki-Stara Pazova
Pogledajte i fotografije sa događaja AOR@SERBIANVISION2017
Mapiranje reciklera
Projekat Mapiranje reciklera i otkupljivača sekundarnih sirovina kroz međunarodni program Eko-škole (Mapiranje reciklera) podržan od strane Ministarstva zatite životne sredine Republike Srbije.
Imajući u vidu dosadašnje iskustvo u radu sa Eko-školama, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine prepoznali su potrebu da se razvije i unapredi svest stanovništva o razdvajanju otpada, uz pomoć samih Eko-škola, koje su mnogo unapredile saradnju sa lokalnim zajednicama, decom i stanovništvom. Eko-škole postaju sve više centri gde se sakuplja otpad, često i razdvaja, ali je problem što nisu povezane sa reciklerima i otkupljivačima, pa se otpad gomila u školskim dvorištima. Projekat „Mapiranje reciklera“ će doprineti konkretnom povezivanju i umrežavanju Eko-škola i reciklera/otkupljivača sekundarnih sirovina, kako bi se čitav sistem u lokalnoj zajednici aktivirao u organizovanju procesa sakupljanja, odvajanja i reciklaže otpada.
Projekat predstavlja nastavak i korak napred u višegodišnjim nastojanjima da se umreže obrazovno vaspitne ustanove uključene u program Eko-škole sa reciklerima, što je kroz ovaj sistem započeto podrškom Tetra Pak kompanije od 2013. godine i nastavlja se od 2017. godine saradnjom sa RECAN fondacijom za povraćaj i reciklažu limenki.
Do sada su realizovane aktivnosti prikupljanja osnovnih podataka od Eko-škola, putem upitnika i intervjua, mapirane su Eko-škole i trenutno se radi na izradi same mape reciklera po datim lokalnim zajednicama u kojima se Eko-škole nalaze. Kao jedan od rezulata dobiće se mapa, dostupna na sajtu Ambasadora održivog razvoja, sa osnovnim podacima o reciklerima, a koja će se menjati i dorađivati u zavisnosti od uspostavljanja konkretne ugovorne saradnje između Eko-škole i reciklera.
Rezultati će biti predstavljeni na Multi-kongresu Serbian Visions, 26.11.2017. godine, od 12h do 14h, u hotelu Radisson Blu Old Mill u Beogradu.
Projekat je sam po sebi održiv, jer nam je zajednički cilj da pored razvijanja svesti o potrebi razdvajanja otpada, doprinesemo i unapređivanju saradnje na lokalnom nivou između Eko-škola i reciklera, kako bi Eko-škole ostvarile dobit od otkupa sekundarnih sirovina i novac iskoristile za unapređenje svog rada. Sa druge strane, recikleri dobijaju pouzdanog partnera i stalni izvor sekundarnih sirovina.
Пројекат је 2017. године подржало Министарство заштите животне средине Републике Србије.
Napomena: ,,Mišljenja i stavovi izraženi u ovim publikacijama iskljuciva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nuzno zvanican stav Ministarstva zastite zivotne sredine.“
__________________________________
Aктивности на пројекту:
Представљен пројекат “Мапирање рециклера и сакупљача секундарних сировина у Еко-школама”
Upitnik o vrstama otpada koji se sakuplja u Eko-školama sa ciljem reciklaže (on-line); sadržaj upitnika
U medijima:
Mapiranje reciklera i otkupljivača sekundarnih sirovina kroz međunarodni program Eko škole
Izrađene mape reciklera po lokalnim zajednicama u kojima se nalaze Eko-škole
Eko-škole unapredile saradnju sa lokalnim zajednicama, decom i stanovništvom u oblasti reciklaže
Galerija slika:
Svaka limenka se računa u Eko-školama
Projekat „Svaka limenka se računa u Eko-školama“ otpočeo je oktobra 2017. godine, sa ciljem da se kroz stabilnu i održivu mrežu obrazovno-vasitnih ustnova uključenih u međunarodni program Eko-škole, širi ideja sakupljanja limenki, podstiču lokalne zajednice da zajedničkim naporima sa svojim stanovništvom i privrednim subjektima smanji količine otpada koje se svakodnevno generišu i time smanji pritisak na životnu sredinu. Uz edukativne prezentacije, filmove i radionice, deca i učenici kao „prva linija“ koji prenose dalje pozitivne ideje i pokreću na akcije, biće merene količine sakupljenih limenki na polugodištu i na kraju školske godine, a najuspešnije sakupljače RECAN fond i Ambasadori održivog razvoja i životne sredine će posebno nagraditi vrednim nagradama.
Program „Svaka limenka se računa” nastoji da pomogne ljudima da recikliraju svoje limenke i na taj način pomaže vam da doprinesete zaštiti životne sredine. Program želi da vam pomogne da reciklirate svoje limenke bilo da ste na nekom događaju, u kancelariji ili šoping centru. Program “Svaka limenka se računa” predstavlja partnerstvo između proizvođača limenki, proizvođača pića, reciklažne industrije i organizacija za zaštitu životne sredine, koje znaju koliko je reciklaža limenki bitna i nastoje da uključe što veći broj društvenih grupa u proces sakupljanja i reciklaže limenki. Kampanja “Svaka limenka se računa” pokrenuta je u Engleskoj, sporovodi se i u Irskoj, Austriji, Mađarskoj, Rumuniji, Francuskoj, Škotskoj i Grčkoj, Crnoj Gori i od ove godine u Srbiji.
Reciklaža limenki je vrlo bitna jer čuva energiju, prirodne resurse i smanjuje količinu gasova staklene bašte. Sve limenke za piće su 100% reciklabilne I to beskonačan broj puta. Reciklirani metal ima potpuno iste karakteristike kao sirov materijal – ali je potrebno manje od 25% energije za njegovu proizvodnju.
Aktivnosti :
Počeci u sakupljanju limenki osnovaca iz škole „Sveti Sava“, iz Čačka
Prve radionice u okviru projekta Svaka limenka se računa u Eko-školama
Sakupljeno preko 1800 kg limenki u oviru projekta „Svaka limenka se računa u Eko-školama“
Praćenje projekta na fb:
Počeci u sakupljanju limenki osnovaca iz škole „Sveti Sava“, iz Čačka
Prve radionice u okviru projekta Svaka limenka se računa u Eko-školama
Projekat "Svaka limenka se računa u Eko-školama" u OŠ "Sveti Sava" iz Čačka!
Geplaatst door Eco-Schools Serbia op Zondag 22 oktober 2017
Započeli smo aktivnosti u okviru projekta Svaka limenka se računa u Eko-školama!
Geplaatst door Eco-Schools Serbia op Donderdag 12 oktober 2017
Na svom putu kroz Eko-škole, projekat "Svaka limenka se računa" stigao je do Kučeva i Požarevca. Osnovne škole "Milutin…
Geplaatst door Eco-Schools Serbia op Donderdag 9 november 2017
Pogledajte gde sve u Evropi možete pronaći Svaka limenka se računa: http://www.everycancounts.eu/where-we-operate/
A za Srbiju ii više o programu možete pronaći na adresi: http://svakalimenkaseracuna.rs/
Novembar 2021. Preporučujemo: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji
Počeci u sakupljanju limenki osnovaca iz škole „Sveti Sava“, iz Čačka
Po lepom i sunčanom danu bilo je šteta decu zatvoriti u učionicu i puštati slajdove, kad pažnja popušta usled sunčevih zraka koji se prikradaju kroz zavese. Zato smo rešili da „Svaka limenka se računa“ radionica bude održana u novoj letnjoj učionici, pred više od 40 dece od prvog do četvrtog razreda. Jesmo se sa suncem i raznim jesenjim zvucima borili za pažnju ovih radoznalih učenika, ali nam je najviše pomogao učenik trećeg razreda (nisam pitala za ime, toliko fascinirana njegovim znanjem i zaboravila sam), koji je znao i od čega su limenke napravljene, i zašto recikliramo, i kako čuvamo svoju životnu sredinu, i šta je aluminijum…i kao da ni jedno pitanje nije ostalo bez njegovog odgovora. A skromno i pomalo stidljivo dizao je ruku da iskaže svoje znanje, dok su drugari pažljivo slušali.
Pitanja su bila sva na mestu, od čega se prave limenke, kako tako izgledaju, kako to može za 60 dana ponovo da se dobije nova, a svi su znali da je aluminijum metal i da ima veliki značaj u našem svakodnevnom životu.
Ponosni što su sad dobili i kutije za limenke, poster i ostale materijale, koje će staviti pored kanti gde već vredno razdvajaju otpad, posle kratke pezentacije vratili su se igri i uživanju u vanredno lepom oktobarskom danu.
Jesu nam deca zrelija i savesnija od nas, polako postižemo svoj cilj u obrazovanju. I što je više društveno odgovornih kompanija koji deo svojih resursa i profita usmeravaju u pravcu svih ovih mudrih glavica, naša budućnost imaće još lepih dana, sunca i cvrkuta.
Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Mart 2021:
Klimatske promene i energetika
Da li smo spremni za sve češće poplave?
31.dec 2020.:Projekat “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372″ završen je u decembru 2020. godine. Tokom tri godine implementacije projekta u Srbiji, izrađene su publikacije vezano za klimatske promene, kao i za cirkularnu ekonomiju, što su bile glavne teme projekta EN.net3. Sve publikacije dostupne su online na adresi: http://ambassadors-env.com/en/
16.sept.2020: Poziv za prijavu za subgrant
Anketa: Signali o postupanju otpadom u praksi
AOR e-kampanja pozornosti evidentirana u prvom broju biltena ECO CORNER
Pripreme: 5.juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“
Nedelja Energetske efikasnosti u Eko-školama
ENV.net i cirkularna ekonomija u regionu Zapadnog Balkana i Turske , Tirana, mart 2020.
Borba protiv zagađenog vazduha u Srbiji. Da li proces pristupanja EU može pomoći?
CIRKULARNA EKONOMIJA U SRBIJI – ZAPOČET PROCES
18.januar 2020. – ponovljen konkurs za preostala sredstva
Okrugli sto o unapređenju javnih politika u oblasti održive mode
sastanak ekoškolskih koordinatora, 18-19. oktobar 2019. Zlatibor
Finalizacija PREGOVARAČKE POZICIJE ZA POGLAVLjE 27
Parlamentarizam i zaštita životne sredine
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine na 12. Festivalu nauke na Beogradskom sajmu
Regionalna konferencije (To report: The first Regional Conference on Circular Economy was success )
6.novembar 2018: Otvoren poziv za dodelu sub-grantova u okviru ENV.net projekta ; 19.januar 2020. – ponovljen poziv za preostala sredstva
oktobar 2018: Konkurs za Mlade Eko-reportere: rok je 1.februar 2019.; tema; energetska efikasnost
oktobar 2018: Poziv za učešće ; ENV.net inicijativa: Inovirati Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara u skladu sa principima cirkularne ekonomije
oktobar 2018: Održan godišnji nacionalni sastanak Eko-školskih koordinatora i Eko-paket konferencija o cirkularnoj ekonomiji
ENV.net NOVOSTI ZA JUNI 2018.
Env.net NOVOSTI ZA MAJ 2018.
Env.net NOVOSTI ZA APRIL 2018.
U susret planeti Zemlji : cirkularna ekonomija i najava ENV.net aktivnosti
ENV. net NOVOSTI ZA MART 2018.
april 2018: Učestvujemo u nedelji održivog razvoja na Fakultetu političkih nauka
april 2018: Održana javna rasprava u Beogradu, vezana za Zakon o klimatskim promenama – učešće AOR
mart 2018: Sednica Saveta
Aktivnosti koje podržavaju ENV.net proces- mart 2018: „Youth Roadmap for New Urban Agenda“ , Analiza stanja i predlog izmena (zakonodavnog okvira i) prakse koji može da doprinese boljoj sanaciji deponija u Beogradu
ENV.net NOVOSTI FEBRUAR 2018
Pratite projekat na : facebook.com/envnetsite/ i www.env-net.org
Februar 2018: ENV.net3 – novi početak projekta!
_______________________________________________________
U decembru 2017. smo zapoceli 3. fazu ENV.net projekta – ENV.net 3 : ENV-net factoring the environmental portfolio for Western Balkans and Turkey in the EU Policy Agenda (ref. no. 2017/394-372)
_______________________________________________________
Projekat ENV.net (Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj: unapredjivanje uticaja stanovništva na proces reformi u sektoru životne sredine kao podrška približavanja Evropskoj uniji) postavljen je na iskustvu EU finasiranog projekta Environment Forum (http://www.envforum.eu/doku.php) i ima za cilj postizanje veće opredeljenosti za reforme u sektoru životne sredine kao podrške približavanja Evropskoj uniji, kroz analizu, monitoring i popularizaciju. Za proces pristupanja EU ovaj projekat predstavlja podršku.
Projekat ima poseban sajt gde se predstavljaju aktivnosti u svim zemljama obuhvaćenim projektom. Dodatno, projekat ima posebnu facebook stranu i ENV.net Newsletters.
Nosilac projekta je organizacija Puntosud ( www.puntosud.org ) iz Italije, a pored “Ambasadora održivog razvoja i životne sredine” – EASD, partneri su: Co-PLAN ( http://www.co-plan.org) iz Albanije, EEB – European Environmental Bureau, (http://www.eeb.org) iz Belgije, ATRC (http://www.advocacy-center.org) sa Kosova i TEMA (www.tema.org.tr) iz Turske, tako da realizacija projekta doprinosi da se osnaži: regionalna saradnja, medjunarodna saradnja, EU i pristupanje EU, kao i strukovno povezivanje eksperata. Sastanci i konferencije u okviru projekta će na neki način biti i obrazovni signali i kursevi za održivi razvoj i životnu sredinu.
Projekat je finansiran od strane EU – EuropeAid/132438/C/ACT/Multi, 2012/306-642 i 2014/351-610, i trajaće od 2012. do 2016. godine.
_________________________________________
ENV.net Srbija čine: Dr Nataša Žugić Drakulić -nacionalni koordinator i Filip Jovanović – asistent, koji su izabrani po konkursu organizacije „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“, koja je partner u ovom projektu. Nacionalni konsultant za evropske integracije u prvoj godini projekta je prof dr Anđelka Mihajlov. Dr Hristina Stevanović Čarapina je vodeći ekspert, a Sandra Radunović, ekspert, takođe izabrani po konkursu. Izabrani će biti angažovani u skladu sa potrebama projekta (ukoliko potrebe projekta u kasnijim fazama budu veće, slediće adekvatni konkursi i izbori).
_________________________________
Neki od detalja aktivnosti na ENV.net projektu se mogu pratiti preko aktuelnosti.
_________________________________
ENV.net glavne publikacije na jednom mestu:
- A Guideline of EU Accession Monitoring Tools for CSOs in candidate and potential candidate countries: Chapter 27, (Authors and contributors: Andjelka Mihajlov, Natasa Zugic-Drakulic, Filip Jovanovic, Federico Bastia, Simona Pogliani, Mara Silina, Teida Shehi and Dusko Hristov), Published by Environmental Ambassadors for Sustainable Development with the financial assistance of the EU – ENV.net project document, Belgrade January 2015
- How to influence environmental policy through effective advocacy (Authors: Margherita Tolotto and Mara Silina), ENV.net Advocacy Toolkit, European Environmental Bureau, Brussels, January 2015
- Climate change and challenges of the enlargement (Authors: Anja Kolmuss, Dragana Mileusnic, Zanna Vanrenterghem and Richard Filcak), ENV.net Advocacy Toolkit, European Environmental Bureau, Brussels,September 2016
6. juni 2016: Agenda ; EnE16-ENV.net Zbornik radova/Proceedings of papers
Maj 2016: Nacrt okvirnog dnevnog reda Konferencije Životna sredina ka Evropi, 6. juni 2016. u Beogradu
April 2016. – ENV.net kurs: Učešće organizacija civilnog društva u procesu pristupanja EU, 8. april 2016. , Poglavlje 27: uključivanje OCD
Mart 2016. – Novi internet portal: Greenweb
Januar 2016. – Regionalna konferencija : „Održivost FPA ” u Briselu ; Voda – poljoprivreda- energija – životna sredina u slivu reke Sava – naučene lekcije i dalji koraci
Oktobar – decembar 2015 – Ministarstvo podržalo ENV.net projekat , SEMINAR/OKRUGLI STO ZA MEDIJE KOJI IZVEŠTAVAJU O ŽIVOTNOJ SREDINI I KLIMATSKIM PROMENAMA, 28.10.2015.
5. i 6. oktobar 2015. – Jačanje partnerstva za borbu protiv klimatskih promena – učešće na konferenciji
11. juni 2015.- Sastanak potpredsednika Evropske komisije sa predstavnicima civilnog društva
7. juni 2015. – Ambasadori održivog razvoja 7. juna u Gornjem Milanovcu: biciklijada i niz drugih aktivnosti , Partnerstvo u organizaciji biciklijade i Nedelje životne sredine u Gornjem Milanovcu
5. juni 2015. – Konferencija , Zbornik radova , Izveštaj
26. maj 2015. – Promotivni događaj
21. april 2015. – Javno slušanje u Skupštini Klimatske promene kao realnost u Srbiji i EU – izazovi, odgovornosti, mogućnosti
april 2015. – Konferencija EnE15-ENV.net “Životna sredina ka Evropi” uvršćena u zvanične događaje Evropske nedelje održivog razvoja
mart 2015. – Pridruzite nam se 22.marta na obelezavanju medjunarodnog dana voda; Medjunarodni Dan voda
2. februar 2015. – objavljen poziv za učestvovanje na EnE15-ENV.net Konferenciji
29. januar 2015. – zavšen dikument A Guideline of EU Accession Monitoring Tools for CSOs in candidate and potential candidate countries (ENV.net region): Chapter 27
27. januar 2015. – promocija publikacije
9. januar 2015. – promocija publikacije
31. decembar – Tematski zbornik radova “Životna sredina ka Evropi”
12. decembar – ENV.net seminar za nastavnike
24-25 novembar – Sastanak ENV.net partnera i promocija ENV.net projekta na marginama ECF sastanka u Briselu
4-5. novembar – Učestvovali smo na regionalnom treningu o potencijalnim NATURA 2000 lokacijama
30. oktobar – Učestvovali smo na konferenciji „Pristupanje EU u oblasti zaštite životne sredine i uloga jedinica lokalne samouprave’
Oktobar 2014 – Pripremljena je i štampana ENV.net brošura
23-24. oktobar – ENV.net trening: ”Pristup sredstvima iz EU fondova i implementacija politike zaštite životne sredine’ , Poziv, Agenda , Brošura
14. oktobar –Eko standardi i obrazovanje – uslov za konkurentnost i održivo poslovanje
23-25 septembar – ENV.net tim u Briselu prisustvovao završnoj konferenciji I faze FPA projekata EU
29. septembar – ENV.net okrugli sto sa niškim srednjoškolcima “Dijalogom ka zelenijoj budućnosti“ (sub-grant)
Septembar – Pratimo eksplanatorni skrining za poglavlje 27
9. septembar – Razgovor sa EU ekspertima o sprovođenju odredjenih direktiva EU u oblasti zaštite prirode , učešće
29. avgust – ENV.net publikacija: “Vrste biljaka i životinja značajne za zaštitu prirode u EU”
27. juli – “Čekajući vetar” da životna sredina dobije veći značaj
19. juni – Obrazovna inicijativa za buduće građane EU – Eko-paket
5. juni – KONFERENCIJA , Oko 200 učesnika Konferencije
4. juni – Konferencija za medije
29. maj – U okviru ENV.net projekta, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, organizju EnE14 / ENV.net Konferenciju (ovo će biti 10 regionalna EnE konferencija) koja će se održati 5. juna 2014. godine u Sali 1 Privredne Komore Srbije u Beogradu. Tematska oblast u fokusu je Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene, u procesu približavanja EU). Organizatori skupa su Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (ENV.net partner iz Srbije), Privredna Komora Srbije, UNEP i Ministarsvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije.
Do sada je prijavljeno oko 200 učesnika, a skupu će se između ostalih obratiti: Irena Vojáčková – Sollorano (Visoki predstavnik UN u Srbiji), Freek Janmaat (Direktor sektora za evropske integracije i ekonomiju, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji), Gabriela Bennemann (Rukovodilac ekonomskog odeljenja nemačke ambasade u Republici Srbiji), Stana Božović (državna sekretarka za životnu sredinu (čeka se finalna potvrda)), Filip Radović (Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije-Ministarstvo poljoprvirede i zaštite životne sredine Republike Srbije), Rodolјub Šabić (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Vlade Srbije), Željko Sertić ( Predsednik Privredne komore Srbije (čeka se finalna potvrda)), Snežana Radočaj (Direktorka Fondacije Hemofarm), Aleksandar Dragišić (Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije), Prof. dr Stevan Lilić (Institut za javnu politiku Podgorica/Beograd/Ljubljana), Saša Mihajlović (Predsednik Privredne komore Zelene Srbije), Tatjana Trifunov (JP “Ada Ciganlija” Beograd), Maja Spasojević (Direktor sektora životne sredine, energetike, zdravlja i poljoprivrede, EPTISA Regionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu), Prof. dr Anđelka Mhajlov (predsednik Ambasadora održivog razvoja i životne sredine), Arunas Kundrotas (ENVAP projekat), Prof. dr Nataša Žugić-Drakulić (ENV.net projekat), Prof. dr Christos Vlachokostasa (Univerzitet u Solunu) i
formiran Dnevni red EnE14-ENV.net konferencije
22-24. maj – Četvrti sastanak ENV.net partnera u Milanu
13. maj – Evropski dani sunca -promotivni događaj
10.maj – Najava: događaj 10. maja u 11h u Centru vodenih sportova na Adi Ciganliji – “Očistimo okruženje” (Let us clean up Europe!) ; “Ekosferci” 10. maja 2014. godine na Adi Ciganliji: deca, roditelji i vaspitači/nastavnici na zajedničkom zadatku
7-8 maj – Na marginama ECF sastanka, sastanak nekih od ENV.net partnera
4.april – Delegacija EU u Srbiji: konsultacija sa OCD o napretku u priblizavanju EU u 2014. godini
1. april – PROTEGO i PROTECTA potpisali ugovore za sufinansiranje potprojekata
26. mart – Doprinos u izradi novog “UNECE Pregleda stanja životne sredine za Srbiju “
23.mart – Objavljeni rezultati rangiranja ENV.net potprojekta
20. mart – Učestvovali smo na Panelu o životnoj sredini na Fakultetu organizacionih nauka
4-6. mart – Učestvovali smo u Zagrebu na radionici Savske komisije
26. februar – Na sajt su u skladu sa procedurom, postavljena pitanja i odgovori u vezi ENV.net konkursa za potprojekte
20-21. februar 2014.- učešće, Kakvo civilno društvo želimo?
18. februar 2014. – učešće, Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene) treba da bude među prioritetetima u procesu integracije u EU
13. februar 2014. – učešće , Životna sredina u omladinskoj politici u Srbiji
12. februar – sastanak sa predstavnicima ENVAP2 projekta
7.februar 2014. – Obuka za organizacije civilnog društva u sklopu učešća u procesu programiranja , učešće
6. februar 2014 .- Poziv da 5. juna 2014. godine uzmete aktivno učešće u konferenciji Životna sredina ka Evropi – EnE14-ENV.net
1. februar 2014. – Objavljujemo konkurs za finansiranje (subgranting) projekata ” Evropska unija: posmatramo i učimo da bi bili spremni”
30.januar 2014. – Učešće na javnoj raspravi Studijske grupe Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK)
30. januar 2014. – Sastanak predstavnika SEKO konzorcijuma, Kancelarije za evropske integracije i nadležnog ministarstva
30. januar 2014. – Učešće u mapiranju OCD, profesionalnih i strukovnih udruženja, akademske javnosti, medija i drugih zainteresovanih strana u procesu pregovora o pristupanju Srbije EU
7. januar 2014 – Počela je organizacija ENV.net okruglog stola-konferencije. Aktuelnosti u vezi EnE14-ENV.net Konferencije, koja će se održati 5. juna 2014. godine u Beogradu
2. januar 2014 – Ukazujemo na ŽIVOTNU SREDINU u EVROPSKOM DNEVNIKU: Sinergija ENV.net i aktivnosti Delegacije EU u Beogradu
_________________________________
23. decembar 2013 – Tri radionice za predškolce u Somboru , Učešće na promociji rezultata Zavoda za zaštitu prirode i Agenciji za zaštitu životne sredine
20.decembar 2013. – Promocija izveštavanja zasnovanog na znanju: Uložimo da bi nam se vratilo!
20. decembar 2013. – Obrazovanje za buduće građane EU , Izuzetno uspešan i motivisan događaj
17. decembar 2013. – Zeleno svetlo EU za pregovore sa Srbijom
16. decembar 2013. – Radionica za strateško planiranje daljeg rada SEKO mehanizma
3. decembar 2013. – ENV.net projekat predstavljen studentima master studija Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu
2. decembar 2013. – U fokusu: okviri regionalne saradnje ENV.net regiona i proces integracije Srbije u EU
28. novembar 2013. – Sastanak sa predstavnikom Direktorata za proširivanje EU i predstavnicima Delegacije EU u Srbiji
25. novembar 2013. – Uspostavljanje partnerske saradnje sa Udruženjem novinara Srbije
Partnerstvo sa lokalnom samoupravom – ENV.net projekat predstavljen na Okruglom stolu „Mogućnosti unapređenja saradnje izneđu javnog i civilnog sektora u GO Vračar“
Saradnja sa TACSO Srbija (Tehnička podrška organizacijama civilnog društva) – U petak, 15. novembra 2013. godine u hotelu Park u Beogradu, održan je Konsultativni sastanak sa TACSO Savetodavnim odborom (LAG), predstavnicima Organizacija i mreža civilnog društva i OCD ekspertskom zajednicom Srbije. Na sastanku je razmatran nacrt dokumenta o Procenama potreba civilnog društva u Srbiji.
Mišljenje i komentari na Nacrt dokumenta Country Strategy Paper (CSP) , Strategy Paper for the Republic of Serbia 2014-2020 – u svojstvu vodeće SEKO organizacije za sektor životna sredina i energetika, tim AOR je na bazi dokumenta koji je razvijen u okviru ENV.net projekta ( Serbia 2013 Progress Report and Strategy – Reading by ENV.net Serbia Team ), pripremio mišljenje, koje je dostavljeno na razmatranje u okviru daljeg procesa usvajanja.
_______________________________________
Povećani kapaciteti : AOR primljena za člana IPEN mreže: Budućnost bez otrova za sve nas
Novembar – Treći sastanak partnera ENV.net projekta u Milanu
______________________________________________
Oktobar 2013–
28. oktobar – Sastanak sa evropskim parlamentarcima
ENV.net Srbija tim je pripremio analizu Izveštaja o napretku i strateških dokumenata (Serbia 2013 Progress Report and Strategy – Reading by ENV.net Serbia Team )
ENV.net aktivnost : upravljanje hemikalijama (olovom) za zdravlje dece
Pozornost na klimatske promene
Ucesce na Eko-svetu : obrazovanje, inovacije, tehnologije i standardi za životnu sredinu
______________________________________________
Postavljena je facebook strana projekta.
2. oktobar 2013. godine – Ministar prosvete i nauke Srbije istakao problem pijaće vode kao jedan od prioriteta. ENV.net tim učestvovao na Konferenciji.
Status sektora životne sredine u Srbiji u procesu pristupanja EU ( otpad , vode i EIA tematske oblasti ), od članica AOR tima prezentovani na međunarodnim konferencijama u Beču, Austrija i Zadru, Hrvatska, kao i u oblasti hemikalija na regionalnom SAICM sastanku. Dodatno, razgovaralo se za zainteresovanim partnerima o ENV.net projektu.
______________________________________________
ENV.net novi sajt: www.env-net.org postavljen
Septembar 2013: U okviru aktivnosti Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije 6. septembra 2013. godine održana je Konferencija pod nazivom „Izgradnja kapaciteta OCD-a za praćenje sprovođenja politika u oblasti zaštite životne sredine i energetike (27. poglavlje pregovora sa EU)“ . Prezentacije sa Konferencije uključuju: Poglavlje 27 pregovori, Iskustvo R Slovenije, Natura 2000 Ministarstvo, Uloga civilnog drustva u monitoringu, Natura 2000 NGO )
Komplementarno sa ENV.net projektom, AOR aktivno uključeni u Post-Rio+20 Agendu.
_____________________________________________
ENV.net projekat predstavljen na sednici Nacionalnog Saveta za programe ekološke edukacije u Srbiji, koji je održan 6. septembra u prostorijama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Avgust 2013: Analiza
juli 2013. – Po pozivu, Prof dr Hristina Stevanović Čarapina, održala je plenarno predavanje na 8. Simpozijumu “Reciklažne tehnologije i održivi razvoj”, koji je održan od 3. do 5. jula 2013. godine u hotelu “Jezero” na Borskom jezeru. Naslov rada koji je prezentovala je POUZDANOST PODATAKA O GENERISANJU OTPADA U PRIMENI LCA KAO PREDUSLOV U PROCESU DONOŠENJA ODLUKE O UVOĐENJU RECIKLAŽE U OPŠTINI BOR. Saopšteni rezultati istraživanja daju neke od odgovora na pitanja do kojih se došlo u procesu ENV.net projekta.
20. juni 2013. godine – Nacionalna ENV.net koordinatorka gostovala u jednočasovnoj emisiji Radio Beograda U SREDIŠTU PAŽNJE.
10. juna 2013. godine održan je ENV.net okrugli sto / EnE13 Konferencija
___________________________________
23. i 24. maja 2013. godine održan je skup 18 OCD koje učestvuju u IPA SCF projektima finansiranim od strane EU. Konferencija je održana u Palati Srbije u Beogradu i na njoj je učestvovalo preko 200 predstavnika OCD. Između ostalih, svi partneri ENV.net projekta (9 predstavnika iz 6 zemalja) su bili prisutni.
21. i 22. maj 2013: u Beogradu je održan drugi sastanak partnerskih organizacija ENV.net projekta . Momenti sa sastanka se mogu pogledati u galeriji slika.
_____________________________________
April 2013: Evropski ekonomski i socijalni komitet (European Economic and Social Committee-EESC) je 11. aprila 2013. godine u Domu Omladine u Beogradu održao Javnu diskusiju o ulozi civilnog društva u odnosima Evropske unije i Srbije. Ovom prilikom predstavljen je nacrt mišljenja Odeljenja za spoljne odnose EESC o ulozi civilnog društva u odnosima EU i Srbije. Organizacijama civilnog društva je data mogućnost da daju svoje mišljenje i pozvani su da dostave svoje komentare u pisanoj formi, a finalna verzija ovog dokumenta će biti usvojena početkom jula. Ovom događaju je prisutvovala i predstavnica ENV.net projekta.
April 2013: Delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji je 9. aprila 2013. godine održala sastanak sa zainteresovanim organizacijama civilnog društva iz Srbije. Na ovom sastanku diskutovan je napredak naše zemlje na putu ka EU, uloga civilnog društva u odnosima EU-Srbija i date su smernice u vezi sa pripremom Izveštaja o napredovanju Republike Srbije u oblasti Evropskih integracija za period septembar 2012-septembar 2013. Sastanku je prisutvovala i predstavnica ENV.net projekta.
_____________________________________
April 2013: EU – Izazovi i perspektive Srbije u oblasti životne sredine 2013. godine
3. aprila 2013. godine odrzana je konferencija pod nazivom „EU – Izazovi i perspektive Srbije u oblasti životne sredine 2013. godine“, u organizaciji Fonda „ECOTOPIAˮ, uz podršku Ambasade Velike Britanije u Republici Srbiji. Konferencija je deo projekta pod nazivom „Unapređenje dijaloga predstavnika državnih institucija i OCD u procesu evropskih integracija Srbije u oblasti zaštite životne sredineˮ, i ENV.net projekat je imao svog predstvnika na ovoj konferenciji. Na konferenciji je bilo razmatrano trenutno stanje u životnoj sredini, stepen usklađenosti sadašnjeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, ključni problemi prilikom donošenja zakonskih propisa i izazovi i teškoće u njihovom sprovođenju. Poseban akcenat je bio stavljen na procedure i stepen uključenosti oraganizacija civilnog društva i javnosti u procesu donošenja i sprovođenja zakonskih propisa, kao i dalji neophodni koraci i mere za unapređivanje postojećeg stanja.
_____________________________________
April 2013: Pismeno mišljenje o napredovanju u sektoru životne sredine u 2013. godini
Delegacija EU u Beogradu, u procesu izrade Izveštaja o napredovanju u 2013. godini u oblasti Evropskih integracija pozvala je organizacije civilnog društva da daju svoje mišljene u pisanom obliku. AOR, na bazi Studije koja se radi u okviru ENV.net projekta, dostavila je pisano mišljenje Delegaciji EU u Beogradu, fokusirano na sektor životne sredine.
_____________________________________
Mart 2013: TACSO Srbija sastanak
26.03.2013, TACSO eksperti davali su odgovore na pitanja i nedoumice vezano za sprovođenje MB IPA projekata. Radionica je održana u hotelu Zira sa početkom od 14 časova. a prisustvovali su Nacionalni kordinator i asistent ENV.net projekta.
__________________________________________
Mart 2013: Pripremljen je i postavljen ENV.net upitnik: Alat za podršku zaštiti životne sredine u Srbiji , i distribuiran poziv OCD i drugim zainteresovanim organizacijama, kao i javni poziv da odgovore na pitanja u Upitniku on-line: https://docs.google.com/spreadsheet/viewform?fromEmail=true&formkey=dGhqU09hRjhfci1WMVN3WE5IcXlrVGc6MA
Rok je 29. mart 2013. godine, koji je lasnije produžen na 2.april.
Ovaj Upitnik je deo ankete koja se trenutno sprovodi u okviru projekta ENV.net , koji finansira Evropska unija sa ciljem da se podstakne učešće i promovisanje aktivnosti organizacija civilnog društva u sektoru zaštite životne sredine u Albaniji, na Kosovu, u Srbiji i u Turskoj. Cilj ovog projekta je ne samo da se podstakne uloga civilnog sektora u oblasti zaštite životne sredine, kroz učešće na javnim skupovima, seminarima i treninzima, već i da se utiče na nacionalne reformske procese u sektoru zaštite životne sredine na putu putu Srbije ka Europskoj uniji (tzv. “evropske integracije, odnosno približavanje i usklađivanje zakonodavstva u sektoru životne sredine“). Projektni tim ENV.net-a se bavi identifikacijom različitih grupa postojećih organizacija civilnog društva koje su aktivne u oblasti zaštiti životne sredine, identifikacijom njihovih nadležnosti, prednosti i izazova sa kojima se susreću, a sve u cilju boljeg planiranja realnih i korisnih aktivnosti za dobrobit civilnog društva u Srbiji. Ovo istraživanje takođe ima za cilj informisanje o mogućnostima saradnje sa organizacijama aktivnim u sektoru zaštite životne sredine kako bi se bolje planirale i organizovale dalje aktivnosti ENV.net projekta. U tom smislu, ENV.net projekat će izdvojiti određena finansijska sredstva za realizaciju manjih inovativnih potprojekata. Zbog toga je ovaj Upitnik važno sredstvo za uspostavljanje kontakata sa organizacijama zainteresovanim da budu deo ove inicijative. Sve prikupljene informacije će biti tretirane kao poverljive. Opšte informacije o organizaciji (poglavlje A upitnika) kao i trenutni projekti / inicijative (poglavlje B, pitanje 12), mogu se postaviti na web-stranicu ENV.net projekta u cilju promocije inicijativa učesničke organizacije, samo ukoliko ona želi i ukoliko se izjasni za tu opciju (videti pitanje 22).
ENV.net Projektni tim stoji na raspolaganju za potrebne dodatne informacije o ovom Upitniku ili projektu (e-mail adresa: env.net.easd@gmail.com ). (*) Projekat pod nazivom “Razvoj ENV.net u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj: unapređenje uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredina kao podrška približavanja Evropskoj uniji”. Za više informacija pogledajte: http://www.tacso.org/doc/130110_information-sheet-ENV.NET-project_REVISED.pdf
______________________________________
Mart 2013: U kontekstu uloge OCD u podršci EU integracija u oblasti životne sredine i klimatskih promena, A.Mihajlov je, na konsultativnom sastanku predstavnika EU sa predstavnicima udruženja građana, 7. marta 2013. godine u prostorijama Delegacije EU u Beogradu, ukazala na potencijal ENV.net projekta
__________________________________
Na marginama sastanka Globalnog foruma glavnih grupa i zainteresovanih strana (Global Major Groups and Stakeholders Forum- GMGSF-14) , kao i na istorijkom sastanku UNEP Upravnog Saveta (the UNEP Governing Council- GC-27/GMEF), koji je ove godine bio Prvi univerzalni sastanak (16-22 februar, 2013, Najrobi, Kenija), Andjelka Mihajlov je razgovarala o različitim grupama u okviru “Glavnih grupa zainteresovanih strana” (raličitim grupama OCD -organizacija civilnog društva), sa ciljem adekvatnog formulisanja Platforme uključena različitih kategorija OCD u okviru ENV.net projekta. Neki momenti sa učešća na sastancima u Galeriji slika.
__________________________________________
Pripremljena su dva važna dokumenta (decembar 2012 – februar 2013) : Aktuelno stanje u vezi Poglavlja 27 u procesu pristupanja EU u Srbiji i Identifikacija specificnih tematskih oblasti u oblasti životne sredine u Srbiji.
|
Aktuelno stanje u vezi Poglavlja 27 u procesu pristupanja EU u Srbiji ACTUAL STATUS OF EU ENVIRONMENTAL ACQUIS (Chapter 27) IN SERBIA
|
Identifikacija specificnih tematskih oblasti u oblasti životne sredine u SrbijiIDENTIFICATION SPECIFIC THEMATIC AREAS IN SERBIA |
| Pripremila Anđelka Mihajlov, Nacionalni konsultant za Evropske integracije | Pripremila Hristina Stevanović Čarapina , vodeći ekspert |
Tekstovi su na engleskom jeziku (koji je radni jezik ENV.net projekta), i predmet su analiza i davanja mišljenja (svi zainteresovani mogu dati doprinos ukazujući na važne elemente u okviru ovih tema).
Nalazi Studija biće predstavljeni na EnE13 Konferenciji “Životna sredina ka Evropi”, 10. juna 2013. godine u Beogradu, i nakon dijaloga i intervencija na samoj konferenciji, biti finalizovani.
________________________________________
U Briselu je 22. i 23. januara 2013. godine održan prvi sastanak partnera projekta ENV.net (projekat podržan od EU, EuropeAid/132438/C/ACT/Multi ,2012/306-642). Sastanak je održan u prostorijama EEB, a u ime “Ambasadora održivog razvoja i životne sredine” prisustvovali su Nataša Žugić-Drakulić, Hristina Stevanović-Čarapina i Anđelka Mihajlov. Ovom sastanku je prehodio sastanak u Evropskoj komisiji.
_________________________________________
Srbija je status kandidata stekla 1. marta 2012. godine,
Samoj odluci davanju statusa kandidata, prethodilo je nekoliko pozitivnih mišljenja o spremnosti Srbije da dobije taj status.
Vlada Srbije je 22.aprila 2011. godine poslala Evropskoj komisiji poslednji paket pod nazivom Odgovori na dodatna pitanja . Tako je i simbolično zaključena etapa koja je započela 24. novembra 2010. godine kada Evropski komesar za proširenje uručio Upitnik Evropske komisije upućen Vladi Republike Srbije radi pripreme mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u EU, čije je popunjavanje bio jedan od uslova za sticanje statusa kandidata.
Srbija je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisala sa zemljama članicama EU 29. aprila 2008. godine u Luksemburgu. Sporazum sa Srbijom prva je ratifikovala Španija 19. januara 2010. godine, a poslednja Rumunija 21. maja 2012. godine. Evropski Parlament je SSP ratifikovao 19. novembra 2011. godine.
Sami pregovori o zaključenju SSP-a započeli su 10. oktobra 2005. godine, a zaključeni su dve godine kasnije 10. septembra 2007. godine završetkom Pete tehničke runde pregovora. Narodna Skupština Republike Srbije ratifikovala je SSP i Prelazni trgovinski sporazum 9. septembra 2008. godine. Savet ministara spoljnih poslova EU, 7. decembra 2009. godine, odlučuje da se započne sa primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma koji je i on je formalno stupio na snagu 1. februara 2010. godine.
Za građane Srbije verovatno najupečatljiviji moment u odnosima sa Evropskom unijom dogodio se 30. novembra 2009. godine, kada je uspostavljen bezvizni režim između Srbije i zemalja šengenske zone.
Aprila 2005. godine, tadašnja državna zajednica koju su činile Srbija i Crna Gora, dobija pozitivnu ocenu o Izveštaju o spremnosti za pregovore o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU – Studija izvodljivosti.
Prvi veliki međunarodni skup kojim je Evropska unija potvrdila svoju nameru ka daljem proširenju i koji je jasno otvorio perspektive Srbije i zemalja Zapadnog Balkana – za članstvo u Evropskoj uniji kao konačnom cilju – održan je u Solunu 19. – 20. juna 2003. godine. Solunskom agendom ustanovljeno je Evropsko partnerstvo sa državama Zapadnog Balkana, kojim se identifikuju kratkoročni i srednjoročni prioriteti koje svaka zemlja pojedinačno treba da reši na putu ka EU. Na osnovu odluka koje su donesene u Solunu i potvrđene u nekoliko navrata od strane Evropske unije, Srbija je tada postala potencijalni kandidat za pristupanje EU. Solunski samit je imao veliki značaj za zemlje regiona, a posebno za Srbiju jer njime i formalno prestaje njena deceniju duga međunarodna izolacija i jasno se otvaraju perspektive evropskih integracija.
U junu 2001. godine, Evropski savet objavljuje da su sve zemlje koje učetsvuju u Porocesu stabilizacije i pridruživanja “ potencijalni kandidati” za članstvo u EU. Mesec dana kasnije počela je sa radom Zajednička konsultvativna radna grupa EU – SRJ koja je, kako su odnosi napredovali, prerasla u Unapređeni stalni dijalog EPD. Ovo telo je na redovnim sastancima, koji se odražavaju više puta tokom godine u Beogradu i Briselu, ocenjivalo i raspravljalo o dinamici evropskih integracija Srbije.
8. Oktobra 2000. godine, SRJ pristupa Procesu stabilizacije i pridruživanja koji je za ostale zemlje u regionu započeo godinu dana ranije.
Radionice o potrebi očuvanja životne sredine u Somboru
U saradnji sa Gradskom upravom grada Sombora, predstavnice udruženja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su realizovale radionice 25. i 26. septembra.
Radionice su održane u OŠ „Branko Radičević“ u Staparu i OŠ „Bratstvo-jedinstvo“ u Bezdanu.
Na radionicama učenici su se upoznali sa značajem odvajanja otpada i reciklaže i potrebom za očuvanjem prirodnih resursa. Druga tema obuhvatila je značaj voda, kruženje vode u prirodi, zagađenje voda, kao i lance ishrane u vodenim ekosistemima. U delu koji se odnosio na biodiverzitet, učenici su imali priliku da izađu u dvorište u potrazi za biljnim i životinjskim vrstama koje tu žive. Poseban pristup koji se dopao učenicima, jeste da su kroz primere i praktičan rad mogli da nauče zašto i kako da sačuvamo naše okruženje!
Edukacija učenika osnovnih škola u Gradu Somboru
U saradnji sa Fondom za zaštitu životne sredine, Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora, održane su radionice za decu osnovnoškolskog uzrasta. Predstavnice Ambasadora održivog razvoja i životne sredine su učenicima OŠ „Nikola Tesla“ u Kljajićevu i OŠ „21. oktobar“ u Bačkom Monoštoru, predstavile najnovija dostignuća u oblasti održivog upravljanja otpadom, lancima ishrane i biodiverziteta. Kroz interaktivni razgovor sa decom o potrebi odvajanja otpada i recikliranja, važnosti očuvanja prirodnih resursa, ali i kroz rešavanje konkretnih zadataka: u potrazi za biljkama i životinjama koje žive u školskom dvorištu, učenicima su ove teme prikazane na zanimljiv način, kako bi se kod njih razvila svest o potrebi očuvanja životne sredine. Radionicama su prisustvovali učenici šestog razreda, koji predstavljaju jezgro znanja i veština, sposobni da dalje podele stečeno znanje.
Prema Programu Fonda za zaštitu životne sredine, edukacija učenika osnovnih škola će se nastaviti na jesen. Saradnja između Grada Sombora i Ambasadora održivog razvoja i životne sredine otpočela je 2013. godine, prvim nizom radionica i školom u prirodi, koja je organizovana na Goliji, uz stručna predavanja i terenski/praktičan rad.
Program Trinaeste regionalne konferencije EnE17 (5.juni 2017.) – Nacrt na dan 24.05
Nacrt Agende možete preuzeti u celini.
Trinaesta regionalna konferencija EnE17
Životna sredina ka Evropi
Beograd, 5. jun 2017.
Obrazovanje o klimatskim promenama za održivi razvoj
Program konferencije – Nacrt na dan 22.05.
Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE17 predstavlja zvaničan događaj kojim se u Republici Srbiji obeležava UN Svetski dan zaštite životne sredine (World Environment Day – WED). Na ovaj dan, od 1972. godine do danas, UN skreću pažnju vlada, država i najšire javnosti na goruća pitanja zaštite životne sredine i potrebu njihovog kontinuiranog rešavanja. Tema ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine je “Povezivanje ljudi sa prirodom’’, obeležava se uz slogan “Ja sam sa prirodom”, a zemlja domaćin je Kanada u kojoj će se održati centralna proslava. Cilj ovogodišnjeg 5. juna je da nas motiviše da cenimo lepotu i značaj prirode, kao i da učinimo korak više da zaštitimo Planetu koju delimo. Navodeći nas na razmišljanje kako smo deo prirode i kako zavisimo od nje, očekuje se globalna akcija miliona ljudi, kroz hiljade aktivnosti širom sveta.
Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE17 predstavlja zvaničan događaj kojim se u Republici Srbiji obeležava Evropska nedelja održivog razvoja (European Sustainable Development Week, ESDW). ESDW je inicijativa rasprostranjena na području evropskih zemalja koja stimuliše i čini vidljivim aktivnosti, projekte i događaje koji promovišu ciljeve održivog razvoja ( Sustainable Development Goals, SDGs). Održava se svake godine od 30. maja do 5. juna, a ima za cilj podizanje svesti o Agendi 2030 u Evropi i značaju lokalnih zainteresovanih strana u ostvarenju 17 ciljeva održivog razvoja i održivosti uopšte.
5. jun June 5th
| Velika sala u PKS, II sprat, Terazije 23, Beograd | Main Hall, 2nd floor – Serbian Chamber of Commerce, Terazije 23, Belgrade |
9:00 – 10:00 Registracija učesnika / Registration
10:00 – 10:40 Uvodna obraćanja / Opening remarks
Predsedništvo: mr Dušan Stokić, mr Aleksandra Mladenović, prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, prof. dr Nataša Žugić Drakulić
Confirmed / Potvrdili
- Goran Trivan, Secretary for Environmental Protection of the City of Belgrade / Sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda
- Päivi Alatalo, Deputy Head of the Mission, Embassy of Finland, Belgrade / Zamenik šefa misije Ambasade Finske u Beogradu
- Rodolјub Šabić,The Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data / Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Vlade Srbije
- Representative, Institute for Nature Conservation of Serbia / Predstavnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije
- Zoran Vujović, Vicepresident, Chamber of Commerce and Industry of Serbia / Potpredsednik Privredne komore Srbije
- dr Mirjana Drenovak Ivanović, Faculty of Law, University of Belgrade (and Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27 ) / Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu ( i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27)
- mr Dusan Stokić, Co-organizer of the EnE17 Conference, Director of the Centre for Environmental Protection, Standards and Technical Regulation, the Chamber of Commerce and Industry of Serbia / suorganizator EnE17 Konferencije, Direktor Centra za zaštitu životne sredine, standarde i tehničke propise, Privredna komora Srbije
- the EnE17 Conference Chair person, Environmental Ambassador for Sustainable Development / predsedavajuća EnE17 Konferencije, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine
Note / Napomena: The Conference will be opened by Mr. Goran Trivan, Secretary for Environmental Protection of the City of Belgrade. / Konferenciju će otvoriti gospodin Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda.
10:50 -11:00 Tehnička pauza
11:00 -12:30 Panel na temu Obrazovanje o klimatskim promenama za održivi razvoj
Moderator: Milica Momčilović, novinar
Panelists/ Učesnici Panela:
Prof. dr Vladimir Đurđević, Faculty of Physics, University of Belgrade / Fizički fakultet, Univerzitet u Beogradu
– Docent na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Bio je i gostujući istraživač u National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA), USA; Euro-Mediterranean center for climate change (CMCC), Italia; Tehnical institute (IST), University of Lisbon, Portugal; Mediterranean Centre on Insular Coastal Dynamics (ICoD) of the University of Malta. Učestvovao je u međunarodnim naučno-istraživačkim projekatima finasiranih iz fondova EU-Horizon2020, EU-FP7, IPA, JRC, IOC-UNESCO i GEF. Učesnik je međunarodnih inicijativa za proučavnje klime Mediterana – MedCORDEX i klime Panonskog regiona – PannEX. Učestvovao je u izradi Nacionalnih komunikacija prema UNFCCC u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Brazilu, kao i u izradi drugih relevantnih dokumenta u oblasti klimatskih promena, kao što su Nacionalno opredeljeni doprinosi, Plan za adapatciju na klimatske promene i Akcioni plana adaptacije na klimatske promene za grad Beograd.
Prof. dr Aleksandar Jovović, Faculty of Mechanical Engineering, University of Belgrade / Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
– Profesor Univerziteta u Beogradu, Mašinski fakultet na Odseku za procesnu tehniku i zaštitu životne sredine. Član je Akademskog odbora čovek i životna sredina SANU i Matičnog naučnog odbora za uređenje, zaštitu i korišćenja voda, zemljišta i vazduha Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Osnivač je Asocijacije za upravljanje čvrstim otpadom, SeSWA i član nacionalnog saveta. Član je naučnog saveta Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine u više saziva i tehničkih komisija za procene uticaja na svim nivoima. Učesnik i rukovodilac velikog broja generalnih, idejnih i glavnih projekata, kao i nacionalnih strateških dokumenata, propisa i studija iz oblasti zaštite životne sredine, enegetike i održivog razvoja.
Prim. mr sci. med. Branislava Matić, Head of Unit for Human Ecology and School Hygiene at Institute of Public health of Serbia “Dr Milan Jovanovic Batut” / Šef Odseka za humanu ekologiju i školsku higijenu, Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”
– Zaposlena u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ od 2000. kao doktor medicine. Specijalista higijene sa medicinskom ekologijom (2004)/ magistar med.nauka 2007/ Primarijus od 2016. Odobrena doktorska teza decembra 2013. na temu „Prediktori respiratornog zdravlja školske dece), Fakultet medicinskih nauka Univerziteta Kragujevac.Trenutno šef Odseka za humanu ekologiju i školsku higijenu u IJZS (2014).Od 2013. Nominovani Nacionalni korespondent Ministarstva zdravlja pri WHO za životnu sredinu i zdravlje. Član HIC Group (Health in Climate Change) WHO. Rukovodila radnom grupom IJZS koja je izradila Nacrt Vodiča za postupanje u toku toplotnih talasa, za primenu, pre svega od strane zdravstvenog sektora, podržane od strane WHO. Član stalne radne grupe za implementaciju „AP adaptacije na klimatske promene sa procenom osetljivosti“, izabrane od strane Gradske skupštine Grada Beograda.
Nataša Đokić, Head of Department for planning projects at City of Belgrade, Secretariat for Environmental Protection / Načelnik sektora za planiranje i upravljanje projektima u životnoj sredini, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda
– Rođena je 1971. godine u Kruševcu. Nakon diplomiranja 1997. godine na Rudarsko-geološkom fakultetu na odseku za hidrogeologiju nastavlja da radi kao saradnik na Institutu za hidrogeologiju. Stipendista ministarstva nauke na poslediplomskim studijama. Autor brojnih naučnih radova. U Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine radila je od 2002. do 2007. godine, najpre u Odseku za geološka istraživanja i mineralne sirovine, a kasnije u Odeljenju za međunarodnu saradnju. Od oktobra 2007. godine do danas zaposlena u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Beograda, najpre kao načelnik Odeljenja za planove i projekte u oblasti zaštite prirode i životne sredine, a od 2013. godine kao pomoćnik sekretara u Sektoru za planiranje i upravljanje projektima. U projektu „Adaptacija na klimatske promene na području zapadnog Balkana“, član upravljačke radne grupe i koordinator za grad Beograd, urednik publikacije „Akcioni plan adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti“, publikovane nakon usvajanja plana u Skupštini grada Beograda. Prati i koordinira brojne projekte u oblasti zaštite životne sredine za područje grada Beograda. Pohađala brojne treninge i obuke u oblasti zaštite životne sredine u zemlji i inostranstvu. Govori engleski jezik. Majka dve ćerke.
MSc Izabel Airas, Advisor for circular economy, Center for Circular Economy, the Chamber of Commerce and Industry of Serbia / Savetnik za cirkularnu ekonomiju, Centar za cirkularnu ekonomiju, Privredna komora Srbije
– Rođena i odrasla u Nemačkoj. Stekla je zvanje master nauke iz oblasti životne sredine i upravljanja resursima na Univerzitetu u Gisenu, Nemačka. Radila je na internacionalnim projektima iz oblasti životne sredine, od kojih je većina finansirana od strane GIZ-a u zemljama poput Malavije, Kolumbije, Saudijske Arabije i Nemačke. U poslednjih šest meseci, zaposlena je u Privrednoj komori Srbije. Uža specijalnost su joj cirkularna ekonomija i klimatske promene. Menadžer je ’’Climate-KIC’’ projekta, finansiranog od strane EU, koji implementira aktivnosti za preduzetnike i početnike u preduzetništvu, studente i osobe koje stiču praksu u oblasti životne sredine.
prof. dr Anđelka Mihajlov (Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for climate changes in Chapter 27 / Članica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije, zadužena za klimatske promene iz Poglavlja 27)
– Ekspert Ujedinjenih nacija, konsultant i naučnik, redovni profesor Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, u penziji od 2015. godine. Koordinator za zelenu ekonomiju i životnu sredinu Instituta za javnu politiku. Članica je Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije ( od avgusta 2015.) zadužena za određene sektore poglavlja 27- životna sredina i klimatske promene. Okviri njene profesionalne orijentacije u poslednjih više od 20 godina su: životna sredina i evropske integracije, upravljanje otpadom, održivi razvoj, klimatske promene, međunarodna saradnja u oblasti održivog razvoja i životne sredine. Ima više od 300 referentnih naučnih publikacija i konsultantske reference, uključujući i u okviru projekata podržanih od EU i Svetske banke. Član je Odbora za životnu sredinu i održivi razvoj Privredne komore Srbije od 2004. i nacionalni mentor međunarodne Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini. Po pozivu predaje na različitim univerzitetima u zemlji i svetu. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala tehničke nauke na Univerzitetu u Beogradu. Iz oblasti hemijskog inženjerstva ima dodatno obrazovanje u SAD. Bila je član Vlade Republike Srbije na poslovima ministarke za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine od juna 2002. do marta 2004. godine. Bila je član Savetodavnog tela za ekološka i socijalna pitanja Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) od 2005 do 2010, London, kao i član Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO od 2008. do 2015. Od strane Programa UN za životnu sredinu (UNEP) 2006. godine je identifikovana kao jedna od žena u svetu koja je dala značajan doprinos u oblasti životne sredine kao „lider u oblasti životne sredine Zapadnog Balkana“. Počasna je predsednica strukovnog udruženja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, kao i Srpske asocijacije za upravljanje otpadom.
12:30 -13:00 Dodela nagrada najboljim Mladim Eko-reporetima u 2017. godini
Obraćanje: mr Aleksandra Mladenović, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, Milena Tabašević, MSc, coordinator Programa Mladi Eko-reporteri, Jelena Kiš, menadžerka RECAN fondacije za reciklažu limenki za piće
13:00-13:30 Pauza
13:30-17:00 Usmena izlaganja
(Moderatori: prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, dr Uroš Rakić, prof. dr Nataša Žugić Drakulić)
TRANSPOZICIJA HORIZONTALNOG ZAKONODAVSTVA EU U RS, TINA JANJATOVIĆ, MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE
ELEKTRONSKO UČENJE O ŽIVOTNOJ SREDINI U CIVILNOM DRUŠTVU, MILKA GVOZDENOVIĆ, DUŠICA TRNAVAC BOGDANOVIĆ, MLADI ISTRAŽIVAČI SRBIJE
ZNAČAJ EDUKACIJE U SMANJENJU RANJIVOSTI POPULACIJE, MARIJA JEVTIĆ, MEDICINSKI FAKULTET, UNIVERZITET U NONOM SADU, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, TATJANA TAMAŠ, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, TANJA NOVAKOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU
ZAŠTO JE OBRAZOVANJE O KLIMATSKIM PROMENAMA VAŽNO ZA NAŠE ZDRAVLJE?, UROŠ RAKIĆ, UNIVERZITET U NOVOM SADU, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, TATJANA TAMAŠ, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, TANJA NOVAKOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU
ZABRINUTOST I STAV O KLIMATSKIM PROMENAMA NA PROSTORU BIVŠE JUGOSLAVIJE, SAŠA RALETIĆ JOTANOVIĆ, VALERIJA VEČEI FUNDA, MILADIN KALINIĆ, NIKOLA VUKSANOVIĆ, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE (MPK)
APPLICATION OF URBAN CLIMATE RESEARCH IN NOVI SAD (SERBIA), DEJAN ĐURĐEVIĆ, STEVAN SAVIĆ, DRAGAN MILOŠEVIĆ, CLIMATOLOGY AND HYDROLOGY RESEARCH CENTRE, FACULTY OF SCIENCES, UNIVERSITY OF NOVI SAD
CITIZENS4SCIENCES APPROACH IN MONITORING AIR QUALITY AND PERSONAL EXPOSURE TO PM2.5, VLATKA MATKOVIC PULJIC, HEALTH & ENVIRONMENT ALLIANCE (HEAL), BRUSSELS, MARIJA JEVTIĆ, FACULTY OF MEDICINE, UNIVERSITY OF NOVI SAD, INSTITUTE OF PUBLIC HEALTH OF VOJVODINA, CATHERINE BOULAND, UNIVERSITÉ LIBRE DE BRUXELLES (ULB), SCHOOL OF PUBLIC HEALTH, RESEARCH CENTER FOR ENVIRONMENTAL HEALTH
OBRAZOVANJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ISKUSTVO NASTAVNIKA, JAGODA PETROVIĆ UKAJ, GEODETSKA TEHNIČKA ŠKOLA, BEOGRAD
MREŽA EKO-KOORIDNATORA KAO ZNAČAJNA PODRŠKA VASPITNO-OBRAZOVNIM USTANOVAMA I LOKALNOJ ZAJEDNICI U OSTVARIVANJU PROGRAMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, SONJA MILIĆEVIĆ, ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU, STEFAN MALINOVIĆ, FAKULTET MEDICINSKIH NAUKA, UNIVERZITET U KRAGUJEVCU, VERICA AGATONOVIĆ MALINOVIĆ, HEMIJSKO-TEHNOLOŠKA ŠKOLA KRUŠEVAC, DALIBORKA ŽIVKOVIĆ, PREDŠKOLSKA USTANOVA ’’NATA VELJKOVIĆ’’ KRUŠEVAC, OLIVERA KOLARIĆ, OŠ ’’JOVAN POPOVIĆ’’ KRUŠEVAC, DRAGANA MILIĆEVIĆ, DIREKCIJA ZA MERE I DRAGOCENE METALE, OKN KRUŠEVAC
EKO-PEDAGOŠKE KOMPETENCIJE NASTAVNIH KADROVA KAO PUT KA ODRŽIVOM RAZVOJU, LJILJANA ĐUROVIĆ, OŠ „MOMČILO NASTASIJEVIĆ“, GORNJI MILANOVAC, VESNA NIKOLIĆ, FAKULTET ZAŠTITE NA RADU, UNIVERZITET U NIŠU, DANIJELA MARKOVIĆ, UČITELJSKI FAKULTET U JAGODINI
INCREASING CROSS-BORDER COOPERATION (CBC) TO FACE CLIMATE CHANGES CHALLENGES. PROGRESSING TO A SUSTAINABLE WORLD, RUI ALEXANDRE CASTANHO, ENVIRONMENTAL RESOURCES ANALYSIS RESEARCH GROUP (ARAM), UNIVERSITY OF EXTREMADURA, BADAJOZ, SPAIN, ANA VULEVIĆ, INSTITUTE OF TRANSPORTATION – CIP, DEPARTMENT OF ARCHITECTURE AND URBAN PLANNING. BELGRADE, SERBIA, JOSÉ CABEZAS, LUIS FERNÁNDEZ-POZO, ENVIRONMENTAL RESOURCES ANALYSIS RESEARCH GROUP (ARAM), UNIVERSITY OF EXTREMADURA, BADAJOZ, SPAIN, LUÍS LOURES, POLYTECHNIC INSTITUTE OF PORTALEGRE, PORTUGAL AND RESEARCH CENTRE FOR SPATIAL AND ORGANIZATIONAL DYNAMICS (CIEO), UNIVERSITY OF ALGARVE, PORTUGAL.
UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA: IZAZOVI ZA ODRŽIVU POLJOPRIVREDU, MARKO ALEKSIĆ, LJUBICA KOMAZEC, EKONOMSKI FAKULTET U SUBOTICI, UNIVERZITET U NOVOM SADU
ULOGA ZADRUŽNOG POVEZIVANJA U ENERGETSKOJ SAMOODRŽIVOSTI SELA, D. DAKIĆ, INOVACIONI CENTAR MAŠINSKOG FAKULTETA U BEOGRADU, M. PAPRIKA, B. REPIĆ, S. NEMODA, INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE VINČA, LABORATORIJA ZA TERMOTEHNIKU I ENERGETIKU, M. TURKOVIĆ, ASOCIJACIJA ZA ODRŽIVI RAZVOJ (ASOR), BEOGRAD, SRBIJA
ZNAČAJ I ULOGA RIPARIJALNIH PODRUČJA I NJIHOVA OSETLJIVOST NA KLIMATSKE PROMENE, TAMARA KRPIĆ, UNIVERZITET SINGIDUNUM, FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, SLAĐANA ĐORDJEVIĆ, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU, DANIELA CVETKOVIĆ, ZLATA MAJINSKI, UNIVERZITET SINGIDUNUM, FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, DUSICA PEJIĆ, FAKULTET ZA BEZBEDNOST, UNIVERZITET U BEOGRADU
UTICAJ PRIMENE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE NA KLIMU U GRADOVIMA, MILAN MARTINOVIĆ, GEOGRAFSKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU
KONVENCIJA O ZAŠTITI EVROPSKE DIVLJAČI I NJIHOVIH PRIRODNIH STANIŠTA, FILIP POPOVIĆ, PRAVNI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU
17:00 Zatvaranje konferencije / Conference closing
Obraćanje: Aleksandra Mladenović, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredi
I ove godine Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (AOR) nastavljaju sa promovisanjem aktivnosti koje imaju minimalan negativan uticaj na životnu sredinu, te je EnE17 Konferencija prepoznata kao ekološki prijateljska i izbegnuto je bespotrebno štampanje materijala i publikovanje Zbornika radova u štampanom izdanju. Takođe, AOR preporučuju dolazak učesnika na Konferenciju sredstvima javnog prevoza.
Konkurs za eko-reportere je otvoren do 10. aprila!
Međunarodni program Mladi Eko-reporteri (Young Reporters for the Environment – YRE) ima za cilj da osposobi mlade ljude da zauzmu stav i da izveštavaju o lokalnim pitanjima i problemima u životnoj sredini. Program nudi mladim entuzijastima mogućnost da se njihov glas čuje, jer se najbolji radovi promovišu lokalnoj i internacionalnoj publici. Program se sprovodi više od 20 godina i trenutno u njemu učestvuju 34 zemlje u kojima se organizuju nacionalna takmičenja, dok se prvoplasirani radovi prosleđuju na međunarodno takmičenje. Takmičenja se organizuju svake godine kako bi ohrabrili mlade iz celog sveta da napreduju, uče i istražuju i pronađu reportažu koja se bavi realnim i trenutnim problemima u životnoj sredini. Radovi najboljih eko-reportera sa međunarodnog takmičenja biće objavljeni u časopisu “Hafington post” za mlade i na međunarodnom YRE veb-sajtu.
Krajni cilj eko-reportera je da istaknu probleme u životnoj sredini i da motivišu lokalnu zajednicu na njihovo rešavanje. Pojedini eko-reporteri imali su želju da organizovanjem akcija motivišu javnost na promene. Deljenje flajera, postavljanje kućica za ptice, korišćenje različitih otpadnih materijala za izradu predmeta, sprovođenje anketa, mapiranje divljih deponija, organizovanje tribina, samo su neke od aktivnosti koje su obeležile ovaj program u Srbiji. Teodora Simić učenica OŠ “Vuk Karadžić” iz Surčina u svom videu je prikazala problem zagađenja u opštini Surčin. Ona je zajedno sa svojim drugarima ispitivala sugrađane o čistoći opštine. Teodorina poruka je „potrebno je da se svi uključe, kako bi naše okruženje bilo čistije i lepše za život“. Branka Zarić, učenica OŠ “Dimitrije Tucović” iz Čajetine, u svom članku govori o primarnoj selekciji otpada u opštini Čajetina. Svesna da uspeh ovakve akcije zavisi od motivisanosti i učešća građana, ona navodi da je najvažniji korak edukacija javnosti o važnosti razvrstavanja otpada. Mlada eko-reporterka napominje da se u njenoj školi održavaju radionice za učenike, roditelje i zaposlene na ovu temu, kako bi probudili svest ne samo učesnika, već i šire javnosti o značaju primarne selekcije otpada.
U 2017. godini strukovno udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ uz podršku RECAN fondacije za reciklažu limenki za piće, otvorili su konkurs za Mlade Eko-reportere pod nazivom “Štedi resurse, ne bacaj, recikliraj!”. Konkurs je otvoren do 10. aprila, a eko-reporteri u svojim reportažama treba da se bave pitanjima poput značaja reciklaže, zagađivanja sredine pre svega ambalažnim otpadom, uticaja ambalažnog otpada na okruženje, problema odlaganja otpada, potreba za očuvanjem prirodnih resursa. Važno je da eko-reporteri izaberu nešto što ih zanima i što im je blisko i nas izveste o tome u formi članka, fotografije i videa.
Nacionalni žiri će izabrati najbolje i nagradiće prvoplasirane radove u svim uzrasnim kategorijama (11-14 godina, 15-18 godina i 19-21 godine) i svim kategorijama rada! Diplome i nagrade najboljim eko-reporterima biće dodeljene na 13. regionalnoj Konferenciji „Životna sredina ka Evropi – EnE17“, 5. juna 2017. godine u Beogradu, u prostorijama Privredne komore Srbije. Udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ u saradnji sa Privrednom komorom Srbije tradicionalno organizuju i održavaju regionalnu Konferenciju „Životna sredina ka Evropi“ (EnE) koja je prerasla u okupljanje stručnjaka i zainteresovanih za održivi razvoj i sektor životne sredine. Konferencija je istovremeno jedan od zvaničnih događaja kojim UN (UNEP) obeležava Svetski dan životne sredine.
Radovi za konkurs Mladi Eko-reporteri se prijavljuju preko formulara koji je dostupan na stranici: http://feeserbia.com/programi/mladi-eko-reporteri
Pozivamo sve zainteresovane mlade uzrasta od 11-21 godine da nam se pridruže i da pošalju svoje reportaže na konkurs, jer pored nagrada ove godine mogu da učestvuju i na Konferenciji „Životna sredina ka Evropi“!
Pratite nas na veb-sajtovima http://feeserbia.com i www.ambassadors-env.com, kao i na Facebook stranicama www.facebook.com/mladiekoreporteri/ i www.facebook.com/ecoschoolsserbia.
Za sve dodatne informacije molimo Vas da kontaktirajte Aleksandru Mladenović, izvršnu direktorku udruženja „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ putem telefona +381631173797 ili putem mejla aleksandra.mladenovic@feeserbia.com ili Milenu Tabašević, koordinatorku programa Mladi Eko-reporteri u Srbiji, putem telefona +381637261155 ili mejla yre@feeserbia.com.
Recan Fondacija za reciklažu limenki za piće je aktivna lokalno od 2005. godine i osnovana je kao neprofitna organizacija od strane Ball Packaging Europe, Beograd – Fabrike za proizvodnju limenki. Cilj Recan Fonda je da promoviše svest o značaju zaštite životne sredine, posebno među mlađom populacijom, da učvrsti svest o potrebi reciklaže limenki u razmišljanjima potrošača kao naučen i konačno uobičajen model ponašanja. Recan Fond deluje kroz edukaciju, s ciljem da reciklaža postane navika i da se spreči bacanje ambalaže, kroz pružanje informacija o aspektima zaštite životne sredine u procesu proizvodnje i reciklaže limenki. Recan radi program besplatnog prikupljanja iskorišćenih limenki za piće u kancelarijama, poslovnim prostorima, ugostiteljskim objektima, školama ili vrtićima. Ovaj program omogućava besplatno dobijanje kutija, kesa i promotivnog materijala, kao i povezivanje sa ovlašćenim reciklerima radi odvoženja materijala.
Održivo upravljanje otpadom – mogućnosti korišćenja sekundarnih sirovina (potencijali cirkularne ekonomije)
Poseban akcenat na seminaru stavljen je na mogućnosti, perspektive, ali i probleme kojima se susreće cirkularna ekonomija kao relativno nova oblast u upravljanju otpadom, reciklaži i ponovnom korišćenju materijala. Razvijajući se u zemljama EU, cirkularna ekonomija ima podjednako i pristalica i onih koji su protiv, pre svega uzimajući u obzir ekonomske i socijalne dimenzije. Gde smo mi u Srbiji u ovom cirkularnom sistemu?
NASTAVLJAMO SA EDUKATIVNIM RADIONICAMA O RECIKLAŽI
Započeli smo novi ciklus edukativnih radionica o reciklaži za školsku 2016/2017 godinu. Radionice organizujemo u Eko-školama, kao deo Eko-paket projekta pod pokroviteljstvom kompanije Tetra Pak Production. Radionice su do sada održane u 9 Eko-škola, ali to je samo početak, jer planiramo da obiđemo što veći broj mališana i učenika kako bismo im pokazali koliko malo je potrebno da doprinesemo očuvanju životne sredine.
Na radionicama deca i učenici Eko-škola su imali priliku da vide proces reciklaže upotrebljene Tetra Pak ambalaže u palper mašini. Od pravilnog pražnjenja i odlaganja ambalaže, preko tretmana u palper mašini, učesnici radionica su na licu mesta mogli da vide kako njihov ambalažni otpad postaje vredni materijal koji može ponovo da se koristi.
Radionice su do sada organizovane u PU “Suncokreti”, Vladimirci; DU “Dečija radost”, objekat “Vila” Vrdnik; DU “Dečija radost” Irig, područno odeljenje Krušedol; PU “Čudesna šuma”, Beograd; OŠ ”Simeon Aranicki”, Stara Pazova; OŠ “Rastko Nemanjić – Sveti Sava”, Nova Pazova; OŠ “Ilija Garašanin”, Aranđelovac; OŠ “Brana Jevtić”, Kusadak; ŠOSO sa domom učenika “Vuk Karadžić” iz Sombora.
Obrazovanje za održivost: Eko-škole i mladi eko-reporteri
Učenici osvnovnih i srednjih škola u Beogradu imali su prilike da se u prostorijama Eu info centra upoznaju sa dosadašnjim aktivnostima u okviru međunarodnog programa Eko-škole i sa radovima učenika i studenata u okviru međunarodnog programa Mladi Eko-reporteri.
Predavanje „Obrazovanje za održivost“ organizovali su Eu info centar i udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ u okviru kampanje „Evropa za zelenu Srbiju“, sa idejom da se učenicima prikaže da učestvovanjem u ovim međunarodnim programima možemo da poboljšamo kvalitet životne sredine, ne samo u školi već i u široj zajednici.
Učenicima su se obratili izvršna direktorka udruženja „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“, Aleksandra Mladenović koja je predstavila međunarodne programe Eko-škole i Mladi Eko-reporteri i učenici Eko-škola i eko-školski koordinatori koji su pokazali koliko je jednostavno da se kombinovanjem obrazovanja o zaštiti životne sredine i aktivnim učestvovanjem formira održivo i odgovornije školsko okruženje.
Eko-školske aktivnosti su predstavljali učenici OŠ „Drinka Pavlović“ iz Beograda, Geodetske tehničke škole iz Beograda, OŠ „Vuk Karadžić“ iz Surčina, kao i eko-školski koordinatori MTŠ „14. oktobar“ iz Kraljeva i OŠ „Simeon Aranicki“ iz Stare Pazove. Učenici Eko-škola su na zanimljiv način predstavili svojim vršnjacima sa kojim problemima su se suočili i kako su unapredili školsko okruženje, da su rezultati opipljivi i da napredak može da se prati.
U drugom delu, učenici su imali prilike da saznaju više o međunarodnom programu Mladi Eko-reporteri. Eko-reporteri su predstavili lokalne probleme koje su zabeležili u životnoj sredini kao i predloge za njihovo rešavanje. Učenici su bili u prilici da saznaju kako možemo da sačuvamo biodiverzitet u gradskim sredinama, kako možemo da zaštitimo ugrožene vrste, koje su posledice zagađenja životne sredine i da reciklaža ambalažnog otpada i otvaranje reciklažnih centara predstavlja veliki benefit ne samo za lokalnu već i za širu zajednicu. Svoj rad je predstavila i Andrijana Arsić, pobednica međunarodnog takmičenja Mladi Eko-reporteri, čija je ideja da mapira zagađena područja Srbije sa željom da podstakne javnost na njihovo uređenje.
„Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ je dobrovoljno nevladino i neprofitno udruženje, stručnog, naučnog, inovativnog, profesionalnog i društvenog karaktera. Organizacija „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ ima ulogu Nacionalnog operatera za Srbiju i jedina je ovlašćena organizacija iz naše zemlje za sprovođenje programa “Fondacije za edukaciju u oblasti životne sredine” (Foundation for Environmental Education – FEE). Više informacija na: www.ambassadors-env.com
Preneto sa sajta http://euinfo.rs/obrazovanje-za-odrzivost-eko-skole-i-mladi-eko-reporteri/?rs=lat
OBRAZOVANJE ZA ODRŽIVOST: EKO-ŠKOLE I MLADI EKO-REPORTERI 19. septembar 2016. 14:00h EU info centar
OBRAZOVANJE ZA ODRŽIVOST: EKO-ŠKOLE I MLADI EKO-REPORTERI, 19. septembar 2016., 14:00h, EU info centar, Kralja Milana 7, 11000 Beograd, Srbija
Eu Info Centar i strukovno udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ organizuju događaj u okviru koga će se učenici starijih razreda osnovnih škola i učenici srednjih škola u Beogradu informisati o aktivnostima vaspitno-obrazovnih ustanova uključenih u međunarodni program Eko-škole. Nastavnici i učenici Eko-škola predstaviće svoje dosadašnje aktivnosti od organizovanja predavanja i radionica u cilju povećanja svesti javnosti o značaju očuvanja prirodnih vrednosti, do organizovanja akcija koje su doprinele poboljšanju kvaliteta životne sredine. Nakon upoznavanja sa aktivnostima u okviru programa Eko-škole, biće predstavljeni najzapaženiji radovi u okviru programa Mladi Eko-reporteri. Eko-reporteri će predstaviti probleme koje su zabeležili u životnoj sredini kao i predloge za njihovo rešavanje. Učenici će biti u prilici da saznaju kako možemo da sačuvamo biodiverzitet u gradskim sredinama, kako možemo da zaštitimo ugrožene vrste, koje su posledice zagađenja životne sredine i da reciklaža ambalažnog otpada i otvaranje reciklažnih centara predstavlja veliki benefit ne samo za lokalnu već i za širu zajednicu. Svoj rad će predstaviti i Andrijana Arsić, pobednica međunarodnog takmičenja Mladi Eko-reporteri, čija je ideja da mapira zagađena područja Srbije sa željom da podstakne javnost na njihovo uređenje.
PROGRAM
OBRAZOVANJE ZA ODRŽIVOST:
EKO-ŠKOLE I MLADI EKO-REPORTERI
19. septembar 2016.
14:00h
EU info centar
Kralja Milana 7, 11000 Beograd, Srbija
14:00 – 14:10 Otvaranje događaja / Uvodna obraćanja
- predstavnik EU info centra u Beogradu
- Izvršna direktorka strukovnog udruženja „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“, gđa Aleksandra Mladenović
14:10 – 16:10 Predstavljanje aktivnosti u okviru međunarodnog programa Eko-škole i radova u okviru međunarodnog programa Mladi Eko-reporteri
14:10 – 14:25 Učenici OŠ „Drinka Pavlović” iz Beograda i ekoškolski koordinator Marina Drndarski – predstavljanje eko-školskih aktivnosti
14:25 – 14:40 Učenici OŠ „Vuk Karadžić” iz Surčina i ekoškolski koordinator Marina Maksić – predstavljanje eko-školskih aktivnosti
14:40 – 14:55 Učenici Geodetske tehničke škole iz Beograda i ekoškolski koordinator Jagoda Petrović Ukaj – predstavljanje eko-školskih aktivnosti i predstavljanje rada „Škola je naš drugi dom, a školsko dvoriše je dom za nove male stanare – gradske ptice”
14:55 – 15:10 Eko-školski koordinator Danijela Janković, predstavljanje eko-školskih aktivnosti MTŠ „14. oktobar” iz Kraljeva i Jovan Živković, predstavljanje rada „Vratite vrapce u naš grad”
15:10 – 15:25 Eko-školski koordinator Siniša Simendić, predstavljanje eko-školskih aktivnosti OŠ „Simeon Aranicki” iz Stare Pazove i Ljubica Ognjenović, predstavljanje rada „Problem PET ambalaže u opštini Stara Pazova”
15:25 – 15:40 Nevena Maksimović, predstavljanje rada „Ugrožene kornjače” i Predrag Kurtić, predstavljanje rada „Da li je ovo ono što želimo?”
15:40 – 15:55 Andrijana Arsić, predstavljanje rada „Čiste vode su izvor naših života”
15:55 – 16:10 Nikola Kuzmanović, predstavljanje rada „ Don’t drown the Danube”
16:10 – 16:30 Diskusija
Konferencija Životna sredina ka Evropi, 6. juni 2016. u Beogradu
Moments from the Conference-Gallery of pictures
Dvanaesta regionalna Konferencija “Životna sredina ka Evropi – EnE16-ENV.net” održana je 6. juna 2016. godine u Beogradu (Srbija) i bila je posvećena temi klimatske promene i održivo korišćenje prirodnih resursa. Tradicionalno, Konferenciju su organizovali Ambasadori održivog razvoja i životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Konferencija je bila zvaničan događaj kojim UNEP obeležava Svetski dan životne sredine u Srbiji i održavana je pod pokroviteljstvom EU, a kroz realizaciju projekta: “Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj: unapređivanje uticaja stanovništva na proces reform cnvi u sektoru životne sredine kao podrška približavanja Evropskoj uniji.”
EnE16-ENV-net je otpočela uvodnim izlaganjima Nermine Ljubovic, izvršne direktorke Privredne komore Srbije, Stanojle Mandiić, zamenice poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije, doc. dr Mirjane Drenovak Ivanović sa Pravnog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i članice Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužene za određene sektore poglavlja 27 i prof. dr Anđelke Mihajlov, Ambasadorke održivog razvoja i životne sredine i članice Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužene za određene sektore poglavlja 27. Konferenciji su prisustvovali predstavnici Vladinog i nevladinog sektora, internacionalne organizacije, naučne institucije i poslovne asocijacije.
Učesnici konferencije (približno 170 registrovanih učesnika) su bili složni u jednom: imamo respektabilne stručnjake za oblasti životne sredine i klimatskih promena (kako one sa iskustvom, tako i mlade stručnjake – koji teško nalaze zaposlenje u struci). Kako je pristupanje EU značajan prioritet Srbije, time će i poglavlje koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene (Poglavlje 27) biti sve važnije u procesu da u našoj zemlji imamo evropske standarde. Struka i iskustvo treba da budu garant za “prava” rešenja na ovom putu (koji će po prvim procenama, u ovom sektoru, u našoj zemlji, trajati više desetina godina). Ova konferencija doprinosi unapređenju uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredina kao podrška približavanja Evropskoj uniji. Učešće javnosti u odlučivanju o pitanjima važnim za životnu sredinu jedan je od stubova održivosti rešenja. Kako je ova Konferencija podržana i od Programa UN za životnu sredinu (UNEP), kao jedan od zvaničnih događaja kojim se u svetu obeležava Svetski dan životne sredine 5. juni, prenosioci smo poruke UNEP-a i Interpola da je, na globalnom nivou, kriminal prema životnoj sredini u porastu i da se taj trend mora „obrnuti“ da bi se postigao održivi rast i razvoj.
Press Release – Osnovne informacije
Dvanaesta regionalna konferencija EnE16-ENV.net – The Twelfth Regional Conference EnE16-ENV.net
Životna sredina ka Evropi – Environment to Europe
Beograd, 6. juni 2016. – Belgrade, Serbia, June 6, 2016
Klimatske promene i održivo korišćenje prirodnih resursa – Climate Change and Sustainability of Resources
Program konferencije – dan 02.06. Conference Agenda- as on 02/06
6. jun June 6th
| Velika sala u PKS, II sprat, Terazije 23, Beograd | Main Hall, 2nd floor – Serbian Chamber of Commerce, Terazije 23, Belgrade |
9:00 – 10:00 Registracija učesnika / Registration
10:00 – 11:00 Uvodna obraćanja / Opening remarks
Predsedništvo: Marko Čadež, prof. dr Nataša Žugić-Drakulić, prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, mr Dušan Stokić
- Irena Vojáčková – Sollorano, UN Resident Coordinator / Visoki predstavnik UN u Srbiji
- Nermina Ljubović, Chamber of Commerce and Industry of Serbia, Director / Izvršni direktor Privredne komore Srbije
- Goran Trivan, Secretary for Environmental Protection of the City of Belgrade, Sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda
- Sandra Radojević, Embassy of Bosnia and Herzegovina, Counsellor / savetnik, Ambasada Bosne i Hercegovine
- Stanojla Mandić, Deputy Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection of the Republic of Serbia /Zamenica poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije
- Aleksandar Dragišić, Head of Institute for nature conservation of Serbia / Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije
- Representative, Electric Power Industry of Serbia / Elektroprivreda Srbije
- Mirjana Drenovak-Ivanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27 / Faculty of Law, University of Belgrade and Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27
- Prof. dr Anđelka Mihajlov, Uvodna poruka / Introductory message, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27 / Environmental Ambassador for Sustainable Development and Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27
Note / Napomena: Pending invitation will be included in the final Agenda upon confirmation / Uvaženi pozvani gosti će biti uvršćeni u finalni dnevni red, po dobijanju potvde učešća
11:00 -11:10 Technical Break / Tehnička pauza
11:10- 13:30 Plenary lectures / Plenarna predavanja
(Moderatori: Prof. dr Hristina Stevanović-Čarapina, mr Aleksandra Mladenović, mr Dušan Stokić, mr Draženko Bijelić)
ENV.net PROJEKAT, Nataša Žugić-Drakulić i Filip Jovanović, Nacionalna koordinatorka i asistent projekta Development of ENV.net in West Balkan and Turkey: giving citizens a voice to influence the environmental process reforms for closer EU integration – Ambasadori održivog razvoja i životne sredine / Environmental Ambassadors for Sustainable Development
BRIDGING THE GAP BETWEEN CLIMATE CHANGE AND URBAN CLIMATE, CHRISTOS VLACHOKOSTAS, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE; VIS. PROFESSOR, CLIMATE CHANGE AND ENERGY STRATEGIES, MSC SUSTAINABLE DEVELOPMENT, INTERNATIONAL HELLENIC UNIVERSITY; VICE PRESIDENT OF THE GENERAL ASSEMBLY OF TECHNICAL CHAMBER OF GREECE
CLIMATE CHANGE AND THE TOURISM SECTOR: DECISION SUPPORT TOWARDS ENVIRONMENTAL SUSTAINABILITY OF TOURISM, ALEXIA MICHAILIDOU, SENIOR RESEARCHER, LABORATORY OF HEAT TRANSFER AND ENVIRONMENTAL ENGINEERING, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE, MEMBER OF THE PERMANENT COMITTEE FOR SUSTAINABLE TOURISM, TECHNICAL CHAMBER OF GREECE
ENVIRONMENTAL PERFORMANCE OF BUILDINGS IN THE CONTEXT OF CLIMATE CHANGE, ANTHIMOS AMANATIDIS, SECRETARY GENERAL OF THE TECHNICAL CHAMBER OF GREECE / REGION OF CENTRAL MACEDONIA
SUSTAINABLE PRODUCTION – A LIFE CYCLE THINKING APPROACH IN INDUSTRIAL DESIGN, CHARISIOS ACHILLAS, SENIOR RESEARCHER, LABORATORY OF HEAT TRANSFER AND ENVIRONMENTAL ENGINEERING, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE, ACADEMIC COORDINATOR, SCHOOL OF ECONOMICS, BUSINESS ADMINISTRATION AND LEGAL STUDIES, INTERNATIONAL HELLENIC UNIVERSITY, GREECE; ADJUNCT LECTURER, DEPARTMENT OF LOGISTICS, TEI OF CENTRAL MACEDONIA
sistem zaštite prirode i klimatske promene, marija trukić I Biljana Krsteski, zavod za zaštitu prirode srbije / institute for nature conservation of serbia
Biodiversity of National parks of the Republic of Serbia – natural resource directly endangered by climate changes, Dejan stojanović, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Nacionalni Park «Fruška gora», Milica Tomić, nacionalni park «tara», suzana komatović, predrag šumarac, nacionalni park «kopaonik», Nacionalni Park «Đerdap», marko tomić, nacionalni park «tara»
13:30-14:30 Break with buffet / Pauza sa posluženjem
14:30-17:15 Usmena izlaganja / Oral presentations
(Moderatori: Uroš Rakić, Milena Tabašević, Vladimir Mrkajić, Dragana Nešković Markić)
KVALITET VAZDUHA U NOVOM SADU I BEOGRADU OD 2011. DO 2014. GODINE, BILJANA RADOVANOVIĆ, JKP ’’PARKING SERVIS’’ NOVI SAD, TIHOMIR POPOVIĆ, AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE, MIRJANA VOJINOVIĆ MILORADOV, IVANA BOŽOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU
KONJUKTURA VODE U USLOVIMA KLIMATSKIH PROMENA, DUŠAN LUKIĆ
KONCEPT METODOLOGIJE ZA OTKRIVANJE I ISTRAŽIVANJE EKSTREMNIH VREMENSKIH I KLIMATSKIH POJAVA, SLAVKO MAKSIMOVIĆ, UDRUŽENJE MILUTIN MILANKOVIĆ, MIROLJUB MILUTINOVIĆ, REPUBLIČKI HIDROMETEORLOŠKI ZAVOD, MOMČILO ŽIVKOVIĆ, SEWA
GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEMI, KLIMATSKE PROMENE, ODRŽIVI RAZVOJ I ZDRAVLJE LJUDI, UROŠ RAKIĆ, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE “DR MILAN JOVANOVIĆ BATUT”, BEOGRAD, SRBIJA
CLIMATE CHANGE AFFECTS HEALTH CARE – RETHINKING ABOUT HEALTHY ENERGY FOR SUSTAINABILITY, Marija Jevtić, University in Novi Sad, Faculty of Medicine, Institute of Public Health of Vojvodina, Vlatka Matković PuljiĆ, Health & Environment Alliance (HEAL), Catherine Bouland, Université libre de Bruxelles (ULB), School of Public Health, Research Center on Environmental Health and Occupational Health
ODRŽIVOST OKRUŽENJA I EKOLOŠKI OTISAK KAO INDIKATORI UPOTREBE PRIRODNIH RESURSA U REPIBILAKAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE, SAŠA RALETIĆ JOTANOVIĆ, VELERIJA VEČEI FUNDA, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE SREMSKI KARLOVCI, MINA KOVLJENIĆ, EKONOMSKI FAKULTET
PRIMER PROCENE RANJIVOSTI NA LOKALNOM NIVOU U SRBIJI, SLOBODAN MILUTINOVIĆ, PETAR VRANIĆ, FAKULTET ZAŠTITE NA RADU, UNIVERZITET U NIŠU
JAČANJE KAPACITETA LOKALNIH ZAJEDNICA ZA ODGOVOR NA KLIMATSKE PROMENE U REGIONU PODRINJA, SLAĐANA ĐORĐEVIĆ, FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, UNIVERZITET SINGIDUNUM, BEOGRAD, MILA VUKAŠINOVIĆ, UNIJA EKOLOGA “UNEKO”, BEOGRAD, DANIELA CVETKOVIĆ, DUŠICA PEJIĆ, FAKULTET BEZBEDNOSTI, UNIVERZITET U BEOGRADU
SANITARNO-HIGIJENSKA ISPRAVNOST VODE JAVNIH ČESAMA-ZNAČAJ ZA ZDRAVLJE LJUDI, LJILJANA PLEĆEVIĆ, BRANKICA LUKOVIĆ, ĐORĐE MIHAILOVIĆ, VAHID IBRULJ, MILANA ŠEVO, VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ARANĐELOVAC
VODNI AGENT DUNAVSKE REGIJE, MAJDA ADLEŠIĆ, JOŽE CVETKO, VODNA AGENCIJA
PRISUSTVO BIOLOSKIH INDIKATORA I NJIHOV UTICAJ NA MIRIS I UKUS VODE, MILKICA KOVAČEVIĆ
UVOĐENJE ČISTIJE PROIZVODNJE U GRAFIČKOJ INDUSTRIJI I PROIZVODNJI PAPIRA, DARJA ŽARKOVIĆ, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, BEOGRADSKA POLITEHNIKA, SANDRA ZIHERL, FABRIKA KARTONA UMKA, UMKA, BEOGRAD, MARICA ILIĆ STAMENKOVIĆ, VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, ARANĐELOVAC
MONITORING ŠUMSKIH POŽARA SA ZEMLJE I IZ VAZDUHA, SINIŠA JOVANOVIĆ, SIMA MARKOVIĆ, NACIONALNI KLASTER ŠUMARSTVA, VIDOSAVA JOVANOVIĆ, UPRAVA ZA ŠUME, SLAVKO MAKSIMOVIĆ, UDRUŽENJE MILUTIN MILANKOVIĆ
AGROEKOLOGIJA – DOBRA EKOLOGIJA JE DOBRA EKONOMIJA, STELA STRSOGLAVEC, CENTAR ZA OBRAZOVANJE ODRASLIH “EDUCA HUMANA”
GUBITAK BIODIVERZITETA POD UTICAJEM GLOBALNIH EKOLOŠKIH PROMENA, IVANA TRIFKOVIĆ
EVROPSKO TRŽIŠTE UGLJEN-DIOKSIDA, BOJANA ŽIVKOVIĆ
POSTUPANJE SA NEUPOTREBLJIVIM LEKOVIMA IZ DOMAĆINSTAVA, Nataša Bukumirić, Vesna Alivojvodić, Šimon Đarmati, Visoka škola stukovnih studija – Beogradska politehnika
DECA EDUKATORI U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE, DRAGANA IGNJATOVIĆ CRNATOVIĆ, DEČIJI EKOLOŠKI POKRET NIŠ
PROGRAM EКО-ŠKOLA U FUNKCIJI RAZVOJA STRATEGIJE GRADA SREMSKI KARLOVCI, RADOVAN VLADISAVLJEVIĆ, FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADŽMENT, PRIVREDNA AKADEMIJA, NOVI SAD, ČASLAV KALINIĆ, PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U NOVOM SADU, MILADIN KALINIĆ, VALERIJA VEČEI FUNDA, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE, SREMSKI KARLOVCI
MEĐUNARODNI PROGRAM EKO ŠKOLE KAO PODSTICAJ ZA OBELEŽAVANJE ZNAČAJNIH DATUMA, LJILJANA ĐUROVIĆ, OŠ “MOMČILO NASTASIJEVIĆ”, GORNJI MILANOVAC
Poster izlaganja / Poster presentations
climate, traffic and combustion – related air pollutants in the urban air of Vranje City, Jovana Džoljić, Ljiljana Đorđević, Gordana Bogdanović, College of Applied Professional Studies Vranje
zdravstvene posledice i troškovi korišćenja uglja za proizvodnju struje u republici srbiji, Vlatka Matković PuljiĆ, Health and Envirionment Alliance (HEAL), Brussels
Da nam klima prija svima, marija milićević, centar enrgija mladih, sonja milićević, elektrotehnički fakultet, univerzitet u beogradu, dragana milićević, gradska uprava kruševac
SMANJENJE NEGATIVNIH EFEKATA NASTALIH KAO POSLEDICA KLIMATSKIH PROMENA, Milan Martinović, GeografskI fakultet, UNIVERZITET U BeogradU
UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE ŽIVOTINJA, NATAŠA VUKMIROVIĆ, LINK PLUS
DISTRIBUTIVNI MODEL ZA PREDVIĐANJE BUJIČNIH POPLAVA NA MALIM SLIVOVIMA, Nedeljković Marko, Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Divna Đokić, Erasmus Mundus, Marine biodiversity and conservation, Ghent, Koprivica Ana, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Climate Consultant as a tool to determine and achieve thermal comfort conditions in buildings: A case study for the city of Belgrade, Milovan Medojević, Milana Medojević, Nenad Medić, Milovan Lazarević, Nemanja Sremčev, fakultet tehničkih nauka, univerzitet u novom sadu
KLIMATSKE PROMENE I URBANI PROSTOR, Milan Martinović, GeografskI fakultet, UNIVERZITET U BeogradU
The role of green roofs in climate change adaptation, Sandra Stanković, Jasmina Radosavljević, Dejan Vasović, Faculty of Occupational Safety, University of Niš
RAZVOJ GRAĐEVINSKOG PODRUČJA POD EKOLOŠKIM RIZICIMA U SRBIJI, Milica Gačić, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu
Kartiranje i vizuelizacija prirodnih karakteristika prostora opštine Svilajnac u GISu, MILOŠ NINKOVIĆ, UROŠ RADOJEVIĆ, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum
EKOLOŠKA DIMENZIJA ODRŽIVOG RAZVOJA TURIZMA U ZAŠTIĆENIM PODRUČJIMA, Ljubica Komazec, Marko Aleksić, Radmila Bjekić, Ekonomski fakultet u Subotici, Univerzitet u Novom Sadu
Geoekološko vrednovanje Kaluđerskih Bara na Tari u funkciji održivog turizma, Emina muratović, geografski fakultet univerziteta u beogradu, safet muratović, zoran kričković, ministarstvo odbrane
klima kao turistićka vrijednost tuzle, jusuf omerović, evropski univerzitet kallos, tuzla
Aktuelni izazovi razvoja biciklističkog turizma u srednjem i donjem delu Dunavskog regiona, vladimir mrkajić, novosadska biciklistička inicijativa
Stirling motor – prijatelj životne sredine, Miodrag Jovanović, RViPVO, Vojska Srbije, Ministarstvo odbrane
PLAN ODRŽIVOG UPRAVLJANJA OTPADNIM ULJIMA NA “POLJU D” RB “KOLUBARA”, Ana Koprivica, Uroš Pantelić, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Reciklaža ambalažnog otpada u Srbiji – trenutno stanje i izazovi, vladimir mrkajić, nemanja stanisavljević, fakultet tehničkih nauka, univerzitet u novom sadu
procedne vode sa deponije komunalnog otpada, dragana nešković markić, željka šobot pešić, draženko bjelić, J.P. DEP-OT Regionalna deponija Banja Luka
lociranje divljih deponija, jagoda petrović ukaj, geodetska tehnička škola, beogrAD
KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U CRNOJ GORI, MARINA PETROVIĆ, OŠ JUGOSLAVIJA, BAR
Valorizacija komine grožđa – hladno ceđeno ulje iz koštica, Vesna Vujasinović, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci, Miloš Bjelica, Tehnološki fakultet, UNIVERZITET U NOVOM SADU, Valerija Večei-Funda, Nikola VuksanoviĆ, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci
ZNAČAJ KRIVIČNOG ZAKONA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE U REPUBLICI SRBIJI ZA PROCES INTEGRACIJE U EU, Aleksandar Luković, koridori srbije, Brankica Luković, Visoka tehnološka škola strukovnih studija, Aranđelovac
17:15 Zatvaranje konferencije / Conference closing
Dvanaesta regionalna konferencija EnE16-ENV.net
The Twelfth Regional Conference EnE16-ENV.net
Životna sredina ka Evropi
Environment to Europe
ORGANIZACIONI I NAUČNO – RECENZENTSKI ODBOR:
ORGANISATION AND SCIENTIFIC – ADVISORY COMMITTEE:
Marko Čadež, ko-predsedavajući Konferencije, Conference co-Chair
Prof. dr Nataša Žugić-Drakulić, Nacionalni koordinator ENV.net projekta, Conference co-Chair
glavna koordinatorka Konferencije, Main Conference Coordinator
Milena Tabašević MSc, asistentkinja glavne koordinatorke Konferencije, assistant
Mr Dušan Stokić
Prof. dr Hristina Stevanović Čarapina
Filip Jovanović MSc
dr Uroš Rakić
mr Danko Aleksić
mr Aleksandra Mladenović
Prof. dr Anđelka Mihajlov
Jezik Konferencije
Engleski i srpski (i/ili jezici bivših jugoslovenskih republika); simultano prevođenje je obezbeđeno zaključno sa 13:30h.
Conference language
English and Serbian (and/or languages of former Yugoslav Republics); simultaneous translation will be provided up to 13:30.
Zbornik radova
On-line Zbornik radova objavljenih u celini predstavlja radove koji su recenzirani, razvrstani i dostavljeni u predviđenom roku; autori radova su odgovorni za sadržaj radova i prevod na engleski jezik.
Book of Proceedings
Book of Proceedings, with all accepted papers, is available online. Authors are responsible for content and English translation of their papers.
Recenzentski odbor je, na bazi tematske usmerenosti i načina prezentovanja, razvrstavao radove za Zbornik po kategorijama: plenarni radovi, radovi u celini, apstrakti radova.
Papers are grouped in several categories: Plenary Papers, Full Papers, and Abstracts.
Kontakt: “Ambasadori održvog razvoja i životne sredine”, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: fee.serbia@ambassadors-env.com; Tel/faks: +381 11 2836926; Tel. u vezi Konferencije: +381 64 133 4136
Contact: „Environmental Ambassadors for Sustainable Development“, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: fee.serbia@ambassadors-env.com; Phone/fax: +381 11 2836926; Phone for information related to Conference: +381 64 133 4136
Zbornik radova Konferencije / Conference Proceedings of Papers: http://ambassadors-env.com/ene16-env-net-zbornik-radovaproceedings-of-papers/
Rezultati projekta VIP Ekomotivacija
Projekat VIP Ekomotivacija realizujemo od maja 2015. godine. Učesnici projekta imali su prilike da se takmiče u Eko-kvizu, obeležavani su važni Eko-dani, najmlađi su gradili svoje prve Eko-bašte, a Mladi eko-reporteri su izveštavali o svojoj životnoj sredini. Tokom trajanja projekta sakupljani su poeni za svaku aktivnost, pa je tako osnovna škola „Drinka Pavlović“ iz Beograda osvojila PRVO MESTO u Eko-kvizu, a na konkursu za Vip Ekoreportere 8 radova je pobedilo u kategoriji članka, fotografije i videa i prosleđeno na međunarodno takmičenje.
Svi učesnici projekta VIP Ekomotivacija vredno su radili cele godine i obeležavali datume značajne za zaštitu životne sredine, uključivali lokаlnu zajednicu i medije u sve aktivnosti: od Dana voda, preko Dana planina, Dana obrazovanja o životnoj sredini, Dana biodiverziteta…i mnoge druge dodatne datume. U obeležavanju Eko-dana najaktivnija je bila osnovna škola „Rade Dodić“ iz Milutovca (91 sakupljne poen), a zatim osnovna škola „Stefan Nemanja“ iz Niša (90 poena), osnovna škola „Dimitrije Tucović“ iz Čajetine (88 poena) i osnovna škola „Sveti Sava“ iz Pirota (87 poena).
Najmlađi učesnici, predškolci, formirali su i gajili svoje prve bašte, koje je obezbedila kompanija Vip mobile. Nije bilo lako odrediti ko je bio najuspešniji, jer su sve bašte uspešno posađene i održavane. Najlepšu baštu napravili su mališani vrtića „Pčelica“ sa svojim roditeljima i vaspitačicom u selu Šetonje kod Petrovca na Mlavi, ali isto tako lepe i uredne bile su i eko-bašte vrtića Vila“ iz Vrdnika na drugom mestu, kao i tri bašte koje po lepoti dele treće mesto: vrtić „Suncokreti“ iz Vladimiraca, ŠOSO „Vuk Karadžić“ iz Sombora i vrtić „1001 radost“ iz Beograda. Nadamo se da će bašte opstati i nastaviti da se ulepšavaju i narednih godina!
Na osnovu analize celokupnog dosadašnjeg rada i dostignuća u projektu VIP Ekomotivacija, zaslužna titula ZLATNOG VIP Ekomotivatora pripala je osnovnoj školi „Rade Dodić“ iz Milutovca, sa ukupno sakupljenih 146 poena, dajući veliki doprinos borbi za čistiju i zdraviju životnu sredinu i pokazujući kroz zajedničke aktivnosti sa lokalnom zajednicom, medijima i ostalim zainteresovanim stranama kako se brine o životnoj sredini i čuvaju resursi. Titulu SREBRNOG VIP Ekomotivatora osvojila je osnovna škola „Sveti Sava“ iz Pirota, sa sakupljenih 137 poena, a BRONZANI VIP Ekomotivator je osnovna škola „Dimitrije Tucović“ iz Čajetine, sa 133 poena.
Osim sakupljenih poena, učešćem u ovom i svim drugim projektima vaspitno-obrazovne ustanove daju značajan doprinos razvoju svesti u svojim sredinama o potrebi očuvanja resursa koji su nam dostupni, a napredak se već vidi u sredinama koje su čistije, u ljudima koji odvajaju i recikliraju otpad i čuvaju svoja prirodna bogatstva.
Svim učesnicima u projektu VIP Ekomotivacija čestitamo! Pobednicima želimo da nastave i opravdaju svoju misiju, a onima koji nisu ovaj put pobedili želimo da kroz svoj dalji rad ne posustanu, jer najveća je nagrada prenositi nesebično saznanja o životnoj sredini i imati dovoljno čiste i dostupne vode, vazduha i zemljišta da o tome ne moramo ni da razmišljamo!
Projekat Ekomotivacija podržan je od strane VIP Mobile, koji će najboljim Ekomotivatorima obezbediti nagrade.
VipEkomotivacija: Obeležavanje dana planete Zemlje i nagrađeni radovi konkursa 2016. godine
Radove možete pogledati na linku
Uzrasna kategorija 11-14 godina
članak
1. Ljubica Ognjenović, OŠ “Simeon Aranicki”, Stara Pazova, Problem PET ambalaže u opštini Stara Pazova
2. Katarina Velanac, OŠ “Dimitrije Tucović”, Čajetina, Poslednji zlatiborski vitez-poslednji zlatni bor
3. Nikola Nikolić, Aleksandra Drašković, Stefana Adžić, OŠ “Rade Dodić”, Milutovac, Čuvamo našu malu oazu
fotografija
1. Emilija Milojević, OŠ “Brana Jevtić”, Kusadak, Tračak nade za spas planete zemlje
2.Teodora Gašpar, OŠ “Vuk Karadžić”, Surčin, Vrapci
3.Irena Džekić, OŠ “Rade Dodić”, Milutovac, Priroda očekuje lepši poklon
video
1.autori: Natalija Gerov, Iva Nedeljković, Filip Jančić, Igor Jeremić, Mihajlo Janačković, Jovan Mijović
učestvovali: Danica Ignjatović, Anđela Kostadinović, Miljana Nedeljković
Dečiji ekološki pokret Niš
Podignimo našu ekološku svest
2.Teodora Radivojević, Sara Krstić, Jovana Ćosović , Strahinja Marsenić, Anđela Džaferović, Una Starčević
OŠ “Drinka Pavlović”, Beograd
Žvake
3.Đina Ranđelović, Iva Ignjatović , Mila Zlatković
OŠ “Sveti Sava”, Pirot
Save our promenade!
Uzrasna kategorija 15-18 godina
članak
1.Branka Zarić, OŠ “Dimitrije Tucović”, Čajetina, Selekcija otpada-znanjem bez predrasuda
2.Anđela Mitrović, HTŠ “Božidar Đorđević Kukar”, Leskovac, Divlje deponije kao bumerang
3.Dragica Ječmenica, OŠ “Dimitrije Tucović”, Čajetina, Zlatibor nekad i sad-borovi pali u znak pomirenja sa urbanim
fotografija
1.Dijana Nikšić, SŠ “Dragačevo” Guča, „Mladost” je odnela poplava, mladi žitelji Lučana u jednom danu odrasli i položili veliku maturu
2.Olga Đurović, Gimnazija Takovski ustanak, Nemar
3.Dušan Mirić, Bojan Kojić, Vuk Spasović, OŠ “Arsenije Loma”, Rudnik, Ranjena planina
video
1.Jovan Živković, MTŠ “14.oktobar”, Kraljevo, Vratite vrapce u naš grad!
2.Nikola Kuzmanović, Savremena gimnazija, Don’t drown the Danube
3.Olga Đurović, Gimnazija Takovski ustanak, SMALL BEE vs BIG WORLD
Kategorija 19-21
članak i fotografija
1.Andrijana Arsić, “Misli plavo, misli zeleno”, Čiste vode su izvor naših života
1.Nevena Maksimović, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Ugrožene kornjače
2.Predrag Kurtić, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Da li je ovo ono što želimo?
U okviru projekta Vip Ekomotivacija obeležen je i Dan planete Zemlje u vrtiću „1001 radost“. Mališane iz vrtića “1001 radost” posetili su predstavnici kompanije Vip mobile i u zajedničkoj sadnji začinskog i lekovitog bilja obeležen je 22. april, Dan planete Zemlje. Mališani su sa zaposlenima napravili svoju eko-baštu i naučili su kako da vode računa o biljkama, kako bi biljke dobile sve što im je potrebno za rast. Deca su pokazala svoje dosadašnje radove i aktivnosti koje su sproveli u okviru međunarodnog programa Eko-škole.
Kompanija Vip mobile, u okviru projekta Ekomotivacija, donirala je sadnice lekovitog i začinskog bilja predškolskim ustanovama i školama za osnovno i srednje obrazovanje koje su uključene u međunarodni program Eko-škole. Sadnice su dobili vrtić “Pčelica” iz Šetonja, vrtić “1001 radost” iz Beograda, International Nursery and Primary School Belgrade, vrtić “Sunce” iz Gornjeg Milanovca, DU “Dečija radost” “Vila” iz Vrdnika, predškolska ustanova “Suncokreti” iz Vladimiraca, škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom “Sveti Sava” iz Umke i škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom učenika “Vuk Karadžić” iz Sombora. Svi mališani i učenici iskoristili su sadnice za izgradnju eko-bašte, koja je jedna od aktivnosti u okviru projekta Vip Ekomotivacija.
Tetra Pak radionice o reciklaži u Eko-školama širom Srbije
Održane su prve edukativne Tetra Pak radionice u 2016. godini, kao jedna od aktivnosti u okviru Eko-paket projekta. Za ovu godinu radionice su planirane za 17 Eko-škola širom Srbije. Prva radionica održana je 18. aprila u OŠ “Sveti Sava” iz Pirota. Radionice su održane i u OŠ “Lela Popović” iz Miljkovca, OŠ “Branko Miljković” iz Niša, OŠ “Vuk Karadžić” iz Knjaževca, OŠ “Dimitrije Todorović – Kaplar” iz Knjaževca i OŠ “Živojin Žika Popović” iz Rabrova.
Na radionicama učenici Eko-škola su u prilici da vide proces reciklaže upotrebljene Tetra Pak ambalaže u palper mašini. Od pravilnog pražnjenja i odlaganja upotrebljenje Tetra Pak ambalaže, preko tretmana u palper mašini, učesnici radionica na licu mesta mogu da vide kako njihov ambalažni otpad postaje vredni materijal koji može ponovo da se koristi. Cilj radionica je da se učenicima pokaže kako se pravilno odlaže upotrebljena Tetra Pak ambalaža i kako svi možemo da doprinesemo očuvanju životne sredine.
Eko-paket projekat, pod pokroviteljstvom kompanije Tetra Pak Production, u Srbiji se sprovodi već treću godinu zaredom u okviru međunarodnog programa Eko-škole. Projekat podrazumeva sakupljanje upotrebljene Tetra Pak ambalaže, organizovanje edukativnih radionica i organizovanje kreativnog konkursa. Više u galeriji slika.
Dobili smo PLAKETU od kompanije MITECO za doprinos uredjenju životne sredine i razvoju društva u Srbiji
Beograd, 12. maj 2016. – Povodom 50 godina od osnivanja prve otkupne stanice za sekundarne sirovine u beogradskoj opštini Rakovica, kompanija Miteco danas je svečano predstavila reciklažni kompleks koji čine transfer stanica za industrijski i opasan otpad, novi pogon za reciklažu i mobilni pogon za remedijaciju zagađenih lokacija PCB-em.
Miodrag Mitrović, predsednik kompanije Miteco, istakao je da izgradnja ovog reciklažnog kompleksa predstavlja primer uspešne privatizacije i braunfild investicije, koje pored oživljavanja starih objekata podrazumevaju i revitalizaciju zagađenog građevinskog zemljišta.
„Danas smo svedoci da su se veoma dobro pokazale ideja obnove Kneževca i odluka da se zadrži ista delatnost prilikom privatizacije. Pred nama su novi izazovi koji diktiraju hitno uklanjanje istorijskog zagađenja i jedne od najopasnijih hemikalija – PCB – iz okruženja. Kompanija Miteco će u budućem periodu nastaviti sa investiranjem u nove uređaje i tehnologiju za dekontaminaciju zemlje, i intenzivno raditi na razvoju onoga što je u svetu već uveliko standard, a to je korišćenje otpada kao energenta, i to uz pomoć domaćih i stranih eksperata”, rekao je Mitrović.
Vrednost investicije iznosi 2,3 miliona evra, ukupna površina reciklažnog kompleksa je 14.200 m2, a kapacitet kompleksa je 10.000 tona industrijskog i opasnog otpada na godišnjem nivou.
Kako je istakla državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Stana Božović, resorno ministarstvo je u prethodnoj godini sa više od 10 lokacija, na kojima se nalaze preduzeća u restrukturiranju i stečaju, uklonilo preko 2 000 tona opasnog otpada, te će ovaj reciklažni kompleks u velikoj meri olakšati napore Vlade Republike Srbije da se građanima Srbije omogući visok životni standard.
„Danas se na lokacijama sa kojih je uklonjen opasni otpad grade nove, savremene fabrike, a kompanija Miteco aktivno je učestvovala i doprinela našim naporima, i ovom prilikom pokazala visok stepen profesionalizma i kvaliteta usluga koje pruža. Ovo je dokaz da Srbija ima znanje, tehnologije i kompanije koje mogu da rade zahtevne i kompleksne poslove u ovoj oblasti, bilo da se radi o tretmanu, skladištenju ili izvozu opasnog otpada”, istakla je Božović.
Puštanjem u rad pogona u okviru reciklažnog kompleksa u Rakovici omogućiće se otvaranje novih 30 radnih mesta i doprineti ubrzanom razvoju Beograda i Srbije, a kako je istakao Miroslav Miletić, potpredsednik Privredne komore Srbije, ovakva investicija od velike je važnosti posebno zbog činjenice da je realizovana u godini preduzetništva.
„Ovo je važan iskorak ka podizanju infrastrukture za upravljanje opasnim otpadom i ka podizanju nacionalnih kapaciteta, koji su ujedno važni i za obaveze koje država preuzima u procesu evropskih ekoloških integracija. Ova investicija je dobar primer da privatni kapital ulazi hrabro u oblast komunalnih delatnosti i jača kvalitet i dostupnost usluga industriji”, naglasio je Miletić.
Rad reciklažnog kompleksa biće usklađen sa domaćim i evropskim propisima, čime će biti omogućeno integralno upravljanje otpadom na jedinstven način. Sekretarijat za zaštitu životne sredine već je izradio Lokalni plan upravljanja otpadom na teritoriji čitavog grada Beograda 2011 – 2020. godine.
„Realizacijom ovih planova otpad više neće biti problem nego sirovina i, samim tim, stepen zaštite životne sredine i zdravlja ljudi će biti podignut na još viši nivo”, rekao je Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda.
Preuzeto sa https://www.miteco.rs/sr/saopstenje-za-javnost
Nakon toga su dodeljene plakete institucijama i partnerima, pojedincima i zaposlenima, a među nagrađenima je i organizacija “Ambasadori održivog razvoja i živone sredine”. Događaju su prisustvovale dr Hristina Stevanović Čarapina,predsednica Saveta AOR i Prof Anđelka Mihajlov, počasna predsednica AOR.
Nacionalni žiri za program PLAVA ZASTAVA i Savet za FEE programe u Srbiji
Sastanak nacionalnog žirija za program Plava zastava i Saveta za FEE programe u Srbiji održan je u prostorijama Turističke organizacije Srbije, 26. januara 2016. godine. Svrha sastanka je, prema pravilima ovog međunarodnog programa, da se evaluiraju pristigle prijave plaza i marina koje se kandiduju za Plavu zastavu u tekućoj godini. Odluka nacionalnog žirija dodatno se verifikuje od strane međunarodnog žirija za Plavu zastavu na sastanku u Kopenhagenu, ove godine 9. aprila, nakon kojeg se donose odluke na međunarodnom novou koje plaže i marine će 2016. godine poneti ovo prestižno priznanje. Program Plava zastava se implementira u Srbiji od 2012. godine. Plaža “Savsko jezero”, popularna Ada Ciganlija, je u tom periodu do sada četiri puta podizala Plavu zastavu, kao simbol brige za životnu sredinu i bezbednost posetilaca. I ove godine je Grad Beograd kandidovao Adu Ciganliju, prijava je verifikovana od strane nacionalnog žirija i biće, nakon dobijanja kompletne dokumentacije, predložena međunarodnom žiriju za dobijanje Plave zastave 2016. godine.
Članovi nacionalnog žirija su predstavnici ministarstva nadležnog za životnu sredinu, ministarstva turizma, organizacija civilnog društva, predstavnici lokalne zajednice, predstavnici spasilaca, eksperti iz oblasti obrazovanja, eksperti koji se bave nautikom. Na sastanku je dogovoreno i da se program proširi na marine, predlog je da se stupi u kontakt sa marinom u Apatinu i razmotre mogućnosti uključivanja u program, kao i da se razmotre mogućnosti uključivanja drugih postojećih plaza u Srbiji u program Plava zastava.
Inače, Plava zastava je eko-oznaka koja se dodeljuje na dobrovoljnoj osnovi i intelektualno je vlasništvo neprofitne organizacije Fondacija za obrazovanje za životnu sredinu (FEE). U svetu ima više od 4000 plaža i marina sa Plavom zastavom, u preko 50 zemalja širom Evrope, Južne Afrike, Maroka, Tunisa, Novog Zelanda, Brazila, Kanade i Kariba. Plava zastava se bazira na održivom razvoju plaža i marina, koje moraju da slede stroge kriterijume za kvalitet vode, obrazovanje i informisanje, zaštitu životne sredine i bezbednost.
Koncept Plave zastave nastao je u Francuskoj. Godine 1985., francuske opštine na primorju dobile su priznanje Plavu zastavu za poštovanje kriterijuma za tretman otpadnih voda i kvalitet vode za kupanje. Evropska godina životne sredine bila je 1987., kada je Fondacija za obrazovanje o životnoj sredini u Evropi (FEEE) predstavila francuski koncept Evropskoj Komisiji. Od tada je program Plava zastava pokrenut kao godišnja aktivnosti zajednice. Pored kriterijuma koji se odnose na tretman otpadnih voda i kvalitet vode za kupanje, kriterijumi za dobijanje Plave zastave na evropskom nivou uključuju i druge oblasti upravljanja životnom sredinom, kao što su upravljanje otpadom i planiranje i zaštita obala. Marine su takođe uključene u program Plava zastava. Od 2001. godine FEEE je postala globalna organizacija i promenila je ime u FEE (Fondacija za obrazovanje za životnu sredinu). Od te godine su mnoge organizacije i institucije širom sveta iskazale interesovanje da se uključe u program Plava zastavali. Širenjem Programa, kriterijumi su postali strožiji i jedinstveniji. Od 2006. godine u upotrebi je međunarodni set kriterijuma, koji se koriste sa izvesnim varijacijama u određenim regionima, odražavajući specifične uslove životne sredine.
Na sastanku su članovi Saveta informisani i verifikovali da u Programu Zeleni ključ u Srbiji sada imamo 2 hotela. Podržana je inicijativa da se revidira doprinos Eko-škola kod obnove statusa.
IN Hotel iz Beograda dobio Zeleni ključ kao nagradu za višegodišnju posvećenost očuvanju životne sredine i održivom korišćenju resursa
U Beogradu je još jedan hotel zaslužio posle više godina truda i zalaganja za zdravu životnu sredinu, Zeleni ključ, međunarodni sertifikat koji se dodeljuje objektima u turizmu i turističkim atrakcijama koje imaju jasnu politiku poslovanja baziranu na očuvanju životne sredine i održivom korišćenju resursa, pre svega energije, vode i upravljanje otpadom. IN hotel je proces sertifikacije započeo sredinom 2015. godine i uspešno ispunio kriterijume koje propisuje ovaj program. U narednom periodu potrebno je da zaposleni hotela uticu na razvoj sopstvene i svesti gostiju i pokažu unapređenje u preduzetim akcijama vezano za očuvanje životne sredine. Zaposleni u IN hotelu pokazali su veliku posvećenost i želju da u svom radnom okruženju budu bezbedni, da uče o razvrstavanju otpada i načinu kako mogu uštedeti vodu ili električnu energiju i da svoje znanje i iskustvo prenesu na svoje goste i na okruženje.
Program Zeleni ključ je jedan od pet međunarodnih programa Fondacije za obrazovanje u životnoj sredini (FEE – Foundation for Environmental Education ), koja se kao neprofitna organizacija bavi promocijom održivog razvoja kroz obrazovanje o životnoj sredini. Prema poslednjim podacima trenutno je u Green Key program uključeno 50 zemalja širom sveta i više od 2400 turističkih objekata, što ga izdvaja kao jedan od trenutno najpoznatijih svetskih programa u oblasti održivog razvoja i zaštite životne sredine.
Osnovna ideja Programa je podizanje svesti zaposlenih i klijenata u turizmu, u smislu održivog korišćenja i upravljanja resursima, ustanovama i objektima, prema standardima zaštite životne sredine, uz smanjenu upotrebu resursa i energije. Hoteli i smeštajni kapaciteti koji imaju sertifikat “Zeleni ključ” ostvaruju srednjeročno planirano veći profit i imaju svoju stalnu klijentelu koja veruje ovoj “robnoj marki”, odnosno standardu. Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su kao nacionalni operater jedina ovlašćena organizacija za sprovođenje FEE programa u Srbiji. Od 2014. godine organizacija je pokrenula proces međunarodne eko-sertifikacije turističkih smeštajnih kapaciteta, dajući šansu i hotelima u Srbiji da dobijanjem Zelenog ključa, postanu deo međunarodne familije “eko-prijateljskih smeštaja”.
UNECE 3.Prikaz životne sredine u Srbiji
U Narodnoj skupštini (mala sala) Republike Srbije , 2 decemba 2015. g predstavljeni Prikaz životne sredine u Srbiji (EPR – Environmental Performance Review ) pokazuje šta je Srbija uradila na zaštiti sredine, kao i na ono što tek treba da uradi u domenu regulative, kapaciteta i monitoringa. Izveštaj su predstavile G-đa Stana Božović, džavna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite živtone sredine, g-đa Ivonne Higuero Šef Sekcije za operativne aktivnosti i pregled Odeljenje za životnu sredinu Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu , g-din Antoine Nunes, Menadžer projekta Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu, Odeljenje za životnu sredinu i Mr Gordana Petković Načelnik Odeljenja za evropske integracije i međunarodnu saradnju za oblast zaštite životne sredine , Ministarstva poljoprivrede i zaštite živtone sredine
Republika Srbija je do sada imala 2 Izveštaja EPR i tp 2002 i 2007. III ciklus izveštaja EPR za zemlje ECE je je započeo 2011 g za vreme VII Samita Ministara „Environment for Europe“ (Astana, Kazahstan) . Izveštaj za Republiku Srbiju je urađen u periodu 2014-2015 pokazuje napredak u odnosu na prethodne kao i postavljene ciljeve i metode za njihovo dostizanja kao i trendove u zatiti životne sredine i zdravlja stanovništva u Republici Srbiji
Izveštaj pokriva teme od specificne važnosti za Srbiju i to : pravni i okvir politike delovanja, politiku finsiranja i zaštite životne sredine, potreba „ozelenjavanja ekonomije“ , borbe proitv klimatskih promena i adaptaciju na njih , neophodnost integrisanja problematike životne sredine u selectovane sektore naročito sektor upravljanja vodama, i otpadom
Vreme donošenja III Izveštaja koincidira sa post –screening dokumentom i sa očekivanim ciljevima održivog razvoja. U tom smislu, III Izveštaj će koristiti kao alat za podršku donosiocima politika i predstavnicima civilnog sektora u njihovim naporima ka uspostavljanju zdrave životne sredine stanovništva Republike Srbije
Kao posebna napomena uz ovaj izveštaj sa sastanka je da dr. Nataša Žugić kao predstavnik Ambasadora održivog razvoja i životne sredine učestvovala na izradi dokumenta III Izveštaja o stanju životone sredine Republike Srbije
U prilogu III Izveštaj na engleskom
Otpad i zdravlje – tematski sastanak u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Bonu, Nemačka
U Bonu, 5. i 6. novembra 2015. godine, u UN kampusu u Bonu, Svetska zdravstvena organizacija – Regionalna kancelarija za Evropu, organizovala je tematski sastanak OTPAD I ZDRAVLJE: STANJE I POTREBE.
Sastanku su pored predstavnika SZO (medju kojima i Srđan Matić, koordinator SZO – Evropa za životnu sredinu i zdravlje, Elizabet Paunović, šef Kancelarije SZO Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje u Bonu, Marco Martuzzi, menadžer EHI programa), Evropske komisije (Peter Wessman, DG Environment-A2) i UNEP-a (Matthias Kern, iz sekretarijata Bazelske, Roterdamske i Stokholmske konvencije), po pozivu prisustvovalo oko 20 odabranih eksperata iz oblasti zdravlja i upravljanja otpadom, među kojima kao ekspert i Anđelka Mihajlov, počasna predsednica AOR. Sastanak predstavlja početak sistematskog rada na ovoj problematici.
Nacionalni koordinator međunarodnog programa u poseti Eko-školama
Aleksandra Mladenović, nacionalni koordinator programa Eko-škole prisustvovala je predavanju u Geodetskoj školi u Beogradu, svečanoj akademiji povodom obeležavanja Dana škole u Sremskim Karlovcima i posetila je Školu za osnovno i srednje obrazovanje sa domom učenika “Sveti Sava” sa Umke.
Predavanje u Geodetskoj školi održano je 29. oktobra 2015. godine, kao deo aktivnosti koje ova Eko-škola realizuje sa udruženjem “Zvezdarski ekološki centar”, u okviru projekta “Reciklažna ostrva”, koji je sufinansiran od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije. Zahvaljujući ovom projektu, učenici će biti u prilici da recikliraju papir i prave upotrebne predmete za školu i kuću, saznaće novine u oblasti reciklaže i upravljanja otpadom, a škola će dobiti kontejnere za razvrstavanje otpada, koji će dalje otići na otkup i reciklažu.
Svečana akademija povodom dana škole u Karlovačkoj gimnaziji održana je 31. oktobra 2015. godine. Oko stotinak gostiju, predstavnika lokalne samouprave, nastavnika, bivših i sadašnjih đaka, nenastavnog osoblja…prisustvovalo je programu koji se sastojao od skečeva na ruskom, francuskom, nemačkom jeziku, pesmi i kompozijica na italijanskom i engleskom, horskom izvođenju i još mnogim tačkama koje su priredili učenici i nastavnici kako bi predstavili svoju školu onako kako samo Karlovačka gimnazija sa 224 godine postojanja zaslužuje. Bilo je vrlo otmeno i dirljivo, sa po kojom suzom u očima starih i novih đaka, na kraju programa kada su svi zajedno otpevali himnu svoje škole.
Školu za osnovno i srednje obrazovanje sa domom učenika “Sveti Sava” (ŠOSO) sa Umke je jedna od tri vaspitno-obrazovne ustanove ovog tipa koje su se uključile u međunarodni program Eko-škole. Kao nacionalni operater programa, ponosni smo što imamo ŠOSO u našoj mreži i pokušaćemo da što više zajedničkih aktivnosti organizujemo sa ovim ustanovama i klasičnim osnovnim i srednji Eko-školama. “Sveti Sava” je jedna od retkih vaspitno-obrazovnih ustanova koja je imala prilike da sa lokalnom zajednicom, opštinom Čukarica, učestvuje u implementaciji EU projekta, koji je ocenjen najvišom ocenom i koja je dobila mogućnost da sama direktno aplicira projektom za korišćenje sredstava iz EU fondova namenjenih obrazovanju. Preko 180 učenika i korisnika doma svakodnevno se druže, uče i napreduju na svom putu obrazovanja i osamostaljivanja, a vredni i obučeni nastavnici i profesori nesebični su u davanju, organizovanju različitih izleta, vannastavnih aktivnosti i stalnoj komunikaciji sa učenicima.
Projekat: Ekonomsko osnaživanje Romskih porodica u opštinama Knjaževac i Ljubovija
Tokom juna i jula završena je prva faza u okviru projekta „Ekonomsko osnaživanje romskih familija u opštinama Ljubovija i Knjaževac“, u okviru dva modula: „sakupljanje lekovitog bilja i šumskih plodova“ i „sakupljanje sekundarnih sirovina“. Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć OEBSa, Ambasade Kraljevine Švedske i Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije.
U okviru ove prve faze, vršena je obuka Roma sakupljača lekovitog bilja i šumskih plodova, koji žive u romskim naseljima Alin Grm u Ljuboviji i Minićevo u Knjaževcu. Romi i lokalna zajednica pokazali su veliko interesovanje za projektne aktivnosti, aktivno su učestvovali i dali svoj doprinos naporima koje je uložio ekspertski tim Ambasadora održivog razvoja i životne sredine.
U narednoj fazi, do oktobra 2015. godine, ekspertski tim će uraditi analizu trenutnog stanja u sektoru sakupljanja i upravljanja otpadom, sa ulogom Roma u ovim procesima, a biće predložene i mere koje mogu znatno unaprediti zdravstvenu sigurnost Roma sakupljača sekundarnih sirovina, kao i mere koje mogu umanjiti uticaj na životnu sredinu.
Koliko nam i ovog juna znači Svetski dan životne sredine i Evropska zelena nedelja?
“Politika”, KULTURNI DODATAK 30. maj 2015. godine,
strana 9: NAUKA
KLUPA SA REZERNIM IGRAČIMA
Postoji jedna rečenica u izveštajima Evropske Komisije o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU (a koju možemo očekivati i ove godine) „da Srbija treba da se usaglasi sa stavovima Evropske Unije po pitanju klimatskih promena“.
Da bi se ovo desilo, obzirom da nam „prvi tim još ne igra u ligi EU“, svako pojedinačno sa naše klupe sa rezervnim igračima, a koji se zovu na primer „Energetika, Saobraćaj, Otpad, Poljoprivreda, Životna sredina“, moraju tako dobro da nauče „pravila lige EU“, da bi ih selektor pozvao u igru. Nije se još desilo da neko sa klupe za rezervne igrače menja pravila igre. Nema prostora da sa klupe za rezervne igrače se pregovara ili razgovara, ni sa selektorom, ni sa trenerom – ako znaš pravila i po njima (dobro) igraš ideš u tim. Ako igraš po nekim drugim pravilima – jesi kandidat za tim, ali ćeš sedeti i sedeti na klupi za rezervne igrače.
Toliko o ligi Evropske Unije.
A zašto naši igraći sede na klupi za reserve? Možda zato što igraju trening utakmice kojima se zadovoljavaju, možda zato što igraju u nekoj ligi različitoj od EU, koja nema mnogo zahteva prema našim igračima ….
Ono što je dokazivo je da je u Srbiji od 1960.godine do danas uočen značajan porast srednjih dnevnih temperatura sa prosečnim trendom 0,3 stepena Celzijusa po dekadi i da se može očekivati dalji porast. Zagrevanje je najizraženije tokom leta i jeseni i očekuje se da će prevazići 4 stepena celzijusa do kraja ovog veka. Evidentiran je značajan opadajući trend protoka vode za sve reke u Srbiji (osim Dunava i Tise, koje izviru u nekim drugim zemljama). U pojedinim delovima zemlje očekuje se i značajno suvlje klima (manje padavina). Ovaj trend promene klime koji se već dešava, utiče i na biodiverzitet i na ljudsko zdravlje, pa čini se da već imamo negativan uticaj na zdravlje nekih virusa kojima takva klima pogoduje.
Nove „epizode“ suše 2015.
Srbija je u jednom od regiona najpogođenijim izmenjenim klimatskim uslovima, što potkrepljuju i „epizode“ suše 2012. godine, poplave 2014. godine, i kažu nove epizode suše u leto-jesen 2015. godine.
Prema Konvenciji UN o klimatskim promenama, kao međunarodnom ugovoru koji je naša zemlja i potpisala i ratifikovala (zakonom usvojenim u Skupštini obećala da će ga sprovoditi), Srbija ima obaveze (koje sada nisu identične obavezama EU, obzirom da je naša zemlje svrstana u zemlje u razvoju).
Prema ovom obavezujućem međunarodnom ugovoru smo svake dve godine dužni da podnosimo izveštaje. U procesu je izrade „Drugi izveštaj RS prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama“, kojim utvrđujemo situaciju, pogođenost, mere prilagođavanja situaciji koja se očekuje (u sektorima vode, šume, poljoprivreda itd), kao i mere sprečavanja (mitigacije). Identifikovali smo 12 akcija na nacionalnom nivou neophodnih za sprečavanje klimatskih promena, i većina njih je u fazi traženja finansijske podrške za sprovođenje. Imamo 6 registrovanih projekata po „mehanizmu čistog razvoja“.
Međutim, trenutni nivo i resursi na nacionalnom nivou nisu dovoljni za efikasnu i brzu reakciju na promene klime i suzbijanje njenih uticaja i efekata. Srbija tek treba da utvrdi prve procene za mogućnosti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (što smo isto obavezni prema Konvenciji). Pored scenarija „ ništa ne menjati“ predmet analize su i dva druga moguća scenarija. Naša sadašnjost je najbliža konstataciji „da skoro ništa ne menjamo“, jer uočava se na primer ne ispunjavanje do sada planiranih obaveza u energetskom sektoru i spore promene u sektoru otpada (čvrst otpad, otpadne vode). Ako nastavimo praksu „skoro ništa ne menjati“ mi bismo se po emisijama gasova sa efektom staklene bašte 2020. godine približavali stanju iz 1990. godine (a postavljeni cilj za zemlje EU je smanjenje 40% u odnosu na 1990. godinu).
Kada se zna da je u 2013. godini sektor energetike (uključuje energetsku industriju i saobraćaj) učestvovao sa 79,4% u emisijama ovih gasova u našoj zemlji, poljoprivrede sa 10,6%, otpada sa 5,1% i industrijske proizvodnje sa 4,8%, onda postaje jasno zašto su igrači na klupi za rezerve.
Formalno gledano, sprovodjenje Konvencije i integracija u EU nisu isto, pa tako gledano u ovom trenutku ne moramo možda sve da sprovodimo kao EU.
Dakle, mi nemamo problem kako ćemo se predstaviti na konferenciji zemalja članica Konvencije krajem godine u Parizu, ali imamo veliki, veliki „kao kuća“ problem što tako šaljemo Briselu jasan signal da nismo (još uvek) spremni za ligu koja se zove EU.
Ugovor o energetskoj zajednici
Čini se da je potrebno da naši igrači, još uvek na rezervnoj klupi, shvate da „igra za Pariz, još nije dovoljna za EU ligu“.
Ne treba zaboraviti, postoje i međunarodni ugovori kojima smo se obavezali da „igramo u EU ligi“, kao na primer ugovor o energetskoj zajednici. Ukoliko se promene odlažu, neizbežna transformacija na niskougljenićnu ekonomiju će biti teža.
Da li je posao lak? Nije. Potrebne su (ne lake) političke, strateške i finansijske odluke, koje treba da dovedu do ključnih zaokreta u energetici, saobraćaju, poljoprivredi, životnoj sredini i drugim sektorima. Mislim da smo o tome već godinama svesni, ali ne dovoljno.
Da li će biti teže ako kasnije rešavamo ovaj zadatak? Hoće. Između ostalog i zato što dok mi skoro stojimo, drugi ne stoje – kreću se, nekad i brzo.
Mi smo politički i strateški izabrali da nam je cilj da igramo u timu EU. Taj tim, upravo zato što pokazuje veću odgovornost prema građanima kroz brigu i o budućim generacijama, ima sjajnu boju za koju će biti čast igrati. A do tada? Opominjimo one na našoj klupi za rezervne igrače da ne misle da mi ne vidimo da igraju na pomoćnom terenu. Pomozimo im da shvate da igraju tek utakmicu za zagrevanje, ali su još na klupi kandidata, na klupi za rezervne igrače.
Suštinski, stručni selektor(i) i trener(i) su neophodni. Ako to ne obezbedimo, jedan pomoćni teren zamenićemo drugim (možda i dalje od glavnog terena). Ja razlikujem one koji se bave klimatskim promenama „površinski“ ili „kozmetički“ (oni koji „baš vole“ klimatske promene a da pri tome o njima mnogo ne znaju, pa još i zbunjuju i igrače i gledaoce-građane ) i stručnjake. Pogrešno razumevanje problematike vodi pogrešnim odlukama (hoću da poentiram razliku izmedju ” eko-znanja” i “eko-estrade”, razliku između „znanja o klimatskim promenama“ i „klimatske-estrade“; eko-estrada kozmeticki dodaje rec ” zeleno” na neprimerene suštine, postupke, proizvodnje i procese).
Zbog svega napred rečenog, zabrinuta sam koliko nam i ovog juna znači Svetski dan životne sredine i Evropska zelena nedelja.
Anđelka Mihajlov, profesorka univerziteta i ambasadorka održivog razvoja i životne sredine
Serbian Visions: Životna sredina i upravljanje otpadom za društveno odgovorne firme
U okviru manifestacije Serbian Visions održan je 17. maja 2015. godine prezentacije/panel predavanja na temu: Životna sredina i upravljanje otpadom za društveno odgovorne firme.
Prezentacije:
mr Dragana Petrovic, Victoria consulting d.o.o.: EMS i EMAS-Alati za konkurentnost
Jelena Kiš, RECAN, Sustainability at Ball Packaging Europe
Dr.Hristina Stevanović Čarapina dipl.ing. AmbasadorI održivog razvoja i životne sredine: UPRAVLJANJE OTPADOM U OKVIRU CIRKULARNE EKONOMIJE
Naši partneri: Victoria consulting , RECAN Fondacija za reciklažu limenki za piće , Hotel Radisson Blu Old Mill
Izabrani pobednici nacionalnog takmičenja Mladi Eko-reporteri 2015. godine – čestitamo svim učesnicima!
Čestitamo svim učesnicima što su nam na najkvaliteniji način prikazali probleme u svojoj sredini i izveštavali nas o njima kao pravi Eko-reporteri.
Zahvaljujemo se i mentorima koji su motivisali svoje učenike i studente. Mentori sa najvećim brojem prijavljenih radova su Aleksandra Momčilović iz Požarevačke gimnazije, Ljiljana Đurović iz OŠ “Momčilo Nastasijević” Gornji Milanovac i Đuro Ceranić iz OŠ “Desanka Maksimović”, Gornji Milanovac.
Na konkurs je stiglo je oko 100 radova iz 37 ustanova širom Srbije. Pristigle radove je ocenjivao nacionalni žiri, predstavnici strukovnog udruženja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, kompanije Vip mobile i novinara sa RTS-a i Radio Beograda. Učesnici su se takmičili u 3 kategorije rada (članak, fotografija/fotografski esej i video zapis), podeljenih u 3 uzrasne kategorije (od 11-14 godina, od 15-18 godina i od 19-21 godine).
|
Kategorija od 11-14 godina |
|||
| Članak | Fotografija /fotografski esej | Video | |
| I mesto | Reciklaža u dvorištu, Lazar Kocić, OŠ “Stefan Nemanja”, Niš, mentor Vesna Kocić | Da li će se vratiti rode?, Nikolina Ešpek i Nikolina Obradović, OŠ “Marija Trandafil”, Veternik, mentori Alenka Oreščanin i Slađana Putić | Go green for life, Mihajlo Jevtović, OŠ “Desanka Maksimović” , Gornji Milanovac, mentori Đuro Ceranić i Zoran Marinković |
| II mesto | Život u kapima vode, Dragana Stanić, Kristina Stanić, OŠ “Milivoje Borović”, Mačkat, mentor Stanojka Đukić | Sačuvajmo okolinu, Doroteja Petković, OŠ “Vožd Karađorđe”, Leskovac, mentor Sanja Stevanović-Mitrović | Zagađivanje Surčina, Teodora Simić, OŠ “Vuk Karadžić”, Surčin, mentor Marina Maksić |
| III mesto | Čuvaj svoju okolinu, svoju životnu sredinu!, Milica Ljujić, OŠ “Simeon Aranicki“, Stara Pazova, mentor Dunja Miletić | Priča jednog šafrana, Jovan Marković, OŠ “14.oktobar”, Beograd | Otpad i reciklaža, Maša Radojičić, OŠ “Miodrag Čajetinac Čajka”, Trstenik, mentor Dragana Jovanović |
|
Kategorija od 15-18 godina |
|||
| Članak | Fotografija /fotografski esej | Video | |
| I mesto | Škola je naš drugi dom, a školsko dvoriše je dom za nove male stanare – gradske ptice, Tijana Petrović, Stefan Trifunović, Nikola Paunković, Natalija Milosavljević i Slađana Žeželj, Geodetska tehnička škola, Beograd, mentor Jagoda Petrović Ukaj | Ni na nebu, ni na zemlji, Milena Đokić, XII Beogradska Gimnazija | Kap savesti za čašu čiste vode, Anja Knežević i Vanja Pavlović, Odred izviđača “Car Lazar”, mentor Aleksandra Beba Pavlović |
| II mesto | Kostolac, energetski gigant – savremena Pompeja, Matija Radojević, Požarevačka gimnazija, mentor Aleksandra Momčilović | Priroda zove u pomoć, da li je čujemo?, Milica Jovanović, Požarevačka gimnazija, mentor Aleksandra Momčilović | Change your habits! Let’s save rivers!, Stefan Jovanović, Prva niška gimnazija “Stevan Sremac” |
| III mesto | Da li se ovako čuva životna sredina?, Sofija Antonijević, Ilinka Melović, OŠ “Milivoje Borović”, Mačkat, mentor Jelena Gukić | Različite vrste industrija kao zagađivači ekosistema grada Požarevca, Mina Milić, Požarevačka gimnazija, mentor Aleksandra Momčilović | Care for the environment, Jovan Radaković, Tehnička škola “Kolubara”, Lazarevac |
|
Kategorija od 19-21 godina |
||
| Članak | Fotografija /fotografski esej | |
| I mesto | Berza otpada na obali Rajske reke, Andrijana Arsić, Ekonomska škola “Nada Dimić”, Zemun, mentor Vukašin B. Vasić | Semafor koji bi za zelene uvek pokazivao crveno, Andrijana Arsić i Ana Kotur, Ekonomska škola “Nada Dimić”, Zemun, mentor Vukašin B. Vasić |
| II mesto | Voda u Sremskim Karlovcima, Đorđe Petrović, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, mentor Valerija Večei-Funda | Cheers!?, Nevena Maksimović, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu |
| III mesto | Neispravna pijaca voda u Novom Sadu, Nataša Milenkovski, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, mentor Valerija Večei-Funda | |
Takmičenje je organizovano u okviru međunarodnog programa Mladi Eko-reporteri (Young Reporters for the Environment-YRE) Fondacije za obrazovanje u oblasti životne sredine (FEE).
Rezultate takmičenja u međunarodnoj konkurenciji očekujemo!
Poziv: u nedelju 17.maja u 12 h u Radisson Blu Old Mill hotelu Panel na temu Upravljanje otpadom za društveno odgovorne firme
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine će u okviru manifestacije Serbian Visions održati prezentacije/panel predavanja na temu: Životna sredina i upravljanje otpadom za društveno odgovorne firme. Predavanja će biti u hotelu Radisson Blu Old Mill hotel u Beogradu, u nedelju 17.05.2015. godine, u periodu 12-14h. AGENDA
Pozivamo Vas da prisustvujete.
Ne propustite Serbian Visions, najveći festival civilnog društva u Srbiji!
Hotel Radisson Blu Old Mill (jedini hotel u Srbiji koji ima međunarodni eko-sertifikat ZELENI KLJUČ) se nalazi preko puta Beogradskog Sajma u ulici Bulevar vojvode Mišića br. 15.
Naši partneri: Victoria consulting , RECAN Fondacija za reciklažu limenki za piće , Hotel Radisson Blu Old Mill
Otpad kao resurs – koliko smo daleko od cirkularne ekonomije?
U cirkularnoj/kružnom ekonomiji, za razliku od linearne ekonomije zasnovane na obrascu uzeti-napraviti-potrošiti-baciti , materijali koji se nalaze unutar proizvoda će se ponovo upotrebljavati i otpad se pretvara u vredan resurs. Iako su preduzeća počela da koriste ovaj model na određene proizvode u različitim sektorima, ona još nije implementirana u velikim razmerama. U svom saopštenju u vezi cirkularne ekonomije , koju je Evropska komisija predstavila u julu 2014.godine, Evropska komisija predlaže da se udvostruči stopa rasta produktivnosti resursa do 2030. godine. Da bi se to postiglo, Evropska komisija razmatra širok spektar mera koje se odnose na dizajn i inovacije, finansiranje efikasnosti resursa, kao i svest o biznisu i potrošača. Tranzicija ka više cirkularnoj ekonomiji mogla bi imati niz pogodnosti:
- – jačanje sigurnosti snabdevanja za sirovina;
- – podsticanje rasta BDP;
- – jačanje konkurentnosti preduzeća u EU; i
- – podrška u zaštiti životne sredine.
Međutim, postoje i brojne barijere i izazovi:
- – kretanje ka cirkularnosti je velika promena u vreme ekonomske krize;
- – ključne osnove za tranziciju i dalje nedostaju;
- – postoje značajna odstupanja između država članica; i
- – takva tranzicija je glavni izazov na više nivoa .
Evropski parlament je u više navrata naglasio potrebu za promenama koje idu ka efikasnosti resursa i eko-inovacijama.
Mnoge zemlje članice su kritične prema predlogu Komisije iako su se neke već uputila se ka cirkularnoj ekonomiji.
Sa druge strane, postoji niz različititih stavova različitih zainteresovanih strana..
Učestvovali smo na međunarodnoj radionici u Nikoziji (Kipar)
” Učesnici kampanje “Za manje smeća“ (Litter Less Camapign) koji su pobedili na nacionalnim takmičenjima za 2013/2014 prisustvovali su internacionalnoj radionici u Nikoziji (Kipar) od 25. do 29. septembra 2014. godine. Sa zadovoljstvom možemo da kažemo da smo prisustvovali ovom događaju kao prijatelji i koordinatori nacionalnog programa. Učešće u radionici su imali Mladi ekoreporteri iz Francuske, Crne Gore, Malte, Rumunije, Portugalije i Novog Zelanda, sa svojim mentorima i koordinatorima. Intarnacionalnu radionicu organizovale su FEE organizacija (Foundation for Environmental Education) , Fondacija kompanije “Wrigley” i kiparska asocijacija za zaštitu životne sredine mora “CYMEPA”. Ceo program radionice je bio osmišljen tako da podrži programe FEE organizacije čije su Ambasadori održivog razvoja i životne sredine punopravni članovi. Smeštaj je bio u hotelu koji poseduje Zeleni Ključ i obilazile su se plaže sa Plavom zastavom.
Tokom drugog dana boravka mogli smo se upoznati sa trenutnim stanjem čvrstog otpada na Kipru na predavanjima koje su održali članica Ministarstva poljoprivrede, prirodnih resursa i životne sredine, predstavnici kompanije Green dot koja se bavi prikupljanjem i distribucijom recikabilnih materijala, kao i predstavnici kompanije Marlisco koja se bavi očuvanjem plaža i priobalja kao i uticajem otpada nanjihovo stanje.
Pošto se Mladi ekoreporteri tokom takmičenja izjašnjavaju za jednu od tri moguće grupe (foto, video ili članak), dalja predavanja su bila podeljena na dobijanje nekih korisnih informacija o svakoj od tih oblasti.
Tokom boravka na Kipru, osim druženja i upoznavanja, učesnici su bili obavezni da u grupi ili samostalno urade članak, video ili fotografiju na temu čvrstog otpada na Kipru. Pa smo povodom toga obišli i dve deponije od kojih je jedna bila sanitarna, a jedna nesređena, i putem ankete smo ispitivali prolaznike o njihovom mišljenju o stanju čvrstog otpada na Kipru. Radovi će biti objavljeni na web stranici Mladih ekoreportera, a pored toga biće objavljene i prezentacije održanih predavanja .
Na kraju želimo da se zahvalimo Michael Ierides-u iz asocijacije „CYMEPA“ na pozivu i organizaciji. ”
Više fotografija možete pogledati na:
First day , 2nd day , 3rd day, ostale slike
Međunarodni program EKO-ŠKOLE i EkoFakulteti
Prijavite školu za međunarodni program Eko-škole
Organizacija Ambasadori održivog razvoja i životne sredine ima ulogu Nacionalnog operatera za Srbiju i jedina je ovlašćena organizacija iz naše zemlje za sprovođenje programa “Fondacije za edukaciju u oblasti životne sredine” – Foundation for Environmental Education – FEE u Srbiji. AOR je izglasana u članstvo najvišeg ranga u FEE na zasedanju Generalne skupštine FEE juna 2014. godine. FEE je intelenktualni vlasnik sledećih programa: Plava zastava, Eko-škole, Zeleni ključ, Mladi reporteri životne sredine, Učimo o šumama. Međunarodni program Eko-škole primenjuje se i na visokoškolske institucije pod nazivom EkoUniverzitet (koji sadrži korake, adaptirane iz krovnog Programa Eko-škole, zainteresovani fakulteti i Univerziteti treba da kontaktiraju Nacionalnog operatera popunjavanjem Prijave za učestvovanje za EKO-ŠKOLE. Napomena: u Srbiji, gde nisu u praksi studentski kampusi, pilot adaptiramo program da bude primenljiv na naše uslove i odnosi se na pojedinačne fakultete – EkoFakultet. Pri tome konsultujemo FEE pravila i UNEP preporuke Greening_university_toolkit).
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podržava program Eko-škole u Srbiji. Podstrek školama u Beogradu da se uključe u međunarodni program Eko-škole
U Srbiji od školske 2013/14 projekat Eko-paket, podržan od TetraPak Production, uključen je u program Eko-škole, i značajno doprinosi programu.
Juli 2020: Priručnik za Eko-škole
Uputstvo za Eko-škole(inovirano, kojim se zamenjuju instrukcije iz 2015.)
Prijava za uključivanje u Eko-skole
Uputstvo za sprovodjenje ES programa NACRT
Formular za samoispitivanje skola , za škole koje su se prethodno prijavile za učešće
Formular Izveštaja o nadzornoj poseti
____________________________________________________
“Eko-škole“ Srbije u Kazahstanu na Konferenciji i Festivalu „Klimatskog paketa“
Holistički pristup obrazovanju za održivi razvoj – Nacionalni sastanak operatera 2023. godine
Drugi seminar Karpatske konvencije o obrazovanju za održivi razvoj
Seminar ambasadora klime i životne sredine, februar 2022.
Predstavićemo rezultate istraživanja toksičnosti plastičnog peleta, na multikongresu SERBIAN VISION
Globalna studija „Hemijska kontaminacija recikliranih plastičnih peleta“
Preporučujemo: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji
Eko-škole iz Aleksandrovca pokrenule izradu Plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije
Seminari za ambasadore klime i životne sredine
“Klimatski paket” na srpskom jeziku je dostupan
Poziv za učešće na Trećoj regionalnoj konferenciji o obrazovanju za klimatsku akciju
Maj 2021 – Dan biodiverziteta, nacionalna debata „Očuvanje biodiverziteta“, Eko-škole i Plava zastava
Veliki lov na biljke – Završetak projekta
Anketa: Signali o postupanju otpadom u praksi
AOR e-kampanja pozornosti evidentirana u prvom broju biltena ECO CORNER
Pripreme: 5.juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“
AOR prati implementaciju Ciljeva održivog razvoja u Srbiji
Nedelja Energetske efikasnosti u Eko-školama , mart 2020
“Dati mladima prostora da na svoj način pokažu kakvu životnu sredinu žele u svojoj budućnosti”, Eco-Schools NOM 2019
Smuti pa popij!
Kao potrošač, budi deo promena!
april 2019: Završen je Eko-paket kreativni konkurs za 2019 godinu! ; Izabrani pobednici Eko-paket kreativnog konkursa za školsku 2018/2019 godinu
Januar 2019: Vesele aktivnosti u predskolskoj ustanovi “Stonogica” iz Sremske Mitrovice
Децембар 2018: Parlamentarizam i zaštita životne sredine
Eko-paket kreativni konkurs je u toku! Rok je 31.mart 2019.godine…..
oktobar 2018: Održan godišnji nacionalni sastanak Eko-školskih koordinatora i Eko-paket konferencija o cirkularnoj ekonomiji
Avgust 2018: SVET KOJI INSPIRIŠE PODSTREK ZA SVE
Juni 2018:Svet koji inspirise u Eko-skolama
Maj 2018: Nagrade Eko-paket takmičenja uručene
April 2018: Izabrani pobednicii Eko-paket kreativnog konkursa za školsku 2017/2018 godinu
April 2018: Kreativan konkurs: U koštac sa plastikom
Mart 2018: Zajednički promo eko-dan osnovnih Eko-škola iz Čačka
Novembar 2017: Održane prve u nizu radionica o reciklaži u okviru Eko-paket projekta u školskoj 2017/2018
Godišnji sastanak nacionalnih operatera programa Eko-škole 17-21.11.2017. godine, Pariz
oktobar 2017. Eko-paket godišnji sastanak ekoškolskih koordinatora u školskoj 2017/2018 godini
Октобар 2017-Održana sednica Nacionalnog Saveta Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini
oktobar 2017: Eko-paket – Nastavljamo druženje i ove godine – otvoren je Eko-paket kreativni konkurs!
septembar 2017: Sastanak ekoškolskih koordinatora u Sloveniji, Laško
juni 2017: RTV Mlava
26.maj 2017: Dodela priznanja najkreativnijim učesnicima Eko-paket kreativnog konkursa
16.maj 2017: Eko-paket kreativni konkurs 2017. – uručenje priznanja 26.maja u IN hotelu
maj 2017: Mladi predstavili gradove budućnosti – proglašeni su rezultati Eko-paket kreativnog konkursa za 2017. godinu
maj 2017: „ŠETNJA RAZMIŠLJANJA“ – poruka iz Čajetine ; Uočite biljku – Živeti dobro – Herbarijum : “Lov na biljke” u Milutovcu, Poljni, Riljcu, Maloj Drenovi, Maloj Sugubini i Božurevcu
april 2017 – Ekoškolski primer: O.Š. Rade Dodić iz Milutovca ; KAD PČELICE KRENU U LOV – poruka iz Vrtića PČELICE iz Šatonje
mart 2017 –Veliki lov na biljke
februar 2017.-Podrška lokalne zajednice grada Vršca programu Eko-škole
Februara 2017. godine 76 vaspitno obrazovnih institucija u Srbiji je uključeno u međunarodni program eko-škole u Srbiji (pogledajte aktuelni spisak i status škola Eko-skole statusi Februar 2017 )
januar 2017 – Održana sednica Nacionalnog saveta za programe obrazovanja u oblasti životne sredine
Podstrek školama u Beogradu da se uključe u međunarodni program Eko-škole
ZELENA ZASTAVA ZA GEODETSKU EKO-ŠKOLU
21-12-2016: Međunarodni program Eko-škole u “Politici”
Preduzetništvo kao podsticaj mladima
Decembar 2016: UČESTVUJ U EKO-PAKET PROJEKTU I OSVOJI NAGRADU!
NASTAVLJAMO SA EDUKATIVNIM RADIONICAMA O RECIKLAŽI
Godisnji sastanak i spisak Eko-skola, Paracin novembar 2016
Učestvujemo na sastanku nacionalnih operatera međunarodnog programa Eko-škole iz celog sveta
UČESTVUJEMO NA MEĐUNARODNOM SAJMU I KONFERENCIJI ZELENE GRADNJE
Obrazovanje za održivost: Eko-škole i mladi eko-reporteri
OBRAZOVANJE ZA ODRŽIVOST: EKO-ŠKOLE I MLADI EKO-REPORTERI 19. septembar 2016. 14:00h EU info centar
Predstavili smo međunarodni program Eko-škole na stručnom skupu: XXX Sabor učitelja Srbije
4. juni: Biciklijada u G.Milanovcu
31. мај 2016. –Eko-fakultetski projektni dan u Visokoj školi primenjenih strukovnih studija u Vranju
26.maj 2016. –Dodeljene su Eko-paket nagrade za 2016. godinu
april-maj 2016: Tetra Pak radionice o reciklaži u Eko-školama širom Srbije ; AOR “partner u znanju” organizaciji CEE iz Indije u održavanju međunarodne konferencije o obrazovanju za održivi razvoj ; Rezultati Eko-paket kreativnog konkursa za 2016. godinu
april 2016. – Eko-školski program: proslava dana Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom ”Vuk Karadžić” Sombor
25. mart 2016.- Одржана радионица поводом обележавања Дана вода и Дана шума
26. januar 2016. – Nacionalni žiri za program PLAVA ZASTAVA i Savet za FEE programe u Srbiji
Januar 2016.- OTVOREN JE EKO-PAKET KONKURS ZA 2016. GODINU
Januar 2016. – Eko Kviz, rezultati prvog kruga , Svetski dan obrazovanja za životnu sredinu
Decembar 2015. – Eko-paket i Eko-škole: sastanak koordinatora međunarodnog programa Eko-škole 22.12.2015. u Sremskim Karlovcima
Novembar 2015. – Eko-škole na Međunarodnoj konferenciji zaposlenih u obrazovanju
Belfast: na sastanku smo nacionalnih operatera međunarodnog programa Eko-škole
oktobar 2015.- Nacionalni koordinator međunarodnog programa u poseti Eko-školama
30.oktobar 2015.- Održana sednica Nacionalnog saveta za programe međunarodne fondacije za obrazovanje o životnoj sredini (FEE)
8. oktobar 2015. – Prezentacija međunarodnog programa Eko-škole u Boru
2. oktobar 2015. – Predstavljanje programa Eko-škole u Gornjem Milanovcu
27.avgust 2015.- Predstavili smo međunarodni program Eko-škole u Sremskim Karlovcima
12. avgust 2015. – Poseta međunarodnom volonterskom eko-kampu u Aranđelovcu
7. juni 2015. – Ceremonija dodele zelenih zastava u Gornjem Milanovcu
Maj 2015 – Eko-paket kreativni konkurs za 2014/15 školsku godinu: rezultati konkursa ; Najava događaja i poziv medijima da promovišu program Eko-škole: 26. maj u 13h u UNS , Svečano dodeljeni sertifikati Eko-paket kreativnog konkursa
April 2015 – NADZORNE POSETE EKO ŠKOLAMA U GORNJEM MILANOVCU I ČAČKU
April 2015 – Posetili smo Visoku tehnološku školu u Aranđelovcu , Održana je prva Tetra Pak radionica o reciklaži u 2015. godini
Mart 2015. – Pridruzite nam se 22.marta na obelezavanju medjunarodnog dana voda ; Predstavljanje međunarodnog programa Eko-škole na Novosadskom proleću, školama koje su uključene u projekat „Za čistije i zelenije škole Vojvodine“, mart 2015. godine ; Posetili smo Visoku škola strukovnih studija za menadžment i poslovne studije u Sremskim Karlovcima
Januar 2015 – Vest o Eko-skolama u Srbiji na sajtu medjunarodnih Eko-skola
Decembar 2014. – Eko-školama uručene ZELENE ZASTAVE ; Upoznajte Eko-škole Srbije
Godišnji sastanak nacionalnih koordinatora 2014. međunarodnog programa Eko-škole
Odluke Nacionalnog žirija 12. septembra 2014. godine
Национални жири за Еко-школе донео је одлуку да је још 12 школа у Србији заслужило ЗЕЛЕНУ ЗАСТАВУ – потврду да спроводе међународни програм Еко-школе:
International Nursery School Belgrade
ОШ Симеон Араницки, Стара Пазова
ОШ Момчило Настасијевић, Горњи Милановац
ОШ Десанка Максимовић, Горњи Милановац
ОШ Иво Андрић, Прањани, Горњи Милановац
ОШ Миодраг Чајетинац Чајка, Трстеник
ОШ Димитрије Туцовић, Чајетина
ОШ Свети Сава, Чачак
ОШ Марија Трандафил, Ветерник
ОШ Вук Караџић, Београд – Сурчин
ОШ Милинко Кушић, Ивањица
МТШ 14. Октобар, Краљево
____________________________________________________
Status pre zasedanja žirija 2014. godine (školska 2013/14 godina)- planira se sastanak Nacionalnog FEE Saveta u septembru 2014. godine
|
škole prijavljene za sticanje statusa |
|||||
|
Vrtići |
OŠ |
SŠ |
fakulteti |
||
|
1 |
INSB, Beograd | 21. oktobar, Sombor | MTŠ 14. Oktobar, Kraljevo | ||
|
2 |
Desanka Maksimović, Gornji Milanovac | ||||
|
3 |
Dimitrije Tucović, Čajetina | ||||
|
4 |
Ivo Andrić, Pranjani, Gornji Milanovac | ||||
|
5 |
Janko Veselinović, Beograd | ||||
|
6 |
Marija Trandafil, Veternik | ||||
|
7 |
Milinko Kušić, Ivanjica | ||||
|
8 |
Milivoje Borović, Čajetina | ||||
|
9 |
Miodrag Čajetinac Čajka, Trstenik | ||||
|
10 |
Momčilo Nastasijević, Gornji Milanovac | ||||
|
11 |
Rastko Nemanjić – Sveti sava, Nova Pazova | ||||
|
12 |
Simeon Aranicki, Stara Pazova | ||||
|
13 |
Sveti Sava, Čačak | ||||
|
14 |
Vuk Karadžić, Surčin, Beograd | ||||
|
15 |
Žarko Zrenjanin, Novi Sad | ||||
| Škole koje obnavljaju status u toku školske 2014-15, stekle status 2012/13 sa važenjem 2 godine | |||
|
Vrtići |
OŠ | ||
| Pčelica, Šetonje | Drinka Pavlović, Beograd | ||
| 1001 radost, Beograd | |||
Eko standardi i obrazovanje – uslov za konkurentnost i održivo poslovanje
Eko-paket pobednici za 2013/14 školsku godinu
Školska 2013/14 : započinje aktivnost EKO-PAKET
Prva Tetra Pak radionica o reciklaži
Poseta fabrici TetraPak u Gornjem Milanovcu
Poziv Eko-školama da učestvuju u novom Toyota projektu
Poziv Eko-školama da učestvuju u globalnoj akciji “Sat za planetu”
Kancelarija Međunarodnog programa EKO-ŠKOLE prati Eko-škole Srbije
Januara 2014. godine u Srbiji u Programu su 18 škola, od kojih su 3 sa “Zelenom zastavom” :
Eko-škole u Srbiji: Pogledajte strane 51-61 Evropskog dnevnika , publikacije su na srpskom jeziku
Decembar 2014. godine: Prvi godišnji sastanak školskih koordinatora, 20. decembar 2013. godine . Prezentacije sa sastanka:
Dragana Grujičić – Prvi sastanak ES koordinatora 2013
Gregor Cerar – Eko-paket Beograd 20.12.2013.
Zorica Velkovska – Eko-škole u Makedoniji Eco-schools Macedonia web
Dragica Božilović – Naš koraci do zelenog sna – Vrtić Pčelica
S. Stoiljković, A. Angeleski i V. Momčilović –
Od vrtica do fakulteta, zelenom rukom putujemo oko sveta
Dragana Grujičić – Primeri aktivnosti za osnovne skole
Preliminarna agenda prvog godišnjeg sastanka koordinatora međunarodnog programa Eko-škole, 20. decembar 2013. godine
Kompanija “Tetra Pak” podržava sprovođenje međunarodnog programa Eko-škole u Srbiji
Poziv društveno odgovornim kompanijama da podrže program
25. novembar 2013. – Uspostavljanje partnerske saradnje sa Udruženjem novinara Srbije
____________________________________________________
18. novembar 2013. – Poseta nacionalnog operatora za program Eko-škole Makedonije našoj organizaciji
____________________________________________________
Statistika škola uključenih u program u školskoj 2013/14 godini ( Eko-škole baza podataka 2013 ) – 14 škola uključenih u program
____________________________________________________
Saradnja sa lokalnom samoupravom – 18. novembra 2013. Program Eko-škole predstavljen na Okruglom stolu „Mogućnosti unapređenja saradnje izneđu javnog i civilnog sektora u GO Vračar“
19. novembar 2013. – Zelena zastava uručena vrtiću “Pčelica” , Šetonje
25. septembar 2013. godine – “1001 radost” iz Beograda – prvi vrtić u Srbiji sa ZELENOM ZASTAVOM
19. septembar 2013. godine: Osnovna škola “Drinka Pavlović” iz Beograda dobila međunarodni status EKO-ŠKOLE
____________________________________________________
6. septembar 2013. godine – Nacionalni žiri je usvojio prvo dodeljivanje “Zelenih zastava” za Eko-škole u Srbiji:
– OŠ Drinka Pavlović, Beograd
– Vrtić “1001 radost” Beograd
– Vrtić “Pčelica” , Šetonje
Žiri je zasedao u okviru sastanka Nacionalnog saveta za FEE programe u Srbiji.
Rok za prijave škola u 2. ciklusu (školska 2013/14) je 1. septembar 2013. godine.
____________________________________________________
U Republici Srbiji medjunarodni program Eko-škole podržava: – Ministartstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja „kao projekat koji ima za cilj zaštitu životne sredine i promovisanje obrazovanja za održivi razvoj“ (dopis broj 451-02-00073/2013-09, od 16.01.2013. godine)
Pokrovitelj međunarodnog programa Eko-škole u Srbiji je: – Ministarstvo zdravlja (dopis broj 500-01-2287/2012-04, od 20.12.2012. godine)
Program je podržan od Programa UN za životnu sredinu (UNEP) i Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO). Dodatno, Organizacija nacionalni operater je institucionalni član Akademskog Saveta u sistemu UN (ACUNS).
___________________________________________________
Juni 2013: Međunarodni FEE mentor Nacionalnog operatera obišao je OŠ “Drinka Pavlović” u Beogradu
Predstavljen je medjunarodni program Eko-škole na nacionalnom seminaru
___________________________________________________
Statistika za Srbiju:
| Godina | Broj škola sa sertifikacijom da sprovode medjunarodni program Eko-škole |
Broj prijavljenih škola, koje su započele implementaciju Međunarodnog programa Eko-škole, godina prijave |
|||
|
Vrtići |
Osnovne škole | Srednje škole | Visokoškolske ustanove | ||
| 2012 | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 |
| 2013 | Prati se napredak u 3 prijavljene škole | 1 | |||
____________________________________________________________________________________________
U 2012-13 jedna osnovna škola i dva vrtića su se prijavili da žele da uvedu medjunarodni program Eko-škole.
Stalno je otvoren poziv za škole i vrtiće (ali i srednje škole i fakultete) da se PRIJAVE ZA UČESTVOVANJE U SPROVOĐJENJU MEĐUNARODNOG PROGRAMA “EKO-ŠKOLE“. Zainteresovani se mogu detaljnije informisati slanjem upita na fee.srbija@gmail.com
Medjunarodni program Eko-škole obuhvata predškolsko, osnovnoškolsko, srednjoškolsko i visokoškolsko obrazovanje, i predstavlja dopunu i dodatnu vrednost redovnog nastavnog programa obrazovnih institucija koje su opredeljene da đake i studente uče odgovornom upravljanju otpadom, uštedi energije i vode, zaštiti biljaka i životinja, odgovornom postupanju novcem i resursima, kao i ekološki odgovornom ponašanju za budućnost. U okviru pilot projekta, koji je u 2012. godini podržao Centar za promociju nauke, a u partnerstvu sa Savezom učitelja Srbije i Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, FEE Nacionalni operator za Srbiju je uspeo da Srbiju ucrta u mnogobrojne zemlje u svetu koje jednobrazno sprovode međunarodni program Eko-škole. Sprovodjenje programa u Srbiji ima veliki potencijal u obrazovanju mladih kao generacija koje će u budućnosti biti donosioci odluka u odgovornom postupanju novcem i ekološki odgovornom ponašanju.
Pozitivni primeri edukacije su i letnje škole u prirodi, kampove za decu iz dijaspore, koje organizujemo.
MEĐUNARODNA EKO-SERTIFIKACIJA ZA PLAŽE I MARINE
Organizacija Ambasadori održivog razvoja i životne sredine ima ulogu Nacionalnog operatera za Srbiju i jedina je ovlašćena organizacija iz naše zemlje za sprovođenje programa “Fondacije za edukaciju u oblasti životne sredine” – Foundation for Environmental Education – FEE u Srbiji. AOR je izglasana u članstvo najvišeg ranga u FEE na zasedanju Generalne skupštine FEE juna 2014. godine. FEE je intelenktualni vlasnik sledećih programa: Plava zastava, Eko-škole, Zeleni ključ, Mladi reporteri životne sredine, Učimo o šumama.
Otvoren je poziv za eko-sertifikaciju plaža i marina!
Rok za plaže i marine da se prijave za Plavu zastavu za narednu godinu je 31. decembar tekuće godine
Javni poziv – rokovi za prijavu 15. avgust i 31. decembar svake godine
Upitnik za plaže koji se dostavlja uz prijavu
Upitnik za marine koji se dostavlja uz prijavu
Cenovnik za program Plava zastava (za plaže, marine i pojedinačne čamce)
Prirucnik za marine sa plavom zastavom
Marine: seminar za dobijanje Plave zastave
Dodatne korisne informacije u vezi Programa:
Upitnik za korisnike plaža i marina raspoloživ je na 25 jezika, među kojima i na srpskom
Strategija aproksimacije u oblasti voda – 2012
Zastita voda u Srbiji – preuzeta prezentacija – 2013
GVE komunalne otpadne vode – preuzeta prezentacija – 2011
Direktiva 76-160-EEC o vodi za kupanje , Direktiva 91-271-EEC o preci_232cavanju komun. otp. voda , Feasibility Study BF Serbia – 2011
___________________________________________________________________________________________
Sastanak nacionalnih operatera za Plavu zastavu u Tobagu, 15-18. oktobar 2024. godine
Maj 2021 – Dan biodiverziteta, nacionalna debata „Očuvanje biodiverziteta“, Eko-škole i Plava zastava
Sastanak nacionalnih operatera programa Plava zastava, Blackpool, Engleska
Obrazovna aktivnost u okviru programa Plava zastava: Vodeni eksperimentarijum na Adi Ciganliji
Učestvujemo na 41. MEĐUNARODNOM SAJMU NAUTIKE, LOVA I RIBOLOVA u Beogradu, 1-5. mart 2019.
Održan sastanak nacionalnog FEE Saveta i nacionalnog žirija za Plavu zastavu
Ucestvujemo na NOM Plava zastava 2018 u Grckoj
“Vodeni eksperimentarijum na Adi Ciganliji”
Obrazovne aktivnosti u okviru programa Plava zastava na Adi Ciganliji
juni 2018. – Sedmo podizanje Plave zastave na Adi Ciganliji, petak 15. jun 2018. godine, od 12.00 časova
oktobar 2017 – Učestvovali smo na sastanku Nacionalnih operatera iz celog sveta za Program Plava zastava, 23-24. oktobar 2017
juni 2017 – Plava zastava za 2017.godinu uručena plaži “Ada Ciganlija-Savsko jezero”
januar 2017 – Održana sednica Nacionalnog saveta za programe obrazovanja u oblasti životne sredine
novembar 2016 – Održivi razvoj turizma u Srbiji? . AOR na SERBIAN VISIONS: 27.novembra od 12-14h u sali M4 Radisson Blu Old Mill Hotela u Beogradu
oktobar 2016 – AOR kao Nacionalni operator za Srbiju ucestvuje na svetskom godisnjem sastanku Programa PLAVA ZASTAVA u Portoriku
juni 2016 – PLAVA ZASTAVA za plažu Ada Ciganlija-Savsko jezero: 11. juna 2016. je otvorena kupališna sezona
april 2016. – Sajam nautike: predstavili smo program Plava zastava
26. januar 2016. godine – Nacionalni žiri za program PLAVA ZASTAVA i Savet za FEE programe u Srbiji
Oktobar 2015. – Međunarodni godišnji sastanak Nacionalnih operatera za program Plava zastava, Holandija, oktobar 2015.
10. juni 2015. – Ada Ciganlija-Savsko jezero: na jarbol podignuta PLAVA ZASTAVA za kupališnu sezonu 2015. godine
April 2015. – Odlukom međunarodnog žirija: Plaža Ada Ciganlija-Savsko jezero i u 2015. godini zaslužila PLAVU ZASTAVU
Septembar 2014. – Sastanak Nacionalnog saveta za programe ekološke edukacije
Juni 2014. – Na osnovu odluke Međunarodnog žirija, plaža Ada Ciganlija – Savsko jezero dobila je i za 2014. kupališnu sezonu međunarodnu eko-sertifikaciju PLAVA ZASTAVA
Održana sednica Nacionalnog žirija, 11. februar 2014. godine
___________________________________________________________________________________________
25. novembar 2013. – Uspostavljanje partnerske saradnje sa Udruženjem novinara Srbije___________________________________________________________________________________________
Prva sednica Nacionalnog saveta za programe međunarodne Fondacije za edukaciju za životnu sredinu (skraćeno: Nacionalni Savet za FEE programe) , održana u petak 6. septembra 2013. godine u 11h u prostorijama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
________________________________
Na osnovu odluke Međunarodnog žirija, plaža Ada Ciganlija-Savsko jezero, dobila je i za 2013. kupališnu sezonu međunarodnu eko-sertifikaciju “Plava zastava“.
_____________________________________________________________________________________________
U publikaciji KNJIGA PRIMERA EDUKACIJE ZA ŽIVOTNU SREDINU 2013, uključena su tri primera iz Srbije: Serbia, p.18, Serbia, p.28 and Serbia, p.71
___________________________________________________________________________________________
Sastanak Nacionalnog zirija u okviru programa Plava zastava za Srbiju održan je u petak 8. februara 2013. godine sa pocetkom u 13 casova, u sali za konferencije u Turistickoj organizaciji Srbije (Čika Ljubina 8, I sprat).
Na sastanku su prezentovati ovogodisnja aplikacija plaze na Adi Ciganliji i analizirala se ispunjenost kriterijuma za nominaciju pomenute plaže u okviru međunarodnog programa Plava zastava, a zatim je usledilo i glasanje članova Nacionalnog zirija po ovom pitanju. Jednoglasno, Nacionalni žiri je odlučio da predloži Medjunarodnom žiriju, da plaža SAVSKO JEZERO na Adi Ciganliji i u 2013. godini dobije medjunarodnu eko-sertifikaciju Plava zastava.
Sastankom je predsedavala Nacionalni operater za Program Plava zastava u Srbiji Sandra Radunović.
Momenti sa sastanka se mogu pogledati u galeriji fotografija, odnosno u medijima .
__________________________________________________________________________________________
Prijavljivanje plaža i marina za dobijanje medjunarodne eko-sertifikacije PLAVA ZASTAVA u 2013. godini.
Zaiteresovani treba da kontaktiraju Nacionalnog operatera za Srbiju blueflag@feeserbia.com. BF razglednica
U 2012. godini je jedino plaža Ada Ciganlija-Savsko jezero u Beogradu zaslužila ovu značajnu medjunarodnu sertifikaciju.
Još uvek nijedna marina u Srbiji nema ovu prestižnu medjunarodnu eko-sertifikaciju.
Plava zastava za plaže i marine je međunarodni ekološki program zaštite zivotne sredine mora, reka, jezera i priobalja, čiji je prvenstveni cilj održivo upravljanje vodama i obalnim pojasom. Do sada je u svetu ustanovljeno preko 3000 Plavih zastava, od toga preko 2500 na plažama i preko 600 u marinama. Plava zastava je priznanje koje se dodeljuje samo za jednu sezonu, te se zahtev svake godine mora dostaviti na propisani način ako se želi dobiti Plava zastava. Statistika ukazuje da se turisti danasnjice u značajnoj meri (oko 30%) opredeljuju za turističku destinaciju koja u blizini ima plažu sa oznakom „Plava zastava”, odnosno marinu sa oznakom „Plava zastava”. Intelektualni vlasnik Plave zastave i međunarodni rukovodilac ovog programa je “Fondacija za edukaciju u oblasti životne sredine” – Foundation for Environmental Education – FEE. U program je trenutno uključeno više od 30 evropskih, kao i značajan broj vanevropskih država kojima je turizam jedan od strateških ciljeva.
Radno i sa puno poruka učesnika Konferencije “Životna sredina ka Evropi”
EnE14/ENV.net Konferencija “Životna sredina ka Evropi”, održana je 5, juna 2014. godine u PKS. Učesnici Konferencije (oko 200 upisanih učesnika) jedinstveni su bili u tome da životna sredina kao sektor treba da bude značajan prioritet u procesu pregovaranja sa EU. Konferencija je događaj kojim je obeleđen Svetski dan životne sredine.
“Poglavlje 27 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom koje se odnosi na ekologiju jedno je od najzahtevnijih i najskupljih i Srbiji predstoji “trnovit” put prilagođavanja evropskim standardima, ocenili su učesnici konferencije “Životna sredina ka Evropi”, odžane u Privrednoj komori Srbije povodom Međunarodnog dana životne sredine.
Šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat kazao je da će od 2014. do 2020. godine od 200 miliona evra iz pretpristupnih fondova, znatan deo biti namenjen ekologiji. On je izrazio očekivanje da će Srbija uspešno odgovoriti izazovima koje nosi usklađivanje domaćih sa zahtevnim propisima EU u oblasti životne sredine.
Janmat je napomenuo da postoji tranzicioni period za sprovođenje pojedniih standarda koje predviđa pregovaračko poglavlje 27, a koje su mnoge zemlje, a poslednja Hrvatska, koristile prilikom pristupanja EU.
On je rekao da je važno uspostaviti jasan plan investicija u ekologiji i napraviti “zrele ” projekte kao i da postoji poseban fond iz koga bi se finasirali ekološki projekti.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović rekla je da je pregovaračko poglavlje 27 naskuplje, najzahtevnije i najteže, te da obuhvata dve trećine propisa i standarda koje treba uskladiti sa EU.
Potrebno je 10,5 milijardi evra za puno usaglašavanje ekoloških propisa, kazala je Božović, dodajući da i vlada i civilni sektor i privreda treba da sarađuju na tom putu. ” Preuzeto sa
Konferencija je okupila predstavnike vladinog i nevladinog sektora, međunarodnih institucija i privrednih asocijacija koji su tokom jednodnevne diskusije pokušali da daju odgovore na pitanja kako da budemo efikasniji u zaštiti životne sredine i odgovorniji prema prirodi koja je, prema rečima Irene Vojačkove Solorano, predstavnice UN u Srbiji, „tu pre i posle nas, a mi smo samo putnici kroz vreme“. “Što više razumemo prirodu, bolje ćemo moći da se zaštitimo od njenih duhova. Kada pogledamo poplave i klizišta, vidimo da se mnogo toga moglo sprečiti. Zapušteni kanali su znak da ne brinemo o otpadu i ne recikliramo dovoljno, a klizišta da su kuće neplanski građene”, istakla je Irena Vojačkova Solorano, visoka predstavnica UN u Srbiji. Kako je ukazala, oporavak od poplava biće dugotrajan i podrazumeva regionalnu saradnju jer su elementarne nepogode pogodile više susednih zemalja.
Prema njenim rečima, stručnjaci kažu da će pregovori u vezi Poglavlja 27 sa EU biti jedni od najtežih, zato što zadiru u nadležnost mnogih ministarstava, sa značajnom odgovornošću ministarstva finansija. Jedna trećina zakona u EU se odnosi na životnu sredinu i zato naša zemlja za pregovore mora biti spremna, kako u naučnom, tako i organizacionom smislu, ističe Mihajlov.
Izbor prezentacija sa Konferencije (svi radovi se nalaze u Zborniku radova konferencije):
Negotiating chapter 27: process and challenges, Arunas Kundrotas, Senior adviser on EU integration, ENVAP project, Jovana Majkic, Coordinator of Negotiaton Group 27, Ministry of Agriculture and Environmental Protection
EMAS-Dobrodosli u EU! / EMAS III – WELCOME TO EU!, DRAGANA PETROVIĆ, VICTORIA CONSULTING D.O.O./ EMAS NACIONALNI EKSPERT NA PROJEKTU EU: LAW ENFORCEMENT IN THE FIELD OF INDUSTRIAL POLLUTION CONTROL, PREVENTION OF CHEMICAL ACCIDENTS AND ESTABLISHING THE EMAS SYSTEM IN SERBIA,EUROPEAID/131555/C/SER/RS., BEOGRAD
Climate change and economy: TOURISM ASPECTS FOR GREECE, A.V. Michailidou, Ch. Vlachokostasa, Ch.-T. Tsourdioua, D. Spyridia, G. Baniasb, Ν. Moussiopoulosa, Laboratory of Heat Transfer and Environmental Engineering, Aristotle University Thessaloniki; School of Economics and Business Administration, International Hellenic University, Thermi, Greece
Multicriteria Prioritization of the Flood Management Projects in Republica Srpska using PEPA Methodology, Merih Kerestecioglu, Mihajlo Stevanović, Ljiljana Stojić, Vassilis Evmopidis, COWI IPF Consortium ,Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management of Republika Srpska
Aktivnosti Zavoda za zaštitu prirode Srbije u oblasti zaštite prirode, Poglavlje 27, Verica Stojanović, član radne grupe za Poglavlje 27
ENV.net projekat : NAPREDAK I IZAZOVI / ENV.net Project: Progress and Chalanges, Nataša Žugić-Drakulić i Filip Jovanović, Naconalna koordinatorka i asistent projekta Development of ENV.net in West Balkan and Turkey: giving citizens a voice to influence the environmental process reforms for closer EU integration – Ambasadori održivog razvoja i životne sredine/Environmental Ambassadors for Sustainable Development
Moj izbor, moje pravo–zdrava životna sredina!, Zorica Stevanović, Centar za razvoj građanskog društva “PROTECTA”, Niš
Vrste biljaka i životinja značajnih za zaštitu prirode u EU ( Special Concern in EU ), Gabor Mesaroš, Udruženje za zaštitu i razvoj okruženja i graditeljskog nasleđa – Protego, Subotica
Učestalost prekoračenja GV PM10 – poređenje stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji i EU, Anđelka Radosavljević, Tihomir Popović, Lidija Marić Tanasković, Biljana Jović, Agencija za zaštitu životne sredine
MEDJUNARODNI PROPISI O UČEŠĆU JAVNOSTI U DONOŠENJU ODLUKA I REPUBLIKA SRBIJA, TINA JANJATOVIĆ, MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE , DRAGOLJUB TODIĆ, INSTITUT ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU, BEOGRAD
SRBIJA U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA I ZNAČAJ PRIMENE EMS U ORGANIZACIJAMA LOKALNE SAMOUPRAVE, Novica Staletović, Nataša Borojević, Violeta Ćulibrk, Srđan Kovačević, UnivErzitet Union-Nikola Tesla, Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine, Beograd; SO Plandište: EPS JP PK, Beograd
Rezultati i problemi u sprovodjenju IPA programa PREKOGRANIČNE SARADNJE OD ZNAČAJA ZA OBLAST ŽIVOTNE SREDINE I POGLAVLJE 27, MLADENKA IGNJATIĆ, DRAGOLJUB TODIĆ, ISTRAŽIVAČKI FORUM EVROPSKOG POKRETA U SRBIJI
Promena ekoloske svesti građana Bora od LEAP-a 2003. do LEAP-a 2013, Dragan Ranđelović, Milan Trumić, Toplica Marjanović, Ljiljana Marković Luković, Maja Trumić, Društvo mladih istraživača Bor
Application of geographic information system (GIS) in environmental monitoring, PRIMENA GIS SISTEMA U PROCENI EKOLOŠKE BEZBEDNOSTI , Uroš Rakić, Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” Beograd
Assessing Territorial Attractiveness in South East Europe – Attract SEE /Ocena atraktivnosti teritorija Jugoistocne Evrope, Projekat, Blaž Barborič, Geodetski institut Slovenije, Republička agencija za prostorno planiranje
Eko standardi kao konkurentska prednost u hotelijerstvu i turizmu, Jovana Stevanovic, Ratko Trifunovic, Milica Petrovic, Marija Kostic, Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjackoj Banji, Vrnjacka Banja
Male vodene povrsine U KONTEKSTU KLIMATSKIH PROMENA, Radmila Marjanov Panjević, Ines Trivan Krivo, Ante Stantić, JP „ Zavod za urbanizam Grada Subotice
PRAKTIČNI REZULTATI USAGLAŠAVANJA SADRŽAJA ARSENA U PIJAĆOJ VODI Vojvodine sa zahtevima direktive 98/83/EC, Andrej Kukučka, Udruženje zaštite životne sredine RIO , Nov Sad
Uticaj deponije na zagađivanje podzemnih voda , Draženko Bjelić, Dragana Nešković Markić, J.P.’’DEP-OT’’ Regionalna deponija Banja Luka
EMERGENTNE SUPSTANCE i istraživanja 2020, Mirjana Vojinović Miloradov, Ivan Španik, Ivana Mihajlović, Olga Vyviurska, Draginja Kalinić, Jelena Radonić, Maja Turk Sekulić, Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu; Slovački Tehnološki Univerzitet u Bratislavi, Institut za analitičku hemiju, Univerzitet u Bratislavi, Slovačka
Primena biootpada kao heterogenog katalizatora u proizvodnji biodizela, Sofija Miškov, Ivona Radović, Mirjana Kijevčanin, Tehnološko – metalurški fakultet Beograd
Dinamika aeroalergenog polena u Subotici , Nataša Čamprag Sabo, Zavod za javno zdravlje Subotica
ENERGETSKA REHABILITACIJA ZGRADA I BEZBEDNOST OD POZARA, Mirjana Laban, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Srbija
ARHUSKA KONVENCIJA – ZAKONSKA REGULATIVA ČIJOM PRIMENOM SE U TOKU INVESTICIONE REALIZACIJE U RUDARSTVU DOBIJA KVALITETNA PROJEKTNA DOKUMENTACIJA, Nenad Nikolić, Nataša Đereg, Mioljub Stanković, Jovica Veljučić – Kerčulj, NVO „Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA“;Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR“, Subotica; . Privredno društvo ”Termoelektrane – Kopovi Kostolac“ Kostolac d.o.o
STAVOVI I ZNANJA UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA O EFEKTU STAKLENE BAŠTE, Nataša Bukumirić, Vesna M. Alivojvodić, Šimon A. Đarmati, Beogradska politehnika, Beograd
Proucavanje ekologije u vrticima u Hrvatskoj, Zrinka Sablić, Klara Lisec, Veleučilište VERN’, Zagreb
Potreba ZA UVOĐENJEM PERMANENTNOG EKOLOŠKOG OBRAZOVANJA NA PRIMERU SREDNJIH STRUČNIH ŠKOLA, Marija Đurković, Elektrotehnička škola ”Nikola Tesla” Beograd
Gde smo bili, gde smo sada i kuda idemo?, Aleksandar Savić, Dragan Knežević, TS Rade Koncar Beograd
_________________________________________
Konferencija je bila propraćena i u medijima 1 , 2 , 3 , 4 , 5 , 6 , 7 , 8 , 9, 10 , 11 , 12 , 13 , 14 , 15
Momenti sa Konferencije
Čak i kada se plavna voda povuče opasnost postoji: uputstvo za ponašanje za vreme i posle poplava
U danima kada je u Srbiji, BiH i Austriji (maj 2014. godine) vanredno stanje najvišeg stepena zbog poplava (neki od prizora iz Srbije), želimo da ukažemo na korisnu publikaciju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije – Služba za vanredne situacije :
Porodični priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama ( Da li znate kako da zaštitite
sebe i svoju porodicu od posledica vanrednih situacija? )
U Priručniku je nekoliko strana posvećenih poplavama. Posebno izdvajamo uputstvo za ponašanje za vreme i posle poplava.
UPUTSTVA ZA PONAŠANJE POSLE POPLAVA
- – Slušajte izveštaje na vestima o vodosnabdevanju, kao i da li je bezbedno piti vodu.
- – Izbegavajte plavnu vodu – ona može biti zagađena muljem, uljem, benizonom ili fekalnom kanalizacijom. Voda može takođe biti pod strujnim naponom od podzemnih kablova.
- – Izbegavajte vodu koja je u pokretu.
- – Budite pažljivi u oblastima sa koji se poplavna voda povukla, putevi su možda oštećeni i opasni.
- – Vratite se u svoje domove samo pošto nadležne službe proglase da je bezbedno.
- – Nemojte koristiti električne aparate pre provere.
- – Očistite i dezinfikujte sve površine.
- – Držite se dalje od zgrada koje su okružene plavnim vodama.
- – Budite pažljivi pri ulaženju u zgrade zbog skrivenih oštećenja koja su mogla da nastanu.
- – Osposobite oštećene septičke jame i druge kanalizacione sisteme što je ranije moguće – ukoliko su oštećeni mogu da postanu veliki zdravstveni rizik.
- – Očistite i dezinfikujte sve što je pokvašeno. Mulj koji ostaje posle poplavne vode može da sadrži kanalizacione otpatke i hemikalije.
- – ukoliko primetite uginule životinje obavestite nadležnu službu na telefonske brojeve 192 ili 1985.
Pogledajte i :
– UPUTSTVO ZA GRAĐANE POSLE POPLAVA
– KVALITET VODE ZA PIĆE IZ BEOGRADSKOG VODOVODA
– Uputstvo za postupanje otpadom nakon poplava
EurAsia 2014: Istraživački tim AOR na konferenciji u Istanbulu
U Istanbulu, Turska, od 26-28 aprila 2014. godine, održana je značajna konferencija u oblasti upravljanja otpadom MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM UPRAVLJANJA OTPADOM EVROPE I AZIJE (EurAsia Waste Management Symposium). Ekspertski tim AOR (A.Mihajlov, H.Stevanović-Čarapina i N. Žugić-Drakulić) predstavio je u okviru plenarnog panela rezultate istraživanja kroz naučni rad Transfer tehnologija za otpad iz razvijenih u zemlje u razvoju: izazovi ( Waste Technology Transfer from Developed to Developing Countries: Challenge).
Dodatno, A.Mihajlov je bila članica Naučnog odbora Simpozijuma, a H.Stevanović-Čarapina je predsedavala jednom od sekcija.
Dnevni red EnE14/ENV.net Konferencije “Životna sredina ka Evropi”, 5, juna u PKS, sa početkom u 10h
Program Konferencije
5. juni June 5th
| Velika sala u PKS, Resavska 15 | Serbian Chamber of Commerce, Resavska 15 |
9:00 – 9:45 Registracija učesnika /Registration
9:45 – 10:00 Preparation to opening sharp at 10:00 / Priprema da otvaranje bude sa početkom tačno u 10h
10:00 – 11:00 Uvodna obraćanja sa uručivanjem Zahvalnica za partnerstvo “Životna sredina ka Evropi” / Opening remarks with handing out Recognitions for “Environment to Europe” partnership
Predsedništvo: Siniša Mitrović, prof.dr Andjelka Mihajlov , prof.dr Nataša Žugić-Drakulić, Dušan Stokić
- Irena Vojáčková – Sollorano, UN Resident Coordinator / Visoki predstavnik UN u Srbiji
- Freek Janmaat, Head of European Integration and Economic Section, Delegation of the European Union to the Republic of Serbia, Direktor sektora za evropske integracije i ekonomiju, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji
- Gabriela Bennemann, Head of department for economy and trade at the German Embassy in the Republic of Serbia, Rukovodilac ekonomskog odeljenja nemačke ambasade u Republici Srbiji
- Stana Božović, State Secretary for Environment, Ministry for Agriculture and Environmental Protection/državna sekretarka za životnu sredinu (tbfc)
- Filip Radović, Head of Serbian Environmental Protection Agency – Ministry for Agriculture and Environmental Protection , Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije-Ministarstvo poljoprvirede i zaštite životne sredine Republike Srbije
- Rodolјub Šabić,The Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data /Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Vlade Srbije
- Representative of the Government of Serbia’s Office for EU integration, Predstavnik Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije
- Željko Sertić, Serbian Chamber of Commerce President / Predsednik Privredne komore Srbije (tbc)
- Representative of SCC Commity of Environment and Sustainable Development/ Predstavnik Odbora za životnu sredinu i održivi razvoj PKS
- Snežana Radočaj, Head of Hemofarm Foundation/Direktorka Fondacije Hemofarm
- Aleksandar Dragišić, Head of Institute for nature conservation of Serbia/Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije
- Prof. dr Stevan Lilić, Public Policy Institute Podgorica/Beograd/Ljubljana, Institut za javnu politiku Podgorica/Beograd/Ljubljana
- Saša Mihajlović,Green Serbian Chamber of Commerce President/ Predsednik Privredna komora Zelene Srbije
- Tatjana Trifunov, JP “Ada Ciganlija” Beograd
- Represebntative of OSCE in Serbia / Predstavnik OEBS u Srbiji
- Maja Spasojević, Head of Environmental Management, Health, Energy and Agriculture Department, EPTISA Regional Office for SEE, Eptisa Regional Office for SEE/ Direktor sektora zivotne sredine, energetike, zdravlja i poljoprivrede, EPTISA Regionalna kancelarija za jugoistocnu Evropu
- Prof.dr. Anđelka Mhajlov, Introductory message: Importance and Institutional set up in Serbia for Chapter 27 negotiation with EU / Uvodna poruka: Važnost i institucionalno organizovanje u Srbiji za pregovaranje poglavlja 27 sa EU
Note/Napomena: Pending invitation will be included in the final Agenda upon confirmation/ Uvaženi pozvani gosti će biti uvršćeni u finalni dnevni red, po dobijanju potvde učešća
11:00 -11:10 Technical Break / Tehnička pauza
11:10- 13:00 Plenary lectures / Plenarna predavanja
(Moderatori: Prof dr Hristina Stevanović-Čarapina, Prof. Dr. Predrag Simonović, Prof. Dr. Zora Dajić-Stevanovć, Draženko Bijelič, Milica Petrović)
Negotiating chapter 27: process and challenges, Arunas Kundrotas, Senior adviser on EU integration, ENVAP project, Jovana Majkic, Coordinator of Negotiaton Group 27, Ministry of Agriculture and Environmental Protection
EMAS III – DOBRODOŠLI U EU! / EMAS III – WELCOME TO EU!, DRAGANA PETROVIĆ, VICTORIA CONSULTING D.O.O./ EMAS NACIONALNI EKSPERT NA PROJEKTU EU: LAW ENFORCEMENT IN THE FIELD OF INDUSTRIAL POLLUTION CONTROL, PREVENTION OF CHEMICAL ACCIDENTS AND ESTABLISHING THE EMAS SYSTEM IN SERBIA,EUROPEAID/131555/C/SER/RS., BEOGRAD
CLIMATE CHANGE AND ECONOMY: TOURISM ASPECTS FOR GREECE, A.V. Michailidou, Ch. Vlachokostasa, Ch.-T. Tsourdioua, D. Spyridia, G. Baniasb, Ν. Moussiopoulosa, Laboratory of Heat Transfer and Environmental Engineering, Aristotle University Thessaloniki; School of Economics and Business Administration, International Hellenic University, Thermi, Greece
Multi-criteria Prioritization of the Flood Management Projects in Republica Srpska using PEPA Methodology, Merih Kerestecioglu, Mihajlo Stevanović, Ljiljana Stojić, Vassilis Evmopidis, COWI IPF Consortium ,Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management of Republika Srpska
Aktivnosti Zavoda za zaštitu prirode Srbije u oblasti zaštite prirode, Poglavlje 27, Verica Stojanović, član radne grupe za Poglavlje 27
ENV.net PROJEKAT : NAPREDAK I IZAZOVI / ENV.net Project: Progress and Chalanges, Nataša Žugić-Drakulić i Filip Jovanović, Naconalna koordinatorka i asistent projekta Development of ENV.net in West Balkan and Turkey: giving citizens a voice to influence the environmental process reforms for closer EU integration – Ambasadori održivog razvoja i životne sredine/Environmental Ambassadors for Sustainable Development
Moj izbor, moje pravo–zdrava životna sredina!, Zorica Stevanović, Centar za razvoj građanskog društva “PROTECTA”, Niš
Vrste biljaka i životinja značajnih za zaštitu prirode u EU, Gabor Mesaroš, Udruženje za zaštitu i razvoj okruženja i graditeljskog nasleđa – Protego, Subotica
13:00-14:00 Break with buffet / Pauza sa posluženjem
14:00-14:15 Zajedničko fotografisanje dobitnika Priznanja za partnerstvo “Životna sredina ka Evropi” / Group Photo of awarded with Diploma for Partnership Recognition), Spisak na kraju Agende/List of awarded is included in the Agenda
14:15-17:00 Nastavak plenarnih predavanja – Plenary presentation continuation
(Moderatori: Milica Petrović, Draženko Bijelić, Uroš Rakić, Milena Tabašević, Radmila Marjanov-Panjević, Nataša Žugić Drakulić)
Učestalost prekoračenja GV PM10 – poređenje stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji i EU, Anđelka Radosavljević, Tihomir Popović, Lidija Marić Tanasković, Biljana Jović, Agencija za zaštitu životne sredine
MEĐUNARODNI PROPISI O UČEŠĆU JAVNOSTI U DONOŠENJU ODLUKA I REPUBLIKA SRBIJA, TINA JANJATOVIĆ, MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE , DRAGOLJUB TODIĆ, INSTITUT ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU, BEOGRAD
SRBIJA U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA I ZNAČAJ PRIMENE EMS U ORGANIZACIJAMA LOKALNE SAMOUPRAVE, Novica Staletović, Nataša Borojević, Violeta Ćulibrk, Srđan Kovačević, UnivErzitet Union-Nikola Tesla, Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine, Beograd; SO Plandište: EPS JP PK, Beograd
REZULTATI I PROBLEMI U SPROVOĐENJU IPA PROGRAMA PREKOGRANIČNE SARADNJE OD ZNAČAJA ZA OBLAST ŽIVOTNE SREDINE I POGLAVLJE 27, MLADENKA IGNJATIĆ, DRAGOLJUB TODIĆ, ISTRAŽIVAČKI FORUM EVROPSKOG POKRETA U SRBIJI
Izlaganja/Presentations
Promena ekološke svesti građana Bora od LEAP-a 2003. do LEAP-a 2013, Dragan Ranđelović, Milan Trumić, Toplica Marjanović, Ljiljana Marković Luković, Maja Trumić, Društvo mladih istraživača Bor
Application of geographic information system (GIS) in environmental monitoring, Uroš Rakić, Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” Beograd
Assessing Territorial Attractiveness in South East Europe/Ocena atraktivnosti teritorija Jugoistocne Evrope, Projekat, Blaž Barborič, Geodetski institut Slovenije, Republička agencija za prostorno planiranje
Eko-standardi kao konkurentska prednost u hotelijerstvu i turizmu, Jovana Stevanovic, Ratko Trifunovic, Milica Petrovic, Marija Kostic, Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjackoj Banji, Vrnjacka Banja
ADAPTACIJE NA KLIMATSKE PROMENE U OBLASTI BIODIVERZITETA U REPUBLICI SRBIJI, Daniela Cvetković, Slađana Đorđević, Tanja Kukobat, Miloš Nikolić, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum, Beograd
EKOLOŠKE MREŽE U FUNKCIJI SMANJENJA NEGATIVNOG UTICAJA KLIMATSKIH PROMENA NA BIODIVERZITET, Ljubica Petrović, Geografski fakultet Beograd
MALE VODENE POVRŠINE U KONTEKSTU KLIMATSKIH PROMENA, Radmila Marjanov Panjević, Ines Trivan Krivo, Ante Stantić, JP „ Zavod za urbanizam Grada Subotice
Praktični rezultati usaglašavanja sadržaja arsena u pijaćoj vodi Vojvodine sa zahtevima direktive 98/83/EC, Andrej Kukučka, Udruženje zaštite životne sredine RIO , Nov Sad
Uticaj deponije na zagađivanje podzemnih voda , Draženko Bjelić, Dragana Nešković Markić, J.P.’’DEP-OT’’ Regionalna deponija Banja Luka
Emergentne supstance i istraživanja 2020, Mirjana Vojinović Miloradov, Ivan Španik, Ivana Mihajlović, Olga Vyviurska, Draginja Kalinić, Jelena Radonić, Maja Turk Sekulić, Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu; Slovački Tehnološki Univerzitet u Bratislavi, Institut za analitičku hemiju, Univerzitet u Bratislavi, Slovačka
Primena biootpada kao heterogenog katalizatora u proizvodnji biodizela, Sofija Miškov, Ivona Radović, Mirjana Kijevčanin, Tehnološko – metalurški fakultet Beograd
Dinamika aeroalergenog polena u Subotici , Nataša Čamprag Sabo, Zavod za javno zdravlje Subotica
OPORAVAK DEGRADIRANOG ŠUMSKOG ZEMLJIŠTA SA ASPEKTA ŽIVOTNE SREDINE, Milijana Petković-Kostić, Jelena Đurić, Milena Stanojević, JP Zavod za urbanizam Niš
Energy efficient lighting – pilot project at University of Belgrade, Todorović Dušan, Jovović Aleksandar, Radić Dejan, Obradović Marko, Stanojević Miroslav, Bodrožić Jasmina, Janković Petar University of Belgrade Faculty of Mechanical Engineering, OSRAM d.o.o., Belgrade,Serbia
ENERGETSKA REHABILITACIJA FASADA I BEZBEDNOST OD POŽARA, Mirjana Laban, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Srbija
BIOGAS-REGULATIVE, STRATEGIJE I UPOTREBA U EU I REGIONU, Jelena Velimirović, Univerzitet ”Union Nikola Tesla”, Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine
ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE KAO OSNOVA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, Milica Bulatović, Fakultet političkih nauka, Beograd
Obnovljivi izvori energije, Dejan Doljak, Geografski fakultet Beograd
ARHUSKA KONVENCIJA – ZAKONSKA REGULATIVA ČIJOM PRIMENOM SE U TOKU INVESTICIONE REALIZACIJE U RUDARSTVU DOBIJA KVALITETNA PROJEKTNA DOKUMENTACIJA, Nenad Nikolić, Nataša Đereg, Mioljub Stanković, Jovica Veljučić – Kerčulj, NVO „Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA“;Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR“, Subotica; . Privredno društvo ”Termoelektrane – Kopovi Kostolac“ Kostolac d.o.o
STAVOVI I ZNANJA UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA O EFEKTU STAKLENE BAŠTE, Nataša Bukumirić, Vesna M. Alivojvodić, Šimon A. Đarmati, Beogradska politehnika, Beograd
Gde smo bili, gde smo sada i kuda idemo?, Aleksandar Savić, Dragan Knežević, TS Rade Koncar Beograd
Poučavanje ekologije u školama u Hrvatskoj, Zrinka Sablić, Klara Lisec, Veleučilište VERN’, Zagreb
POTREBA ZA UVOĐENJEM PERMANENTNOG EKOLOŠKOG OBRAZOVANJA NA PRIMERU SREDNJIH STRUČNIH ŠKOLA, Marija Đurković, Elektrotehnička škola ”Nikola Tesla” Beograd
Strukovne studije zaštite životne sredine – stanje i potrebe, Darja Žarković, Olivera Jovanović, Koviljka Banjević, Saša Marković, Visoka škola strukovnih studija Beogradska politehnika, Beograd
UTICAJ KLIMATSKIH PROMJENA, ADAPTACIJA I RANJIVOST, Ljiljana Crnogorac
Klima Severoistočne Bosne, Senada Nezirović, Evropski Univerzitet Brčko Distrikt
Hajde da sprečimo +6 zajedno, Brankica Luković, Prvoslav Jovanović, Ljiljana Plećević, Milun Miljković, Jelena Đurđević, Visoka tehnološka škola strukovnih studija, Aranđelovac
Poučavanje ekologije u vrtićima u Hrvatskoj , Zrinka Sablić, Klara Lisec, Zvonimir Grgas, Zrinka Sablić, Veleučilište VERN’, Zagreb
Moralni i vaspitni elementi individualnosti, kao filozofija života i shvatanja prioriteta unapređenja društvene svesti o zaštiti životne sredine, Slobodan Petrović, Fakultet za pravo, javnu upravu i bezbednost Megatrend univerzitet
17:00Zatvaranje konferencije-Closing |
|
Najava: događaj 10. maja u 11h u Centru vodenih sportova na Adi Ciganliji – “Očistimo okruženje” (Let us clean up Europe!)
Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene) treba da bude među prioritetetima u procesu integracije u EU
Institut za javnu politiku organizovao je 18. februara 2014. godine Panel diskusiju Pregovori kao prioritet – prioriteti u pregovorima.
Panelisti su bili
– predstavnici IJP : prof. dr Nikola Samardžić, prof. dr Stevan Lilić, prof. dr Mijat Damjanović, prof. dr Anđelka Mihajlov, i mr Gordana Lazarević.
– predstavnici Vlade Srbije: dr Tanja Miščević, šefica srpskog pregovaračkog tima sa Evropskom unijom, Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave, i Lazar Krstić, ministar finansija.
Moderator Panela je bila Selena Tasić.
Istaknuta su značajna pitanja prioriteta u pregovorima, između ostalog i potrebu da i sektor životne sredine bude među prioritetima.
“Kviz pitanje” panelistima i učesnicima panela postavila je Prof dr Anđelka Mihajlov. Pitanje je glasilo : ako se struka stavi u fokus, da li oblast koja predstavlja jednu trećinu pravnih tekovina EU, treba da bude među prioritetima Evropskih integracija? Istakla je da se odgovor sam nameće, i da sektor životna sredine i klimatske promene je potrebni prioritet u približavanju EU. Istakla je važnost da prisutni predstavnici Vlade, nevladinog sektora, industrije, medija i međunarodnih organizacija, zapamte i Poglavlje 27, ozirom da poslednji talasi proširenja EU ukazuju na to da su pregovori u vezi sa Poglavljem 27 bili najteži, između ostalog i zato što zadire u nadležnosti mnogih ministarstava, za značajnom odgovornošću ministarstva finansija i postojećih „finansijskih praznina“ da bi se sprovodili zakoni iz ove oblasti. Podvukla je će i ostala poglavlja za pregovaranje, kao na primer bezbednost hrane, ruralni razvoj i poljoprivreda, ribarstvo i energetika, u mnogim segmentima zavisiti od postignute infrastrukture u upravljanju otpadom, otpadnim vodama i industrijskom zagadjenju. Založila se da se Poglavlje 27 što pre otvori, da se identifikuju teme koje se ne mogu i koje se mogu pregovarati, da bi u promišljenim koracima mogli da se približavamo “ekološkim” vrednostima EU u ovoj oblasti. Istakla je da sada treba iskoristiti momentum kada su nam se posle više od deset godina “kucanja na vrata EU, ta vrata otvorila” i mobilisali timove za svako poglavlje, ističući da za sektor životne sredine tim svakako treba da bude stručno i iskustveno i jak i brojan.
Predstavnik ENV.net projekta je učestvovao na ovom skupu.
Otvoren je poziv za uključivanje vaspitno-obrazovanih ustanova u međunarodni program Eko-škole
Prijave se mogu slati kada god škola odluči .
Za školsku 2014/15 godinu rok za slanje prijava je do 1. septembra 2014. godine .
Detalji o samom programu se mogu pogledati.
POZIV ŠKOLAMA DA SE UKLJUČE
Eko-Škole su demokratski , participativni program koji pruža odličnu priliku učenicima da iskuse aktivnu ulogu u svojoj školi. Koristi imaju i škole i šira zajednica kroz:
Poboljšano školsko okruženje
Učenici i osoblje škole mogu da sarađuju na pitanjima kao što su smanjenje otpada i rad u školi na ekološki prihvatljiv način.
Učešće lokalne zajednice
Lokalne vlasti, organizacije i preduzeća koje su stručne u mnogim oblastima upravljanja zaštitom životne sredine mogu biti voljni da sarađuju u Eko-školskim inicijativama. Rezultat je bolje povezana zajednica.
Povećanje ekološke svesti
Učenici (kao i nastavnici i ostalo osoblje) se podstiču da koriste svoja nova ekološka znanja u svakodnevnom životu škole. Ovo pomaže učenicima da shvate značaj onoga što uče u učionici.
Veća uloga učenika
Kroz demokratski proces učenici se podstiču da preuzmu kontrolu nad sopstvenim okruženjem, kroz učenje i donošenje odluka o tome kako da unaprede svoj dom i svoju školsku sredinu.
Finansijska ušteda
Akcije preduzete kroz program mogu dovesti do uštede u školskim računima za struju i vodu, na primer. Smanjenje otpada i sakupljanje materijala za reciklažu može da pomogne da se prikupi novac za školu.
Međunarodne veze
Škole mogu da se povežu sa drugim eko-školama u zemlji ili drugim zemljama. Ove veze ne samo da pružaju mogućnost školama da dele informacije o životnoj sredini, već se mogu koristiti i kao sredstvo za kulturnu razmenu i poboljšanje jezičkih veština.
Na Konferenciji EnE13 prezentovano je uvodjenje medjunarodnog Programa Eko-škole u Šatonji ( c ).
Marine: seminar za dobijanje Plave zastave
Nacionalni tim ovlašćen za međunarodnu eko-sertifikaciju marina u Srbiji, održao je 22. novembra 2013. godine pozvanim upravljačima marina Seminar o kriterijumima za dobijanje Plave zastave za marine , u prostorijama Turističke organizacije Beograda. TOB je partner Nacionalnom operateru (Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine ) u sprovođenju međunarodnog programa Plava zastava u Srbiji.
- Marine – šansa za razvoj, pozdravne reči direktora TOB-a Dejana Veselinova i predsednice AOR Prof Anđelke Mihajlov
- Međunarodni program eko-sertifikacije plaža i marina : uvod sa posebnim osvrtom na Evropske integracije , Prof dr Nataša Žugić Drakulić, asistent Nacionalnog koordinatora –ekspert za program Plava zastava, član Nacionalnog komiteta za sprovođenje FEE programa u Srbiji
- Kriterijumi i uslovi za marine za dobijanje Plave zastave, Milena Tabašević, saradnik na programu Plava zastava (Prezentacija MT-Plava zastava za marine )
- Upravljanje otpadom u marinama , Prof dr Hristina Stevanović Čarapina, ekspert – član Nacionalnog komiteta za sprovođenje FEE programa u Srbiji
- Pitanja učesnika i odgovori
Održive deponije i upravljanje otpadom
У Новом Саду је 28. и 29. новембра 2013. године одржана међународна конференција ”Одрживе депоније и управљање отпадом”, у организацији Међународне асоцијација за управљање отпадом-ISWA, Асоцијације за управљање чврстим отпадом Србије-SeSWA, Факултета техничких наука, Универзитета у Новом Саду, Департмана за инжињерство заштите животне средине и заштите на раду уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit). Конференција је имала за циљ размену искустава између домаћих и међународних стручњака у области решавања питања отпада и његовог коришћења као ресурса. Главне теме конференције су: Алати за подршку управљања отпадом: Анализа токова материјала (МFА) – Процена животног циклуса (LCА), Санитарне депоније и мере ремедијације неконтролисаних депонија, Студије случаја: Доступне технологије третмана отпада.
Уводна предавања су одржале експерткиње АОР тима:
Проф др Христина Стевановић Чарапина- MFA и LCA као алати управљања отпадом
Проф др Анђелка Михајлов- Транспоновање концепта одрживог коришћења ресурса у алате за подршку управљања отпадом.
Најављено је да ће се светска конференцијa о управљању отпадом одржати у Новом Саду 2016. године.
Nauka: upravljanje otpadom
U Beču je oktobra 2013. godine održan 2013 ISWA Svetski kongres (Svetski kongres međunarodne asocijacije za upravljanje čvrstim otpadom). Bilo je više od 1300 učesnika iz 84 države. 250 radova je predstavljeno u okviru 56 sekcija.
Iz tima AOR i ENV.net tima, prof dr Hristina Stevanović Čarapina je predstavila naučna istraživanja “Kriterijumi za evaluaciju Lokalnih Planova upravljanja otpadom ” . Istraživanja su deo IMPACT projekta nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Članovi tima u kontinuitetu objavljuju i saopštavaju radove iz oblasti upravljanja otpadom.
Učešće na javnoj raspravi oko izmena zakona o otpadu
5. novembra 2013 u Privrednoj Komori Srbije održana je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Predlog Nacrta je obrazložio Državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dejan Novaković a tekst zakona su predstavila Gordana Petković, Radmila Šerović i Ivana Radosavljević iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine. U raspravi je učestvovalo oko 140 učesnika.
Kao predstavnik “Ambasadora odrzivog razvoja i životne sredine” prezentaciji i javnoj raspravi je prisustvovala i dr Hristina Stevanović Čarapina, Predsednik Nacionalnog Saveta.
Naše je mišljenje je da je potrebno da SVE IZMENE ZAKONA prate i TABELE USAGLAŠENOSTI SA PROPISIMA EU, da ne bi u narednom periodu došli u situaciju da smo dalje, umesto bliže EU.
UN konkurs za takmičenje crteža na temu “otpad od hrane”
UNEP je objavio poziv deci od 6 do 14 godina da učestvuju na 23. međunarodnom takmičenju crteža na temu otpad od hrane. Crteži treba da stignu u UNEP Regionalnu kancelariju do 15. marta 2014. godine. Detalji o Konkursu se mogu pogledati u brošuri 23rd Painting competition .
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine , kao UNEP akreditovana organizacija, promoviše ovaj konkurs da bi ohrabrili mlade iz Srbije da učestvuju. Posebno ohrabrujemo Eko-škole da se uključe.
Plenarno predavanje na 8. SIMPOZIJUMU “RECIKLAŽNE TEHNOLOGIJE I ODRŽIVI RAZVOJ”
Po pozivu, Prof dr Hristina Stevanović Čarapina, održala je plenarno predavanje na 8. Simpozijumu “Reciklažne tehnologije i održivi razvoj”, koji je održan od 3. do 5. jula 2013. godine u hotelu “Jezero” na Borskom jezeru. Naslov rada koji je prezentovala je POUZDANOST PODATAKA O GENERISANJU OTPADA U PRIMENI LCA KAO PREDUSLOV U PROCESU DONOŠENJA ODLUKE O UVOĐENJU RECIKLAŽE U OPŠTINI BOR, a koautori su: Jasna Stepanov, D. Prokić, Ljiljana Ćurčić, Nataša Žugić Drakulić, Anđelka Mihajlov (većina iz ekspertskog tima Ambasadora održivog razvoja i životne sredine). Saopšteni rezultati istraživanja daju neke od odgovora na pitanja do kojih se došlo u procesu ENV.net projekta.
Simpozijum tradicionalno organizuje Tehnički fakultet u Boru, Univerziteta u Beogradu.
Poruka EnE13/ENV.net Konferencije: struka, obrazovanje i partnerstvo treba da budu osnov akcija u životnoj sredini
Više od 120 učesnika Konferencije “Životna sredina ka Evropi”, koja je 10. juna 2013. godine održana u Beogradu, zalaže se da sektor životne sredine i aktivnosti uključenja životne sredine u ostale sektorske politike bude vođen aktivnostima zasnovanim na znanju i struci. Posebno je istaktnut značaj obrazovanja za životnu sredinu i održivi razvoj, kao i potreba opredeljenih sredstava i kontinuiteta. Različite značajne teme iz sektora životne sredine su predstavljene i diskutovane na konferenciji. Konferencija je evidentirana od IUNEP-a, kao događaj kojim se obeležava Svetski dan životne sredine.
Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Prof dr Zorana Mihajlović, u svom obraćanju, istakla je opredeljenost ka jačanju sektora životne sredine. Najviše pažnje je privukla njena izjava da će uskoro biti uspostavljen budžetski fond za životnu sredinu. Ministarka je podsetila da u oblasti zaštite životne sredine Srbije postoje tri prioriteta – pitanje politike upravljanja otpadom, pospešivanje reciklažne industrije i rešavanje ozbiljnih istorijskih zagađenja koje u našoj zemlji postoje decenijama. Ona je na kraju kazala da je osnovni zadatak ministarstva, kao i Vlade Srbije da zajednički rade na podizanju” ekološke” svesti i “ekološke” bezbednosti.Rukovodilac odeljenja za privrednu saradnju Ambasade Nemačke u Srbiji gdin Christoph Eichen posebno je istakao istakao je da je upravo zaštita životne sredine jedno od najzahtevnijih poglavlja u pristupanju Evropskoj uniji i da ključnu ulogu u sprovođenju propisa i standarda imaju lokalne vlasti.Predstavnik Delegacije EU u Beogradu, savetnik ministra Gdin Andrew Headey osvrnuo se na važnost kapaciteta za primenu propisa iz oblasti životne sredine, ukazujući na veoma značajne uloge lokalne samouprave, privrede i administracije na svim nivoima.Zamenik šefa UNDP za Srbiju Gdin Jürg Staudenmann , između ostalog osvrnuo se i na primere dobre prakse i moguća rešenja ponuđena u studiji o zelenoj ekonomiji, a koja je bila osnova platforme za učešće delegacije Srbije na Svetskoj konferenciji o održivom razvoju Rio+20.
U uvodnom delu učesnike su pozdravili i Prof. dr Ivica Radović, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zoran Sretić, predstavnik Kancelarije za Evropske integracije Vlade Republike Srbije, Klaus Schmidt (Klaus Šmit) – rukovodilac IMPACT projekta Nemačke organizacija za međunarodnu saradnju, Milana Hadžić, predstavnica sektora zaštite životne sredine, energetike i zdravlja, EPTISA – Regionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu i MISP projekta i mr Dušan Stokić, sekretar Odbora za životnu sredinu i održivi razvoj PKS.Konferenciju je zvanično otvorio Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine grada Beograda, čija je poruka o važnosti obrazovanja za životnu sredinu i zakonskih okvira za njeno ostvarivanje, naišla na veliku saglasnost učesnika konferencije.Konferencijom je u uvodnom delu predsedavala Prof dr Anđelka Mihajlov. Ostali predsedavajući i moderatori su bili mr Dušan Stokić, Prof dr Nataša Žugić Drakulić, Prof dr Hristina Stevanović Čarapina, Dragan Ranđelović, Sandra Radunović, dr Uroš Rakić i Dragana Grujičić. Rad konferencije se nastavio po Agendi (Agenda FINAL on 06 06, strane 2-8), a diskusija i razmena mišljenja produžila je trajanje konferencije za čitava 2 sata.Održavanje Konferencije su podržali: Eptisa Regional Office for SEE, Hemofarm fond i Coca Cola Hellenic, uz institucionalnu podršku Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja i NacionalnaeKomisije za saradnju sa UNESCO. Organizacija ENV.net okruglog stola je u okviru realizacije ENV.net projekta.
“Ambasadori održivog razvoja i životne sredine” i Privredna komora Srbije, zahvaljuju se svim učesnicima koji su značajno doprineli da ova konferencija bude izrazito uspešna.CD Zbornik radova je štampan. Momenti sa konferencije se mogu pogledati u galeriji slika.Selektovane prezentacije:
Hristina Stevanović Čarapina EnE13 -Uporedna analiza MFA,LCA i cistija proizvodnja
ENV.net EnE13 Natasa Zugic Drakulic – Analiza stanja eevropskih integracija za sektor zivotne sredine
Dragan Randjelović EnE13 – sekor zivotne sredine na lokalnom nivou
M Ignjatic EnE13-Procena i jacanje kapacit JLS
Radmila Marjanov Panjevic EnE13 – socijalno ekonomske dimenzije zivotne sredine
Draženko Bjelić EnE13 – Upravljenje otpadom u Republici Srpskoj
Milica Momčilović GREENWEB Concept PDF
Radomir Mijailović -EtoE2013-Emisije CO2 od automobila u Srbiji
Uroš Rakić EnE13 – Primena geografskih informacionih sistema u upravlјanju bukom
Tijana Djurović Zagadjivanje vodnih resursa na teritoriji opstine Cajetina
Branislav Vulević EnE13 Nejonizujuca zracenja
Milena Djurković ЕN13 Topciderska reka
Dodatna informacija za učesnike Konferencije – Za štampani CD Zbornik radova EnE13 konferencije, određena je katalogizacija od strane Narodne biblioteke Srbije:
CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд 502/504(082)(0.034.2) РЕГИОНАЛНА конференција Животна средина ка Европи (9 ; 2013 ; Београд) Životna sredina na lokalu - ENV.net okrugli sto [Elektronski izvor] : CD zbornikradova / Deveta regionalna konferencija Životna sredina ka Evropi EnE12, Beograd, 10.06. 2013. ; [organizatori Ambasadori održivograzvoja i životne sredine [i] Privredna komora Srbije] = Local Environment - ENV.netRoundtable : CD proceedings of papers / The Ninth Regional Conference Environment to Europe EnE13 ; [organized by Environmental Ambassadors for Sustainable Development [and]Serbian Chamber of Commerce]. - Beograd : Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, 2013 (Beograd : Ambasadori održivog razvoja i životne sredine). - 1 elektronski optički disk (CD-ROM) ; 12 cm Sistemski zahtevi: Nisu navedeni. - Nasl. sanaslovnog ekrana. - Tiraž 100. - Bibliografija uz većinu radova. ISBN 978-86-910873-7-11. Амбасадори одрживог развоја и животне средине (Београд)a) Животна средина - Заштита - Зборници COBISS.SR-ID 198903052 |
Svetski dan životne sredine: Ne bacaj hranu – baci lošu naviku
Asocijacija potrošača Srbije – APOS u saradnji sa Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine, na dan Svetskog dana životne sredine, održali su Konferenciju na temu: “Ne bacaj hranu – baci lošu naviku”
Skup koji je deo svestske kampanje “Think. Eat. Save” povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, organizovan je u sredu 5. juna, u Medija centru (Terazije 3) u Beogradu.
Na skupu su predstavljene:
– kampanje o značaju zdrave i umerene ishrane koje je sproveo APOS tokom projekta “Bezbedno je ukusnije” finansiran sredstvima EU
– preporuke Ambasadora održivog razvoja i životne sredine o odgovornom upravljanju otpadom od hrane
– primeri dobre prakse u Srbiji i edukacija potrošača i svih učesnika u lancu od njive do trpeze
Učestvovali:
Anđelka Mihajlov, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine – WED 2013 AnMihajlov
Lela Tasić, koordinatorka projekta APOS-a, PreporukeII_5.jun
Jovanka Nikolić, dipl. Pravnica APOS-a
Nina Miloš – iz humanitarne akcije “Solidarna klopica”
Igor Damjanić, koautor emisije “Potrošački reporter” na RTV Vojvodina.
Momenti sa Konferencije se mogu pogledati u galeriji slika.
Najava značajnih konferencija u oblasti životne sredine
ICEEM 07 -Poziv za učešće na Konferenciji o iženjerstvu i menadžmentu životne sredine (18-21 septembar 2013. ,Beč)
Rok za slanje proširenih apstrakta je 22. mart 2013. godine. Više o Konferenciji pogledajte na www.iceem.eu
_________________________________________
Regionalna konferencija “Životna sredina ka Evropi -EnE13“ , 10. juni 2013. godine u Beogradu (u prostorijama PKS) , kao jedan od događaja u okviru obeležavanja UNEP Svetskog dana životne sredine, kao i podrške približavanja Evropskoj uniji u sektoru životne sredine. Ove godine odabrana tematska oblast kao fokus je: životna sredina na lokalu. Prijava za učešće sa ili bez rada, kao i slanje apstrakta, odnosno rada je on-line, korišćenjem Emaila conference.ene13@gmail.com
Rok za dostavu apstrakta – do 200 reči: 25. april 2013. godine. Više na www.ambassadors-env.com
_________________________________________
Prva regionalna konferencije o Proceni uticaja na životnu sredinu – 18-21. septembar 2013., Zadar, Hrvatska , Više o konferenciji pogledajte na http://www.huszpo-konferencija.com/en
______________________________
The ISWA World Congress , 7-11 October 2013, Beč, Austrija , više na http://www.iswa2013.org/EN/StartpageEN.aspx
_________________________________________
Sardinia 2013 – Medjunarodna konferencija o upravljanju otpadom i deponijama (30. septembar – 4. oktobar 2013, Kaljari, Italija) ,
Više o Konferenciji pogledajte na http://www.sardiniasymposium.it/
__________________________________________
The EurAsia Waste Management Symposium, 28-30 April 2014, Istanbul Turska
Prijem apstrakta je do 13. septembra 2013. godine. Više o konferenciji pogledajte na http://www.eurasiasymposium.com/index.php
__________________________________________
Učešće na UNEP sastancima u Najrobiju, februar 2013. godine
Predsednica organizacije učestvovala je, na poziv, na Forumu i sastanku “Mreže ministarki i liderki životne sredine” , koji je odžan 17. februara 2013. godine u sedištu UNEP-a u Najrobiju, Kenija. Prof dr Anđelka Mihajlov je predsedavala Panelom “Hemikalije i opasan otpad”, na kome se posebno istaklo učešće žena sa aspekta upotrebe proizvoda sa opasnim hemikalijama, kao i uticaj odredjenih hemikalija na zdravlje. Održan je i zajednički sastanak “Mreže ministarki i liderki životne sredine” sa “Mrežom liderki iz oblasti poljoprivrede” (19. februara, UNEP, Najrobi).
Predstavljajući organizaciju Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, koja je akreditovana organizacija u UNEP-u , A.Mihajlov je učestvovala i na sastanku Globalnog foruma glavnih grupa i zainteresovanih strana (Global Major Groups and Stakeholders Forum- GMGSF-14) , kao i na istorijkom sastanku UNEP Upravnog Saveta (the UNEP Governing Council- GC-27/GMEF), koji je ove godine bio Prvi univerzalni sastanak (16-22 februar, 2013, Najrobi, Kenija). Međunarodna saradnja se unapređuje učešćem na ovim sastancima.
Delegaciju Vlade Republike Srbije predvodio je Ambasador Srbije u Keniji gospodin Ivan Živković.
Delegati su usvojili 13 odluka, koje se odnose, izmedju ostalog na:
– Medjunarodnu naučno-stratešku Platformu o biodiverzitetu i ekosistemskim uslugama (IPBES);
– koordinaciju unutar UN sistema, uključujući i EMG;
– okeane;
– oblast održiva potrošnja i proizvodnja;
– zelena ekonomija u kontekstu održivog razvoja, održivi razvoj;
– ojačanja pravednosti, institucija i zakona;
– stanje životne sredine; i
– hemikalije i otpad (i).
Zaključci sa sastanaka se mogu pogledati na www.unep.org , a neki momenti sa učešća na sastancima u Galeriji slika.
Pre toga, organizacija je akreditovana i uzela je učešće na Rio+20 Konferenciji.
Program obrazovanja
U okviru Programa obrazovanja, u oblastima životne sredine i održivog razvoja, realizuju se ciljevi:
- obrazovanje i obuka na svim nivoima kao javnog interesa (i to u obliku neformalnog obrazovanja i obuke, učešća u formalnom obrazovanju i obuci, kao i obuka i obrazovanje za ceo život-permanentno), a posebno razvoja silabusa i sprovođenje programa obrazovanja, u oblasti upravljanja i menadžmenta životne sredine i održivog razvoja, primene nacionalnog, EU i globalnog zakonodavstva, upravljanja otpadom, hemikalijama, biodiverzitetom, integralnom prevencijom i kontrolom zagađenja, standardima, zelenom ekonomijom, klimatskim promenama, zelenim javnim nabavkama, učešćem javnosti u odlučivanju, ukljucujuci on-line i elektronske metode, kampove I letnje-skole, skole u prirodi, kao i prikupljanje sredstava i utrosak istih na ulaganje u kadrove, nagrade, stipendije, pomoci, fondove, opremu I prostor, u funkciji realizacije ciljeva;
- izradu i učešće u izradi projekata, studija, planova, analiza, strategija i zakonskih rešenja;
- saradnju sa odgovarajućim naucnim, stručnim, privrednim i drugim organizacijama i organima na realizaciji zadataka od zajedničkog interesa;
- organizovanje i sprovođenje stručnih ispita u saradnji sa nadležnim državnim organima za izdavanje odgovarajućih uverenja i licenci za rad u oblasti procena uticaja na zivotnu sredinu i strateskih procena uticaja u skladu sa zakonom;
- organizovanje i sprovođenje eko-sertifikacije u saradnji sa nadležnim državnim organima za izdavanje odgovarajućih uverenja u oblasti procena ispunjenosti medjunarodnih standarda i programa u vezi sa zivotnom sredinom i odrzivim razvojem;
- dodelu odgovarajućih nagrada i priznanja za uspešna dostignuća u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine.
Radi ostvarivanja svojih ciljeva Udruženje izmedju ostalog prati naučnu i stručnu literaturu u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, organizuje, samo ili u zajednici sa drugim organizacijama, stručne skupove, savetovanja, seminare i druge oblike edukacije, objavljuje publikacije o pitanjima koja se odnose na razvoj i primenu tehničkih i drugih nauka u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine, u skladu sa zakonom, radi na unapređenju socioloških i ekonomskih aspekata odrzivog razvoja, sarađuje sa univerzitetima, fakultetima, školama, stručnim udruženjima i drugim srodnim organizacijama u zemlji i inostranstvu, daje stručne ekspertize, arbitraže, pruža savete, mišljenja i ocene, bavi se istraživanjima i razvojem u multidisciplinarnim, prirodnim, tehnicko-tehnoloskim, biotehnoloskim, tehnickim i drustvemim naukama, razvija međunarodnu (globalna, EU) i regionalnu saradnju, razvija partnerstvo sa drugim organizacijama i institucijama u zemlji, i dr.
__________________________________________
Realizacija medjunarodnog Programa eko-škole, realizuje se u okviru ovog programskog usmerenja.
Udruženje je:
– nacionalni je insitucionalni član medjunarodne Fondacije za ekološku edukacuju (FEE) , http://www.fee-international.org/en/Menu/Members+%232/Full+%26+associate
_________________________________________
EKO-ŠKOLE: OTVOREN POZIV ŠKOLAMA DA SE PRIJAVE
Pozivamo škole i vrtiće da se PRIJAVE ZA UČESTVOVANJE U SPROVOĐJENJU MEĐUNARODNOG PROGRAMA “EKO-ŠKOLE“. Zainteresovane škole i vrtići se mogu detaljnije informisati slanjem upita na fee.srbija@gmail.com
Medjunarodni program Eko-škole obuhvata predškolsko, osnovnoškolsko, srednjoškolsko i visokoškolsko obrazovanje, i predstavlja dopunu i dodatnu vrednost redovnog nastavnog programa obrazovnih institucija koje su opredeljene da đake i studente uče odgovornom upravljanju otpadom, uštedi energije i vode, zaštiti biljaka i životinja, odgovornom postupanju novcem i resursima, kao i ekološki odgovornom ponašanju za budućnost. U okviru pilot projekta, koji je u 2012. godini podržao Centar za promociju nauke, a u partnerstvu sa Savezom učitelja Srbije i Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, FEE Nacionalni operator za Srbiju je uspeo da Srbiju ucrta u mnogobrojne zemlje u svetu koje jednobrazno sprovode međunarodni program Eko-škole. Sprovodjenje programa u Srbiji ima veliki potencijal u obrazovanju mladih kao generacija koje će u budućnosti biti donosioci odluka u odgovornom postupanju novcem i ekološki odgovornom ponašanju.
Imamo ekspertizu i rezultate u mnogim oblastima
Imamo ekspertizu i rezultate u oblastima:
Procena uticaja na održivi razvoj (SIA),
Prirodni resursi / efikasno korišćenje resursa
Naučni signali
Ambasadorka osvojila drugo mesto na konkursu za zelenu ideju
Usvojen je Program promocije nauke
:::::::: Stavovi i vesti:
U noći istraživača: jedan na jedan sa naučnikom
AOR među institucijama u Nacionalnom metaregistru za informacije o životnoj sredini
EurAsia 2014: Istraživački tim AOR na konferenciji u Istanbulu
Scientific signals No 4: Evaluacija dugoročnih uticaja termoelektrana koje koriste lignit na životnu sredinu
Održive deponije i upravljanje otpadom
Procena uticaja na životnu sredinu i socijalna procena uticaja, značenje i okvir
Istraživački rezultati predstavljeni na međunarodnoj konferenciji ICEEM/07, septembar 2013. godine, Beč (oblasti: otpad i vode)
Rangiranje univerziteta 2013. godine
RECIKLAŽNE TEHNOLOGIJE I ODRŽIVI RAZVOJ
Studijsko putovanje u vezi zaštite od poplava
Bezbedne hemikalije i proizvodi – prioritet posle 2015. godine
Održivo korišćenje prirodnih resursa
________________________________
Naučni signali No 3: Nauka o životnoj sredini u totalu
Nataša Žugić-Drakulic, članica AOR, ENV.net Nacionalni koordinator, koautor je rada:
Using diatoms to monitor stream biological integrity in Eastern Canada: An overview of 10 years of index development and ongoing challenges
objavljenog u respektivnom naučnom časopisu Science of the Total Environment.
Više o radu: http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0048969713005263
________________________________
Naučni signali br 2: Uvažavanja
Hristina Stevanović Čarapina, Predsednica Saveta AOR
- Član Naučnog odbora konferencije: INTERNATIONAL SCIENCE CONFERENCE “REPORTING FOR SUSTAINABILITY”, 7– 10 Maj, 2013, Hotel Mediteran, BEČIĆI, Crna Gora
Anđelka Mihajlov, Predsednica AOR
- Član međunarodnog naučnog saveta konferencije : Sardinia 2013 – 14th International Waste Management and Landfill Symposium, Forte Village – S.Margherita de Pula, Italija, 30.09-4.10 2013
- Član Naučnog odbora konferencije:First Regional Conference on Environmental Impact Assessment, Zadar, Hrvatska, 18-21 Septembar 2013
- Član Naučnog odbora konferencije: EUROASIA WASTE MANAGEMENT SYMPOSIUM, 28-30 April 2014, Istanbul Turska
___________________________________
Naučni signali br 1:
Programi upravljanja ribarskim područjem se donose da bi se poštovali
Zaštita životne sredine u zaštićenim prirodnim dobrima mora biti uskladjena i harmonizovana sa Programom upravljanja ribarskim područjem koje se u tom zastićenom dobru nalazi. Ukazujemo na naučne signale posledica nepridržavanja Programa upravljanja ribarskim područjem u zastićenom Predelu izuzetnih odlika “Klisuri reke Gradac”.
Naučni signali ukazuju na potpunu promenu populacione strukture autohtone linije dunavske potočne pastrmke, a posebno uzrasne strukture, sa nepovratnim onečišćenjem njenog genofonda neovlašćenim uvodjenjem matičnih primeraka potočne pastrmke atlantske linije iz ribnjaka O ovome postoji naučno saopštenje dato 2010. godine u Yellowstone-u na Wild Trout Symposium X – “Conserving Wild Trout”, Proceedings, pp.354
