Učestvujemo na međunarodnoj konferenciji u Sloveniji
Na poziv organizatora, učestvujemo na Konferenciji “SPLETNA MEDNARODNA KONFERENCA »Z LOKALNO PRIDELANO HRANO IN GIBANJEM DO ZDRAVEGA ŽIVLJENJSKEGA SLOGA«, 8.-11. juna 2020, Slovenija.
Učestvujemo sa predavanjem, odnosno prezentacijom KLIMATSKE PROMENE-ODGOVARNA ISHRANA, a autori su A.Mihajlov, A.Puđa, B.Knežević i A.Mladenović.
Prezentacija je predavanje u okviru projekta: “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372).
Odgovorna ishrana
U okviru projekta “Kao potrošač, budi deo promena!”, podržanog od strane C&A Fondacije u okviru globalne kampanje “Budi promena!”, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine izdali su publikaciju “Odgovorna ishrana”, autora Anđelke Mihajov i Ane Puđa.
Analiza predstavljena u ovoj publikaciji ima, pored predgovora, pet celina:
-uvodna razmatranja,
-saveti za odgovornu ishranu,
-nauka i istraživanja potkrepljuju savete za odgovornu ishranu (održivo korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene, upravljanje otpadom i hemikalijama, otisak – ono što je dobro za mene dobro je i za planetu, ciljevi održivog razvoja),
-pokazni primer: užina za vreme školskog odmora,
-zaključna razmatranja: imati više ne znači imati bolje.
Prikazana naučna saznanja korišćena su radi potkrepljivanja prikazane veze: ishrana – prirodni resursi -klimatske promene – otpad i hemikalije – ciljevi održivog razvoja.
U publikaciji su korišćeni primeri dobre prakse u okviru međunarodnog programa Eko-škole, koji se od 2012. godine realizuje u Srbiji. Trenutno je u programu 125 obrazovno-vaspitnih institucija, koje svojim aktivizmom doprinose očuvanju životne sredine i podstiču odgovorno ponašanje lokalnih zajednica prema resursima.
Kao potrošač, budi deo promena!
U kampanji Odgovorni stil života ,,Kao potrošač, budi deo promena!” koju podržava C&A fondacija, fokusirali smo se na ponovnoj upotrebi tekstila kako bi pokazali da tekstil nije otpad. Zavisno od ideja i kreativne inspiracije možemo od njega stvoriti različite nove stvari koje možemo opet koristiti, pa čak i prodati. Naše Eko-škole su tako mogle da zarade novac i ulože dalje u svoje aktivnosti.
Osim tekstila i odeće, ovu kampanju želimo da povežemo i sa održivom proizvodnjom i konzumacijom hrane, odgovarajući na pitanje: Da li jedemo odgovorno?
Pre svega nas zanima šta naša deca jedu u školama, koliko je to održivo, može li se to promeniti?
Kroz Eko-škole i angažovanje đaka i nastavnika saznaćemo koliko su naši životni stilovi održivi i da li možemo da promenimo naš potrošački obrazac, ako naučimo više o tome odakle dolazi hrana koju jedemo i odeća koju nosimo. Eko škole imaju veliki potencijal, jer pružaju pregršt ideja i aktivnosti i time stiču veliku snagu kojom mogu da promene živote na bolje u zajednici u kojoj su smeštene.
Širenje ideje o održivom načinu života na principu održive potrošnje i o odgovornoj ishrani kao i odevanju, glavni su ciljevi kampanje koju podstiče C&A fondacija.
Ohrabljujemo naše Eko-škole da u svoje aktivnosti uvrste dane održive ishrane. Vaše objave ćemo rado podeliti i budite slobodni da koristite oznake kao što su: #CAFoundation #AsTheConsumerBeTheChange #EcoSchoolsSerbia , koje su čak jako poželjne. Radujemo se vašoj kreativnosti!
#AsTheConsumerBeTheChange
Međunarodni DAN VODA
Voda je hrana – Voda je priroda – Voda je zdravlje
Obeležili smo radno međunarodni dan voda . Pogledajte momente sa Ade Ciganlije…….
.
Otvoreni univerzitet: Da li nam je važna životna sredina?
Prenosimo tekst koji je objavljen na sajtu Otvorenog univerziteta:
Da li se sećate da postoji u fizici zakon spojenih sudova. Čak i ako se ne sećate iz fizike znate ga sigurno iz prakse: kada „pretačete“ iz jednog otvorenog suda u drugi i povežete dva suda , onda tečnost prelazi iz jednog u drugi sud dok se nivo tečnosti u oba suda ne izjednači. Postavimo sebi iskreno pitanje – šta svako od nas čini da pokaže da su nam važne čiste ulice, zdrava hrana, nezagađen vazduh i neuprljana voda? Da nastavim – kada ste poslednji put čuli od političara da je životna sredina važna? Imam i dodatno pitanje – kako onda mislite da novac (investicije) „prepozna“ problem održivog razvoja (rasta) i životne sredine ako te problem niko nije stavio medju prioritete. Ako životna sredina nije prepoznata kao prioritet, nema ni radnih mesta za različite profile stručnjaka u ovom sektoru.
Novac i novčani tokovi ne umeju sami po sebi da misle – mi ih usmeravamo. Pravi pokazni primer zakona spojenih sudova u savremanoj praksi.
Dakle, da se vratim na poentu: ako održivi razvoj nije prioritet, neće imati ko i kako da prihvati investicije za poboljšanje životne sredine u kojoj živimo i za prirodne resurse koje treba da čuvamo i za našu decu i naredne generacije. A ako imamo znanje, viziju, strategiju, onda, pa onda možemo da primenimo opet malo fizike i principom na primer hidraulične prese – malom silom (stavljanjem održivog razvoja i životne sredine medju prioritete) da ostvarimo velike rezultate.
I zato vi već danas odlučite da pijete vise soka od jabuke, višnje ili maline, a manje soka od pomorandže i ananasa (ovo traži da vam objasnim životni ciklus proizvoda) i kupujete proizvode nastale u procesima prijateljskim životnoj sredini! I jasno i glasno budite promoter misije da je održivi razvoj i životna sredina prioritet medju prioritetima.
Anđelka Mihajlov,
Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine
2014. godina će biti važna: Ciljevi Održivog Razvoja se uobličavaju i odrediće procese na globalnom nivou u narednoj deceniji
Ciljevi Održivog Razvoja ( Sustainable Development Goals – SDG ), kao dokument koji se dogovara u širokom procesu i koji kada ga kroz sistem UN usvoje države sveta, počinje da ima svoje obrise.
Kao Tim AOR/CE, koji u okviru svojih kapaciteta i mandata, prati i učestvuje u procesu, želimo da ukažemo da je jako teško pratiti sve procese koji paralelno teku ( na primer Radna grupa SDG OWG, Panel na visokom nivou – the High Level Panel, temetske konsultacije u samim zemljama, uključujući Srbiju, procesi u okviru različitih UN agencija i programa, procesi u okviru Glavnih grupa – the Major Groups, gde spadaju NVO, instituti i naučne i istraživačke organizacije, kao i različitih koalicija koje se formiraju).
Ono što je sigurno da vlade u državama članicama UN su odlučujući faktor kako će izgledati dokument “pravila ponašanja u ostvarivanju razvoja nakon 2015. godine”. Krajem februara ili početkom marta 2014. godine, očekuje se prvi nacrt dokumenta (koga priprema SDG OWG, i u kojoj aktivno učestvuje 70 zemalja). Posle diskusije, očekuje se da dokument-izveštaj bude spreman za Generalnu Skupštinu UN septembra 2014. godine..
U ovom trenutku se još uvek nezna kako će izgledati taj set ciljeva. Čini da najveće šanse da se dogovore kao globalni ciljevi imaju:
– Zdravlje
– Obrazovanje
– Voda
– Hrana
– Siromaštvo.
Velike diskusije i usaglašavanja teku oko mogućih dogovora za ostale ciljeve, među kojima:
– Energija
– Zapošljavanje
– Urbani razvoj
– Globalna saradnja
– Okeani
– Šume
– Pomoć kod udesa I nepogoda
– Mir i bezbednost
– Biodiverzitet
– Klimatske promene.
Ima i ciljeva za koje se predlažu da budu “horizontalni”, kao na primer:
– Rodna ravnopravnost
– Upravljanje – institucionalni okviri (Governance)
Brojčane vrednosti – kvantitativno određenje za ciljeve se pokazuje kao težak process na globalnom nivou.
Za indikatore se u ovom trenutku čini da će dogovori ostati za kasnije, obzirom da mnoge države zastupaju stav da su značajan broj indikatora specifični za pojedinačne države i da ih je teško generalizovati do globalnog nivoa.
Ne-vladini učesnici u procesu su do sada, čini se, više diskutovali ciljeve međusobno, a mnogo manje sa predstavnicima državama. Očekuje se intenziviranje komunikacije vlade-nevladin sektor u 2014. godini.
U korpusu pitanja za koje se još nezna da li će se dogovoriti je i preporučeno institucionalizovanje Visokog komesara za buduće generacije ( High Commissioner for Future Generations ).
“May be we have different personal goals and interests – but, we have ONLY ONE EARTH”, Prof Andjelka Mihajlov , Environmental Ambassador for Sustainable Development, addressing SDGs process, 2013