Radno i sa puno poruka učesnika Konferencije “Životna sredina ka Evropi”

EnE14/ENV.net Konferencija “Životna sredina ka Evropi”,  održana je 5, juna  2014. godine u PKS. Učesnici Konferencije (oko 200 upisanih učesnika) jedinstveni su bili u tome da životna sredina kao sektor treba da bude značajan prioritet u procesu pregovaranja sa EU. Konferencija je događaj kojim je obeleđen Svetski dan životne sredine.

“Poglavlje 27 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom koje se odnosi na ekologiju jedno je od najzahtevnijih i najskupljih i Srbiji predstoji “trnovit” put prilagođavanja evropskim standardima, ocenili su učesnici konferencije “Životna sredina ka Evropi”, odžane u Privrednoj komori Srbije povodom Međunarodnog dana životne sredine. 

Šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat kazao je da će od 2014. do 2020. godine od 200 miliona evra iz pretpristupnih fondova, znatan deo biti namenjen ekologiji. On je izrazio očekivanje da će Srbija uspešno odgovoriti izazovima koje nosi usklađivanje domaćih sa zahtevnim propisima EU u oblasti životne sredine.

Janmat je napomenuo da postoji tranzicioni period za sprovođenje pojedniih standarda koje predviđa pregovaračko poglavlje 27, a koje su mnoge zemlje, a poslednja Hrvatska, koristile prilikom pristupanja EU.

On je rekao da je važno uspostaviti jasan plan investicija u ekologiji i napraviti “zrele ” projekte kao i da postoji poseban fond iz koga bi se finasirali ekološki projekti.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović  rekla je da je pregovaračko poglavlje 27 naskuplje, najzahtevnije i najteže, te da obuhvata dve trećine propisa i standarda koje treba uskladiti sa EU.

Potrebno je 10,5 milijardi evra za puno usaglašavanje ekoloških propisa, kazala je Božović, dodajući da i vlada i civilni sektor i privreda treba da sarađuju na tom putu. ”   Preuzeto sa 

 

 

 

 

 Konferencija je okupila predstavnike vladinog i nevladinog sektora, međunarodnih institucija i privrednih asocijacija koji su tokom jednodnevne diskusije pokušali da daju odgovore na pitanja kako da budemo efikasniji u zaštiti životne sredine i odgovorniji prema prirodi koja je, prema rečima Irene Vojačkove Solorano, predstavnice UN u Srbiji, „tu pre i posle nas, a mi smo samo putnici kroz vreme“. “Što više razumemo prirodu, bolje ćemo moći da se zaštitimo od njenih duhova. Kada pogledamo poplave i klizišta, vidimo da se mnogo toga moglo sprečiti. Zapušteni kanali su znak da ne brinemo o otpadu i ne recikliramo dovoljno, a klizišta da su kuće neplanski građene”, istakla je Irena Vojačkova Solorano, visoka predstavnica UN u Srbiji. Kako je ukazala, oporavak od poplava biće dugotrajan i podrazumeva regionalnu saradnju jer su elementarne nepogode pogodile više susednih zemalja.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović istakla je da pregovaračko poglavlje o ekologiji obuhvata dve trećine propisa i standarda koje treba uskladiti sa EU za šta je potrebno 10,5 milijardi evra. Kako je ukazala, u tom procesu neophodna je saradnja i zajedničke aktivnosti vlade, civilnog sektora i  privrede.
 
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović ukazao je na ogroman značaj održivog razvoja u savremenom svetu, istakavši da EU prednjači u tom pravcu. Početkom 20. veka bilo je vrlo malo automobila, 2015. godine biće ih 755 miliona, a za dve tri decenije samo Kina će imati toliko vozila. Danas se više prostora koristi za parkiranje automobila nego za zelene površine, podsetio je Radović.
 
Od 2014. do 2020. Srbiji će biti na raspolaganju 200 miliona evra iz predpristupnih fondova i znatan deo će biti  namenjen ekologiji, rekao je Frek Janmat, predstavnik Delegacije EU u Srbiji i izrazio očekivanje da će naša zemlja uspešno dogovoriti izazovima koje nosi usklađivanje domaćih sa zahtevnim propisima EU. Janmat je napomenuo da postoji „tranzicioni period“ za sprovođenje pojedinih standarda koje predviđa pregovaračko  poglavlje 27, a koje su mnoge zemlje, a poslednja Hrvatska, koristile. Važno je uspostaviti, rekao je zvaničnik EU, jasan plan investicija u ekologiji i napraviti „zrele” projekte koji bi se finansirali iz nekog posebnog fonda.
 
Gabrijela Beneman iz nemačke ambasade u Beogradu, naglasila je da su ekonomija i ekologija  povezane i moraju da sarađuju. U Nemačkoj su 80-ih godina prošlog veka uvedeni strogi ekološki zakoni koji su naterali privredu da nađe tehnološka rešenja i prilagodi se tim pravilima. Zahvaljujući tome, nemačke kompanije su danas jedan od najvećih izvoznika tih savremenih tehnologija, dodala je ukazala je Beneman.
 
Siniša Mitrović, savetnik predsednika PKS, rekao je da je cilj konferencije „Životna sredina ka Evropi” da nađemo način kako da se društvo transformiše i odgovori izazovima sa kojima se suočava. Vreme je da se „oplanetimo“, rekao je Mitrović i izrazio očekivanje da će skup u PKS koji beleži jubilej, 10 godina, iznedriti nove vizije i ekološke doktrine.
Svetski dan životne sredine 5. juni je prilika da u Srbiji ponovo ukažemo da je životna sredina važan segment razvoja društva, istakla je predsednica strukovne organizacije Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, Anđelka Mihajlov.  „Svake godine, svuda i svako od nas treba nešto da preduzme“ – ove godine, zbog činjenice da je nivo mora u globalnim razmerama porastao za 10 do 15 santimetara u poslednjih 100 godina, osnovna tema Svetskog dana životne sredine je i uticaj klimatskih promena na mala ostrva, od kojih se za neka predviđa da će ih mora i okeani prekriti. Zato je jedan od zvaničnih slogana za 2014. godinu „ da podignemo svoj glas, a ne nivo mora“, rekla je Mihajlov. Ona je dodala da bi za Srbiju, koju je pogodila neviđena katastrofa u vidu poplava dobro došao i slogan „ da podignemo glas, a ne nivo vode“ i da aktivnostima zasnovanim na znanju rešimo upravljanje vodama na održiv način. Zbog posledica lošeg postupanja čoveka prema okruženju, kako je rekla, promene našeg odnosa prema životnoj sredini su neminovne.

Prema njenim rečima, stručnjaci kažu da će  pregovori u vezi Poglavlja 27 sa EU  biti jedni od najtežih, zato što zadiru u nadležnost mnogih ministarstava, sa značajnom odgovornošću ministarstva finansija. Jedna trećina zakona u EU se odnosi na životnu sredinu i zato naša zemlja za pregovore mora biti spremna, kako u naučnom, tako i organizacionom smislu, ističe Mihajlov.

Preuzeto sa

______________

Izbor prezentacija sa Konferencije (svi radovi se nalaze u Zborniku radova konferencije):

Negotiating chapter 27: process and challenges, Arunas Kundrotas, Senior adviser on EU integration, ENVAP project, Jovana Majkic, Coordinator of Negotiaton Group 27, Ministry of Agriculture and Environmental Protection

EMAS-Dobrodosli u EU! / EMAS III – WELCOME TO EU!, DRAGANA PETROVIĆ, VICTORIA CONSULTING D.O.O./ EMAS NACIONALNI EKSPERT NA PROJEKTU EU: LAW ENFORCEMENT IN THE FIELD OF INDUSTRIAL POLLUTION CONTROL, PREVENTION OF CHEMICAL ACCIDENTS AND ESTABLISHING THE EMAS SYSTEM IN SERBIA,EUROPEAID/131555/C/SER/RS., BEOGRAD

Climate change and economy: TOURISM ASPECTS FOR GREECE, A.V. Michailidou, Ch. Vlachokostasa, Ch.-T. Tsourdioua, D. Spyridia, G. Baniasb, Ν. Moussiopoulosa, Laboratory of Heat Transfer and Environmental Engineering, Aristotle University Thessaloniki; School of Economics and Business Administration, International Hellenic University, Thermi, Greece

Multicriteria Prioritization of the Flood Management Projects in Republica Srpska using PEPA Methodology,  Merih Kerestecioglu, Mihajlo Stevanović, Ljiljana Stojić, Vassilis Evmopidis, COWI IPF Consortium ,Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management of Republika Srpska

Aktivnosti Zavoda za zaštitu prirode Srbije u oblasti zaštite prirode, Poglavlje 27, Verica Stojanović, član radne grupe za Poglavlje 27

ENV.net projekat : NAPREDAK I IZAZOVI / ENV.net Project: Progress and Chalanges,  Nataša Žugić-Drakulić i Filip Jovanović, Naconalna koordinatorka i asistent projekta Development of ENV.net in West Balkan and Turkey: giving citizens a voice to influence the environmental process reforms for closer EU integration – Ambasadori održivog razvoja i životne sredine/Environmental Ambassadors for Sustainable Development

 Moj izbor, moje pravo–zdrava životna sredina!,  Zorica Stevanović, Centar za razvoj građanskog društva “PROTECTA”, Niš

Vrste biljaka i životinja značajnih za zaštitu prirode u EU (    Special Concern in EU  ), Gabor Mesaroš, Udruženje za zaštitu i razvoj okruženja i graditeljskog nasleđa – Protego, Subotica

Učestalost prekoračenja GV PM10 – poređenje stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji i EU,  Anđelka Radosavljević, Tihomir Popović, Lidija Marić Tanasković, Biljana Jović, Agencija za zaštitu životne sredine

MEDJUNARODNI PROPISI O UČEŠĆU JAVNOSTI U DONOŠENJU ODLUKA I REPUBLIKA SRBIJA, TINA JANJATOVIĆ, MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE , DRAGOLJUB TODIĆ, INSTITUT ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU, BEOGRAD

 SRBIJA U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA I ZNAČAJ PRIMENE EMS U ORGANIZACIJAMA LOKALNE SAMOUPRAVE, Novica Staletović, Nataša Borojević, Violeta Ćulibrk, Srđan Kovačević, UnivErzitet Union-Nikola Tesla, Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine, Beograd; SO Plandište:  EPS JP PK, Beograd

Rezultati i problemi u sprovodjenju IPA programa PREKOGRANIČNE  SARADNJE OD ZNAČAJA ZA OBLAST ŽIVOTNE SREDINE I POGLAVLJE 27, MLADENKA IGNJATIĆ, DRAGOLJUB TODIĆ, ISTRAŽIVAČKI FORUM EVROPSKOG POKRETA U SRBIJI

 Promena ekoloske svesti građana Bora od LEAP-a 2003. do LEAP-a 2013, Dragan Ranđelović, Milan Trumić, Toplica Marjanović, Ljiljana Marković Luković, Maja Trumić, Društvo mladih istraživača Bor

Application of geographic information system (GIS) in environmental monitoring, PRIMENA GIS SISTEMA U PROCENI EKOLOŠKE BEZBEDNOSTI  , Uroš Rakić, Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” Beograd

Assessing Territorial Attractiveness in South East Europe – Attract SEE /Ocena atraktivnosti teritorija Jugoistocne Evrope, Projekat,  Blaž Barborič, Geodetski institut Slovenije, Republička agencija za prostorno planiranje

Eko standardi kao konkurentska prednost u hotelijerstvu i turizmu, Jovana Stevanovic, Ratko Trifunovic, Milica Petrovic, Marija Kostic, Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjackoj Banji, Vrnjacka Banja

Male vodene povrsine  U KONTEKSTU KLIMATSKIH PROMENA, Radmila Marjanov Panjević, Ines Trivan Krivo, Ante Stantić, JP „ Zavod za urbanizam Grada Subotice

PRAKTIČNI REZULTATI USAGLAŠAVANJA SADRŽAJA ARSENA U PIJAĆOJ VODI Vojvodine sa zahtevima direktive 98/83/EC, Andrej Kukučka, Udruženje zaštite životne sredine RIO , Nov Sad

 Uticaj deponije na zagađivanje podzemnih voda , Draženko Bjelić, Dragana Nešković Markić, J.P.’’DEP-OT’’ Regionalna deponija Banja Luka

EMERGENTNE SUPSTANCE i istraživanja 2020, Mirjana Vojinović Miloradov, Ivan Španik, Ivana Mihajlović, Olga Vyviurska, Draginja Kalinić, Jelena Radonić, Maja Turk Sekulić, Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu; Slovački Tehnološki Univerzitet u Bratislavi, Institut za analitičku hemiju, Univerzitet u Bratislavi, Slovačka

Primena biootpada kao heterogenog katalizatora u proizvodnji biodizela, Sofija Miškov, Ivona Radović, Mirjana Kijevčanin,  Tehnološko – metalurški fakultet Beograd

 Dinamika aeroalergenog polena u Subotici , Nataša Čamprag Sabo, Zavod za javno zdravlje Subotica

ENERGETSKA REHABILITACIJA ZGRADA I BEZBEDNOST OD POZARA,  Mirjana Laban, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Srbija

 ARHUSKA KONVENCIJA – ZAKONSKA REGULATIVA ČIJOM PRIMENOM SE U TOKU INVESTICIONE REALIZACIJE U RUDARSTVU DOBIJA KVALITETNA PROJEKTNA DOKUMENTACIJA,  Nenad Nikolić, Nataša Đereg, Mioljub Stanković, Jovica Veljučić – Kerčulj, NVO „Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA“;Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR“, Subotica; . Privredno društvo ”Termoelektrane – Kopovi Kostolac“ Kostolac d.o.o

 STAVOVI I ZNANJA UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA O EFEKTU STAKLENE BAŠTE, Nataša Bukumirić, Vesna M. Alivojvodić, Šimon A. Đarmati, Beogradska politehnika, Beograd

Proucavanje ekologije u vrticima u Hrvatskoj, Zrinka Sablić, Klara Lisec, Veleučilište VERN’, Zagreb

 Potreba ZA UVOĐENJEM PERMANENTNOG EKOLOŠKOG OBRAZOVANJA NA PRIMERU SREDNJIH STRUČNIH ŠKOLA, Marija Đurković, Elektrotehnička škola ”Nikola Tesla” Beograd

Gde smo bili, gde smo sada i kuda idemo?, Aleksandar Savić, Dragan Knežević, TS Rade Koncar Beograd

  _________________________________________

Konferencija je bila propraćena i u medijima 1 , 2 , 3 , 4 , 5 , 6 , 7 , 8 , 9, 10 , 11 , 12 , 13 , 14 , 15

 

Momenti sa Konferencije