EKO-SISTEM I “ZELENA STOLICA”: PROJEKAT „GRADOVI SPREMNI ZA KLIMATSKE PROMENE“
Konsultacije i radionica za pripremu predloga Strateškog plana mreže “Zelena stolica” organizovani su u okviru trećeg ciklusa EKO-SISTEM programa podrške „Gradovi spremni za klimatske promene“, u oktobru 2023. godine. Vodeći partner je Centar modernih veština, a partneri Arhus centar Novi Sad, Fondacija BFPE za odgovorno društvo i Ambasadori održivog razvoja i životne sredine. Cilj projekta je bio dalje unapređenje rada i osnaživanje mreže „Zelena stolica“. Ovoga puta tema projekta su prilagođavanje klimatskim promenama na lokalnom nivou.
U sredu 31. maja 2023. na konferenciji „EKO+SISTEM – Dobro upravljanje životnom sredinom“ potpisani su ugovori i projekat je zvanično počeo. Zelena stolica je jedna od deset podržanih mreža.
Tokom implementacije projekta, održane su konsultacije sa predstavnicima lokalnih zajednica: Kruševac, Pirot, Požega, Sremska Mitrovica i Subotica, kako bi se podstaklo zagovaranje na lokalnom nivou, vezano za prilagodjavanje i ublažavanje klimatskih promena.
Predstavnica Ambasadora održivog razvoja Aleksandra Mladenović radila je na pripremi modela lokalne inicijative za grad Kruševac, koja sadrži mere za ublažavanje klimatskih promena na lokalnom nivou. Kao deo mentorskog rada, održana su dva on-line tematska sastanaka, na kojima je pružena mentorska podrška timu za sačinjavanje lokalne inicijative, koja uključuje koncept mera koje će predložiti jedinici lokalne samouprave. Mentorski rad rezultirao je većoj koheziji lokalnog tima, jačanju međusobne komunikacije i postizanju dogovora o zajedničkoj klimatskoj akciji na lokalnom nivou.
Predlog mera i preporuka za prilagođavanje klimatskim promenama i ublažavanje uticaja klimatskih promena, za jedinice lokalne samouprave
Opšte mere
- Uključiti set mera i preporuka za prilagođavanje na klimatske promene prilikom izrade prostorno-planskih i strateških dokumenata, Planova razvoja, Lokalnih akcionih planova zaštite životne sredine.
- Izgradnja, jačanje i unapređenje kapaciteta na opštinskom nivou za: a) adaptaciju na klimatske promene kako bi se adekvatne mere uvele u politike i proces donošenja odluka na lokalnom nivou, b) planiranje i sprovođenje klimatskih politika, kao i modelovanje GHG emisija na lokalnom nivou i c) prikupljanje, analizu i upotrebu podataka (sa fokusom na upotrebu GIS-a), naročito onih koji se tiču rečnih slivova, karti poplava, zona zaštite vodoizvorišta, zona rizika od erozije i sl.
- Organizovanje obuka i seminara o dostupnim fondovima predviđenim za realizaciju projekata koji su direktno vezani za klimatske promene (obnovljivi izvori, energetska efikasnost), zajednički treninzi i seminari u cilju jačanja institucionalnih kapaciteta i unapređenja multisektorske saradnje.
- Priprema edukativnih priručnika kako bi se poboljšalo razumevanje ranjivosti pojedinih sektora na uticaje klimatskih promena i izgradila otpornost i adaptivni kapacitet lokalne zajednice.
- U saradnji sa višim nivoima vlasti jačati kapacitete (tehničke i ljudske) službi za zaštitu i spašavanje na lokalnom nivou sa ciljem preduzimanja organizovanih i efikasnih mera zaštite i spašavanja.
- Uspostavljanje sistema ranog upozorenja za upravljanje ekstremnim klimatskim događajima (za sve tipove klimatskih hazarda: poplave, suše, klizišta, šumske požare i sl.).
- Korišćenje digitalnih tehnologija za praćenje ekstremnih klimatoloških situacija (npr. praćenje dronovima, praćenje u realnom vremenu, itd.).
- Uspostavljanje jedinstvene baze podataka o sušama, poplavama i klizištima i štetama koje nastaju od njih.
- Prilagoditi Lokalne planove protiv-požarne zaštite u kontekstu adaptacije na klimatske promene; osigurati rezervne količine vode, izgradnjom ili postavljanjem rezervoara za vodu i dr. za efikasnu zaštitu od požara (posebno na otvorenom prostoru).
Mere po sektorima
– poljoprivreda
- Unaprediti znanje poljoprivrednika o uticajima klimatskih promena i upoznati ih sa primerima dobre prakse iz država Evropske unije, ali i iz zemalja iz okruženja.
- U organizovanoj poljoprivrednoj proizvodnji uspostaviti sistem protivgradne zaštite.
- Poboljšati infrastrukturu za navodnjavanje i osigurati dovoljne količine vode za navodnjavanje obradivih površina, naročito za potrebe obavljanja poljoprivredne proizvodnje koja se odvija na otvorenom i samim tim je izložena vremenskim uticajima.
- Vršiti prihvat i kaptiranje velikih voda kada ih ima i stavljanje na raspolaganje u uslovima potrebe putem izgradnje veštačkih akumulacija čime se pored proizvodnje električne energije stvaraju i uslovi za razvoj turizma, vrši zaštita od poplava nizvodnog područja i osigurava voda za navodnjavanje.
- Sprovoditi mere za poboljšanje hlađenja u poljoprivredi (izgradnja zaklona od sunca, odgovarajućeg smeštaja, postavljanje ventilatora i prskalica).
- Subvencionisati male poljoprivredne proizvođače, a naročito u kontekstu smanjenih prihoda i poljoprivrednih prinosa tokom sušnih perioda.
- U poljoprivredi podsticati korišćenje adekvatnih sorti tolerantnijih na toplotu i sušu, promeniti obrasce useva, ciljane prakse upravljanja zemljištem, strukturu poljoprivrednih gazdinstava, adaptivni kapacitet poljoprivrednika.
- Primena mera usmerenih ka sprečavanju bolesti biljaka, zagrevanja zemljišta, i sl.
- Stvoriti uslove i jačati svest poljoprivrednika za adekvatno upravljanje poljoprivrednim otpadom u cilju smanjenja emisija od metana.
– šumarstvo
- Maksimalno kontrolisati nelegalnu seču šume i sprovesti mere zdravstvene zaštite šuma (pojava patogenih gljiva, pojava šumskih požara, definisati mere kao odgovor na snežne oluje, udare vetra, mrazeve i dr.).
- Intenzivirati pošumljavanje u područjima izloženim klizištima i eroziji zemljišta kako bi se smanjio rizik od nastanka novih klizišta.
- Uspostaviti sveobuhvatan monitoring područja izloženih riziku od erozije i klizišta sa pripremom planova i karata i akcionog plana za prevenciju i kontrola nad njihovim sprovođenjem.
– građevinarstvo
- U cilju smanjenja rizika od klizišta uspostaviti kontinuirano praćenje i dokumentovanje nezakonite i neplanske gradnje stambenih i drugih objekata i dosledno sprovoditi propise koji regulišu uslove gradnje.
– vodoprivreda
- Planirati izgradnju sistema za povezivanje na kanalizacionu mrežu i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
- Predvideti stalno ulaganje u preventivne mere zaštite i spašavanja, kao i puna koordinacija sa svim akterima koji imaju uticaj na poplave.
- Nabavka adekvatnih materijalno-tehničkih sredstava i opreme značajne za pružanje i organizovanje svih mera koje utiču na stepen ugroženosti ljudi i materijalnih dobara od poplava.
- Obezbediti blagovremenu i potpunu informisanost građana o svim merama i radnjama koje opština preduzima u cilju smanjenja rizika od nastanka poplava, kao i podizanje svesti građana o mogućim posledicama poplava.
- Uspostavljanje jedinstvenih međuopštinskih i regionalnih mera zaštite od poplave i jedinstvenog sistema upozoravanja i obaveštavanja nadležnih struktura o nadolazećoj opasnosti, kao i potreba izgradnje zajedničkog (jedinstvenog) sistema upravljanja hidroenergetskim objektima koji imaju regionalni karakter.
– zaštita prirode
- Primena mera zasnovanih na prirodi (eng. Nature Based Solutions), kao što je održavanje i obnova prirodnih vodenih ekosistema (npr. reka, povezivanje rečnih kanala i meandera), pošumljavanje, obnova i održavanje travnjaka, tampon pojasa, adekvatno upravljanje zemljištem, itd, jer su mere zasnovane na prirodi efikasnije od tehničke infrastrukture za zaštitu od poplava (nasipi, kanali i slično), i u ekološkom i ekonomskom pogledu.
– upravljanje otpadom
- Sprovesti mere za smanjenje otpada koji se deponuje i adekvatno prikupljanje komunalnog otpada (mreže za prikupljanje u ruralnim područjima, izgradnja reciklažnih dvorišta, nabavka specijalizovane opreme za prikupljanje otpada, kao i aktivnosti na edukaciji i podizanju svesti kod lokalnog stanovništva o značaju ove teme).
– rodna ravnopravnost i ljudska prava
- Na lokalnom nivou raditi na povezivanju rodne ravnopravnosti i klimatskih promena, kao i ostvarivanju jednakih prava za sve, posebno ugrožene grupe (npr. mladi, Romi, žene, lica sa posebnim potrebama…), primenom mera ublažavanja klimatskih promena.
Učionica o vodi
Nastavnicima i učenicima različitih uzrasta i prethodnog znanja o vodi dostupan je materijal u okviru „Planiranja bezbednosti vode i sanitacije“ (BViS), podeljen u poglavlja koja na interesantan i pristupačan način učenicima omogućavaju da istražuju osobine vode, poreklo vode, izvore vode za piće i kako se održavaju da budu bezbedni po zdravlje, čemu služi zakonodavstvo o vodi, kako voda (ne) doprinosi zdravlju ljudi i mnogo zanimljivih priloga i zadataka za mini istraživanja. Materijal je namenjen za mlade aktiviste, koji shvataju značaj uključivanja u probleme u životnoj sredini, podstičući ih da svojim delovanjem doprinesu održivim rešenjima.
Održan prvi sastanak partnera projekta “BViS: Upravljanje rizikom u sektoru vode, sanitacije i mikroplastike u regionu Balkana”, Sarajevo, 18-19. maj 2023.
Prvi sastanak partnera u nastavku projekta „Planiranje bezbednosti vode i sanitacije”, “BViS: Upravljanje rizicima u sektoru voda, sanitacije i mikroplastike u regionu Balkana“ održan je u Sarajevu, 17. i 18. maja 2023. godine. Partneri na projektu su imali priliku da se sastanu lično i da razgovaraju o novim aktivnostima koje bi trebalo da budu realizovane u naredne dve godine. Projekat vodi organizacija “Žene angažovane za zajedničku budućnost” (https://www.wecf.org/wssp/), u okviru teme bezbednosti vode, sanitacije i higijene (ViSH). Ambasadori održivog razvoja su partneri iz Srbije, a zajedno sa drugim partnerima iz Severne Makedonije („Novinari za ljudska prava“), Albanije („Milieukontakt“ i „Žene u razvoju“), Rumunije („Akuademica“) i BiH ( „Eko tim“) razgovarali su, između ostalog, o tome kako da se kroz aktivnosti projekta staviti veći naglasak na regionalnu i prekograničnu komponentu ViSH, uključujući mogućnost finansiranja mobilnosti nastavnika i razmenu iskustava koje su stekli radeći na ovom projektu u prethodnom period. U fokusu novog projekta biće bezbednost vode, sanitacija i higijena, Eko-škole, nastavnici i učenici, ali i članovi lokalne zajednice i donosioci odluka, a posebno roditelji, imajući u vidu da će se jedna od komponenti projekta baviti intenzivnijim uključivanjem deca sa posebnim potrebama.
Više o projektu na linku
BViS: Upravljanje rizikom u sektoru vode, sanitacije i mikroplastike u regionu Balkana
Da bi se poboljšalo upravljanje vodom, sanitacijom i otpadom u Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini, uveden je i tematski proširen alat za upravljanje rizicima „Planiranje bezbednosti vode i sanitacije“ (BViS), koji sadrži različite interaktivne obrazovne predloge aktivnosti za škole – uključujući teme o menstruaciji i (mikro)plastici. Obrazovni materijali su objavljeni u Kompendijumima, kao i na onlajn obrazovnoj platformi Učionica o vodi . Obrazovni materijali na akademskom nivou se razvijaju u saradnji sa univerzitetima za studijske programe relevantne za ove teme. Da bi se poboljšala rodna ravnopravnost, pripremaju se analize situacije o menstrualnom siromaštvu i rodnoj ravnopravnosti u VSiH (voda, sanitacija i higijena) objektima i profesijama, što će služiti za izradu preporuke za preduzimanje konkretnih akcija. Aktivnosti će biti propraćene kampanjama za besplatno obezbeđivanje menstrualnih proizvoda u javnim zgradama i školama, kao i protiv fiskalne diskriminacije u vezi sa menstrualnim proizvodima. Cilj je da se uspostavi rodno ravnopravna situacija VSiH u zemljama u projektu na dugoročnoj i održivoj osnovi.
U saradnji sa JP „Ada Ciganlija“ i Eko-školom „Sedma beogradska gimnazija“, Ambasadori održivog razvoja su pripremili materijal za ispitivanje prisustva mikroplastike u životnom okruženju: Mikroplastika , Zaustavljanje poplave plastikom . U narednom periodu će se kroz mrežu Eko-škola ispitivati prisustvo mikroplastike na različitim lokalitetima i sumirati rezultati dobijeni iz Eko-škola.
Ambasadori održivog razvoja su uspešno realizovali aktivnosti u prethodnom periodu, uz veliki doprinos Eko-škola
Duži opis
U zemljama uključenim u projekat: Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini, evidentiran je nedostatak vode za bezbedno korišćenje, sanitacije, održivog sistema otpadnih voda i nepostojanje održivog Sistema upravljanja otpadom, posebno u ruralnim područjima, što može imati ozbiljne posledice po životnu sredinu i zdravlje stanovništva. Cilj organizacije “Žene angažovane za zajedničku budućnost” (WECF) i lokalnih partnerskih organizacija je da dalje razviju ili uvedu instrument „Planiranje bezbednosti vode i sanitacije“ (BViS) u ciljnim zemljama. Ovim pristupom se razvijaju metode za upravljanje rizikom za korišćenje vode, sanitaciju, objašnjavaju se mere za minimiziranje rizika i poboljšanje situacije sa vodom i sanitacijom.
U prethodnom projektnom periodu razvijen je onlajn obrazovni portal „Ucionica o vodi“ na kojima su interaktivni edukativni materijali o temama VSiH (voda, sanitacija i higijena). Ovaj material je dostupan na makedonskom, rumunskom, albanskom i srpskom jeziku i biće slobodno dostupan. U toku novog projektnog ciklusa, obrazovne mere i mogućnosti prikazane u okviru Kompendijuma biće adaptirane za BiH, nastavnike, učenike i različite aktere iz administracije, politike i zainteresovanih institucija. U Severnoj Makedoniji deca sa smetnjama u razvoju su uključena u obrazovne aktivnosti, za šta su prilagođeni nastavni materijali. U saradnji sa severnomakedonskim i albanskim univerzitetima razvijaće se obrazovni materijal na akademskom nivou. Razvijaće se interaktivni i prlagođeni edukativni materijali o mikroplastici, koji će se koristiti u dodatnim edukativnim aktivnostima. Neki od materijala će biti digitalizovani i uključeni u „Učionice o vodi“. Menstrualni zdravstveni menadžment (MZM) je takođe u fokusu novog projekta. Pored toga, projektni partneri će pripremiti analizu troškova i koristi menstrualnih proizvoda i sprovesti anketu o menstrualnom siromaštvu. Nakon dobijenih rezultata, biće organizovana kampanja koja će pozivati na obezbeđivanje besplatnih menstrualnih proizvoda u školama i javnim institucijama. Severnomakedonski partneri rade sa rodnim organizacijama protiv rodno specifične poreske diskriminacije, npr. u menstrualnim proizvodima. Da bi se analizirala rodna ravnopravnost u sektoru VSiH, prikupljanje podataka se vrši u svim zemljama uključenim u projekat, na osnovu čega se naknadno razvijaju preporuke za akciju.
Ambasadori održivog razvoja će nastaviti rad sa Eko-školama kako bi se podigli kapaciteti nastavnika vezano za teme voda+sanitacija+higijena. Jedino na taj način će nastavnici svojim daljim aktivnizmom moći da skrenu pažnju donosilaca odluka, na lokalnom i nacionalnom nivou, posebno u ruralnim i manje razvijenim zajednicama, na probleme u bezbednosti vode i sanitaciji.
Dodatno, u saradnji sa JP „Ada Ciganlija“ i Eko-školom „Sedma beogradska gimnazija“, Ambasadori održivog razvoja su pripremili materijal za ispitivanje prisustva mikroplastike u životnom okruženju: Mikroplastika . Kroz mrežu Eko-škola će biti ispitano prisustvo mikroplastike na različitim lokalitetima.
________________
Učešće na međunarodnim sastancima (avgust, septembar i oktobar 2022.)
- učešće na Svetskoj nedelji voda – World Water Week 2022, Stokholm, Švedska
- učešće na 4.Sastanku međusesijskog procesa (IP4) za razmatranje daljeg razvoja okvira strateškog pristupa međunarodnom upravljanju hemikalijama (SAICM) za period posle 2020. godine, Bukurešt, Rumunija
- Godišnja EXI konferencija i poseta Saveznom ministarstvu za životnu sredinu, zaštitu prirode, nuklearnu sigurnost i zaštitu potrošača Nemačke, Berlin (Sa “Izvoznom inicijativom za zaštitu životne sredine” (EXI), Savezno ministarstvo životne sredine Nemačke, podržava nemačke GreenTech kompanije od 2016. godine u razvoju inovativnih tehnologija prijateljskih po životnu sredinu; AOR je jedna od organizacija finansiranih u okviru projekta)
- Predstavnik AOR Miljan Vinković učestvovao je na seminaru ,, Balkan citizen energy amabasador” koji se održao u Tirani 1. i 2. septembra. Predavanja (o solarnoj energiji) su se održavala na ,,Polis Universitiy”.
- seminar o obrazovanju o održivom razvoju u regionu Karpata (Zakopane, Poljska) u organizaciji Sekretarijata Karpatske konvencije
- OEWG1 – UNEP Panel o veze nauke i politike u hemikalijama, otpadu i sprečavanju zagađenja (Najrobi, Kenija, hibridni sastanak)
- Predstavljanje Zelene agende i strategija cirkularne ekonomije u zemljama Zapadnog Balkana na Seminaru o cirkularnoj ekonomiji, Ankara, Turska
- Deveta ministarska konferencija Životna sredina za Evropu “Transforming planet”(Environment for Europe), Kipar
- AOR je suorganizator nekoliko pratećih događaja, u okviru kojih je govorila predsednica AOR….
“Svetska nedelja vode”, Stokholm online i uz lično prisustvo, od 23. avgusta do 1. septembra 2022.
„Svetska nedelja vode“ je konferencija za ljude koji shvataju da rešavanje najvećih izazova našeg vremena često počinje vodom. Konferencija se sastoji od širokog spektra tema, od bezbednosti hrane i zdravlja, do poljoprivrede, tehnologije, biodiverziteta i klimatske krize. Svaka konferencija ima svoju temu koja se istražuje iz mnogo različitih perspektiva.
Na „Svetskoj nedelji vode“ učestvuju donosioci odluka, poslovni lideri, urbanisti, aktivisti i istraživači iz celog sveta. Mnogi su pioniri koji su pronašli nove i pametnije načine upravljanja vodom. Na konferenciji učestvuju ljudi koji žele da podele nove ideje, nauče jedni od drugih i sarađuju na inovativnim rešenjima. Svetska nedelja voda je takođe važno mesto susreta kreatora politike i institucija koje imaju zajednički cilj da ubrzaju napredak u međunarodnim procesima koji se odnose na vodu, održivi razvoj i klimu.
Više o „Svetskoj nedelji vode“ na linku: https://www.worldwaterweek.org/
U fokusu ovogodišnje „Svetske nedelje vode“ su alati i metodologija kako obezbediti čistu vodu i bezbedne sanitarne uslove u ruralnim oblastima Afrike i Azije. Izloženi su različiti modeli toaleta, septičkih jama, prečišćivača otpadnih voda iz toaleta, predstavljene su aplikacije koje mogu da prate rad komunalnih usluga, koje obezbeđuju pražnjenje septičkih jama i dolaze po pozivu, interesantna je online igra koja simulira različite predloge kako koristiti vodne resurse u jednoj lokalnoj zajednici na održiv način, uz podršku lokalnih donosilaca odluka i stvaranje ograničene dobiti…brojni su prateći događaji o vodi kao ključnom resursu u kontekstu obrazovanja, korišćenja, biodiverziteta, smanjenja pritiska od poljoprivrede i privatnog sektora.
Deo Konferencije posvećen je naučno-istraživačkim radovima mladih, koji su pokušali da nađu održiva rešenja za probleme prekomernog korišćenja vode u poljoprivredi i zagađenja od poljoprivrede, kroz bioprečišćavanje i simuliranje modela koji postoje u prirodi. Mladi se takmiče sa različitih kontinenata, udruženi u zajedničkoj borbi za bezbednu vodu i sanitarne uslove.
Opšti utisak je da voda postaje sve više resurs na kome se može ostvariti profit, ali je nedovoljno pažnje bilo posvećeno borbi protiv klimatskih promena i kako održati bezbednim vodne resurse, imajući u vidu godine iza nas i godine koje nam predstoje, uz izazove sve evidentnijih suša i nestašica vode. Možda bi trebalo više pažnje posvetiti ovoj temi u regionu Zapadnog Balkana i zajedno sa istraživačkim institucijama, univerzitetima, donosiocima odluka, lokalnim zajednicama i obrazovnim ustanovama, ali i privrednim subjektima, pokušati da nađemo rešenja kako ublažiti probleme nestašice vode i obezbediti povoljne uslove da vodu kao vrlo važan resurs počnemo da koristimo na održiv način.
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine učestvuju na ovogodišnjoj „Svetskoj nedelji vode“, u okviru projekta: „Razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama“ (https://ambassadors-env.com/project/watsanplan/). Projekat je bio dvogodišnji i realizovan je uspešno većim delom tokom pandemije Covid-19, uspeli smo da održimo treninge za nastavnike i učenile u Aleksandrovcu o bezbednosti vode i sanitaciji, napravljena je grupa za Vodu, sanitaciju i higijenu u srednjoj školi u Aleksandrovcu, urađeno je preko 50 nitratnih testova u seoskim sredinama u različitim delovima Srbije, učestvovali smo na okruglom stolu u Severnoj Makedoniji, pripremili smo Kompendijume na srpskom i stigli smo do Stokholma i “Svetske nedelje vode”, gde su u oviru same konferencije online predstavljeni rezultati projekta ne samo u Srbiji, nego i u drugim susednim zemljama gde je projekat realizovan (Severna Makedonija, Rumunija, Albanija).
Poziv na akciju za sutrašnjicu bez toksičnih hemikalija
Hitan poziv za usvajanje snažnog SAICM okvira za period posle 2020. godine (SAICM-Beyond -2020-Framework) kojim se osigurava bezbedno upravljanje hemikalijama i otpadom!
Poziv na delovanje možete potpisati ovde:
adDWW2dW–T_46_JiWjgg/viewform
Ambasadori održivog razvoja su podržali inicijativu!
Sve veća proizvodnja i korišćenje štetnih hemikalija, zagađenje i otpad prerasta u treću planetarnu krizu [1], pored već postojećih kriza uzrokovanih klimatskim promenama i ugrožavanjem biodiverziteta. Neophodno je hitno delovanje usmereno na rešavanje celokupnog životnog ciklusa hemikalija, uključujući i fazu otpada, čime bi se istovremeno rešavale i pretnje po ljudsko zdravlje i životnu sredinu koje polaze od enormne upotrebe hemikalija, preko lošeg upravljanja hemikalijama i otpadom, do sve veće proizvodnje i eksploatacije sirovina. Mi, dole potpisane organizacije, upućujemo zajednički hitan poziv vladama, industriji i drugim zainteresovanim stranama da rade na stvaranju budućnosti bez toksičnih hemikalija. Pozivamo ih da aktivno smanje svoj hemijski otisak i da prevencija,
smanjenje i dobro upravljanje hemikalijama i otpadom postanu prioritetno pitanje.
Količine hemikalija koje se trenutno koriste u industrijskim procesima, poljoprivredi i proizvodima za svakodnevnu upotrebu utiču na masovno izlaganje ljudi i ekosistema štetnim supstancama. Sveprisutna, prekomerna i često nekontrolisana upotreba hemikalija, njihovo nepravilno skladištenje i odlaganje, akcidentne situacije i generisanje velikih količina otpada uopšte, a posebno loše upravljanje otpadom, dovode do oslobađanja štetnih hemikalija u
životnu sredinu, lance ishrane i žive organizme. One zagađuju vazduh, zemljište i vodu, imaju štetno dejstvo na divlje životinje i uzrokuju gubitak biodiverziteta. Izloženost opasnim hemikalijama dovodi do reproduktivnih i neuroloških poremećaja, utiče na više generacija, a između ostalog dovode i do gubitka sredstava za život. Teret nesrazmerno pada na finansijski najugroženije, najranjivije i marginalizovane grupe, kao što su starosedelačke zajednice, stanovnike juga planete, radnike u industriji i poljoprivredi, žene i decu. Sve ovo čini upravljanje hemikalijama i otpadom sveobuhvatnim pitanjem.
Strateški pristup međunarodnom upravljanju hemikalijama (SAICM) i Deklaracija iz Dubaija, usvojeni 2006. godine na Prvoj međunarodnoj konferenciji o upravljanju hemikalijama (ICCM1), imali su za cilj postizanje dobrog upravljanja hemikalijama i otpadom tokom celokupnog životnog ciklusa do 2020. godine[2] . Danas, u 2022. godini, postoji još hitnija potreba za delovanjem. SAICM je identifikovao važna pitanja i stvorio višesektorsku platformu i proces sa više zainteresovanih strana za delovanje, koji uključuje vlade, civilno društvo, kompanije, univerzitete i naučnu zajednicu. Međutim, opšti cilj nije postignut, a ostvareni napredak je nedovoljan i uglavnom je ograničen na prikupljanje informacija, dok je preduzeto samo nekoliko konkretnih mera za smanjenje rizika. Štetni uticaji na zdravlje ljudi i životnu sredinu od eksploatacije sirovina, proizvodnje, upotrebe i odlaganja hemikalija i dalje postoje.
Vremena za gubljenje nema.
Potreban nam je sporazum za snažan SAICM okvir za period posle 2020. godine koji zahteva više od Deklaracije iz Dubaija o međunarodnom upravljanju hemikalijama[3] i obezbeđuje ambiciozno smanjenje i prevenciju štetnih hemikalija i otpada na globalnom nivou, a koji će doneti stvarne promene, uključujući primenu bezbednijih
alternativa. Naša vizija je svet u kome hemikalije i otpad više nemaju štetan efekat na zdravlje ljudi i životnu sredinu i gde svi ljudi žive u bezbednom i zdravom okruženju, bez pretnji za ekosisteme i buduće generacije od toksičnih hemikalija. Pozivamo sve zainteresovane strane da se posvete ovom cilju i povećaju svoj angažman, izražavajući konkretnu volju za smanjenjem zagađenja naše planete. Potreban nam je novi SAICM okvir za period posle 2020. godine koji će:
● Prepoznati i primeniti principe predostrožnosti i održivosti kao osnovne principe i obrazloženje svih mera. Pratiti hijerarhiju prevencije, eliminacije i minimizacije opasnih hemikalija.
● Uključiti mogućnost pokretanja obavezujućih elemenata upravljanja hemikalijama i otpadom u celokupnom životnom ciklusu, uključujući eksploataciju sirovina, proizvodnju, upotrebu i odlaganje hemikalija.
● Utvrditi ambiciozne ciljeve. Učiniti nacionalne akcione planove obavezujućima za sve zainteresovane strane na koje se SAICM odnosi, a naročito aktivnosti koje se odnose na implementaciju i monitoring. Uključiti konkretne aktivnosti za rešavanje pitanja koja izazivaju zabrinutost u SAICM nacionalnim akcionim planovima, kao i za samo
obrazovanje i mere podizanja svesti. Osigurati da se primenjuje grupni pristup regulisanja hemikalija sličnih hemijskih struktura u odgovarajućim akcionim planovima.
● Uspostaviti mehanizme za sprovođenje i izveštavanje o napretku, nezavisni monitoring i mehanizme za poštovanje propisa.
● Realizovati sprovođenje na svim nivoima (lokalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou) i osigurati ga kroz nacionalne akcione planove. SAICM okvir za period posle 2020. godine uskladiti sa drugim globalnim sporazumima, uključujući budući pravno obavezujući Sporazum o plastici[4] ili buduću međunarodnu regulativu o pesticidima[5].
● Obezbediti višesektorski karakter SAICM i učešće više zainteresovanih strana. Osigurati da se pregovarački proces odvija na način koji garantuje jednako i pravedno učešće svih zainteresovanih strana i nosilaca prava, kao i mogućnost uvođenja doprinosa, posebno civilnog društva.
● Obezbediti solidno, održivo i pouzdano finansiranje internalizacijom eksternih troškova, po principu zagađivač plaća. To bi se moglo postići koordinacijom poreza na hemikalije koji ubiru države u kojima se hemikalije proizvode[6], obezbeđujući i dajući prioritet podršci zemljama u razvoju. Organizacije civilnog društva, starosedelačke i naučne zajednice, uključujući naučne zajednice građana treba da imaju pravo na finansiranje. Treba istražiti i sprovesti dalje opcije za primenu principa zagađivač plaća.
● Osigurati da SAICM okvir za period posle 2020.godine rešava identifikovane nedostatke iz prethodnog okvira, posebno da se razvijaju rešenja za sva već identifikovana prioritetna pitanja koja izazivaju zabrinutost (eng. Issues of Concern-IoC) i da se shodno potrebama uključuju nova. Na aktuelnim prioritetnim pitanjima treba raditi sve do
rešavanja istih[7]. Ovo uključuje npr. globalnu zabranu veoma opasnih pesticida (eng.Highly Hazardous Pesticides-HHP) i njihovu zamenu agroekološkim sredstvima u skladu sa odlukom ICCM4, mere za smanjenje izloženosti ljudi i životne sredine hemikalijama koje remete rad endokrinog sistema (eng. Endocrine Disrupting Chemicals-EDC), kao i transparentnost i sledljivost informacija o hemikalijama u proizvodima.
● Osigurati globalno jednake nivoe bezbednosti svuda i za svakoga. Države moraju da obezbede zaštitu ljudi i životne sredine kroz zakone i propise kojima pozivaju proizvođače na odgovornost u celokupnom lancu snabdevanja i tokom celog životnog ciklusa. Ukloniti neetičke i neprihvatljive dvostruke standarde.
● Podržati pristup obavezujućem Globalnom minimalnom standardu o transparentnosti[8] kao prvom koraku za hemikalije u proizvodima i uvođenju obeležavanja u skladu sa smernicama UNEP SCP[9]. Ovim se može obezbediti
transparentnost i sledljivost, koje su, zajedno sa pravom na znanje, ključni zahtevi za bezbednu cirkularnu ekonomiju na globalnom nivou. Pored toga, ovim se pomaže u otklanjanju dvostrukih standarda pri prodaji proizvoda u zemljama sa manje ambicioznim zakonodavstvom o hemikalijama, čime se osigurava jednak nivo
bezbednosti svuda i za svakoga.
● Proceniti izloženost i rizik ljudi od opasnih hemikalija, u zavisnosti od područja stanovanja, zanimanja, socijalnog i ekonomskog statusa, starosti i pola. Uzeti u obzir da su deca posebno osetljiva na opasne hemikalije i da moraju biti zaštićena tako da ne pretrpe posledice zagađenja pre nego što se i rode.
● Osigurati bolju zaštitu žena od opasnih hemikalija, sprovođenjem rodno odgovornih politika, uvođenjem rodne ravnopravnosti i prikupljanjem podataka razvrstanih po polu. Prepoznati i podsticati lidersku ulogu žena u društvu, politici i nauci, kao i unutar SAICM okvira za period posle 2020. godine. Uzeti u obzir da su žene podložnije štetnim
hemikalijama od muškaraca i da imaju različite periode ranjivosti, npr. tokom trudnoće. Takođe su drugačije izložene toksičnim hemikalijama zbog svoje rodne uloge.
● Prepoznati principe i vrednosti univerzalnih ljudskih prava[10]. Podržati sve nosioce prava u skladu sa odgovarajućim međunarodnim odlukama i deklaracijama[11].
● Prepoznati principe Deklaracije iz Rija o životnoj sredini i razvoju i principe Agende 2030 kao osnovu.
● Prepoznati ulogu hemikalija i otpada u biodiverzitetu i klimatskim krizama i preduzeti mere za rešavanje ovih uticaja kroz smanjenu proizvodnju, upotrebu i odlaganje hemikalija, uz postepeno ukidanje štetnih supstanci i primenu bezbednijih hemikalija i alternativa koje nisu hemikalije.
[1] https://pubs.acs.org/doi/pdf/10.1021/acs.est.1c04158
[2] https://ipen.org/policy/chemical-safety-saicm
[3] http://www.saicm.org/About/Overview/tabid/5522/language/enUS/Default.aspx
[4] https://www.ciel.org/reports/convention-on-plastic-pollution-toward-a-new-global-agreement-to-addressplastic-pollution/
[5] Global Governance of Highly Hazardous Pesticides – A Proposal by PAN. (Version 3) SAICM/IP.2/INF.8
http://www.saicm.org/Portals/12/documents/meetings/IP2/IP_2_INF_8_PAN_Global_Governance_HHPs_f.pdf
[6] https://www.ciel.org/reports/chemicalstax/
[7]https://www.hej-support.org/saicm-needs-a-new-mechanism-for-action/
[8] https://www.globalchemicaltransparency.org/
[9] https://stgwedocs.unep.org/bitstream/handle/20.500.11822/22395/product_sust_info_2017.pdf?sequence=8&isAllowed=y
[10] See e.g. OHCHR | Special Rapporteur on toxics and human rights
[11]United Nations Declaration on the Rights of Indigenous Peoples, The Beijing Declaration and Platform for
Action, Resolutions of the International Labor Organization (ILO), Convention on the Rights of the Child
Initial Signatory:
• ALHem (Safer Chemicals Alternative)
• Armenian Women for Health and Healthy Environment
• Association de l’Education Environnementale. pour les Futures Générations
(AEEFG)
• Biodiversity and Biosafety Association of Kenya
• BUND – Friends of the Earth Germany
• Center for Environment Justice and Development
• Deutscher Naturschutzring
• Ecocity
• Environment and Social Development Organization
• European Environmental Bureau
• German NGO Forum on Environment and Development
• groundWork, Friends of the Earth South Africa
• Health and Environment Justice Support (HEJSupport)
• Journalists for Human Rights
• Nexus3 Foundation
• Pan African Vision for the Environment (PAVE)
• Pesticide Action Network (PAN) Africa
• Pesticide Action Network (PAN) Aotearoa New Zealand
• Pesticide Action Network (PAN) Asia Pacific
• Pesticide Action Network (PAN) International
• Pesticide Action Network (PAN) Germany
• Pesticide Action Network (PAN) United Kingdom
• Public Eye
• Red de Acción en Plaguicidas y sus Alternativas de América Latina (RAPAL) Latina
• Red de Acción en Plaguicidas y sus Alternativas de América Latina (RAPAL) Uruguay
• Swedish Society for Nature Conservation
• Toxics Link
• Women Engage for a Common Future
• World Future Council
• ZERO – ASTS
Studijska poseta Grenoblu – Zelenoj prestonici Evrope
U okviru projekta “Puls Evrope – medijske posete EU”, koji finansira Evropska unija u Srbiji, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, Aleksandra Mladenović, imala je priliku da sa grupom novinara i snimatelja iz Srbije učestvuje u studijskoj poseti i sazna zašto je Grenobl Zelena prestonica Evrope u 2022. godini.
Nagrada “Zelena prestonica Evrope” dodeljuje se od 2008. godine gradovima sa više od 100.000 stanovnika koji su posvećeni održivom urbanom razvoju i daju primer drugim gradovima, kako bi ih podstakli na održivo korišćenje resursa i očuvanje životne sredine za sve stanovnike. Do sada je nagradu dobilo 13 gradova uključujući Ljubljanu, glavni grad Slovenije, koja je osvojila titulu 2016. godine.
U razgovoru sa gradonačelnikom Grenobla, poseban akcenat stavljen je na održivi razvoj – gradska uprava je posvećena održivom razvoju, ravnopravno posmatrajući i poštujući sva tri stuba: životnu sredinu, ekonomske mogućnosti i socijale uslove. Veliku podršku pružaju kompanijama koje svoj razvoj baziraju na održivom korišćenju resursa, ali pomoć se dodeljuje i stanovnicima koji odluče da postanu energetski efikasniji, ili da pređu na korišćenje nekog od dostupnih vidova obnovljivih izvora energije.
Grenobl ima nekoliko “Eko-distrikta”, nacionalna oznaka za delove grada koji se razvijaju na principima održivog razvoja. Tako se u “Eko-distriktu Kembridž” nalaze dve ABC (“autonomne” i samoodržive) zgrade sa 42 stana koje energiju dobijaju od svojih solarnih i visokonaponskih ploča. Voda se reciklira iz kišnice, stanari kompostiraju, imaju i jezero na raspolaganju za opuštanje i razonodu, ali i crveno svetlo na tušu kao opomenu ukoliko ga predugo koriste. Ovaj “Eko-distrikt” se razvija u skladu sa planinskim okruženjem Grenobla, koristeći geotermalnu energiju za sistem navodnjavanja. I stariji i mladi Francuzi koji žive u ABC zgradama kažu da su oduševljeni, oni su volonteri koji će pet godina živeti u ovim zgradama, kao u nekoj vrsti eksperimenta, da bi se video stepen održivosti ovakvog načina života i korišćenja resursa. “Eko-distrikt Flober”, na primer, ima tri hektara parkova, koji su i zaštitni znak grada, a zgrade se grade od prirodnih materijala, uz učešće stanara i korisnika u planiranju izgleda zgrada (takav je slučaj sa budućom školom, za koju su anketirani učenici i nastavnici i koji su davali predloge kakvu školu bi želeli da dobiju). Ovakve zgrade, naravno, imaju i bašte, u okviru dvorišta, ali i na krovovima, o kojima brinu stanari, koji gaje raznovrsno voće i povrće.
U Grenoblu posluju i firme posvećene očuvanju životne sredine i održivom korišćenju resursa. Tako je zgrada u kojoj posluje firma Schneider Electric, “net zero energy building” – koliko energije proizvede, toliko i potroši, uz pomoć solarnih panela i vetroparka. Takođe, Lokalna agencija za energiju i klimu u gradu Saint-Martin-d’Heres, koji se nalazi pored Grenobla (oba grada, zajedno sa još 47 “gradova” sačinjavaju region Grenobl-Alpi) pomaže građanima da učestvuju u izolaciji zgrada u kojima žive, omogućujući im da plate manje račune za grejanje. Kroz program “Zid-zid” je od 2010. do sada urađena izolacija 202 stambene zgrade (skoro 10.000 stanova). Vlasnicima stanova nude se za to povoljni krediti do čak 20 godina otplate. Građani Grenobla mogu da se uključe i u inicijative kojima se podržava proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, kao što je Énerg’Y Citoyennes. Ova kompanija omogućava proizvodnju električne energije iz solarnih panela u 10 opština sa područja Grenobla, a među 364 zainteresovanih strana, najveći broj su građani.
Interesantno je da na području Grenobla postoji i “Mašinerija”, projekat asocijacije Regie de quartier Grenoble, građanska incijativa prvobitno bazirana na ideji popravke i ponovne upotrebe kućnih i drugih aparata. Popravljeni aparati, ali i druge, nekome nepotrebne stvari, mogu se donirati “Mašineriji”, a za simboličnu sumu i otkupiti, čime se podržava lokalni razvoj. Postoje i kreativne i umetničke radionice, gde se uglavnom radi sa starim stvarima, dajući im “novi život”, uz mogućnost kupovine po solidarnim cenama. U Asocijaciji, koja vodi projekat, zaposleno je 70 osoba od kojih je njih 25 iz lokalne zajednice Villeneuve de Grenoble.
Više o studijskom putovanju u prilozima novinara koji su ispratili sva dešavanja:
https://www.facebook.com/PulsEvrope/posts/502088058381407
Najava poziva Eko-školama i drugim obrazovno vaspitnim ustanovama za učešće u takmičenju o održivim gradovima pod imenom „Ekoopština”
Najava! Od 15. aprila 2022. godine, Francuski institut, u saradnji sa AOR, otvara poziv Eko-školama i drugim obrazovno vaspitnim ustanovama za učešće u takmičenju o održivim gradovima pod imenom „EKOOPŠTINA”. Cilj je razmena i širenje dobrih praksi u oblasti održivog razvoja i podsticanje gradova i opština u Srbiji da ih primenjuju na svojim teritorijama.
Upoznajte se na vreme sa Pravilnikom za kategoriju „Zelene škole” takmičenja Ekoopština (u nastavku ):
- Prezentacija
Ambasada Francuske u Srbiji (Ambasada) i Francuski institut u Srbiji (IFS) organizuju takmičenje o održivim gradovima pod imenom „Ekoopština”. Ovo takmičenje ima za cilj razmenu i širenje dobrih praksi u oblasti održivog razvoja i podstiče srpske gradove i opštine da ih primenjuju na svojim teritorijama. Pored četiri kategorije namenjene lokalnim zajednicama (upravljanje otpadom, upravljanje vodama, energetska efikasnost, povezani gradovi), jedna kategorija je posvećena nastavnicima u školama i njihovim učenicima. Kategorija „Zelene škole“ ovog takmičenja ima za cilj da razvije ekološku svest među srpskim učenicima i nastavnicima nagrađivanjem i podsticanjem dobrih praksi u oblasti zaštite životne sredine.
Takmičenje je otvoreno za sve srpske škole (više razrede osnovne škole i srednje škole), podeljene u dve kategorije : škole u kojima se uči francuski jezik i škole u kojima se ne uči francuski jezik.
Takmičenje „Zelene škole“ organizovano je uz podršku Instituta Veolia i Decathlon-a.
- Uslovi učešća
Da bi mogle da učestvuju u takmičenju, grupe kandidata moraju ispuniti sledeće uslove:
– kategorija Škole u kojima se uči francuski jezik :
- Sastoji se od 1 do 3 nastavnika sa grupom od najviše 30 učenika (viši razredi osnovne škole ili srednje škole)
- Učenici moraju učiti francuski u školi kao prvi ili drugi živi jezik
- Treba pripremiti i poslati Powerpoint prezentaciju na francuskom jeziku od 5 do 10 stranica koja predstavlja vašu inicijativu
- Prijavu pošaljite na adresu zeleneskole@institutfrancais.rs u periodu od 15. aprila do 1. juna 2022. godine u 23.59 časova.
– kategorija Škole u kojima se ne uči francuski jezik :
- Sastoji se od 1 do 3 nastavnika sa grupom od najviše 30 učenika (viši razredi osnovne škole ili srednje škole)
- Treba popuniti priloženi formular na srpskom jeziku i priložiti dokumenta (na primer : fotografije, link ka web stranici, video) koji jasno pokazuju realizovane aktivnosti.
- Treba pripremiti i poslati Powerpoint prezentaciju na srpskom jeziku od 5 do 10 stranica kojom se predstavlja vaša inicijativa
- Prijavu pošaljite na adresu zeleneskole@institutfrancais.rs u periodu od 15. aprila do 1. juna 2022. godine u 23.59 časova.
- Žiri i kriterijumi selekcije
Žiri takmičenja biće sastavljen od predstavnika IFS-a i organizacija civilnog društva iz Srbije i Francuske.
Radovi će biti ocenjivani na osnovu :
– Uticaja sprovedene inicijative na podizanje svesti o pitanjima zaštite životne sredine
– Uticaju sprovedene inicijative za ograničavanje potrošnje energije i/ili proizvodnje otpada
– Originalnosti inicijativa
– Zalaganja učenika i nastavnika
– Prirode inicijative koja omogućava njenu primenu u drugim školskim ustanovama.
U nastavku nekoliko primera inicijativa (lista naravno nije ograničena) :
– Izračunati količinu ugljen-dioksida koju emituje putovanje od kuće do škole/srednje škole
– Organizovati zajednički prevoza kolima
– Praviti kućice za insekte ili kućice za ptice
– Organizovati sakupljanje otpada u prirodi
– Izložiti kalendar sezonskog voća i povrća u školi
– Organizovati sakupljanje predmeta u dobrom stanju da biste ih predali udruženju koje će ih ponovo koristiti
– Ugradnja kišnih kolektora za sakupljanje kišnice.
- Obaveštenje o rezultatima
Žiri će se sastati u septembru 2022.godine i odabrati pobedničke ekipe. Rezultati će biti objavljeni na svečanoj dodeli nagrada u Ambasadi Francuske u Srbiji u oktobru 2022. godine.
- Nagrade
Žiri će odabrati školske ekipe koje će dobiti sledeće nagrade :
Kategorija Škole u kojima se uči francuski jezik :
Pobednička grupa nastavnika/učenika će osvojiti :
– Poklon opremu marke Decathlon u vrednosti od 100 evra po osobi
– Izložba Karavan za klimu izdanje 4.0 biće stavljena na raspolaganje školi pobednika
– Biće snimljen video snimak o školi pobednika i njihovom projektu kao primer za širenje dobre prakse, koji će biti prikazan, između ostalog, tokom Green Fest-a 2022
– Poklon nagrada na francuskom jeziku za školu.
Kategorija Škole u kojima se ne uči francuski jezik :
– Poklon opremu marke Decathlon u vrednosti od 100 evra po osobi
– Izložba Karavan za klimu izdanje 4.0 biće stavljena na raspolaganje školi pobednika
– Biće snimljen video snimak o školi pobednika i njihovom projektu kao primer za širenje dobre prakse, koji će biti prikazan, između ostalog, tokom Green Fest-a 2022.
Garancije
Ambasada i IFS obaveštavaju sve učesnike da je konkurs edukativnog karaktera i da je učešće besplatno.
Učesnici su saglasni da tokom takmičenja budu fotografisani i snimani i dozvoljavaju upotrebu svoje slike u svim promotivnim aktivnostima i komunikaciji u vezi sa ovim takmičenjem.
- Zaštita podataka
Svi lični podaci koje prikupljaju Ambasada i IFS biće obrađivani u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (Sl. glasnik Republike Srbije, br. 87/2018).
Lični podaci će se koristiti :
– Za učešće kandidata;
– Za komunikaciju između organizatora i kandidata;
– Za dodelu nagrada;
– Eventualno tokom promovisanja takmičenja i u objavama na društvenim mrežama i u medijima (imena pobednika).
- Viša sila
Organizator zadržava pravo da otkaže ili izmeni ovo takmičenje ukoliko smatra da okolnosti to zahtevaju, bez mogućnosti žalbe učesnika. Kandidati će biti obavešteni o takvim izmenama ili o otkazivanju takmičenja.
- Pravne odredbe
Na ovo takmičenje se primenjuju odredbe srpskog zakonodavstva. U slučaju spora između organizatora i učesnika u vezi sa tumačenjem, primenom ili važenjem pravila ovog takmičenja, stranke su dužne da spor predaju nadležnom sudu u Beogradu, ukoliko se ovaj spor ne može rešiti mirnim putem.
Želimo sreću svim kandidatima!
Ambasada Francuske u Srbiji, Francuski institut u Srbiji, Institut Veolia i Decathlon.
BUDITE U TOKU SA DEŠAVANJIMA NA REGIONALNOM UNECE FORUMU O ODRŽIVOM RAZVOJU
Registrujte se da biste učestvovali na pratećem događaju: https://regionalforum.unece.org/events/adequate-and-qualitative-education-young-people-continues-spite-covid-19
Regionalni forum o održivom razvoju Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za region Evrope (UNECE) održaće se u Ženevi 6. i 7. aprila 2022. kao hibridni sastanak sa temom: “Povratak na bolje nakon bolesti korona virusa (COVID-19), prateći napredak u potpunom sprovođenju Agende za održivi razvoj 2030 u UNECE region”.
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine učestvuju na Regionalnom forumu u okviru pratećeg događaja, gde će, zajedno sa partnerima, predstavicti rezultate jednogodišnjeg rada na projektu: „Planiranje bezbednosti vode i sanitacije u regionu Balkana: Albanija, Severna Makedonija, Rumunija i Srbija (WatSanPlan)“. Biće predstavljeni rezultati koji se odnose na obrazovanje o bezbednoj vodi, sanitaciji i higijeni (VSH – WASH) i upravljanju menstrualnim zdravljem (MHM) u regionu Balkana, demonstrirajući potrebe i mogućnosti povezivanja sa lokalnim OCD, ženskim grupama, donosiocima odluka, javnim komunalnim i preduzećima za vodosnabdevanje i školama/institucijama znanja u prigradskim i ruralnim sredinama u regionu. Pored toga, biće predstavljen i napredak u podizanju kapaciteta o planiranju za bezbednost vode i sanitaciju, razvijanjem i prevođenjem na jezike partnera Kompendijuma, onlajn platforme za učenje „Učionica za vodu“ i pratećih obrazovnih aktivnosti u regionu Balkana. Sve aktivnosti su bazirane na programima VSH (Voda, sanitacija, higijena) i SZO (Svetske zdravstvene organizacije) koji se odnose na unapređenje objekata za vodosnabdevanje i sanitarnih objekata, posebno u školama, što predstavlja zajednička dostignuća mreže “Žene angažovane za zajedničku budućnost” (WECF) i partnera.
Agenda pratećeg događaja je dostupna OVDE.
Više o Regionalnom forumu o održivom razvoju možete pogledati na: https://regionalforum.unece.org/events/regional-forum-2022
Drugi seminar za ambasadore klime i životne sredine
Drugi seminar (konferencija-vebinar) održaće se 21.februara 2022.godine sa nazivom skupa Eko-i klimatski održive prakse i navike u gradskim i seoskim sredinama. Okvirnu agendu skupa možete pogledati ovde.
Skup je registrovan u ZUOV kao oblik stručnog usavršavanja nastavnika. Broj u katalogu je 680, a broj Odluke je 1789-4/2021 od 30.12.2021. godine.
Skup je najavljen i na sajtu Klimatskog pakta Evropske unije.
Skup je delimično podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i projekta Planiranje bezbednosti voda i sanitacije u regionu Balkana.
Link za prijavljivanje i učestvovanje za vebinar Eko- i klimatski održive prakse i navike u gradskim i seoskim sredinama:
https://us06web.zoom.us/
Nakon registracije, dobićete potvrdu i link za pristup vebinaru.
___________________________________
Prezentacije predavanja sa seminara :
Jovana Bila Dubaić, Održive urbane zelene površine u borbi za biološku raznovrsnost
Marjana Brkić, Uloga građanskih naučnih istraživanja u adaptaciji gradova na klimatske promene
Marina Drndarski, Ekološki otisci gradova
Zorica Milosavljević, Školsko dvorište kao javna površina, primeri i mogućnosti za školske projekte
Jagoda Petrović Ukaj, Grad mora imati rešenje!
Vesna Belčević, Učenici u akciji: zavirimo u prošlost – da osmislimo budućnost!
Radmila Jokić, Zaštićena područja i prirodna dobra, njihov značaj i naša realnost
Aleksandra Mladenović, Održivost načina tretmana otpadnih voda u (Eko-) školama u Srbiji
Prezentacije sa prvog seminara možete pogledati ovde
Webinar-Eko i klimatski održive prakse i navike u gradskim i seoskim sredinama (21.2.2022.) : https://www.youtube.com/watch?v=pn-KLVgP-6U
IPEN globalni projekat monitoringa plastike
Cilj IPEN projekta globalnog praćenja plastike je podizanje svesti lokalno i globalno o opasnim hemikalijama u recikliranoj plastici, koja se koristi za proizvodnju novih proizvoda. Projekat je bio usmeren na reciklirane plastične pelete od polietilena visoke gustine (HDPE) koji se koriste u proizvodnom procesu malih, lokalnih preduzeća, jer je ovo jedan od najčešće korišćenih materijala u proizvodnji. Sakupljeni uzorci peleta širom sveta analizirani su na prisustvo UV stabilizatora, dekabromodifenil etra (deka BDE) i bisfenola (PCB).
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su učestvovali u projektu kao IPEN učesnička organizacija, članica. Uzorci recikliranog peleta uzeti su iz reciklažnog postrojenja, koje se nalazi u severozapadnoj Srbiji, sa oko 75 zaposlenih. Preduzeće je osnovano pre 16 godina, 75% proizvoda se izvozi u zemlje Centralne Evrope (Poljska, Češka…), a ostalih 25% se prodaje domaćim proizvođačima plastike (po Srbiji). Ovaj plastični pelet se koristi za proizvodnju novih plastičnih proizvoda, ali ne i za proizvode koji služe za čuvanje hrane.
Postoji nekoliko koraka za proizvodnju recikliranih plastičnih peleta, od malih komada plastike (ljuskica ili fragmenata) do peleta koji se koristi u narednim koracima proizvodnog ciklusa. Sve sekundarne sirovine koje se prikupe kao plastični otpad se koriste u procesu reciklaže („nula otpada“ na kraju procesa). Ovo postrojenje koristi plastične lomove i otpad iz njegove proizvodnje za pravljenje plastičnih kanti za građevinski sektor, crne boje. Ulazna plastika dolazi od neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, ali velike količine se takođe uvoze
Uzorci ovog plastičnog recikliranog peleta iz Srbije su poslati u IPEN na analizu. Više o ovome….
Rezultati analiza su prikazani u IPEN studiji: Widespread chemical contamination of recycled plastic pellets globally.
Predstavićemo rezultate istraživanja toksičnosti plastičnog peleta, na multikongresu SERBIAN VISION
Prezentacije sa Serbian Vision konferencije:
- Mladenovic A. IPEN globalni projekat monitoringa plastike
- Mihajlov A. Globalna studija reciklirani plasticni pelet
- Mladenovic A. Rezultati istraživanja reciklirani plasticni pelet.pptx
Održivost načina tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji i elementi za razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama
U kontekstu nacionalnih ciljeva za VSH, strukovno udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine je, zajedno sa mrežom Eko-škola u Srbiji, pokrenulo istraživanje o održivosti načina tretmana otpadnih voda iz (Eko) škola i iniciralo razvoj Plana za bezbednost vode i sanitaciju. Istraživanje je realizovano kroz projekat „Održivost načina tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji“, podržanog od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, kroz grantove organizacijama civilnog društva za 2021. godinu. U skladu sa odgovorima ispitanika iz Eko-škola, kao i nacionalnim planom vezano za VSH – voda, sanitacije, higijena, definisani su važni elementi za razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije za unapređenje VSH u lokalnim zajednicama, pre svega obrazovno-vaspitnim ustanovama uključenim u program Eko-škole.
SVETSKI DAN TOALETA 2021. GODINE – Učestvujte u istraživanju koliko su održivi načini tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji –
U cilju prikupljanja informacija, pozivamo vas da popunite upitnik na adresi: https://forms.gle/WUBvGnZigBeh32Mz9
Svetski dan toaleta obeležava se 19. novembra. I dok je ova tema u nekim sredinama još uvek na nivou podsmeha, ili “sramote”, u svetu preko 2,4 milijarde ljudi nema osnovne sanitarne uslove, a milijardu ljudi koriste otvoreni prostor za obavljanje osnovnih fizioloških potreba. Da, milijardu, 1.000.000.000 ljudi na planeti nemaju toalet. Nedostatak pristupa čistoj vodi i kanalizaciji može da ima smrtni ishod.
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana toaleta je „Borba protiv klimatskih promena“. Održiva sanitacija počinje sa toaletom koji efikasno sakuplja ljudske fekalije i urin u bezbednom, dostupnom i dostojanstvenom okruženju.
Svetski dan toaleta ustanovila je Svetska toaletna organizacija 2001. godine, a 2013. godine, Generalna skupština UN proglasila je Svetski dan toaleta zvaničnim danom UN, u pokušaju da pomogne u razbijanju tabua oko toaleta i da sanitacija za sve postane prioritet globalnog razvoja.
Zašto pričamo o toaletima? Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, samo 39 % svetske populacije koristi toalet koji je povezan sa sigurnim kanalizacionim sistemom. Uprkos ogromnom napretku u tehnologiji, nauci i industriji tokom prošlog veka, milioni ljudi širom sveta i dalje nemaju pristup toaletima. Toaleti su presudni za zdrav razvoj ljudi, a o deci da i ne govorimo. Isto tako i sanitacija – objekti i usluge za bezbedno odlaganje ljudskog urina i fekalija obuhvataju održavanje higijene kroz usluge kao što su odlaganje smeća i otpadnih voda. Ljudski izmet može da nosi širok spektar prenosivih patogena: Campilobacter, Enterococcus, Escherichia coli, Salmonella, Shigella, Staphilococcus, Streptococcus i Iersinia bakterije – kao i viruse kao što su norovirus, rotavirus i hepatitis A i E, da spomenemo samo neke.
U cilju podizanja svesti o potrebi obezbeđivanja adekvatnih sanitarnih uslova i bezbednoj vodi, Ambasadori održivog razvoja učestvuju u projektu „Razvoj plana za bezbednost vode i sanitaciju“, kroz uključivanje Eko-škola i lokalnih zajednica u sagledavanje trenutne situacije, ali i u pronalaženju održivih rešenja problema koji postoje. Projekat vodi WECF , a podržavaju nemačko Federalno ministarstvo za životnu sredinu, očuvanje prirode i nuklearnu bezbednost i Evropska unija.
Pokrenuli smo inicijativu da saznamo koliko su održivi načini tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, kroz program podrške nevladinim organizacijama 2021. godine.
U cilju prikupljanja informacija, pozivamo vas da popunite upitnik na adresi: https://forms.gle/WUBvGnZigBeh32Mz9
Održivost načina tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji
Od oktobra 2021. godine, Ambasadori održivog razvoja realizuju projekat “Održivost načina tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji”, sa ciljem razvoja svesti stanovnika ruralnih područja o potrebama, prednostima i mogućnostima kako da se u malim zajednicama obezbedi sanitacija i tretman otpadnih voda. Kroz organizaciju promotivnih i obrazovnih aktivnosti planiranih projektom, očekuje se podizanje nivoa znanja i delovanja u oblasti upravljanja otpadnim vodama i povezanom sanitacijom. Realizacijom predviđenih projektnih aktivnosti, očekuje se poboljšanje saradnje Eko-škola i donosilaca odluka u lokalnim zajednicama, a takođe biće povećano i znanje u pripremi Plana za unapređenje sanitacije i tretmana otpadnih voda u Eko-školama.
Kroz projekat će se analizirane mogućnosti i zahtevi održive sanitacije i svojstva otpadnih voda iz Eko-škola i drugih izvora, mapirati problemi koji postoje usled neadekvatnog tretmana otpadnih voda u Eko-školama u ruralnim zajednicama i predstavljeni rezultati građanskog aktivizma kroz Eko-škole u lokalnim zajednicama, vezani za održivi tretman otpadnih voda.
UKOLIKO ŽELITE DA DOPRINESETE KVALITETU REZULTATA PROJEKTA, MOLIMO DA POPUNITE UPITNIK NA ADRESI:
link će biti postavljen
Projekat je doprinos postizanju Ciljeva održivog razvoja, Cilj 6: Čista voda i sanitarni uslovi.
Bezbednost vode, sanitacija i higijena predstavljaju ključne elemente, a nekoliko ministarstava i institucija dele odgovornost za službe za pijaću vodu i kanalizaciju (prema Ustavu Republike Srbije, voda i kanalizacija predstavljaju ljudsko pravo) . Tako pored Ministarstva zdravlja, koje vodi inicijative za promociju higijene i ima brojne odgovornosti za vodosnabdevanje i kanalizaciju, odgovornosti su i na Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu zaštite životne sredine, kao i Institutima za javno zdravlje.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Ujedinjene nacije (UN), na globalnom nivou od 2008. godine prate ključne elemente vodosnabdevanja, sanitacije i higijene (VSH) preko Globalne analize i procene kanalizacije i pijaće vode (GLAAS) , sa posebnim fokusom na vođenje i upravljanje, praćenje, ljudske resurse i finansije.
Na osnovu analize podataka za stanje VSH sistema za period 2018/2019. godine (podaci ne pokrivaju sve aspekte VSH sektora), ustanovljeno je da “Politike i planovi za VSH postoje, u njihovoj primeni je potreban proaktivni pristup donosilaca odluka (stejkholdera), veće kompetencije i odgovornosti”. Takođe se navodi i da je “Vlada Republike Srbije intenzivirala razvijanje, usvajanje i unapređenje nacionalne politike za sanitaciju i snabdevanje vodom za piće urbanih i ruralnih sredina, paralelno sa aktivnostima u procesu pristupanja Evropskoj Uniji”. Međutim, problem u implementaciji nastaje usled neadekvatnih i nedovoljnih kadrovskih i finansijskih sredstava. U okviru pregovaračkog procesa za Poglavlje 27 su pripremiljeni Specifični planovi implementacije EU direktiva u oblasti vode i sanitacije, kojima je izvršena procena neophodnih sredstava.
Prema analizi i izveštaju za Srbiju iz 2018. godine Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE), na osnovu rezultata samostalne procene – Jednaki pristup vodi i sanitaciji (u okviru Protokola za vodu i zdravlje), za Srbiju se pominju sledeće činjenice, koje su od posebnog interesa za obrazovno-vaspitne ustanove, uključujući i one koje pripadaju mreži Eko-škole Srbije:
- Zakon o sanitarnoj kontroli i Pravilnik o opštim sanitarnim uslovima, ne predviđaju obavezu odvojenih toaleta kao uslov …. nisu obezbeđeni posebni uslovi za upravljanje menstrualnom higijenom (u potpoglavlju „Korisnici zdravstvenih ustanova“);
- Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisani su higijensko-tehnički uslovi (sanitarna i protivpožarna zaštita), dok su Pravilnikom o opštim sanitarnim uslovima propisani opšti sanitarni uslovi koji se moraju obezbediti za svaki objekat koji podleže sanitarnoj kontroli … Terenske posete i sekundarna istraživanja otkrila su da obrazovne institucije uglavnom imaju odvojene toalete, dok ne postoje posebni uslovi za upravljanje menstrualnom higijenom (u potpoglavlju „Korisnici obrazovnih ustanova“). Javno finansiranje za njih nije predviđeno na državnom nivou, nego je obaveza lokalnih samouprava.
- Na isti način se to pitanje pominje u potpoglavljima „Obezbeđivanje pristupa ranjivim i marginalizovanim grupama“ i „Uslovi u zatvorima“.
U ostalim dokumentima se pitanja iz VSH sektora ne pominju direktno, ali se uključuju posredno, kao što su: Konačni nacrt nacionalnog programa za životnu sredinu i javno zdravlje za 2020-2022. (Nije odobren), Akcioni plan za obezbeđivanje jednakog pristupa vodi i sanitarnim uslovima za region Šumadije i Pomoravlja 2019-2022. godine (verovatno Nacrt, nemamo dokaza o odobrenju), Strategija javnog zdravlja za period 2018-2026. godine
Potrošnja i upotreba vode stvara otpadne vode. Neuređeno odvođenje sirovih otpadnih voda predstavlja pretnju po javno zdravlje i životnu sredinu. Pravilno prečišćavanje otpadnih voda i bezbedna sanitacija ključni su izazovi za zdravu životnu sredinu u urbanim i ruralnim sredinama, jer je glavni cilj prečišćavanja otpadnih voda uklanjanje i/ili izbegavanje kontakta sa patogenima, mikroorganizmima, koji stvaraju bolesti. Osnovni cilj sanitacije zapravo je sprečavanje ljudskog kontakta sa patogenima iz ljudskih izlučevina.
*Projekat: “Održivost načina tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji” podržan je od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, kroz podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2021. godini.
Seminar ambasadora klime i životne sredine, februar 2022.
Preporučujemo: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji
UNICEF u Srbiji je septembra 2021. godine izdao publikacju “Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji”. Publikacija je dostupna i na engleskom jeziku.
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine smo bili identifikovani kao akter u sekundarnim istraživanjima i odgovorima u okviru intervjua doprineo nalazima primarnog istraživačkog tima i analizi (videti Aneks C publikacije).
Izvod iz rezimea: U Srbiji su ekstremni događaji sve učestaliji, a među njima poplave, požari na otvorenom, suša i ekstremne temperature predstavljaju najveći rizik. Srbija je takođe izložena trajnim opasnostima kao što su loš kvalitet vazduha i prisustvo opasnih hemikalija. Do toga uglavnom dolazi zbog industrijskih praksi, a nedostatak zvanične infrastrukture za preradu otpada i otpadnih voda te za prečišćavanje vode u Srbiji odgovaran je za konstantno prisustvo zagađujućih materija i patogena u zemlji i vodi. Klimatske promene dodatno pogoršavaju te efekte, jer šteta prouzrokovana ekstremnim vremenskim događajima omogućava emisiju zagađujućih materija, a promena obrazaca kretanja temperature i padavina olakšava konstantno prisustvo patogena u životnoj sredini u Srbiji.
Deca su posebno podložna efektima klimatskih promena i degradacije životne sredine. U traženju rešenja za pitanja klimatskih promena i degradacije životne sredine i njihov uticaj na decu u Srbiji, napore između ostalog treba fokusirati na smanjenje opasnosti od zagađenja vazduha i poplava, za koje je kroz analitički rad na ovom izveštaju utvrđeno da imaju širok uticaj na decu i kratkoročno i dugoročno gledano.
Uprkos tome što se formalno ne uzimaju u obzir u politikama i strateškim okvirima u oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine, deca i ugrožene kategorije ipak mogu imati naknadne koristi od uticaja intenzivnih aktivnosti u toj oblasti.
Zbog toga što inicijative u oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine ne uzimaju u obzir decu te zbog nedostatka sredstava, deca se suočavaju sa značajnom cenom nečinjenja u vezi sa hitnim opasnostima u toj oblasti (posebno ukazujemo na prikazanu metodologiju za analizu ekonomskog troška nečinjenja). Ovaj izveštaj se fokusirao na zagađenje vazduha i poplave i koristio je dostupne podatke za kvantifikovanje aktuelnih troškova nečinjenja po decu i modeliranje očekivanih troškova u narednim godinama. Pod pretpostavkom da se dosadašnji trendovi nastave do 2025. godine i da se ne preduzmu dodatne mere za smanjenje nivoa zagađenja vazduha, procenjuje se da će troškovi po dobrobit društva povezani sa zagađenjem vazduha za decu mlađu od 15 godina u Srbiji dostići oko 142 miliona evra do 2025. godine (proračunato kao neto sadašnja vrednost ukupnih troškova po doborobit za period 2020–2025. godine). Ranije studije takođe iznose dodatne troškove nečinjenja koji se odnose na zagađenje vazduha, uključujući troškove zdravstvene zaštite, manje pohađanje škole te rizike u pogledu zaštite koji potiču od smanjenja prihoda domaćinstva zbog izgubljenih radnih dana.
Značajno nam je što su aktivnosti Ambasadora održivog razvoja i životne sredine kao nosioca programa Eko-škole i Eko-paket (i učešća U svaka limenka se računa) identifikavane kao primeri dobre prakse!
Podvlačimo da je analiza urađena sa ciljem da osvetli ključne uticaje klimatske situacije na decu, naročito onu koja su suočena sa nejednakostima, i da sagleda koje će efekte nedostatak sadašnjih finansijskih izdvajanja u ovoj oblasti imati na prava deteta u budućnosti. Ovaj izveštaj ukazuje na moguće pravce delovanja kako javnog tako i privatnog sektora i sastoji se od četiri poglavlja. Prvo poglavlje se fokusira na dve nedovoljno istražene, ali ključne oblasti: uticaje klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu i kako se postojeće nejednakosti odražavaju na te uticaje u kontekstu Srbije. Naredna dva poglavlja se fokusiraju na trenutno stanje angažovanja javnog sektora te angažovanja privatnog sektora i međunarodnih finansijera u vezi sa temama iz oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine . Poslednje poglavlje rezimira nalaze, preostale nedostatke i daje preporuke zasnovane na dokazima za bavljenje suštinski važnim temama iz ove oblasti u Srbiji. Koristeći nalaze iz poglavlja 1, 2 i 3, poslednje poglavlje takođe ističe relevantne mogućnosti za poboljšanje usklađenosti sa Ciljevima održivog razvoja UN.
Preporuke obuhvaćene ovom publikacijom mogu pomoći da se formulišu aktuelni politički planovi i ciljevi Srbije (uključujući Agendu za održivi razvoj do 2030) u vezi sa temama iz oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine i da se pruže informacije na kojima se mogu zasnovati procesi prikupljanja podataka, nacionalne i lokalne politike, troškovi i programi koji se tiču uticaja klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu. Istraživanje će takođe dopuniti aktuelna regionalna i globalna istraživanja međunarodnih organizacija, poput Svetske zdravstvene organizacije i UN, na temu uticaja klime i životne sredine na zdravlje dece.
Eko-škole iz Aleksandrovca pokrenule izradu Plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije
Bezbednost vode i sanitarni uslovi u fokusu su ekoškolskog programa tokom školske 2021/2022. godine. Nakon održanog treninga za nastavnike u okviru projekta Razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama, podržanog od Federalnog ministarstva Nemačke zaduženog za životnu sredinu (BMU), organizovan je trening za učenike u Srednjoj školi u Aleksandrovcu. U prisustvu dvadesetak učenika i nastavnika koji su prošli trening za nastavnike, učenicima je predstavljen projekat i objašnjenji su osnovni pojmovi o bezbednosti vode i sanitaciji.
Učenici su pokazali veliko predznanje i zainteresovanost za ovu problematiku. Prijatno je iznenađenje bilo koliko poznaju svoj kraj i koliko su uočili probleme koji postoje u njihovoj životnoj sredini. Posebno su bili zainteresovani za problem dostupnosti i bezbednosti vode, kao i za početak radova na izgradnji sistema za preradu otpadnih voda u Aleksandrovcu. Takođe, učenici prate i dešavanja na globalnom nivou, a predlažu i da se promeri dobre prakse primene i prilagode situaciji u njihovoj lokalnoj zajednici.
Deo treninga bio je posvećen i analizi uzoraka vode na prisustvo nitrata, pomoću nitratnih testova, kako bi se učenici obučili da ih koriste.
Pokrenuta je izrada Plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitaciju, određena je radna grupa za vodu, izabran je rukovodilac radne grupe iz redova učenika i napravljen je plan relizacije, od uključivanja različitih zainteresovanih strana, kontakta predstavnika lokalne zajednice i javnih preduzeća, preko organizacije akcija, uključivanja medija, do finalizacije samog plana i predstavljanja javnosti. Ovaj Plan će biti rezultat rada Srednje Eko-škole i radne grupe za vodu i predstavljaće doprinos omladinskog aktivizma u predlaganju rešenja za probleme u životnoj sredini lokalne zajednice Aleksandrovac.
Seminari za ambasadore klime i životne sredine
Prijavite se za 1. seminar:
https://forms.gle/LoBoNrQSxSEQLcXv5
Topic: Zelena znanja i veštine
Time: Nov 25, 2021 09:30 AM BudapestJoin Zoom Meeting
https://us06web.zoom.us/j/
Meeting ID: 856 2230 5302
Passcode: 023813
Prof dr Anđelka Mihajlov, kao ambasadorka Evropskog klimatskog pakta, pokrenula je aktivnost obrazovanja za klimu i životnu sredinu kroz „Seminare za ambasadore klime i životne sredine ”. Aktivnost je najavljena na godišnjem nacionalnom sastanku koordinatora eko-škola, održanom u Vladimirovcima, Srbija, 8. oktobra 2021. Uvodnim govorom, ona je informisala o značaju klimatskog obrazovanja i podizanja svesti kroz „Seminare za ambasadore klime i životne sredine“, u organizaciji Evropskog ambasadora za klimatski pakt, a u okviru prioritetnih tema Pakta o klimi, a realizovaće ih strukovno udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine “ putem nacionalne mreže eko-škola (sa više od 100 obrazovnih ustanova od predškolskog do univerzitetskog nivoa).
Prvi će biti vebinar 25. novembra 2011. sa zelenim znanjem i veštinama kao tematskim fokusom, sa fokusom dnevnog reda na „rečniku“ i terminima koji će doprineti razumevanju Klimatskog pakta i Zelenog dogovora EU (kao i Fit for 55 – “Da odgovara za 55”), koje će predstaviti prof. Dr Anđelka Mihajlov. Predavanja na tu temu će izlagati i drugi profesori, koji su učestvovali u izradi Klimatskog paketa na srpskom jeziku . Održavanje ovog vebinara kao stručnog skupa , Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije priznaje kao stalni oblik stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.
Prezentacije predavanja sa prvog seminara:
Anđelka Mihajlov, Osnovni rečnik Klimatskog pakta i ključne reči u vezi niskougljeničnog razvoja
Marina Drndarski, Velika porodica otisaka
Radmila Jokić, Cirkularna ekonomija i klimatske promene – primeri dobre prakse u Srbiji i svetu
Online Konferencija – Zelena znanja i veštine (25.11.2021.):
https://www.youtube.com/watch?v=8WhhT3ic_Sk&t=1s
Drugi vebinar biće u februaru 2022. godine sa tematskim fokusom na zelene površine i zgrade. Ovaj seminar će biti delimično podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i projekta Planiranje bezbednosti voda i sanitacije u regionu Balkana.
Predavanja sa drugog seminara možete preuzeti ovde.
Treći vebinar/seminar biće u maju/junu 2022. godine sa tematskim fokusom na zeleni transport.
Ovi događaji su u skladu sa ciljevima i vrednostima Klimatskog pakta; uključiće veliki broj građana koji će moći da preduzmu mere za očuvanje klime i izgrade zeleniju zemlju, region i Evropu. Pretpostavka je da će svaki od seminara privući najmanje 50 nastavnika i profesora (150+ za 3 seminara), dopirući dalje do najmanje oko 4000 studenata i učenika, što će dodatno uticati na njihove porodice i članove zajednice . Seminari neće biti ograničeni samo na Eko-škole; biće otvoreni i za javnost u svim zemljama u regionu za učesnike koji mogu da prate prezentacije na srpskom jeziku .
Trening za nastavnike o bezbednosti vode i sanitaciji
U okviru projekta „Razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama“ održan je prvi trening za nastavnike Eko-škola, u Aleksandrovcu. Nastavnici iz osnovnih škola, srednje škole i vaspitači su tokom dvodnevnog rada upoznati sa mogućnostima koje pruža razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije, sa posebnim osvrtom na situaciju u ruralnim zajednicama. Osim teorijskog dela koji je predstavila Bistra Mihajlova, predstavnica mreže „Žene angažovane za zajedničku budućnost“ (WECF – Women engage for a common future ) iz Nemačke, učesnici su imali prilike da razmene sopstvena iskustva vezano za dostupnost i bezbednost vode sanitaciju u ruralnim sredinama gde se nalaze mnoga područna odeljenja aleksandrovačkih škola. Pokrenuta je i tema menstrualne higijene i kako se u postojećim uslovima devojčice i mlade osobe edukuju, uz opšte komentare da je ova tema ipak još uvek tabu na našim prostorima i da se malo pažnje generalno posvećuje ovoj temi, kroz nastavne i vannastavne aktivnosti.
Predstavnici jednog od partnera na projektu iz Severne Makedonije, „Novinari za ljudska prava“, bili su gostujući predavači, koji su preneli svoja iskustva u višegodišnjoj borbi vezano za bezbednost vode, sanitaciju, menstrualnu higijenu i menstrualno zdravlje. Prema istraživanjima koja su realizovana, ili su u toku u Severnoj Makedoniji, Nataša Dokovska iz ovog udruženja je istakla da skoro 30% žena u ovoj državi ne može sebi da priušti menstrualne proizvode. I u Severnoj Makedoniji se susreću sa nedovoljnim obrazovanjem o ovoj temi i nespremnosti da se prihvati kao nešto što je biološki normalno i nemoguće praviti se da ne postoji. Njihovo udruženje se, između ostalog, zalaže i da se o menstrualnoj higijeni govori rodno neutralnim jezikom, da su to „menstrualni proizvodi“, a ne „proizvodi za žensku higijenu“. Veliki je problem generalno što skoro 80% devojčica o menstrualnom ciklusu saznaje prvo od drugarica ili starijih sestara u porodici, a ređe od majki ili kroz obrazovni sistem. Najveći problem u školama, praktično je što ne postoje osnovni sanitarni uslovi kako bi se pomoglo devojčicama i ženama tokom menstrualnog perioda, pa su, prema Natašinim rečima, u ruralnim sredinama one primorane da ostaju kod kuće tokom menstruacije i odsustvuju sa nastave.
Prema rečima nastavnika iz aleksandrovačkih škola, u ovoj opštini ne postoje ovako loša iskustva, a pozitivno je i što se kroz nastavu biologije u 6. razredu obrađuje tema manstraulnog ciklusa, u kojoj ravnopravnu učestvuju dečaci i devojčice.
U Srbiji do sada nisu rađena detaljnija istraživanja o menstrualnom zdravlju i menstrualnoj higijeni, osim sporadičnih članaka u medijima i inicijativa sa Univerziteta. Kroz projekat „Razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama“ će inicijalna istraživanja vezano za menstrualnu higijenu i menstrualno zdravlje biti realizovana kroz program Eko-škole tokom školske 2021/2022. godine. Rezultati će pokazati okvirnu sliku o bezbednosti vode, sanitaciji i menstrualnoj higijeni, što će omogućiti dalja istraživanja i pokretanje kampanji zagovaranja kod donosilaca odluka, pre svega vezano za dostupnost menstrualnih proizvoda za početak u odabranim Eko-školama.
Sledeća aktivnost na projektu biće trening za učenike Eko-škola o bezbednosti vode i sanitaciji u ruralnim zajednicama.
Projekat “Razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama“ podržavaju Federalno ministarstvo zaduženo za životnu sredinu Savezne Republike Nemačke, Evropska unija, a projektom rukovodi međunarodna organizacija „Žene angažovane za zajedničku budućnost“ . Pored Ambasadora održivog razvoja i životne sredine iz Srbije, u projekat su uključene i organizacije civilnog društva iz Severne Makedonije, Albanije, Rumunije.
Razvoj plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije u ruralnoj zajednici
Bezbednost vodosnabdevanja je od strateškog značaja svake države, a posebno malih lokalnih zajednica, gde je potrebno uložiti dodatni napor kako bi se obezbedilo bezbedno vodosnabdevanje i odgovarajući sanitarni uslovi. Osim potrebe za velikim infrastrukturnim intervencijama, potrebno je uticati i na razvoj svesti lokalnog stanovništva o bezbednom vodosnabdevanju, načinima očuvanja vode kao resursa potrebnog za sve životne funkcije i aktivnosti i načinima unapređivanja postojećeg stanja kako bi se voda sačuvala i za buduća pokolenja.
Prvi korak je razumevanje gde se problemi javljaju u sistemu. Metodologija planiranja sigurnosti prilagođena je kapacitetima manjih zajednica. Ova pojednostavljena metodologija naziva se „Zbirka planiranja sigurnosti vode i sanitacija“ (VSSP). VSSP metodologija uključuje 10 praktičnih koraka za uključivanje lokalnih donosilaca odluka kao i mladih u mapiranje rizika i izvora zagađenja, pri traganju za pristupačnim rešenjima. Ova metodologija se koristi prilikom obuke lokalnih aktera, ispitivanja izvora vode za piće i mapiranja izvora zagađenja.
Smernice za izradu Plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije u ruralnim zajednicama je pripremljen na srpskom jeziku, u okviru projekta koji je podržan od strane Federalnog ministarstva zaduženog za životnu sredinu Savezne Republike Nemačke, Evropske unije, a kojim rukovodi međunarodna organizacija „Žene angažovane za zajedničku budućnost“ . Pored Ambasadora održivog razvoja i životne sredine iz Srbije, u projekat su uključene i organizacije civilnog društva iz Severne Makedonije, Albanije, Rumunije.
„Zbirka planiranja sigurnosti vode i sanitacija“ sastoji se iz tri dela. Deo A daje smernice kako izraditi plan za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije, Deo B pruža osnovne informacije za razvoj plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije i Deo C daje predloge na koji način se škole kao obrazovno-vaspitne institucije mogu uključiti.
Poseban deo kompendijuma koji se odnosi na planiranje bezbednosti vode i sanitacije pripremljen je 2021. godine pod nazivom: „Kako smanjiti i sprečiti širenje infektivnih bolesti u školama“. Sastoji se iz smernica za održavanje higijene učenika, prosvetnih radnika i roditelja i staratelja, kao odgovor na pojavu, između ostalog, sars-cov2 virusa, ali i za unapređenje higijenskih uslova pre svega škola u kojima je veliki protok učenik.
WatSanPlan
Planiranje bezbednosti vode i sanitacija u regionu Balkana: Albanija, Severna Makedonija, Rumunija i Srbija, je projekat u saradnji sa WECF-om; AOR promoviše Plan u Srbiji, kroz proširenje i reviziju plana, obrazovne materijalae za poboljšanje kvalifikacija nastavnika i učenika i za motivisanje građana da samostalno mere nivo nitrata u vodi. Sprovešće se relevantna analiza i predstaviti rezultati. Projekat je podržan sredstvima nemačkog Saveznog ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu sigurnost (BMU).
__________
“Svetska nedelja vode”, Stokholm online i uz lično prisustvo, od 23. avgusta do 1. septembra 2022.
Svetski dan menstrualne higijene 2022.
BUDITE U TOKU SA DEŠAVANJIMA NA REGIONALNOM UNECE FORUMU O ODRŽIVOM RAZVOJU
Seminar ambasadora klime i životne sredine, februar 2022.
Infografik o odrzivosti upravljanja (otpadnim) vodama u Eko-skolama u Srbiji
Eko-škole iz Aleksandrovca pokrenule izradu Plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije
Trening za nastavnike o bezbednosti vode i sanitaciji
Dan zaštite životne sredine – 5. jun 2021. godine (EnE21, #GenerationRestoration), Trening
Razvoj plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije u ruralnoj zajednici
Da li smo spremni za sve češće poplave?
Kako smanjiti i sprečiti širenje infektivnih bolesti u školama
CIRKULARNA EKONOMIJA U SRBIJI – ZAPOČET PROCES
Publikacija “Cirkularna ekonomija u Srbiji – započet proces” nastala je u okviru regionalnog projekta: “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372), autora Anđelke Mihajov, Aleksandre Mladenović i Filipa Jovanovića.
U okviru ove analize (koja je urađena kao kompilacija ograničenog broja raspoloživih informacija) autori termin cirkularna ekonomija shvataju na sledeći način:
Cirkularna ekonomija je ekonomija u kojoj se vrednost proizvoda, materijala i resursa održava u ekonomiji što je duže moguće, a stvaranje otpada se minimizira. To je u suprotnosti s „linearnom ekonomijom“ koja se zasniva na modelu proizvodnje i potrošnje „uzmi, koristi i odbaci“.
Cirkularna ekonomija je nepovratan, globalni mega trend. Koristi od procesa cirkularne ekonomije su koristi za resurse (poboljšanje obezbeđivanja resursa i smanjenje zavisnosti od uvoza), za životnu sredinu (manji uticaj na životnu sredinu), ekonomske koristi (mogućnosti za ekonomski rast i inovacije) i koristi za društvo (održiva potrošnja i mogućnosti zaposlenja).
Prelaz na cirkularnu ekonomiju predstavlja složen, sveobuhvatan i pre svega, dugoročni proces. Proces cirkularne tranzicije je sistemski proces (nije jednokratni), gde je kontinuitet u primeni dogovorene strategije/politike presudan (posebno za države sa ekonomijom u tranziciji).
Srbija kao država članica UN i zemlja kandidat za članstvo u EU već je posvećena konceptu cirkularne ekonomije. Ipak, još uvek ne postoji integralni pristup, a okvir politike zaštite životne sredine treba osnažiti i uključiti u ključne elemente ekonomskih i sektorskih politika.
Projekat ENV.net3 počeo je u decembru 2017. godine i traje do 2020. godine. Uzimajući u obzir prethodno iskustvo u izgradnji jake mreže organizacija koja je služila kao jedinstvena snaga u zagovaranju i unapređivanju politika kroz davanje prava i mogućnosti građanstvu da se njihov glas čuje (u periodu 2012-2016. godine), tokom ovog projektnog ciklusa koriste se mostovi koji su napravljeni među različitim zainteresovanim stranama u zemljama koje su u procesu priključivanja EU, kako bi se skrenula pažnja medija i donosilaca odluka na ključna pitanja vezano za životnu sredinu.
Vodeći partner projekta je CO-plan Institute for Habitat Development iz Albanije. Dva partnera dolaze iz EU zemalja, European Environmental Bureau iz Belgije i Foundation Punto Sud iz Italije, sa ciljem da pomognu boljem razumevanju EU politika i procedura, ali i da prenesu znanja i iskustva razvijenijih zemalja. Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su jedan od partnera, zajedno sa ostalim organizacijama: 4X4X4 Balkan Bridges iz Makedonije, Advocacy Training and Resource Center, sa Kosova, Green Home udruzenje, iz Crne Gore, Lir Evolution, iz Bosne i Hercegovine, TEMA – the Turkish Foundation for Combating Soil Erosion, for Reforestation and Protection of Natural Habitats, iz Turske.
Pripremu publikacije pomoglo je Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, u okviru projekta: „Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva“, u okviru sufinansiranja projekata organizacija civilnog društva u Srbiju u 2019. godini.
Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva
Projekat je sufinansiran po javnom konkursu za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2019. godini, od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije
Projekat: Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva nastao je sa sa ciljem da se javnost informiše o vrednostima koncepta cirkularne ekonomije i predstave dosadašnja iskustva i primeri primene cirkularne ekonomije u obrazovno-vaspitnim institucijama u Srbiji. S tim u vezi, tokom trajanja projekat u periodu jul-novembar 2019. godine, definisane su ključne zainteresovane strane koje su uključene u razvoj koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji, posebno u odnosu na preduzetničke inicijative obrazovno-vaspitnih institucija, žena i mladih, organizovane su konsultacije sa istaknutim predstavnicima u sektorima privrede, nauke, državne i lokalne uprave i nevladinom sektoru, koji su pokazali iskustvo i dostignuće u primeni koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji; predstavljena su široj javnosti dostignuća u cirkularnoj ekonomiji, kroz publikacije i javna predstavljanja.
Šta podrazumeva koncept cirkularne ekonomije?
Tokom socio-ekonomskog razvoja društva, u prethodnom periodu razvijan je linearni model koji je podrazumevao postojanje veze između rasta i potrošnje (princip: uzmi, izradi, konzumiraj, baci). Takav način ponašanja i korišćenja resursa je bio neodrživ, pa je nastao održivi razvoj baziran na politici „zelenog rasta“, gde se ekonomski interesi dodiruju ili preklapaju sa interesima zaštite životne sredine i gde se razmatraju najbolje opcije za razvoj društva.
Prelazak na cirkularnu ekonomiju (CE), bio je u prvom planu baziran na činjenicama da se korisni materijali ne iskorišćavaju dovoljno u proizvodnji, javila se povećana potražnja za resursima, povećana je konkurencija, što je rezultiralo velikim pritiskom na životnu sredinu. Koncept cirkularne ekonomije nalazi se u Strategiji Evropa 2020, kao preduslov za pametan i održiv rast.
Sam koncept cirkularne ekonomije podrazumeva industrijsku proizvodnju koja se bazira na:
•obnovljivosti materijala,
•iskorišćavanju obnovljivih izvora,
•smanjenju i/ili eliminaciji upotrebe hemikalija,
•smanjenju stvaranja otpada
Dodatna vrednost proizvoda se „zadržava“ što duže u životnom ciklusu i ne stvara se otpad. Resursi se „zadržavaju“ u privredi i posle kraja upotrebnog veka proizvoda, sa ciljem ponovne upotrebe i stvaranja nove vrednosti.
Za prelazak na cirkularnu ekonomiju potrebne su promene u celom životnom ciklusu proizvoda, dizajnu proizvoda, potrebni su novi poslovni i tržišni modeli, nov način pretvaranja otpada u resurse, nov način ponašanja potrošača…Osim toga, potrebne su i promene sistema i inovacije: u tehnologiji, u organizaciji, društvu, metodama finansiranja i politikama, kao i primenu novih modela upravljanja celim sistemom.
U Srbiji je koncept cirkularne ekonomije prihvaćen, ali je potrebno raditi na razvoju svesti o saznanjima i vrednovanju upotrebe ovog koncepta. Paket cirkularne ekonomije je deo uslova za pristupanje EU (Poglavlje 27 – otpad), ali po iskazanoj oceni Srbija je po ovoj temi na samom početku. S toga je potrebno na početku ispitati kakve su mogućnosti, koji zakonski okviri postoje, pronaći primere najbolje prakse i prezentovati široj javnosti, ostavljajući prostor za praćenje daljeg napretka.
Jedan od doprinosa promociji koncepta cirkularne ekonomije i njegovom značaju je i projekat Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva, Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, koji je sufinansiran od strane Ministarstva zaštite životne sredine, uz podršku Env.net 3 regionalnog projekta (“ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agend EU” (ref. no. 2017/394-372). Projekat je realizovan u periodu jul-novembar 2019. godine, kroz aktivnosti kao što su:
– analiza postojećeg stanja vezano za cirkularnu ekonomiju u Srbiji (na osnovu dostupnih informacija, dokumenata i doprinosa ključnih zainteresovanih strana, pripremljeni su analiza trenutnog stanja i lista ključnih zainteresovanih strana, izrađen je predlog dokumenta o stanju cirkularne ekonomije u Srbiji
– priprema promotivnog i materijala za medije (pripremljeni su video materijali i fotografije za promociju sa medijima, vezano za postojeće aktivnosti institucija u cirkularnoj ekonomiji, organizovani su konferencija i sastanak ekoškolskih koordinatora radi promocije aktivnosti vezanih za cirkularnu ekonomiju i širenje ideje o primeni koncepta u obrazovno-vaspitnim institucijama 18-19. oktobra na Zlatiboru https://ambassadors-env.com/blog/2019/10/27/godisnji-sastanak-ekoskolskih-koordinatora-18-19-oktobar-2019-zlatibor/)
– izrada publikacija/vannastavnog materijala na temu cirkularne ekonomije (publikacija za osnovnu školu i poster za srednje škole).
Eko-škole u svojim aktivnostima već primenjuju koncept cirkularne ekonomije, u skladu sa mogućnostima, ali je veoma značajno što su ove obrazovno-vaspitne ustanove pioniri i glavna snaga u podizanju svesti čitave lokalne zajednice vezano za usvajanje i primenu ovog koncepta i van Eko-škola
Okrugli sto o unapređenju javnih politika u oblasti održive mode
U okviru Beogradske nedelje mode, od 2018. godine održava se Dan održive mode, u kome su u okviru Okruglog stola predstavljene inicijative za unapređenje javnih politika u oblasti cirkularne ekonomije, studija slučaja „održiva moda“
„Tekstilna industrija“ u Srbiji predstavlja 10% ukupnog izvoza, vrednosti oko 1,5 milijardi dolara, oko 1 milijarda samo tekstil, bez kože i obuće. Od pre dve godine beleži se suficit. Posle 2000. godine je zamrla tekstilna industrija (zbog toga su stavljeni na početku znaci navoda na „tekstilna industrija“, koja se danas obeležava više kao „modna industrija“ u Srbiji. Tekstilna industrija u Srbiji ne postoji, postoji MODNA industrija, koja je konkurentnija. Nova industrijska strategija mora da podrazumeva i modnu industriju.
Posle 2005. godine otvaraju se izvozne mogućnosti. Investicije u ovoj oblasti dolaze iz Turske, za proizvodnju proizvoda široke potrošnje, Italije, za proizvodnju čarapa (Srbija je druga u svetu po proizvodnji čarapa). Takozvani „tehnički tekstil“ odnosi se na tekstil koji se koristi za proizvodnju sedišta i presvlaka. Od tog perioda polako počinju da se razvijaju porodične firme, a giganti fabrike konfekcije kao što su bili „Prvi maj“ Pirot, „Beko“, „Kluz“, „Rudnik“ propadaju. Pozicioniraju se „Mona“ i slične male firme. Privredna komora Srbije domaćim firmama pomaže u pozicioniranju na domaćem i regionalnom nivou. Cilj je da se ide na sajmove, predstave roba i usluge i pruži podrška na plasiranju u regionu i šire. Radi se da se smanje porezi i doprinosi.
Veliki problem u tekstilnoj ili modnoj industriji predstavlja tekstilni otpad. Velike količine kroz gotove proivode dolaze iz dalekoistočnih zemalja, završavaju na deponijama, ilegalno, jer od 2016. godine je zabranjeno odlaganje tekstilnog otpada na deponijama. Inicijativa da se postave kontejner zvona je propala u Beogradu, jer su Romi obijali i uzimali materijal, oštećujući kontejnere. Dodatni problem je što ne postoje reciklažni centri i nema odlaganja tekstila koje je sistemsko i organizovano. U Vojvodini se planira otvaranje reciklažnog centra, gde bi tekstilni otpad postao sirovina i dobio novu vrednost.
U okviru Ministarstva zaštite životne sredine postoji „Grupa za cirkularnu i zelenu ekonomiju“. U okviru PLAC projekta, u saradnji sa UNDP, urađena je ex-ante analiza efekata za potrebe izrade dokumenata javnih politika, vezano za cirkularnu ekonomiju. Javno predstavljanje dokumenta je 6. novembra. Program cirkularne ekonomije sa Akcionim planom će se raditi od 2020. godine. Izrađen je dokument Platforma za cirkularnu ekonomiju sa planom puta za sprovodjenje, sa preporukama kako uvesti CE u Srbiju. U tom kontekstu, EU je donela niz dokumenata iz cirkularne ekonomije i otpada, a Srbija prati i prilagođava svoju regulativu sa EU. Tekstilni otpad će biti razmatran kao resurs, i to potrošački i industrijski tekstilni otpad sa upotrebnom vrednošću. Npr. Adidas brend proizvodi liniju patika od plastike iz okeana, tj. od materijala koji će moći lako da se reciklira. H&M i druge neke velike tekstilne kuće obavezale se da će do 2030. povećati procenat RECIKLIRANE plastike u svojim proizvodima.
Količina tekstilnog otpada u Srbiji je na godišnjem nivou oko 500 t mesečno. Nema sistemskog rešenja za podizanje infrastrukture, čak ni javna preduzeća komunalnog karaktera. Postoji Nacionalna platforma za ponovnu upotrebu tekstila. Prilika za privatni sektor da se uključi u upravljanje i procesuiranje otpada od tekstila. Jedno od rešenja je da se iz Fonda za životnu sredinu povuku sredstva za neophodno finansiranje reciklaže tekstila.
(U Malom Zvorniku investitor izgradio sistem za prečišćavanje otpadnih voda u tekstilnoj industriji).
Srbija zadržala svoje brendove, a druge zemlje su izgubile ulaskom u EU. Pronaći načine kako da se domaći brendovi zaštite.
Kompanija Henkel, ima odgovorno poslovanje i svoju Strategiju održivosti do 2030. Nastali privatizacijom Merime, rade na ostvarivanju SDG, dobili sertifikat za EE 2012., Led gold sertifikat liderstvo u energetski održivom dizajnu, koristili građevinski otpad za izgradnju nove fabrike. U Kruševcu u Henkel fabrici postoji sistem zatvoren za vodu koja se prečišćava, samo se kanalizaciona voda odvodi.
Danas žene kupuju 60% više odeće. Modna industrija u poglavlju 20, pokušava se da se modna industrija ubaci u ovo poglavlje.
Proizvodnje tekstilnih materijala nema u Srbiji, samo na jednom mestu uvozi se pamučno predivo.
Iznajmljivanje odeće, popravka oštećene odeće, ponovna upotreba odeće – „cirkularna“ rešenja za smanjenje tekstilnog otpada.
Oko 19 mil. tona tekstila se uveze u Srbiju, oko 0,30% su sirovine, sve ostalo je odeća. Uglavnom su proizvodi „brze mode“, koje se posle malog broja pranja raspadne. Da li nam je to potrebno? Problem u reciklaži je i sastav, zbog sastava ne može da se reciklira svaki materijal.
Jedina firma koja se bavi reciklažom tekstila u Srbiji pravi industrijske krpe, oko 5000 tona mesečno, ali mogu da recikliraju samo pamučni otpad. Industrijski škart se reciklira za potrebe izolacije i sličnih proizvoda u drugim industrijama.
Obrazovna aktivnost u okviru programa Plava zastava: Vodeni eksperimentarijum na Adi Ciganliji
Šta se podrazumeva pod „vodenim otiskom“ nekog proizvoda?, Šta od navedenih proizvoda ima najveći „vodeni otisak“? Koliki je prosečan godišnji „vodeni otisak“ po osobi u svetu?, Koje od navedenih navika za racionalno korišćenje vode ste, ili biste, usvojili?
Zašto je uopšte važno da pričamo o vodi i da li baš sve znamo o vodi, korišćenju, uštedi, zagađenju, očuvanju vodnih resursa?
Odgovore na ova pitanja i jos mnogo interesantnih i važnih činjenica vezano za vodu posetioci Ade Ciganlije, od najmlađih, pa do onih „malo“ i „umereno“ starijih moglu su da čuju i da nauče u okviru „Vodenog eksperimentarijuma“. Savsko jezero, popularno kupalište Ada Ciganlija, podiglo je u junu 2019. godine još jedanput Plavu zastavu, pouzdan simbol brige za zdravlje i bezbednost posetilaca i kupača, ali i brige da se životna sredina očuva u zatečenom stanju, unapredi i sačuva za sve „korisnike“ usluga. Program Plava zastava nastao je pre više od 30 godina, u zemljama zapadne Evrope, kao potreba da se reaguje na sve veće prekomerno korišćenje vodnih resursa u turističke svrhe i da bi se smanjio pritisak korisnika usluga na vodu i okruženje vodenih površina. Od tada, program se proširio po čitavom svetu, prisutan je u 45 zemalja, a uključuje 4560 plaža, marina i turističkih brodova za posmatranje prirode i prirodnih fenomena.
Jedna od obaveza upravljača plaži sa Plavom zastavom je organizovanje obrazovnih aktivnosti o značaju programa Plava zastava, očuvanju životne sredine i uštedi resursa, među kojima je voda jedan od ugroženijih. „Vodeni eksperimentarijum“ je zajednička aktivnosti WWF, Ambasadora održivog razvoja i životne sredine i JP „Ada Ciganlija“, koja se organizuje po drugi put na Adi Ciganliji, a ima za cilj da unapredi znanje posetilaca o vodi, svojstvima vode, potrebi za vodom, mogućnostima održivog korišćenja i upravljanja vodnim resursima, na zanimljiv način i deci i odraslima.
Da bismo imali dovoljno čiste i kvalitetne vode, koju delimo sa drugim živim organizmima i bez koje je jednostavno život nemoguć, ponašajmo se odgovorno u svim prilikama, bilo da smo kod kuće i peremo zube, umivamo se, tuširamo ili peremo sudove, bilo da smo na plaži i pravimo otpad koji pravilno odlažemo, ili smo u fabrici gde voda pokreće čitavu proizvodnju, ili smo donosioci odluka, koji često vagaju između ekonomskog, socijalnog i zdravstvenog uticaja okruženja i na okruženje. Jer samo tako ćemo smanjiti te „vodene otiske“ u proizvodnji mesa, čokolade ili omiljenih sokova, a promenom ponašanja vodu ćemo koristiti racionalnije i efikasnije, bez prevelikih odricanja i nerviranja zbog otvorenih praznih slavina.
Hotel Zlatibor Mona – prvi hotel van Beograda dobio medjunarodnu ekosertifikaciju “Zeleni kljuc”
Hotel Zlatibor Mona je oduvek važio za hotel koji u svom poslovanju značajnu pažnju posvećuje društvenoj odgovornosti. O našoj posvećenosti u ovoj oblasti govori činjenica da smo ispunili uslove za “Zeleni ključ”, čije dobijanje predstavlja naš novi korak u odgovornom poslovanju.
Na ovaj način ćemo kroz niz aktivnosti nastaviti da doprinosimo zaštiti životne sredine, ekološkom osvešćivanju zaposlenih i gostiju, kao i razvoju lokalne zajednice. Težićemo da stalno napredujemo u sferi održivog poslovanja i da primenjujemo što više mera koje će doprinositi ostvarivanju ciljeva “Zelenog ključa”. Sa ponosom ističemo i da smo prvi srpski hotelski brend, kao i jedini hotel van Beograda, koji je dobio ovaj prestižni sertifikat.
“Sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo sertifikat “Zeleni ključ” dobili zahvaljujući zalaganju našeg celog tima, i da su svi zaposleni prepoznali značaj inicijative i priključili se ovom globalnom pokretu očuvanja životne sredine. Kada je reč o ispunjavanju uslova sertifikata, neke smo ispunili još 2007. godine, kada smo renovirali hotel, a sada smo našu uslugu dodatno prilagodili kriterijumiima, među kojima su kontrola potrošnje vode i elektirične energije i upotreba ekološki prihvatljivih hemijskih proizvoda”.
Ivan Vitorović, generalni direkor kompanije Mona Hotel Management
Održan sastanak nacionalnog FEE Saveta i nacionalnog žirija za Plavu zastavu
Sastanak nacionalnog FEE saveta u Srbiji, koji ujedno predstavlja i nacionalni žiri za Plavu zastavu, održan je u IN hotelu, jednom od tri hotela sa Zelenim ključem. Sastanku su prisustvovali predstavnici institucija: Ministarstva zaduženog za životnu sredinu, Ministarstva zaduženog za obrazovanje, Ministarstva zaduženog za zdravlje, Ministarstva zaduženog za turizam, Privredne komore Srbije, Crvenog krsta Srbije – spasioci, Udruženja nautičara, Nacionalnog operatera FEE programa, predstavnici NVO.
Za program Plava zastava u 2019. godini stigla je prijava samo za Savsko jezero-Adu Ciganliju, jedino kupalište u Srbiji koje od 2012. godine učestvuje u programu. Kriterijumi su visoki, podeljeni u 4 osnovne grupe (obrazovanje i informisanje o životnoj sredini, kvalitet vode, upravljanje životnom sredinom, bezbednost i prateće usluge), a najteži za ispunjenje je kvalitet vode u skladu sa nacionalnim propisima i EU Direktivom o vodama za kupanje. Kupalište „Ada Ciganilja“ je uspešno ispunjavalo sve neophodne međunarodno propisane kritrijume i jasno postavilo visoke vrednosti sigurnosti kupača i brige o životnoj sredini kao svoje prioritete.
Eko-sertifikat Zeleni ključ imaju tri hotela: Radisson Collection Old Mill Belgrade, IN hotel i Hilton Belgrade.
U programu Eko-škole nalazi se 113 obrazovno-vaspitnih institucija iz svih krajeva Srbije, od predškolskih, osnovnih, srednjih i viših škola, do fakulteta, doma učenika srednjih škola i škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom učenika.
Nacionalni Konkurs za Mlade eko-reportere otvoren je do 1. marta 2019. godine. Najbolji radovi u formi članka, fotografije i videa, mladih ljudi od 11 do 25 godina, biće poslati na međunarodno takmičenje Mladih eko-reportera.
TOKSIČNE HEMIKALIJE IZ ELEKTRONSKOG OTPADA KONTAMINIRAJU DEČIJE IGRAČKE PUTEM RECIKLAŽE
Vašoj pažnji želimo da preporučimo studiju TOKSIČNA PUKOTINA: Recikliranje opasnog otpada u nove proizvode *( TOXIC LOOPHOLE: Recycling Hazardous Waste into New Products ) o najnovijim rezultatima istraživanja koje su sproveli IPEN , Arnika, ALHem i 17 drugih evropskih organizacija u cilju testiranja prisustva toksičnih hemikalija, konkretno usporivača gorenja octaBDE, decaBDE i HBCD u proizvodima (igračke, pribor za kosu, kuhinjski pribor) napravljenim od reciklirane plastike iz elektronskih uređaja. Ispitivanje pokazuje da proizvodi koji se nalaze na tržištu EU i okolnim zemljama (testirano je i 5 proizvoda iz Srbije) kontaminirani usporivačima gorenja.
Studija poziva na izmene u EU propisima (EU POPs regulation) u smislu uspostavljanja istih graničnih koncentracija od 10 ppm za PBDE u prozvodima napravljenim od izvorne (nereciklirane) i reciklirane plastike, kao i ukidanje izuzeća PentaBDE i OctaBDE za reciklažu od strane EU (i da podstakne i nekoliko drugih potpisnica da urade isto) kako bi se omogućila adekvatna implementacija Stokholmske konvencije. Pored toga, studija zagovara smanjenje granične koncentracije sa 1000 ppm na 50 ppm (kao što je utvrđena za PCB) kojima se otpad koji sadrži PBDE kategoriše kao opasan (POPs otpad) i tako onemogući toksična reciklaža. Sve reference na kojima se zasnivaju ovi zahtevi navedeni su takođe u izveštaju.
______________
*Pogledati prezentaciju u kojoj se navode “pukotine” u regulisanju koncepta cirkularne ekonomije : Prof Andjelka Mihajlov: “Koncept cirkularne ekonomije”
Reciklaža i upravljanje tekstilnim otpadom
Privredna komora Srbije, dana 18.10.2018. godine, organizovala je okrugli sto na temu ‘’Reciklaža i upravljanje tekstilnim otpadom u Republici Srbiji’’. Cilj okruglog stola je da na najbolji mogući način predoči sve potencijale tekstilnog otpada, buduće planove nadležnih institucija, kao i da na jednom mestu okupi sve značajne aktere koji se bave ovom tematikom.
Pored uvodne reči predstavnice PKS – Privredne komore Beograda i organizatora okruglog stola na pomenutu temu, gđice. Jelene Plavanski, skup je otvorio pomoćnik ministra zaštite životne sredine g. Filip Abramović, koji je u kratkim crtama predstavio Nacionalni plan o prevenciji otpada, veću potencijalnu mogućnost iskorišćenja tekstilnog otpada kao i to kako podstaći privredne subjekte da doprinesu smanjenju i boljem generisanju tekstilnog otpada.
Takođe, od izuzetnog značaja je razvijanje bolje sakupljačke mreže, na teritoriji kako grada Beograda, tako i lokalnih samouprava, istakao je g. Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
Trenutno na teritoriji grada Beograda, prema podacima JKP ‘’Gradska čistoća’’ Beograd, postavljeno 34 kontejnera za mobilno generisanje tekstilnog otpada. U 2017. godini sakupjleno je 70.000Kg tekstilnog otpada, dok u 2018. godini za sada, sakupljeno je 45.000Kg otpada tekstilnog morfološkog sastava, podaci su koje je predstavio g. Milan Petrić, zamenik direktora JKP ‘’Gradska čistoća’’ Beograd. Kontejneri se redovno prazne, jedanput nedeljno i imamo izuztnu disciplinovanost građana pri odlaganju ove vrste otpada, što je od izuzetne važnosti, istakao je g. Petrić.
Disciplinovanost građana i edukacija o pomenutoj tematici od izrazite važnosti su iz razloga što je dovoljno da jedna prosečna najlonska folija koja je sastavljena od različitih vrsta polimera, dospe u proces reciklaže i izmeni sastav granulata, odnosno proizvoda dobijenog reciklažom i da stvori ogormnu materijalnu štetu. To se u daljem procesu rezonuje negativnom poslovanju kompanije koja se bavi reciklažom i time svaki građanin može doprineti svojim trenutkom neodgovornosti defekt razmera na državnom nivou. 95% tekstilnog otpada može se reciklirati i izvesti u inostranstvo, čime bi se doprinelo poboljšanju ekonomske situacije u državi, ali za to su neophodna ulaganja u tehnologije i izgradnju reciklažnih postrojenja. Procenjuje se da je određeni odevni predmet 3,3 godine u opticaju, i da nakon tokga postaje otpad. 200kg tekstila, poseduje svako domaćinstvo u Beogradu, a 5kg tekstilnog otpada odložio je svaki migrant koji je prošao kroz Republiku Srbiju.
Gospodin MIlorad Veljković, predstavnik Privredne komore Srbije istakao je pogrešnu kategorizaciju tekstilnog otpada, odnosno da tekstilni otpad je zapravo opasan otpad. Ogrman broj odevnih predmeta koji se uvoze, najviše iz Kine, sastavljen je od veštačih materijala sa visokim procentom polimernog sastava koji je kancerogen i obojen bojama koje mogu biti toksične po ljudsko zdravlje. Normativna regulativa o uvozu postoji, međutim kontrola proizvoda koji se uvoze ne vrši se na adekvatan način. Takođe, zbog velikog razvoja tekstilne industrije i ogromne potrebe pamuka, došlo je do uzgajanje GMO pamuka, koji takođe u dužem periodu izloženosti koži, može izazvati negativne posledice po ljudsko zdravlje.
Rešenja postoje. Neophodno je unaprediti na viši nivo svest građana kroz edukaciju i podstaći veća ulaganja države u projekte upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Svaki pojedinac, može doprineti na svoj način boljem sutra, čistijoj i uređenijoj državi. Privredna komora Srbje nastaviće sa daljim aktivnostima vezanim za problem tekstilnog otpada u Republici Srbiji, gde se očekuje donošenje operativnih mera koje će doprineti rešavanju ove problematike.
Izveštaj sa skupa pripremio:
Nikola Novaković
Master inženjer zaštite životne sredine
“Vodeni eksperimentarijum na Adi Ciganliji”
Obrazovne aktivnosti u okviru programa Plava zastava
Na Adi Ciganliji, jedinoj plaži u Srbiji sertifikovanoj međunarodnim priznanjem Plava zastava, u subotu 11. avgusta 2018. godine, održan je “Vodeni eksperimentarijum”, obrazovna aktivnost kao jedna od obaveza plaže sa Plavom zastavom, u saradnji Ambasadora održivog razvoja i životne sredine (nacionalni operater programa Plava zastava), WWF i JKP Ada Ciganlija. Prisutni su mogli da saznaju šta je to “vodeni otisak”, koja zemlja ima najveći “vodeni otisak” i zašto, šta je to površinski napon vode, kako se voda ponaša ukoliko postoji zagađenje…i još puno zanimljivosti vezano za vodu i potrebu očuvanja vodnih resursa, prema kojima se uglavnom ponašamo neodgovorno i bezobzirno. Ovakvim aktivnostima pokušavamo da skrenemo pažnju na zaista veliki značaj vode i na neodrživo korišćenje ovog resursa bez koga, malo je reći, ali nema života i sve više je života ugroženo.
“Vodeni eksperimentarijum” je jako dobro prihvaćen od posetilaca plaže Ada Ciganlija, što govori u prilog da su se neki od zainteresovanih vraćali i po dva puta da saslušaju, a imali smo i prave male pomoćnike i “ambasadore” koji su drugima prenosili usvojeno znanje.
Nadamo se da će ovakvih prilika biti sve više, posebno što su upravljači Ade Ciganlije uvek bili raspoloženi za saradnju i širenje dobrih ideja o bezbednosti kupača i potrebi očuvanja životne sredine oko plaže sa Plavom zastavom.
Obrazovne aktivnosti u okviru programa Plava zastava na Adi Ciganliji
Jedna od obaveza plaže sa Plavom zastavom je organizovanje obrazovnih aktivnosti, kako bi se skrenula pažnja posetilaca da podsete da bi trebalo da brinu o životnoj sredinu, uvek i na svakom mestu.
JP “Ada Ciganlija” koja upravlja kupalištem “Ada Ciganlija”, a koje je 7 godina za redom dobijalo vredan međunarodni sertifikat “Plava zastava”, što znači posvećenost i brigu za bezbednost kupača i očuvanje životne sredine, odakle nam i dolazi to prirodno bogatstvo Savskog jezera, u saradnji sa Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine i WWF-om, organizovaće u subotu 13. avgusta od 10.00 časova interesantne radionice popularno nazvane “Vodeni eksperimentarijum”. Svim posetiocima, od dece, školaraca na raspustu, roditelja, baka i deka, šetača…predstavićemo neke “nevidljive” osobine vode i objasniti šta znači čista voda, a šta zaprljana i kako možemo da unapredimo stanje naših voda.
U blizini tornja, Plave zastave i Info table o Plavoj zastavi, pronađite nas u subotu 13. avgusta 2018., od 10.00 časova, rado ćemo se družiti i naučiti mnoge važne stvari.
Sedmo podizanje Plave zastave na Adi Ciganliji, petak 15. jun 2018. godine, od 12.00 časova
Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević i direktor JP “Ada Ciganlija” Robert Đukić, podizanjem plave zastave sedmu godinu za redom, otvorili su 2018. kupališnu sezonu na Adi Ciganliji. Zastavu je uručila predsednica AOR Aleksandra Mladenović.
—————————————————————-
Program Plava zastava, koji se realizuje kroz eko-sertifikaciju plaža, marina i turističkih brodova za posmatranje prirodnih vrednosti, prisutan je u Srbiji od 2012. godine. Jedina plaža koja je usklađena sa strogim zahtevima programa je “Savsko jezero”, popularna Ada Ciganlija, koja je po sedmi put dobitnik ovog međunarodnog eko-sertifikata. U petak 15. juna 2018. godine, uz prisustvo visokih zvaničnika Grada Beograda i JP “Ada Ciganlija”, Plava zastava će ponovo biti podignuta na Adi Ciganliji, kao simbol brige upravljača za životnu sredinu i bezbednost posetilaca. Posebna pažnja u okviru programa poklanja se obrazovanju o životnoj sredini, podizanju svesti kupača i uopšte korisnika prostora plaže o potrebi očuvanja ne samo prostora koji se koristi za kupanje, nego i šireg okruženja, posebno ako postoje područja od značaja za zaštitu u neposrednoj blizini.
Plava zastava je eko-oznaka koja se dodeljuje na dobrovoljnoj osnovi i intelektualno je vlasništvo neprofitne organizacije Fondacija za obrazovanje o životnoj sredini (FEE – Foundation for Environmental Education). U svetu ima više od 4500 plaža i marina sa Plavom zastavom, u preko 50 zemalja širom Evrope, Južne Afrike, Maroka, Tunisa, Novog Zelanda, Brazila, Kanade i Kariba. Plava zastava se bazira na održivom razvoju plaža i marina, koje svoju brigu za životnu sredinu demonstriraju prihvatajući i ispunjavajući stroge kriterijume za kvalitet vode, obrazovanje i informisanje, zaštitu životne sredine i bezbednost korisnika/posetilaca.
Koncept Plave zastave nastao je u Francuskoj. Godine 1985., francuske opštine na primorju dobile su priznanje Plavu zastavu za poštovanje kriterijuma za tretman otpadnih voda i kvalitet vode za kupanje. Evropska godina životne sredine bila je 1987., kada je Fondacija za obrazovanje o životnoj sredini u Evropi (FEEE) predstavila francuski koncept Evropskoj Komisiji. Od tada je program Plava zastava pokrenut kao godišnja aktivnosti zajednice. Pored kriterijuma koji se odnose na tretman otpadnih voda i kvalitet vode za kupanje, kriterijumi za dobijanje Plave zastave na evropskom nivou uključuju i druge oblasti upravljanja životnom sredinom, kao što su upravljanje otpadom i planiranje i zaštita obala. Marine su takođe uključene u program Plava zastava.
Konferencija ’’Životna sredina ka Evropi’’- EnE18: moguć razvoj odgovoran prema prirodi
Četrnaesta regionalna Konferencija ’’Životna sredina ka Evropi’’ održana je 5. juna 2018. godine u Beogradu i bila je posvećena temi: Zaštita prirode – razvoj odgovoran prema prirodi. Tradicionalno, Konferenciju organizuje strukovno udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije. Konferencija je bila zvaničan događaj kojim je u Srbiji obeležen Svetski dan zaštite životne sredine UN i zvaničan događaj u okviru Evropske nedelje održivog razvoja.
Konferenciju je otvorio H.E. Ratko Vlajkov, Ambasador Republike Bugarske, koja predsedava EU, upečatljivim i jasnim porukama da su glavni prioriteti politike zaštite životne sredine u EU cirkularna ekonomija, ekoinovacije i poboljšanje kvaliteta vazduha. Uvodnim obaćanjem učesnicima Konferencije se obratio H.E. Lazar Mirkić, Ambasador Bosne i Hercegovine u Republici Srbiji, koji se osvrnuo na činjenicu da sve zemlje našeg regiona moraju delovati u harmoniji sa prirodom, jer je to jedini način da spasimo životnu sredinu od degradacije, te osiguramo održivo ekonomsko poslovanje. Učesnike Konferencije su pozdravili i: Jasmina Jović, pomoćnica Ministra za zaštitu životne sredine, Slavoljupka Pavlović, Pomoćnica generalnog sekretara Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije, dr Deni Porej, Direktor WWF Adria, Aleksandra Šiljić Tomić, Koordinator projekta iz Kancelarije UN za životnu sredinu u Srbiji, dr Nenad Sekulić, Načelnik odeljenja za biodiverzitet i ekološke mreže, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, dr Slobodan Puzović, Pomoćnik direktora, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Dušan Stokić, suorganizator EnE18 Konferencije, Rukovodilac Službe za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost, Privredna komora Srbije i koordinator EnE18 Konferencije, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine.
Plenarno predavanje je održao Rade Glomazić, direktor Projekta NATURA 2000 u Turskoj, ispred Human Dynamics, predstavivši učesnicima rezultate projekta.
Aktivnost koja je na ovogodišnjoj Konferenciji privukla najveću pažnju je Panel diskusija na temu: Da li je moguć razvoj odgovoran prema prirodi? U Panel diskusiji su učestvovati vrhunski stručnjaci iz oblasti zaštite prirode: dr Deni Porej, prof. dr Predrag Simonović, mr Danko Jović, Klara Sabadoš i Nikola Stanojević. Učesnici Panela su bili složni da je moguć razvoj odgovoran prema prirodi, ali da je neophodan jasno definisan sistemski pristup na nivou Srbije, koji bi podrazumevao intersektorsku integraciju pitanja zaštite prirode i prirodnih resursa u sve sektorske politike i koordinisan angažman predstavnika Vladinih i nevladinih institucija, kao i predstavnika naučnih i obrazovnih ustanova.
U okviru EnE18 Konferencije dodeljene su nagrade i diplome pobednicima tematskog takmičenja „U koštac sa plastikom!“, koji je organizovala Agencija Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UN Environment), uz podršku regionalne ekološke mreže Forestry and Environmental Action – fea i strukovnog udruženja „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ za učenike od I do IV razreda osnovnih škola u Republici Srbiji. Organizovana je i izložba fotografija svih radova prijavljenih na konkurs, a nagrade su dodelile Aleksandra Šiljić Tomić, specijalista za koordinaciju projekata Agencije Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i Jovana Andrašević, koordinator projekta iz ekološke mreže Forestry and Environmental Action – fea.
Na Konferenciji su dodeljene nagrade najboljim Mladim Eko-reporterima, koji su učestovali na konkursu „Energetska efikasnost u očima Mladih Eko-reportera!“ Konkurs je organizovan u okviru međunarodnog programa Mladi Eko-reporteri, koji u Srbiji sprovodi strukovno udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ uz podršku Elektroprivrede Srbije. Nagrade su dodelile predstavnica Elektroprivrede Srbije, mr Aleksandra Mladenović, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, Dijana Šarac, koordinatorka programa Mladi Eko-reporteri u Srbiji .
Na Konferenciji su predstavnici obrazovnih i drugih institucija, organizacija i pojedinaca predstavili svoja istraživanja i gledišta u vezi sa odabranom temom. Izabrano je preko dvadeset naučnih i stručnih radova koji su objavljeni u on-line Zborniku radova Konferencije.
Galerija slika:
Otvaranje / Opening
Panel o zastiti prirode / Panel on Nature Protection
UNEP nagrade / UNEP@WED
YRE awwards/ Nagrade Mladih ekoreportera & https://www.facebook.com/mladiekoreporteri/
Prezentacija radova / Presentations
……
Pridružite nam se 5. juna na konferenciji “Životna sredina ka Evropi”- pogledajte Agendu
Draft Agenda EnE18 June 5 Conference
EnE18 – Zbornik radova / Book of Proceedings
Četrnaesta regionalna konferencija EnE18
The Fourteenth Regional Conference – EnE18
Životna sredina ka Evropi
Environment to Europe
Beograd, 5. jun 2018.
Belgrade, Serbia, June 5, 2018
Zaštita prirode – Razvoj odgovoran prema prirodi
Nature protection – Nature-Responsive Development
Program konferencije, nacrt na dan 22. maj 2018.
Conference Agenda, draft, as on 22/05/2018
Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE18 predstavlja zvaničan događaj kojim se u Republici Srbiji obeležava UN Svetski dan zaštite životne sredine (World Environment Day – WED). Na ovaj dan, od 1972. godine do danas, UN skreću pažnju vlada, država i najšire javnosti na goruća pitanja zaštite životne sredine i potrebu njihovog kontinuiranog rešavanja. Tema ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine je “Pobediti zagađenje plastikom’’, obeležava se uz slogan “Ako ne možeš ponovno da je upotrebiš, ne koristi je”, a zemlja domaćin je Indija u kojoj će se održati centralna proslava. Cilj ovogodišnjeg 5. juna je da promoviše različite načine na koje svako od nas može da doprinese borbi protiv zagađenja plastikom. Očekuje se globalna akcija miliona ljudi, kroz hiljade aktivnosti širom sveta koje treba da pomognu podizanju svesti o tome kako se malim promenama u svakodnevnom životu može smanjiti teret zagađenja plastikom na prirodu, životnu sredinu i zdravlje.
Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE18 predstavlja zvaničan događaj kojim se u Republici Srbiji obeležava Evropska nedelja održivog razvoja (European Sustainable Development Week, ESDW). ESDW je inicijativa rasprostranjena na području evropskih zemalja koja stimuliše i čini vidljivim aktivnosti, projekte i događaje koji promovišu ciljeve održivog razvoja (Sustainable Development Goals, SDGs). Održava se svake godine od 30. maja do 5. juna, a ima za cilj podizanje svesti o Agendi 2030 u Evropi i značaju lokalnih zainteresovanih strana u ostvarenju 17 ciljeva održivog razvoja i održivosti uopšte.
Program konferencije
Conference Agenda
as on 22/05/2018; possible changes of Agenda when confirmation received
5. jun June 5th
| Velika sala u PKS, II sprat, Terazije 23, Beograd | Main Hall, 2nd floor – Serbian Chamber of Commerce, Terazije 23, Belgrade |
9:00 – 10:00 Registracija učesnika / Registration
10:00 – 10:50 Uvodna obraćanja / Opening remarks
Moderator: dr Uroš Rakić, on behalf of organisators
- H.E. Ratko Vlajkov, Ambassador, Embassy of the Republic of Bulgaria in the Republic of Serbia – The Bulgarian presidency of the Council of the EU / Ambasador, Ambasada Republike Bugarske u Republici Srbiji
- H.E. Lazar Mirkić, Ambassador, Embassy of Bosnia and Herzegovina in the Republic of Serbia / Ambasador, Ambasada Bosne i Hercegovine u Republici Srbiji
- Robert Nygård, The First Secretary Responsible for Environmental Issues, Swedish Embassy in the Republic of Serbia / Prvi sekretar odgovoran za pitanja životne sredine, Ambasada Švedske u Republici Srbiji
- Delegation of EU in Serbia, representative / Delegacija EU u Srbiji, predstavnik/ (potvrđeno/confirmed, representative tbd)
- Minister for Environment / Ministar za zaštitu životne sredine (invited/pozvan)
- Stanojla Mandić, Deputy Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection of the Republic of Serbia / Zamenica poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije
- Dr Deni Porej, Director of WWF Adria, WWF Mediterranean Programme Office / Direktor WWF Adria, WWF Regionalna kancelarija
- Aleksandra Šiljić Tomić, Project Coordination Specialist, UN Environment Republic of Serbia / Koordinator projekta, Kancelarija UN za životnu sredinu, Republika Srbija
- dr Nenad Sekulić, Head of Department for Biodiversity and Ecological Network, Institute for Nature Conservation of Serbia / Načelnik odeljenja za biodiverzitet i ekološke mreže, Zavod za zaštitu prirode Srbije
- Goran Krnčević, Assistant Director of the Sector for Legal, Financial and Administrative Affairs, Institute for Nature Conservation of Vojvodina Province / Pomoćnik direktora za pravne, finansijske i opšte poslove, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
- Ljubica Naumović, Environment Executive, Tetra Pak Production / referent za zaštitu životne sredine, Tetra Pak Production
- Dušan Stokić, Co-organizer of the EnE18 Conference, Head of the Department for Environment, Technical Regulation, Quality and Social Responsibility, the Chamber of Commerce and Industry of Serbia / suorganizator EnE18 Konferencije, Rukovodilac Službe za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost, Privredna komora Srbije
- The EnE18 Conference Chair person, Environmental Ambassadors for Sustainable Development / predsedavajuća EnE18 Konferencije, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine
10:50 – 11:00 Aleksandra Mladenović, Environmental Ambassadors for Sustainable Development President/ Predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, Plenary, Panel Theme and Panelists / Predstavljanje plenarnog izlaganja, panela i panelista
11:00 – 11:20 Plenary lecture / Plenarno predavanje
Begona Matilla Soloaga, Human Dynamics, Team leader, TA for strengthening the National Nature Protection System for implementation of Natura 2000 requirements / Human Dynamics, tim lider, NATURA 2000 Turska. Focus : NATURA 2000 in Turkey – project outputs / NATURA 2000 u Turskoj – rezultati projekta.
11:20 – 13:30 Panel on Nature Protection and Nature – Responsive Development / Panel na temu Zaštita prirode i razvoj odgovoran prema prirodi
Moderator: Milica Momčilović, journalist, Vice President of World Federation of Science Journalists (WFSJ) / novinar, potpredsednica Svetske federacije naučnih novinara
Panelists (Plenary Session) / Učesnici Panela (Plenarna sesija) :
dr Deni Porej, Director of WWF Adria, WWF Mediterranean Programme Office / Direktor WWF Adria, WWF Regionalna kancelarija. Focus : WWF and Nature Protection, Nature – Responsive Development / WWF i zaštita prirode, razvoj odgovoran prema prirodi.
prof. dr Predrag Simonović, Faculty of Biology, University of Belgrade / Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu . Focus: An invasive species of fish and links between fisheries management and aquaculture in Serbia in the process of EU accession / Invazivne vrste riba i veza između ribolovnog upravljanja i akvakulture u Srbiji u procesu pristupanja EU
mr. Danko Jović, Institute for Nature Conservation of Serbia / Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Focus: State in the Republic of Serbia in respect of nature and oblidations of Serbia in the process of accession to the EU in this area / Stanje u Republici Srbiji u vezi zaštite prirode i obavezama Srbije u procesu pristupanja EU u ovoj oblasti.
Klara Sabadoš, Institute for Nature Conservation of Vojvodina Province / Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Focus: The situation regarding nature protection and the NATURA 2000 network in Serbia / Situacija oko zaštite prirode i mreže NATURA 2000 u Srbiji.
Nikola Stanojević, Bird Protection and Study Society of Serbia / Društvo za zaštitu i proučavanje ptica: Protection of birds and obligations of the Republic of Serbia in the process of EU accession in this area / Zaštita ptica i obaveze Republike Srbije u procesu pristupanja EU u ovoj oblasti.
13:30 – 13:40 Technical Break / Tehnička pauza
13:40 -14:00 Awards for the winners of the competition „Beat plastic pollution! If you can’t reuse it, refuse it!“ organized among elementary school classes by UN Environment and partners: Environmental Ambassadors for Sustainable Development and Forestry and Environmental Action for celebration of the World Environment Day 2018 in Serbia / Dodela nagrada timovima iz osnovnih škola u Srbiji, pobednicima na konkursu „U koštac sa plastikom!“ tj. „Pobedi zagađenje plastikom! Ako ne možeš da je ponovo upotrebiš, ne koristi je!“ koji je Agencija Ujedinjenih nacija za životnu sredinu organizovala zajedno sa partnerima: Ambasadori održivog razvoja i zaštite životne sredine i Inicijativa za šumarstvo i životnu sredinu – fea povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine 2018. u Srbiji.
Obraćanje: Aleksandra Šiljić Tomić, specijalista za koordinaciju projekata Agencije Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UN Environment)
Awarded / Nagrađeni radovi:
1. mesto – rad „Žutoplovac“, OŠ „Sveti Georgije“, Uzdin; Nagradu prima mentor Tatjana Romanov, profesor razredne nastave
2. mesto – rad „Eko brodić – Drugarstvo“, OŠ „Rade Dodić“, Milutovac, izdvojeno odeljenje Poljna; Nagradu prima mentor Suzana Jovanović –Stanisavljević
3. mesto – rad „Brod prijateljstva“, OŠ „Petefi brigada“, Kula; Nagradu prima mentor Marijana Kolarić
Photo exhibition – slideshow of vessels (ships, sailboats, etc.) of all elementary school classes participated in the competition is presented in the front of the Main Hall.
14:00 – 14:20 Awards for the best Young Reporters for the Environment (YRE) in 2018: “Energy Efficiency of the Eyes of Young Reporters for the Environment” / Dodela nagrada najboljim Mladim Eko-reporetima u 2018. godini: “Energetska efikasnost očima Mladih Eko-reportera”
Obraćanje: Dijana Šarac, koordinator Programa Mladi Eko-reporteri
Awarded/ Nagrađeni radovi:
Uzrasna kategorija od 11 do 14 godina
– U kategoriji članaka:
- mesto David Bradić iz OŠ „Rade Dodić“, Milutovac, naziv članka: Sunce i ti
- mesto Lena Veličić, Dunja Milijanović iz OŠ „Sveti Sava“, Čačak, naziv članka: Štednja energije
- mesto Milica Đurić, Teodora Nikša, Milica Popović, Živojin Mišić, Marko Kuleško iz OŠ „Marija Trandafilović“, Veternik, naziv članka: Udaljenost Kejptauna je relativna stvar
– U kategoriji fotografija:
- mesto Milan Pavlović iz OŠ Stojan Novaković, Blace, naziv fotografije: Energetska efikasnost saradnjom svih nas
- mesto Jovana Dimitrijević iz OŠ Sveti Sava, Pirot, naziv fotografije: Moj grad vodi računa o energetskoj efikasnosti
- mesto Ilija Radojković iz OŠ Ratko Mitrović, Čačak, naziv fotografije: Sunce na našem krovu
– U kategoriji videa:
- mesto Đina Ranđelović, Iva Ignjatović iz OŠ „Sveti Sava“ Pirot, naziv videa: Unutrašnji bazen u Pirotu
- mesto Nikola Dragić, Ognjen Kostić, Aleksa Vacić, Dimitrije Stanković iz OŠ „Sveti Sava“, Pirot, naziv videa: Vodenica
- mesto Strahinja Marseni, Anja Lazović, Vladimir Konstantinovića, Andreja Đurkovića, Teodora Radivojević iz OŠ Drinka Pavlović, Beograd, naziv videa: Energetska efikasnost
– Uzrasna kategorija od 15 do 18 godina
U kategoriji članaka:
- mesto Jefimija Najdić iz Gimnazija Vranje, naziv članaka: Dozvolite plućima naše planete da dišu
- mesto Marija Dibrani iz MTŠ „14 oktobar“, Kraljevo, naziv članka: Zelena energija i zdrav život
- mesto Stefan Zeremski, Bojan Zakonović, Vasilije Radović iz ETŠ „Rade Končar“, Beograd. Naziv članka: Sekcija za energetsku efikasnost
– U kategoriji fotografija:
- mesto Olga Đurović iz Gimnazije „Takovski ustanak“, Gornji Milanovac, naziv fotografije: Krov
- mesto Vladana Stanković iz Prehrambeno-hemijske škole, Niš, naziv fotografije: Nova rasveta u Doljevcu
– U kategoriji videa:
- mesto Anja Aranđelović, Milica Jovanović, Gordan Mišić iz Tehničke škole, Paraćin, naziv videa: Menjamo navike da ne bude panike
- mesto Natalija Stanković iz Savremene gimnazije, Beograd, naziv videa: Energetska efikasnost
- mesto 14 učenika iz Medicinske škole, Vranje, naziv videa: Odakle dolazi električna energija
Uzrasna kategorija od 19 do 21 godine
– U kategoriji fotografija:
- mesto Tijana Krnjaić sa Fakulteta Političkih nauka, naziv fotografije: Toplotna pumpa
– U kategoriji videa:
1.mesto Anđela Stošić sa Fakulteta Političkih nauka, naziv videa: Solarni paneli
14:20-15:00 Break / Pauza
15:00-18:00 Presentations / Usmena izlaganja radova
Moderatori: prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, prof. dr Nataša Žugić Drakulić, dr Uroš Rakić
Plenary lecture / Uvodno predavanje
Uticaj Sporazuma iz Pariza o promeni klime na razvoj ekološkog acquis-a i prenošenje pravnih standarda zaštite biodiverziteta i očuvanja šuma u pravni sistem Srbije, MIRJANA DRENOVAK IVANOVIĆ, PRAVNI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU
Oral presentations / Usmena izlaganja
GEOGRAPHIC MONITORING OF FOREST BIODIVERSITY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA, ADI OPERTA, Department of Geography, Faculty of Science, University of Sarajevo, Bosnia and Herzegovina, Mujo Hasanović, Irma Mahmutović-Dizdarević, Department of Biology, Faculty of Science, University of Sarajevo, Bosnia and Herzegovina
KREIRANJE GIS BAZE O STANJU REČNOG TOKA U FUNKCIJI DIZAJNA ADEKVATNIH REŠENJA OČUVANJA PRIRODE, SLAĐANA ĐORĐEVIĆ, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU, MILOŠ NINKOVIĆ, GEOGRAFSKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU, DUŠICA PEJIĆ, FAKULTET BEZBEDNOSTI, UNIVERZITET U BEOGRADU, BORIS KATIĆ, OPŠTINA MALI ZVORNIK, SLOBODAN MILOŠEVIĆ, FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, UNIVERZITET SINGIDUNUM
CLADOCERANS SEASONAL DYNAMICS AT SNR ”CARSKA BARA”, Martina Mezei, Aleksandra Petrović, Vojislava Bursić, Tijana Stojanović, Jasna Grabić, Branka Ljevnaić-Mašić, FACULTY OF AGRICULTURE, UNIVERSITY OF NOVI SAD, SERBIA
PREGLED VRSTA PRIORITETNIH ZA NATURU 2000 U FAUNI ZASAVICE, MIHAJLO STANKOVIĆ, pOKRET GORANA SREMSKA MITROVICA
PRILOG FAUNI KIČMENJAKA N.P. KOZARA – MEĐUNARODNO ZNAČAJNE VRSTE, Mihajlo Stanković, Pokret gorana Sremska Mitrovica, Dragan Romčević, NACIONALNI PARK KOZARA
ZAŠTITA PRIRODE U GRADU BEOGRADU, MILAN MARTINOVIĆ, GEOGRAFSKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU
INFLUENCE OF DROUGHT ON WATER QUALITY AT SPECIAL NATURE RESERVE “CARSKA BARA”, Radoš Zemunac, Jasna Grabić, Vojislava Bursić, Aleksandra Petrović, Martina Mezei, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad, Ildiko Grnya, Special Nature Reserve “Carska bara”, Branka Ljevnaić-Mašić, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad
ŠUME HRASTA LUŽNJAKA (Quercus Robur Lat.) – INDIKATOR KLIMATSKIH PROMENA NA PODRUČJU ŠUMADIJE, SEVERIN ŠIKANJA, FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU – FUTURA, UNIVERZITET SINGIDUNUM
MERE ZAŠTITE U SPOMENIKU PRIRODE ”PARK BUKOVIČKE BANJE”, STEFAN dABIŽLJEVIĆ, ALEKSANDAR ĐORĐEVIĆ, MILOŠ TOMOVIĆ, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ARANĐELOVAC
ZAŠTITA PRIRODE U TEHNOLOŠKIM GRADOVIMA, MILAN MARTINOVIĆ, GEOGRAFSKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU
INVESTIGATION OF MACRO- AND MICROELEMENTS IN SOIL, GRAPEVINE AND AIR IN ORGANIC VINEYARD: BIOMONITORING, ECOLOGICAL IMPLICATIONS AND HEALTH RISK ASSESSMENT, TIJANA Milićević, Mira Aničić Urošević, INSTITUTE OF PHYSICS BELGRADE, NATIONAL INSTITUTE OF THE REPUBLIC OF SERBIA, UNIVERSITY OF BELGRADE, Dubravka Relić, fACULTY OF CHEMISTRY, UNIVERSITY OF BELGRADE, Gordana Vuković, INSTITUTE OF PHYSICS BELGRADE, NATIONAL INSTITUTE OF THE REPUBLIC OF SERBIA, UNIVERSITY OF BELGRADE, Sandra Škrivanj, AlekSANDAR POPOVIĆ, UNIVERSITY OF BELGRADE, FACULTY OF CHEMISTRY
PRIMENA LCA MODELA ZA DONOŠENJE ODLUKA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, jASNA STEPANOV, D. PROKIĆ, FAKULTET ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, UNIVERZITET EDUKONS, SREMSKA KAMENICA
AIR POLLUTION TAKEN BY HEALTH PROFESSIONALS – CALL FOR PRACTICAL SOLUTIONS AND TANGIBLE CITY LEVEL POLICY CHANGES TO CUT POLLUTION LEVELS, VLATKA MATKOVIĆ PULJIĆ, Srđan kukolj, HEALTH & ENVIRONMENT ALLIANCE (HEAL), BRUSSELS, Marija jevtić, UNIVERSITY OF NOVI SAD, FACULTY OF MEDICINE, INSTITUTE OF PUBLIC HEALTH OF VOJVODINA, UNIVERSITÉ LIBRE DE BRUXELLES (ULB), SCHOOL OF PUBLIC HEALTH, BRUXELLES, CATHERINE BOULAND, UNIVERSITÉ LIBRE DE BRUXELLES (ULB), SCHOOL OF PUBLIC HEALTH, BRUXELLES, ALEXANDER SIMIDCHIEV, DEPARTMENT OF PULMONOLOGY, UNIVERSITY HOSPITAL LOZENETS, SOFIA
OSIGURANJE KAO FINANSIJSKI INSTRUMENT ODRŽIVOG RAZVOJA, TANJA NOVAKOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU, Marija jevtić, Medicinski fakultet, UNIVERZITET U NOVOM SADU, Institut za javno zdravlje Vojvodine, tatjana tamaš, MEDICINSKI FAKULTET, UNIVERZITET U NOVOM SADU, Institut za onkologiju vojvodine, Đorđe Ćosić , Ljiljana Popović, Mirjana Laban, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU
ELEMENTI MALOLETNIČKOG KRIMINALITETA U KRIVIČNIM DELIMA PROTIV ŽIVOTNE SREDINE U REPUBLICI SRBIJI, Aleksandar Luković, KORIDORI SRBIJE, Brankica Luković, Ljilana Plećević, Vahid Ibrulj, Visoka škola strukovnih studija-Aranđelovac
ZAŠTITA VAZDUHA OD ZAGAĐENJA I ”EURO 3” STANDARD MOTORNIH VOZILA, bRANISLAVA MARKOVIĆ, pRAVNI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU
SRBIJA BEZ FOSILNIH GORIVA, DEJAN DOLJAK, STEVAN GLIGOROVIĆ, MILICA LAZOVIĆ,ĐURĐIJA MARKOVIĆ, ANA MILEUSNIĆ, MIRKO MILIĆEVIĆ, NEMANJA NIKOLIĆ, SINIŠA OBRENIĆ, DANIJELA PAVIĆEVIĆ, ĐORĐE SAMARDŽIJA, JEDAN STEPEN SRBIJA
UTICAJ TURIZMA NA VODNE RESURSE, SNEŽANA ŠTETIĆ, VISOKA TURISTIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD, IGOR TRIŠIĆ, Fakultet za hotelijerstvo i turizam, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj BanjI
Značaj planova za sigurno vodosnabdevanje i Bonske povelje, mILKICA Kovačević
KREMIRANJE I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE, OSVRT NA SRBIJU I ”OGANJ”, SLOBODAN STOJANOVIĆ, BRANISLAV MATIJAS, MAJA NIKOLIĆ, UDRUŽENJE KREMATISTA ”OGANJ”
Poređenje ekološke svesti učenika osnovnih škola u Nemačkoj i Bosni i Hercegovini, TEA POŽAR, Institute of Geography, University of Bamberg, dIJANA ĐURIĆ, Građevinski fakultet Subotica, Univerzitet u Novom Sadu, LOLA MARKOVIĆ, GEOGRAFSKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU
Radovi u formi apstrakta
OČUVANJE STANIŠTA VELIKE DROPLJE, MIROSLAVA KRNIĆ, LJILJANA MILEKIĆ, gRADSKA UPRAVA, GRAD KIKINDA
Biodiversity of epiphytic Lichens and Mosses from Pčinja District and Bioindication of heavy Metal Pollution by using Evernia prunastri and Hypnum cupressiforme, SNEŽANA MILOŠEVIĆ, OPŠTINSKA UPRAVA, KLER, OPŠTINA BUJANOVAC, SLAVIŠA STAMENKOVIĆ, PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET
18:00 Zatvaranje konferencije / Conference closing
Obraćanje: Aleksandra Mladenović, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine
I ove godine Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (AOR) nastavljaju sa promovisanjem aktivnosti koje imaju minimalan negativan uticaj na životnu sredinu, te je EnE18 Konferencija prepoznata kao ekološki prijateljska i izbegnuto je bespotrebno štampanje materijala i publikovanje Zbornika radova u štampanom izdanju. Takođe, AOR preporučuju dolazak učesnika na Konferenciju sredstvima javnog prevoza.
Četrnaesta regionalna konferencija EnE18
The Fourteenth Regional Conference EnE18
Životna sredina ka Evropi
Environment to Europe
ORGANIZACIONI I NAUČNO – RECENZENTSKI ODBOR:
ORGANISATION AND SCIENTIFIC – ADVISORY COMMITTEE:
dr Christos Vlachokostas, Aristotle University Thessaloniki, Greece
Prof. dr Anđelka Mihajlov, University of Novi Sad, Serbia
MSc Ljupco Avramovski, Skopje, FYR Macedonia
Prof dr Predrag Simonović, University of Belgrade, Serbia
Prof. dr Nataša Žugić Drakulić
Filip Jovanović MSc
dr Uroš Rakić
Prof. dr Hristina Stevanović Čarapina
MSc Aleksandra Mladenović
mr Dušan Stokić, ko-predsedavajući Konferencije, Conference co-Chair
glavna koordinatorka Konferencije, Main Conference Coordinator
Jezik Konferencije
Engleski i srpski (i/ili jezici bivših jugoslovenskih republika); simultano prevođenje je obezbeđeno zaključno sa 13:30h.
Conference language
English and Serbian (and/or languages of former Yugoslav Republics); simultaneous translation will be provided up to 13:30.
Zbornik radova
On-line Zbornik radova objavljenih u celini predstavlja radove koji su recenzirani, razvrstani i dostavljeni u predviđenom roku; autori radova su odgovorni za sadržaj radova i prevod na engleski jezik. Zbornik radova se može preuzeti sa: http://ambassadors-env.com/ene18-zbornik-radova-book-of-proceedings/
Book of Proceedings
Book of Proceedings, with all accepted papers, is available online. Authors are responsible for content and English translation of their papers. Available at: http://ambassadors-env.com/ene18-zbornik-radova-book-of-proceedings/
Recenzentski odbor je, na bazi tematske usmerenosti i načina prezentovanja, razvrstavao radove za Zbornik po kategorijama: radovi u celini i apstrakti radova. Papers are grouped in two categories: full papers and abstracts.
Kontakt: “Ambasadori održvog razvoja i životne sredine”, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: office@ambassadors-env.com
Contact: „Environmental Ambassadors for Sustainable Development“, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: office@ambassadors-env.com
“UN životnu sredina” i Svetska zdravstvena organizacija dogovorili saradnju u oblasti zdravstvenih rizika koji potiču od stanja životne sredine
U Najrobiju, Kenija je 10.januara 2018.godine potpisan sporazum UN environment i Svetske zdravstvene organizacije o zajedničkim aktivnostima u oblasti zdravstvenih rizika koji potiču od stanja životne sredine, a koji uzrokuju okvirno 12,6 miliona smrtnih ishoda godišnje na planeti. Dogovorene su zajedničke aktivnosti u smanjivanju zagađenja vazduha, klimatskih promena i antimikrobne rezistencije, kao I poboljšanja u koordinaciji aktivnosti upravljanja otpadom i hemikalijama, kvalitetu voda, hrani i nutricionizmu.
Saradnja uključuje i BreatheLife kampanju. Pogledajte rezultate za Beograd .
AOR je organizacija akreditovana u UN Environment – učestvovali smo u pripremnim sastancima za UNEA3 decembra 2017. u Najrobiju.
CILJEVI ODRŽIVOG RAZVOJA u aktivnostima AOR
Tim AOR će od 1.januara 2018. godine pratiti svoje aktivnosti po kategorijama CILJEVA ODRŽIVOG RAZVOJA – COR:
COR 1 – SVET BEZ SIROMAŠTVA
COR 2 – SVET BEZ GLADI
COR 3 – ZDRAVLJE I BLAGOSTANJE
COR 4- KVALITETNO OBRAZOVANJE
COR 5 – RODNA RAVNOPRAVNOST
COR 6 – ČISTA VODA I SANITARNI USLOVI
COR 7 – PRISTUPAČNA ENERGIJA IZ ČISTIH IZVORA
COR 8 – DOSTOJANSTVEN RAD I EKONOMSKI RAST
COR 9 – INDUSTRIJA, INOVACIJE I INFRASTRUKTURA
COR 10 – SMANJENJE NEJEDNAKOSTI
COR 11- ODRŽIVI GRADOVI I ZAJEDNICE
COR 12 – ODGOVORNA POTROŠNJA I PROIZVODNJA
COR 13 – OČUVANJE KLIME
COR 14 – OČUVANJE VODENOG SVETA
COR 15 – OČUVANJE ŽIVOTA NA ZEMLJI(ŠTU)
COR 16 – MIR, PRAVDA I SNAŽNE INSTITUCIJE
COR 17 – PARTNERSTVO ZA OSTVARIVANJE CORa
Istovremeno, pratićemo aktivnosti i po ostalim TEMATSKIM OBLASTIMA koje su u fokusu UN Environment:
VAZDUH
HEMIKALIJE I OTPAD
KLIMATSKE PROMENE
OBRAZOVANJE I USAVRŠAVANJE
UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM
ŠUME
ZELENA EKONOMIJA
EFIKASNOST KORIŠĆENJA RESURSA
VODA
ŽIVOTNA SREDINA POD LUPOM (PROCENA ŽIVOTNE SREDINE, INFORMACIJE I PODACI)
kako bi bliže identifikovali ključne aktivnosti AOR radi daljeg strateškog planiranja aktivnosti organizacije.
Potreba za ovakvom kategorizacijom aktivnosti identifikovali smo nakon učešća na događajima u okviru UNEA3, novembra-decembra 2017. u Najrobiju, Kenija (videti :
Ambasadori održivog razvoja na UNEA3 događajima u Najrobiju, Kenija
http://ambassadors-env.com/blog/2017/12/02/naucno-politicko-poslovni-forum-un-o-zivotnoj-sredini-u-okviru-priprema-za-skupstinu-programa-za-zivotnu-sredinu-ujedinjenih-nacija/ ,
http://ambassadors-env.com/blog/2017/12/03/sume-i-zivot-na-zemlji-u-fokusu-priprema-za-unea3/ )
Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Mart 2021:
Klimatske promene i energetika
Da li smo spremni za sve češće poplave?
31.dec 2020.:Projekat “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372″ završen je u decembru 2020. godine. Tokom tri godine implementacije projekta u Srbiji, izrađene su publikacije vezano za klimatske promene, kao i za cirkularnu ekonomiju, što su bile glavne teme projekta EN.net3. Sve publikacije dostupne su online na adresi: http://ambassadors-env.com/en/
16.sept.2020: Poziv za prijavu za subgrant
Anketa: Signali o postupanju otpadom u praksi
AOR e-kampanja pozornosti evidentirana u prvom broju biltena ECO CORNER
Pripreme: 5.juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“
Nedelja Energetske efikasnosti u Eko-školama
ENV.net i cirkularna ekonomija u regionu Zapadnog Balkana i Turske , Tirana, mart 2020.
Borba protiv zagađenog vazduha u Srbiji. Da li proces pristupanja EU može pomoći?
CIRKULARNA EKONOMIJA U SRBIJI – ZAPOČET PROCES
18.januar 2020. – ponovljen konkurs za preostala sredstva
Okrugli sto o unapređenju javnih politika u oblasti održive mode
sastanak ekoškolskih koordinatora, 18-19. oktobar 2019. Zlatibor
Finalizacija PREGOVARAČKE POZICIJE ZA POGLAVLjE 27
Parlamentarizam i zaštita životne sredine
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine na 12. Festivalu nauke na Beogradskom sajmu
Regionalna konferencije (To report: The first Regional Conference on Circular Economy was success )
6.novembar 2018: Otvoren poziv za dodelu sub-grantova u okviru ENV.net projekta ; 19.januar 2020. – ponovljen poziv za preostala sredstva
oktobar 2018: Konkurs za Mlade Eko-reportere: rok je 1.februar 2019.; tema; energetska efikasnost
oktobar 2018: Poziv za učešće ; ENV.net inicijativa: Inovirati Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara u skladu sa principima cirkularne ekonomije
oktobar 2018: Održan godišnji nacionalni sastanak Eko-školskih koordinatora i Eko-paket konferencija o cirkularnoj ekonomiji
ENV.net NOVOSTI ZA JUNI 2018.
Env.net NOVOSTI ZA MAJ 2018.
Env.net NOVOSTI ZA APRIL 2018.
U susret planeti Zemlji : cirkularna ekonomija i najava ENV.net aktivnosti
ENV. net NOVOSTI ZA MART 2018.
april 2018: Učestvujemo u nedelji održivog razvoja na Fakultetu političkih nauka
april 2018: Održana javna rasprava u Beogradu, vezana za Zakon o klimatskim promenama – učešće AOR
mart 2018: Sednica Saveta
Aktivnosti koje podržavaju ENV.net proces- mart 2018: „Youth Roadmap for New Urban Agenda“ , Analiza stanja i predlog izmena (zakonodavnog okvira i) prakse koji može da doprinese boljoj sanaciji deponija u Beogradu
ENV.net NOVOSTI FEBRUAR 2018
Pratite projekat na : facebook.com/envnetsite/ i www.env-net.org
Februar 2018: ENV.net3 – novi početak projekta!
_______________________________________________________
U decembru 2017. smo zapoceli 3. fazu ENV.net projekta – ENV.net 3 : ENV-net factoring the environmental portfolio for Western Balkans and Turkey in the EU Policy Agenda (ref. no. 2017/394-372)
_______________________________________________________
Projekat ENV.net (Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj: unapredjivanje uticaja stanovništva na proces reformi u sektoru životne sredine kao podrška približavanja Evropskoj uniji) postavljen je na iskustvu EU finasiranog projekta Environment Forum (http://www.envforum.eu/doku.php) i ima za cilj postizanje veće opredeljenosti za reforme u sektoru životne sredine kao podrške približavanja Evropskoj uniji, kroz analizu, monitoring i popularizaciju. Za proces pristupanja EU ovaj projekat predstavlja podršku.
Projekat ima poseban sajt gde se predstavljaju aktivnosti u svim zemljama obuhvaćenim projektom. Dodatno, projekat ima posebnu facebook stranu i ENV.net Newsletters.
Nosilac projekta je organizacija Puntosud ( www.puntosud.org ) iz Italije, a pored “Ambasadora održivog razvoja i životne sredine” – EASD, partneri su: Co-PLAN ( http://www.co-plan.org) iz Albanije, EEB – European Environmental Bureau, (http://www.eeb.org) iz Belgije, ATRC (http://www.advocacy-center.org) sa Kosova i TEMA (www.tema.org.tr) iz Turske, tako da realizacija projekta doprinosi da se osnaži: regionalna saradnja, medjunarodna saradnja, EU i pristupanje EU, kao i strukovno povezivanje eksperata. Sastanci i konferencije u okviru projekta će na neki način biti i obrazovni signali i kursevi za održivi razvoj i životnu sredinu.
Projekat je finansiran od strane EU – EuropeAid/132438/C/ACT/Multi, 2012/306-642 i 2014/351-610, i trajaće od 2012. do 2016. godine.
_________________________________________
ENV.net Srbija čine: Dr Nataša Žugić Drakulić -nacionalni koordinator i Filip Jovanović – asistent, koji su izabrani po konkursu organizacije „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“, koja je partner u ovom projektu. Nacionalni konsultant za evropske integracije u prvoj godini projekta je prof dr Anđelka Mihajlov. Dr Hristina Stevanović Čarapina je vodeći ekspert, a Sandra Radunović, ekspert, takođe izabrani po konkursu. Izabrani će biti angažovani u skladu sa potrebama projekta (ukoliko potrebe projekta u kasnijim fazama budu veće, slediće adekvatni konkursi i izbori).
_________________________________
Neki od detalja aktivnosti na ENV.net projektu se mogu pratiti preko aktuelnosti.
_________________________________
ENV.net glavne publikacije na jednom mestu:
- A Guideline of EU Accession Monitoring Tools for CSOs in candidate and potential candidate countries: Chapter 27, (Authors and contributors: Andjelka Mihajlov, Natasa Zugic-Drakulic, Filip Jovanovic, Federico Bastia, Simona Pogliani, Mara Silina, Teida Shehi and Dusko Hristov), Published by Environmental Ambassadors for Sustainable Development with the financial assistance of the EU – ENV.net project document, Belgrade January 2015
- How to influence environmental policy through effective advocacy (Authors: Margherita Tolotto and Mara Silina), ENV.net Advocacy Toolkit, European Environmental Bureau, Brussels, January 2015
- Climate change and challenges of the enlargement (Authors: Anja Kolmuss, Dragana Mileusnic, Zanna Vanrenterghem and Richard Filcak), ENV.net Advocacy Toolkit, European Environmental Bureau, Brussels,September 2016
6. juni 2016: Agenda ; EnE16-ENV.net Zbornik radova/Proceedings of papers
Maj 2016: Nacrt okvirnog dnevnog reda Konferencije Životna sredina ka Evropi, 6. juni 2016. u Beogradu
April 2016. – ENV.net kurs: Učešće organizacija civilnog društva u procesu pristupanja EU, 8. april 2016. , Poglavlje 27: uključivanje OCD
Mart 2016. – Novi internet portal: Greenweb
Januar 2016. – Regionalna konferencija : „Održivost FPA ” u Briselu ; Voda – poljoprivreda- energija – životna sredina u slivu reke Sava – naučene lekcije i dalji koraci
Oktobar – decembar 2015 – Ministarstvo podržalo ENV.net projekat , SEMINAR/OKRUGLI STO ZA MEDIJE KOJI IZVEŠTAVAJU O ŽIVOTNOJ SREDINI I KLIMATSKIM PROMENAMA, 28.10.2015.
5. i 6. oktobar 2015. – Jačanje partnerstva za borbu protiv klimatskih promena – učešće na konferenciji
11. juni 2015.- Sastanak potpredsednika Evropske komisije sa predstavnicima civilnog društva
7. juni 2015. – Ambasadori održivog razvoja 7. juna u Gornjem Milanovcu: biciklijada i niz drugih aktivnosti , Partnerstvo u organizaciji biciklijade i Nedelje životne sredine u Gornjem Milanovcu
5. juni 2015. – Konferencija , Zbornik radova , Izveštaj
26. maj 2015. – Promotivni događaj
21. april 2015. – Javno slušanje u Skupštini Klimatske promene kao realnost u Srbiji i EU – izazovi, odgovornosti, mogućnosti
april 2015. – Konferencija EnE15-ENV.net “Životna sredina ka Evropi” uvršćena u zvanične događaje Evropske nedelje održivog razvoja
mart 2015. – Pridruzite nam se 22.marta na obelezavanju medjunarodnog dana voda; Medjunarodni Dan voda
2. februar 2015. – objavljen poziv za učestvovanje na EnE15-ENV.net Konferenciji
29. januar 2015. – zavšen dikument A Guideline of EU Accession Monitoring Tools for CSOs in candidate and potential candidate countries (ENV.net region): Chapter 27
27. januar 2015. – promocija publikacije
9. januar 2015. – promocija publikacije
31. decembar – Tematski zbornik radova “Životna sredina ka Evropi”
12. decembar – ENV.net seminar za nastavnike
24-25 novembar – Sastanak ENV.net partnera i promocija ENV.net projekta na marginama ECF sastanka u Briselu
4-5. novembar – Učestvovali smo na regionalnom treningu o potencijalnim NATURA 2000 lokacijama
30. oktobar – Učestvovali smo na konferenciji „Pristupanje EU u oblasti zaštite životne sredine i uloga jedinica lokalne samouprave’
Oktobar 2014 – Pripremljena je i štampana ENV.net brošura
23-24. oktobar – ENV.net trening: ”Pristup sredstvima iz EU fondova i implementacija politike zaštite životne sredine’ , Poziv, Agenda , Brošura
14. oktobar –Eko standardi i obrazovanje – uslov za konkurentnost i održivo poslovanje
23-25 septembar – ENV.net tim u Briselu prisustvovao završnoj konferenciji I faze FPA projekata EU
29. septembar – ENV.net okrugli sto sa niškim srednjoškolcima “Dijalogom ka zelenijoj budućnosti“ (sub-grant)
Septembar – Pratimo eksplanatorni skrining za poglavlje 27
9. septembar – Razgovor sa EU ekspertima o sprovođenju odredjenih direktiva EU u oblasti zaštite prirode , učešće
29. avgust – ENV.net publikacija: “Vrste biljaka i životinja značajne za zaštitu prirode u EU”
27. juli – “Čekajući vetar” da životna sredina dobije veći značaj
19. juni – Obrazovna inicijativa za buduće građane EU – Eko-paket
5. juni – KONFERENCIJA , Oko 200 učesnika Konferencije
4. juni – Konferencija za medije
29. maj – U okviru ENV.net projekta, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, organizju EnE14 / ENV.net Konferenciju (ovo će biti 10 regionalna EnE konferencija) koja će se održati 5. juna 2014. godine u Sali 1 Privredne Komore Srbije u Beogradu. Tematska oblast u fokusu je Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene, u procesu približavanja EU). Organizatori skupa su Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (ENV.net partner iz Srbije), Privredna Komora Srbije, UNEP i Ministarsvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije.
Do sada je prijavljeno oko 200 učesnika, a skupu će se između ostalih obratiti: Irena Vojáčková – Sollorano (Visoki predstavnik UN u Srbiji), Freek Janmaat (Direktor sektora za evropske integracije i ekonomiju, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji), Gabriela Bennemann (Rukovodilac ekonomskog odeljenja nemačke ambasade u Republici Srbiji), Stana Božović (državna sekretarka za životnu sredinu (čeka se finalna potvrda)), Filip Radović (Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije-Ministarstvo poljoprvirede i zaštite životne sredine Republike Srbije), Rodolјub Šabić (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Vlade Srbije), Željko Sertić ( Predsednik Privredne komore Srbije (čeka se finalna potvrda)), Snežana Radočaj (Direktorka Fondacije Hemofarm), Aleksandar Dragišić (Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije), Prof. dr Stevan Lilić (Institut za javnu politiku Podgorica/Beograd/Ljubljana), Saša Mihajlović (Predsednik Privredne komore Zelene Srbije), Tatjana Trifunov (JP “Ada Ciganlija” Beograd), Maja Spasojević (Direktor sektora životne sredine, energetike, zdravlja i poljoprivrede, EPTISA Regionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu), Prof. dr Anđelka Mhajlov (predsednik Ambasadora održivog razvoja i životne sredine), Arunas Kundrotas (ENVAP projekat), Prof. dr Nataša Žugić-Drakulić (ENV.net projekat), Prof. dr Christos Vlachokostasa (Univerzitet u Solunu) i
formiran Dnevni red EnE14-ENV.net konferencije
22-24. maj – Četvrti sastanak ENV.net partnera u Milanu
13. maj – Evropski dani sunca -promotivni događaj
10.maj – Najava: događaj 10. maja u 11h u Centru vodenih sportova na Adi Ciganliji – “Očistimo okruženje” (Let us clean up Europe!) ; “Ekosferci” 10. maja 2014. godine na Adi Ciganliji: deca, roditelji i vaspitači/nastavnici na zajedničkom zadatku
7-8 maj – Na marginama ECF sastanka, sastanak nekih od ENV.net partnera
4.april – Delegacija EU u Srbiji: konsultacija sa OCD o napretku u priblizavanju EU u 2014. godini
1. april – PROTEGO i PROTECTA potpisali ugovore za sufinansiranje potprojekata
26. mart – Doprinos u izradi novog “UNECE Pregleda stanja životne sredine za Srbiju “
23.mart – Objavljeni rezultati rangiranja ENV.net potprojekta
20. mart – Učestvovali smo na Panelu o životnoj sredini na Fakultetu organizacionih nauka
4-6. mart – Učestvovali smo u Zagrebu na radionici Savske komisije
26. februar – Na sajt su u skladu sa procedurom, postavljena pitanja i odgovori u vezi ENV.net konkursa za potprojekte
20-21. februar 2014.- učešće, Kakvo civilno društvo želimo?
18. februar 2014. – učešće, Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene) treba da bude među prioritetetima u procesu integracije u EU
13. februar 2014. – učešće , Životna sredina u omladinskoj politici u Srbiji
12. februar – sastanak sa predstavnicima ENVAP2 projekta
7.februar 2014. – Obuka za organizacije civilnog društva u sklopu učešća u procesu programiranja , učešće
6. februar 2014 .- Poziv da 5. juna 2014. godine uzmete aktivno učešće u konferenciji Životna sredina ka Evropi – EnE14-ENV.net
1. februar 2014. – Objavljujemo konkurs za finansiranje (subgranting) projekata ” Evropska unija: posmatramo i učimo da bi bili spremni”
30.januar 2014. – Učešće na javnoj raspravi Studijske grupe Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK)
30. januar 2014. – Sastanak predstavnika SEKO konzorcijuma, Kancelarije za evropske integracije i nadležnog ministarstva
30. januar 2014. – Učešće u mapiranju OCD, profesionalnih i strukovnih udruženja, akademske javnosti, medija i drugih zainteresovanih strana u procesu pregovora o pristupanju Srbije EU
7. januar 2014 – Počela je organizacija ENV.net okruglog stola-konferencije. Aktuelnosti u vezi EnE14-ENV.net Konferencije, koja će se održati 5. juna 2014. godine u Beogradu
2. januar 2014 – Ukazujemo na ŽIVOTNU SREDINU u EVROPSKOM DNEVNIKU: Sinergija ENV.net i aktivnosti Delegacije EU u Beogradu
_________________________________
23. decembar 2013 – Tri radionice za predškolce u Somboru , Učešće na promociji rezultata Zavoda za zaštitu prirode i Agenciji za zaštitu životne sredine
20.decembar 2013. – Promocija izveštavanja zasnovanog na znanju: Uložimo da bi nam se vratilo!
20. decembar 2013. – Obrazovanje za buduće građane EU , Izuzetno uspešan i motivisan događaj
17. decembar 2013. – Zeleno svetlo EU za pregovore sa Srbijom
16. decembar 2013. – Radionica za strateško planiranje daljeg rada SEKO mehanizma
3. decembar 2013. – ENV.net projekat predstavljen studentima master studija Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu
2. decembar 2013. – U fokusu: okviri regionalne saradnje ENV.net regiona i proces integracije Srbije u EU
28. novembar 2013. – Sastanak sa predstavnikom Direktorata za proširivanje EU i predstavnicima Delegacije EU u Srbiji
25. novembar 2013. – Uspostavljanje partnerske saradnje sa Udruženjem novinara Srbije
Partnerstvo sa lokalnom samoupravom – ENV.net projekat predstavljen na Okruglom stolu „Mogućnosti unapređenja saradnje izneđu javnog i civilnog sektora u GO Vračar“
Saradnja sa TACSO Srbija (Tehnička podrška organizacijama civilnog društva) – U petak, 15. novembra 2013. godine u hotelu Park u Beogradu, održan je Konsultativni sastanak sa TACSO Savetodavnim odborom (LAG), predstavnicima Organizacija i mreža civilnog društva i OCD ekspertskom zajednicom Srbije. Na sastanku je razmatran nacrt dokumenta o Procenama potreba civilnog društva u Srbiji.
Mišljenje i komentari na Nacrt dokumenta Country Strategy Paper (CSP) , Strategy Paper for the Republic of Serbia 2014-2020 – u svojstvu vodeće SEKO organizacije za sektor životna sredina i energetika, tim AOR je na bazi dokumenta koji je razvijen u okviru ENV.net projekta ( Serbia 2013 Progress Report and Strategy – Reading by ENV.net Serbia Team ), pripremio mišljenje, koje je dostavljeno na razmatranje u okviru daljeg procesa usvajanja.
_______________________________________
Povećani kapaciteti : AOR primljena za člana IPEN mreže: Budućnost bez otrova za sve nas
Novembar – Treći sastanak partnera ENV.net projekta u Milanu
______________________________________________
Oktobar 2013–
28. oktobar – Sastanak sa evropskim parlamentarcima
ENV.net Srbija tim je pripremio analizu Izveštaja o napretku i strateških dokumenata (Serbia 2013 Progress Report and Strategy – Reading by ENV.net Serbia Team )
ENV.net aktivnost : upravljanje hemikalijama (olovom) za zdravlje dece
Pozornost na klimatske promene
Ucesce na Eko-svetu : obrazovanje, inovacije, tehnologije i standardi za životnu sredinu
______________________________________________
Postavljena je facebook strana projekta.
2. oktobar 2013. godine – Ministar prosvete i nauke Srbije istakao problem pijaće vode kao jedan od prioriteta. ENV.net tim učestvovao na Konferenciji.
Status sektora životne sredine u Srbiji u procesu pristupanja EU ( otpad , vode i EIA tematske oblasti ), od članica AOR tima prezentovani na međunarodnim konferencijama u Beču, Austrija i Zadru, Hrvatska, kao i u oblasti hemikalija na regionalnom SAICM sastanku. Dodatno, razgovaralo se za zainteresovanim partnerima o ENV.net projektu.
______________________________________________
ENV.net novi sajt: www.env-net.org postavljen
Septembar 2013: U okviru aktivnosti Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije 6. septembra 2013. godine održana je Konferencija pod nazivom „Izgradnja kapaciteta OCD-a za praćenje sprovođenja politika u oblasti zaštite životne sredine i energetike (27. poglavlje pregovora sa EU)“ . Prezentacije sa Konferencije uključuju: Poglavlje 27 pregovori, Iskustvo R Slovenije, Natura 2000 Ministarstvo, Uloga civilnog drustva u monitoringu, Natura 2000 NGO )
Komplementarno sa ENV.net projektom, AOR aktivno uključeni u Post-Rio+20 Agendu.
_____________________________________________
ENV.net projekat predstavljen na sednici Nacionalnog Saveta za programe ekološke edukacije u Srbiji, koji je održan 6. septembra u prostorijama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Avgust 2013: Analiza
juli 2013. – Po pozivu, Prof dr Hristina Stevanović Čarapina, održala je plenarno predavanje na 8. Simpozijumu “Reciklažne tehnologije i održivi razvoj”, koji je održan od 3. do 5. jula 2013. godine u hotelu “Jezero” na Borskom jezeru. Naslov rada koji je prezentovala je POUZDANOST PODATAKA O GENERISANJU OTPADA U PRIMENI LCA KAO PREDUSLOV U PROCESU DONOŠENJA ODLUKE O UVOĐENJU RECIKLAŽE U OPŠTINI BOR. Saopšteni rezultati istraživanja daju neke od odgovora na pitanja do kojih se došlo u procesu ENV.net projekta.
20. juni 2013. godine – Nacionalna ENV.net koordinatorka gostovala u jednočasovnoj emisiji Radio Beograda U SREDIŠTU PAŽNJE.
10. juna 2013. godine održan je ENV.net okrugli sto / EnE13 Konferencija
___________________________________
23. i 24. maja 2013. godine održan je skup 18 OCD koje učestvuju u IPA SCF projektima finansiranim od strane EU. Konferencija je održana u Palati Srbije u Beogradu i na njoj je učestvovalo preko 200 predstavnika OCD. Između ostalih, svi partneri ENV.net projekta (9 predstavnika iz 6 zemalja) su bili prisutni.
21. i 22. maj 2013: u Beogradu je održan drugi sastanak partnerskih organizacija ENV.net projekta . Momenti sa sastanka se mogu pogledati u galeriji slika.
_____________________________________
April 2013: Evropski ekonomski i socijalni komitet (European Economic and Social Committee-EESC) je 11. aprila 2013. godine u Domu Omladine u Beogradu održao Javnu diskusiju o ulozi civilnog društva u odnosima Evropske unije i Srbije. Ovom prilikom predstavljen je nacrt mišljenja Odeljenja za spoljne odnose EESC o ulozi civilnog društva u odnosima EU i Srbije. Organizacijama civilnog društva je data mogućnost da daju svoje mišljenje i pozvani su da dostave svoje komentare u pisanoj formi, a finalna verzija ovog dokumenta će biti usvojena početkom jula. Ovom događaju je prisutvovala i predstavnica ENV.net projekta.
April 2013: Delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji je 9. aprila 2013. godine održala sastanak sa zainteresovanim organizacijama civilnog društva iz Srbije. Na ovom sastanku diskutovan je napredak naše zemlje na putu ka EU, uloga civilnog društva u odnosima EU-Srbija i date su smernice u vezi sa pripremom Izveštaja o napredovanju Republike Srbije u oblasti Evropskih integracija za period septembar 2012-septembar 2013. Sastanku je prisutvovala i predstavnica ENV.net projekta.
_____________________________________
April 2013: EU – Izazovi i perspektive Srbije u oblasti životne sredine 2013. godine
3. aprila 2013. godine odrzana je konferencija pod nazivom „EU – Izazovi i perspektive Srbije u oblasti životne sredine 2013. godine“, u organizaciji Fonda „ECOTOPIAˮ, uz podršku Ambasade Velike Britanije u Republici Srbiji. Konferencija je deo projekta pod nazivom „Unapređenje dijaloga predstavnika državnih institucija i OCD u procesu evropskih integracija Srbije u oblasti zaštite životne sredineˮ, i ENV.net projekat je imao svog predstvnika na ovoj konferenciji. Na konferenciji je bilo razmatrano trenutno stanje u životnoj sredini, stepen usklađenosti sadašnjeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, ključni problemi prilikom donošenja zakonskih propisa i izazovi i teškoće u njihovom sprovođenju. Poseban akcenat je bio stavljen na procedure i stepen uključenosti oraganizacija civilnog društva i javnosti u procesu donošenja i sprovođenja zakonskih propisa, kao i dalji neophodni koraci i mere za unapređivanje postojećeg stanja.
_____________________________________
April 2013: Pismeno mišljenje o napredovanju u sektoru životne sredine u 2013. godini
Delegacija EU u Beogradu, u procesu izrade Izveštaja o napredovanju u 2013. godini u oblasti Evropskih integracija pozvala je organizacije civilnog društva da daju svoje mišljene u pisanom obliku. AOR, na bazi Studije koja se radi u okviru ENV.net projekta, dostavila je pisano mišljenje Delegaciji EU u Beogradu, fokusirano na sektor životne sredine.
_____________________________________
Mart 2013: TACSO Srbija sastanak
26.03.2013, TACSO eksperti davali su odgovore na pitanja i nedoumice vezano za sprovođenje MB IPA projekata. Radionica je održana u hotelu Zira sa početkom od 14 časova. a prisustvovali su Nacionalni kordinator i asistent ENV.net projekta.
__________________________________________
Mart 2013: Pripremljen je i postavljen ENV.net upitnik: Alat za podršku zaštiti životne sredine u Srbiji , i distribuiran poziv OCD i drugim zainteresovanim organizacijama, kao i javni poziv da odgovore na pitanja u Upitniku on-line: https://docs.google.com/spreadsheet/viewform?fromEmail=true&formkey=dGhqU09hRjhfci1WMVN3WE5IcXlrVGc6MA
Rok je 29. mart 2013. godine, koji je lasnije produžen na 2.april.
Ovaj Upitnik je deo ankete koja se trenutno sprovodi u okviru projekta ENV.net , koji finansira Evropska unija sa ciljem da se podstakne učešće i promovisanje aktivnosti organizacija civilnog društva u sektoru zaštite životne sredine u Albaniji, na Kosovu, u Srbiji i u Turskoj. Cilj ovog projekta je ne samo da se podstakne uloga civilnog sektora u oblasti zaštite životne sredine, kroz učešće na javnim skupovima, seminarima i treninzima, već i da se utiče na nacionalne reformske procese u sektoru zaštite životne sredine na putu putu Srbije ka Europskoj uniji (tzv. “evropske integracije, odnosno približavanje i usklađivanje zakonodavstva u sektoru životne sredine“). Projektni tim ENV.net-a se bavi identifikacijom različitih grupa postojećih organizacija civilnog društva koje su aktivne u oblasti zaštiti životne sredine, identifikacijom njihovih nadležnosti, prednosti i izazova sa kojima se susreću, a sve u cilju boljeg planiranja realnih i korisnih aktivnosti za dobrobit civilnog društva u Srbiji. Ovo istraživanje takođe ima za cilj informisanje o mogućnostima saradnje sa organizacijama aktivnim u sektoru zaštite životne sredine kako bi se bolje planirale i organizovale dalje aktivnosti ENV.net projekta. U tom smislu, ENV.net projekat će izdvojiti određena finansijska sredstva za realizaciju manjih inovativnih potprojekata. Zbog toga je ovaj Upitnik važno sredstvo za uspostavljanje kontakata sa organizacijama zainteresovanim da budu deo ove inicijative. Sve prikupljene informacije će biti tretirane kao poverljive. Opšte informacije o organizaciji (poglavlje A upitnika) kao i trenutni projekti / inicijative (poglavlje B, pitanje 12), mogu se postaviti na web-stranicu ENV.net projekta u cilju promocije inicijativa učesničke organizacije, samo ukoliko ona želi i ukoliko se izjasni za tu opciju (videti pitanje 22).
ENV.net Projektni tim stoji na raspolaganju za potrebne dodatne informacije o ovom Upitniku ili projektu (e-mail adresa: env.net.easd@gmail.com ). (*) Projekat pod nazivom “Razvoj ENV.net u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj: unapređenje uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredina kao podrška približavanja Evropskoj uniji”. Za više informacija pogledajte: http://www.tacso.org/doc/130110_information-sheet-ENV.NET-project_REVISED.pdf
______________________________________
Mart 2013: U kontekstu uloge OCD u podršci EU integracija u oblasti životne sredine i klimatskih promena, A.Mihajlov je, na konsultativnom sastanku predstavnika EU sa predstavnicima udruženja građana, 7. marta 2013. godine u prostorijama Delegacije EU u Beogradu, ukazala na potencijal ENV.net projekta
__________________________________
Na marginama sastanka Globalnog foruma glavnih grupa i zainteresovanih strana (Global Major Groups and Stakeholders Forum- GMGSF-14) , kao i na istorijkom sastanku UNEP Upravnog Saveta (the UNEP Governing Council- GC-27/GMEF), koji je ove godine bio Prvi univerzalni sastanak (16-22 februar, 2013, Najrobi, Kenija), Andjelka Mihajlov je razgovarala o različitim grupama u okviru “Glavnih grupa zainteresovanih strana” (raličitim grupama OCD -organizacija civilnog društva), sa ciljem adekvatnog formulisanja Platforme uključena različitih kategorija OCD u okviru ENV.net projekta. Neki momenti sa učešća na sastancima u Galeriji slika.
__________________________________________
Pripremljena su dva važna dokumenta (decembar 2012 – februar 2013) : Aktuelno stanje u vezi Poglavlja 27 u procesu pristupanja EU u Srbiji i Identifikacija specificnih tematskih oblasti u oblasti životne sredine u Srbiji.
|
Aktuelno stanje u vezi Poglavlja 27 u procesu pristupanja EU u Srbiji ACTUAL STATUS OF EU ENVIRONMENTAL ACQUIS (Chapter 27) IN SERBIA
|
Identifikacija specificnih tematskih oblasti u oblasti životne sredine u SrbijiIDENTIFICATION SPECIFIC THEMATIC AREAS IN SERBIA |
| Pripremila Anđelka Mihajlov, Nacionalni konsultant za Evropske integracije | Pripremila Hristina Stevanović Čarapina , vodeći ekspert |
Tekstovi su na engleskom jeziku (koji je radni jezik ENV.net projekta), i predmet su analiza i davanja mišljenja (svi zainteresovani mogu dati doprinos ukazujući na važne elemente u okviru ovih tema).
Nalazi Studija biće predstavljeni na EnE13 Konferenciji “Životna sredina ka Evropi”, 10. juna 2013. godine u Beogradu, i nakon dijaloga i intervencija na samoj konferenciji, biti finalizovani.
________________________________________
U Briselu je 22. i 23. januara 2013. godine održan prvi sastanak partnera projekta ENV.net (projekat podržan od EU, EuropeAid/132438/C/ACT/Multi ,2012/306-642). Sastanak je održan u prostorijama EEB, a u ime “Ambasadora održivog razvoja i životne sredine” prisustvovali su Nataša Žugić-Drakulić, Hristina Stevanović-Čarapina i Anđelka Mihajlov. Ovom sastanku je prehodio sastanak u Evropskoj komisiji.
_________________________________________
Srbija je status kandidata stekla 1. marta 2012. godine,
Samoj odluci davanju statusa kandidata, prethodilo je nekoliko pozitivnih mišljenja o spremnosti Srbije da dobije taj status.
Vlada Srbije je 22.aprila 2011. godine poslala Evropskoj komisiji poslednji paket pod nazivom Odgovori na dodatna pitanja . Tako je i simbolično zaključena etapa koja je započela 24. novembra 2010. godine kada Evropski komesar za proširenje uručio Upitnik Evropske komisije upućen Vladi Republike Srbije radi pripreme mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u EU, čije je popunjavanje bio jedan od uslova za sticanje statusa kandidata.
Srbija je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisala sa zemljama članicama EU 29. aprila 2008. godine u Luksemburgu. Sporazum sa Srbijom prva je ratifikovala Španija 19. januara 2010. godine, a poslednja Rumunija 21. maja 2012. godine. Evropski Parlament je SSP ratifikovao 19. novembra 2011. godine.
Sami pregovori o zaključenju SSP-a započeli su 10. oktobra 2005. godine, a zaključeni su dve godine kasnije 10. septembra 2007. godine završetkom Pete tehničke runde pregovora. Narodna Skupština Republike Srbije ratifikovala je SSP i Prelazni trgovinski sporazum 9. septembra 2008. godine. Savet ministara spoljnih poslova EU, 7. decembra 2009. godine, odlučuje da se započne sa primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma koji je i on je formalno stupio na snagu 1. februara 2010. godine.
Za građane Srbije verovatno najupečatljiviji moment u odnosima sa Evropskom unijom dogodio se 30. novembra 2009. godine, kada je uspostavljen bezvizni režim između Srbije i zemalja šengenske zone.
Aprila 2005. godine, tadašnja državna zajednica koju su činile Srbija i Crna Gora, dobija pozitivnu ocenu o Izveštaju o spremnosti za pregovore o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU – Studija izvodljivosti.
Prvi veliki međunarodni skup kojim je Evropska unija potvrdila svoju nameru ka daljem proširenju i koji je jasno otvorio perspektive Srbije i zemalja Zapadnog Balkana – za članstvo u Evropskoj uniji kao konačnom cilju – održan je u Solunu 19. – 20. juna 2003. godine. Solunskom agendom ustanovljeno je Evropsko partnerstvo sa državama Zapadnog Balkana, kojim se identifikuju kratkoročni i srednjoročni prioriteti koje svaka zemlja pojedinačno treba da reši na putu ka EU. Na osnovu odluka koje su donesene u Solunu i potvrđene u nekoliko navrata od strane Evropske unije, Srbija je tada postala potencijalni kandidat za pristupanje EU. Solunski samit je imao veliki značaj za zemlje regiona, a posebno za Srbiju jer njime i formalno prestaje njena deceniju duga međunarodna izolacija i jasno se otvaraju perspektive evropskih integracija.
U junu 2001. godine, Evropski savet objavljuje da su sve zemlje koje učetsvuju u Porocesu stabilizacije i pridruživanja “ potencijalni kandidati” za članstvo u EU. Mesec dana kasnije počela je sa radom Zajednička konsultvativna radna grupa EU – SRJ koja je, kako su odnosi napredovali, prerasla u Unapređeni stalni dijalog EPD. Ovo telo je na redovnim sastancima, koji se odražavaju više puta tokom godine u Beogradu i Briselu, ocenjivalo i raspravljalo o dinamici evropskih integracija Srbije.
8. Oktobra 2000. godine, SRJ pristupa Procesu stabilizacije i pridruživanja koji je za ostale zemlje u regionu započeo godinu dana ranije.
Radionice o potrebi očuvanja životne sredine u Somboru
U saradnji sa Gradskom upravom grada Sombora, predstavnice udruženja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su realizovale radionice 25. i 26. septembra.
Radionice su održane u OŠ „Branko Radičević“ u Staparu i OŠ „Bratstvo-jedinstvo“ u Bezdanu.
Na radionicama učenici su se upoznali sa značajem odvajanja otpada i reciklaže i potrebom za očuvanjem prirodnih resursa. Druga tema obuhvatila je značaj voda, kruženje vode u prirodi, zagađenje voda, kao i lance ishrane u vodenim ekosistemima. U delu koji se odnosio na biodiverzitet, učenici su imali priliku da izađu u dvorište u potrazi za biljnim i životinjskim vrstama koje tu žive. Poseban pristup koji se dopao učenicima, jeste da su kroz primere i praktičan rad mogli da nauče zašto i kako da sačuvamo naše okruženje!
Plava zastava za 2017.godinu uručena plaži “Ada Ciganlija-Savsko jezero”
26. juna 2017. uručena je rukovodstvu JP “Ada Ciganlija” i Gradu Beogradu PLAVA ZASTAVA za 2017. godinu (prema međunarodnim kriterijumima, a posredstvom Nacionalnog operatera za Program Plava zastava u Srbiji ).
Zastavu je uručila Nacionalni mentor za FEE programe u Srbiji Prof dr Anđelka Mihajlov v. d. direktoru JP „Ada Ciganlija” Robertu Đukiću, a predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević otvorio je kupališnu sezonu na Adi Ciganliji i istakao da je plava zastava na najvećem beogradskom kupalištu podignuta šestu godinu zaredom, što je dokaz kvaliteta vode i usluga koje se pružaju. Događaju je prisustvovala načelnica Gradske uprave Sandra Pantelić, predsednik opštine Čukarica Srđan Kolarić.
Odluku za ovogodišnje zasluživanje sertifikacije Ade Ciganlije Plavom zastavom, doneo je Nacionalni žiri, a potvrdio Međunarodni žiri.
Momenti sa uručivanja Plave zastave:
O događaju u medijima:
http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=339251
http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1736848-nikodijevic-otvorio-kupalisnu-sezonu-na-adi-ciganliji_2/
http://www.danas.rs/beograd.39.html?news_id=349444
http://studiob.rs/otvorena-kupalisna-sezona-na-adi-ciganliji/
http://www.bktvnews.com/info/beograd/otvorena-sezona-kupanja-na-adi-ciganliji-2/118561
…..
Veliki lov na biljke u OŠ “Sveti Sava” iz Pirota
Darvinovi sakupljači učiteljice Vesne Lazić izašli su iz školskog dvorišta i istraživali i učili o biljkama u crkvenom dvorištvu. Posle izrade mape dvorišta i ucrtavanja drveća pratili su nicanje trave i cveća. Od prvog pojavljivanja biljaka pratili su njihov rast i učeći njihov izgled i prilagođavanje uslovima sredine istraživali su korisnost i upotrebu. Posebno su se zainteresovali za lekovita svojstva biljaka. Naročito su se trudili oko sakupljanja biljaka za herbarijum i izradu mirisnih vrećica i teglica sa lekovitim biljem. Jedva čekaju dalje aktivnosti i prikupljanje semena biljaka.
Darvinovi mislioci učiteljice Marije Nikolić završili su svoju misiju pod nazivom „Stanovnici livade“. Upoznali su se sa biljkama i životinjama livade u okruženju. Uočavali su sličnosti i razlike između živih bića koja naseljavaju određena staništa i pokušali su da razumeju međusobnu povezanost biljnog i životinjskog sveta s ciljem shvatanja značaja očuvanja prirodnih staništa. Napravili su ID kartice stanovnika livade, modele životinja i procvetano polje sa bulkama. Potom su Darvinovi mislioci organizovali radionicu „Pokaži i ispričaj“, gde su deca predstavila vezu između biljke, proizvoda i upotrebe. Iskoristili su sakupljen materijal za zajednički poster. Na kraju su dobili zadatak da u vidu edukativnog stripa predstave kako biljke utiču na to da se osećamo dobro.
Priznanje i našoj organizaciji: imali smo predstavnicu u žiriju za lidere društvene odgovornosti
Privredna komora Srbije (PKS) dodelila je 10.aprila 2017. šesti put po redu, Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje kompanijama koje su pokazale najveću posvećenost principima društvene odgovornosti. Uručena su priznanja u tri kategorije: velika, srednja i mala / mikro privredna društva. Takmičenje je trajalo šest meseci, a učestvovalo je 50 kompanija.
Dušan Stokić, rukovodilac centra za cirkularnu ekonomiju i zaštitu životne sredine PKS i predvodnik tima za društveno odgovorno poslovanje, podsetio je da je u dosadašnjih šest ciklusa nagrade u poslednjih deset godina učestvovalo ukupno 350 organizacija. „Pet ključnih oblasti definiše društveno odgovorno poslovanje: prva su ljudi, odnosno, pitanje zdravlja i bezbednosti i jednakih prava za sve, druga je tržište, kvalitet ali i bezbednost proizvoda, adekvatna cenovna politika, treća je kapital, četvrta oblast je životna sredina sa racionalnim trošenjem resursa, dok je peti princip briga o ugroženim grupama, starima, deci, osobama sa invaliditetom“, naglasio je Stokić.
AOR je to što je predsednica AOR Aleksandra Mladenović bila pozvana i učestvovala kao član žirija shvatio to kao priznanje i dalji nastavak dugogodišnje dobre saradnje sa PKS.
Održana sednica Nacionalnog saveta za programe obrazovanja u oblasti životne sredine
Nacionalni savet za programe obrazovanja u oblasti životne sredine predstavlja skup delegiranih predstavnika iz vladinog i nevladinog sektora koji prate i unapređuju rad programa: Eko-škole, Mladi eko-reporteri, Plava zastava I Zeleni ključ, koji svojim znanjem, umećem, iskustvom, trudom i radom pomeraju granice u uticaju obrazovanja za životnu sredinu na razvoj održivog turizma, nauke i obrazovanja. Pravila su međunarodno utvrđena u partnerstvu Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini (FEE – http://www.fee.global/), Programa UN za životnu sredinu, UNESKO i Svetske turističke organizacije, a u Srbiji sprovođenje koordinira strukovno udruženje “Ambasadori održivog razvoja I životne sredine”.
U Kući ljudskih prava, 27. januara na dan Svetog Save, koji se obeležava kao “školska slava”, održan je sastanak Nacionalnog saveta za programe obrazovanja u oblasti životne sredine.
Posebno mesto na današnjoj sednici imalo je razmatranje prijave Grada Beograda i JKP “Ada Ciganlija” za “Plavu zastavu” za plažu Savsko jezero u 2017. godini.
Predstavljeni rezultati merenja kvaliteta vode za kupanje u prethodnom periodu su veoma dobri, a ocenjivani su i ostali sadržaji. Prema Izveštaju o kvalitetu životne sredine u Beogradu od 372 analizirana uzorka od 2012. do 2015. godine u granicama klase kvaliteta vode za kupanje bilo je 367 uzorka, što čini da je 98,66% uzoraka vode za kupanje ispunjavalo uslove Direktive o vodi za kupanje Evropske unije. Slični rezultati su dobijeni i za 2016. godinu.
Predstavnik Spasilačkog saveza Srbije Vladimir Grujić, ukazao je na spremnost Saveza da se priključe nadzornim posetama, kojima se u toku sezone kontroliše funkcionisanje službi na plaži.
Vesna Kartal iz Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ukazala je na važnost obrazovne komponente koja ovim programima daje posebnu vrednost i specifičnost.
Nacionalna koordinatorka programa Plava zastava u Srbiji Aleksandra Mladenović je istakla da je ova plaža već pet godina u kontinuitetu zaslužila ovo visoko priznanje međunarodne eko-sertifikacije plaža. Nacionalni mentor FEE programa za Srbiju prof. dr Anđelka Mihajlov je istakla da je ovo za sada jedina plaža u Srbiji koja ispunjava stroge kriterijume Plave zastave i uspeva da održi nivo u bezbednosti, kvalitetu vode za kupanje i obrazovnim sadržajima.
Nacionalni savet, u kome su između već pomenutih i predstavnici ministarstva nadležnog za turizam, ministarstva nadležnog za životnu sredinu i Agencije za zaštitu životne sredine, Ministarstva zdravlja, Instituta ”Batut”, Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda, Gradskog zavoda za javno zdravlje, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Nacionalne turističke organizacije, WWF, RECAN fondacije i nautičkog udruženja Dunavski propeler, pozitivno je ocenio prijavu plaže Ada Ciganlija – Savsko jezero i preporučiće Međunarodnom žiriju da i 2017. godine bude sertifikovana kao plaža sa Plavom zastavom.
Međunarodni žiri će imati sednicu u aprilu 2017. godine, u Kopenhagenu.
U svetu je 2016. godine sertifikovano preko 3500 plaža Plavom zastavom, najviše u Španiji, Grčkoj i Turskoj. Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima Plavu zastavu na plaži koja nije morska.
Pratite nas na sajtovima http://feeserbia.com/ i www.ambassadors-env.com, kao i na Facebook stranicama https://www.facebook.com/EASD.AOR i www.facebook.com/feeserbia
Za sve dodatne informacije molimo Vas da kontaktirate Aleksandru Mladenović (0631173797) ili putem mejla secretariat@feeserbia.com
Program Trinaeste regionalne konferencije EnE17 (5.juni 2017.) – Nacrt na dan 24.05
Nacrt Agende možete preuzeti u celini.
Trinaesta regionalna konferencija EnE17
Životna sredina ka Evropi
Beograd, 5. jun 2017.
Obrazovanje o klimatskim promenama za održivi razvoj
Program konferencije – Nacrt na dan 22.05.
Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE17 predstavlja zvaničan događaj kojim se u Republici Srbiji obeležava UN Svetski dan zaštite životne sredine (World Environment Day – WED). Na ovaj dan, od 1972. godine do danas, UN skreću pažnju vlada, država i najšire javnosti na goruća pitanja zaštite životne sredine i potrebu njihovog kontinuiranog rešavanja. Tema ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine je “Povezivanje ljudi sa prirodom’’, obeležava se uz slogan “Ja sam sa prirodom”, a zemlja domaćin je Kanada u kojoj će se održati centralna proslava. Cilj ovogodišnjeg 5. juna je da nas motiviše da cenimo lepotu i značaj prirode, kao i da učinimo korak više da zaštitimo Planetu koju delimo. Navodeći nas na razmišljanje kako smo deo prirode i kako zavisimo od nje, očekuje se globalna akcija miliona ljudi, kroz hiljade aktivnosti širom sveta.
Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE17 predstavlja zvaničan događaj kojim se u Republici Srbiji obeležava Evropska nedelja održivog razvoja (European Sustainable Development Week, ESDW). ESDW je inicijativa rasprostranjena na području evropskih zemalja koja stimuliše i čini vidljivim aktivnosti, projekte i događaje koji promovišu ciljeve održivog razvoja ( Sustainable Development Goals, SDGs). Održava se svake godine od 30. maja do 5. juna, a ima za cilj podizanje svesti o Agendi 2030 u Evropi i značaju lokalnih zainteresovanih strana u ostvarenju 17 ciljeva održivog razvoja i održivosti uopšte.
5. jun June 5th
| Velika sala u PKS, II sprat, Terazije 23, Beograd | Main Hall, 2nd floor – Serbian Chamber of Commerce, Terazije 23, Belgrade |
9:00 – 10:00 Registracija učesnika / Registration
10:00 – 10:40 Uvodna obraćanja / Opening remarks
Predsedništvo: mr Dušan Stokić, mr Aleksandra Mladenović, prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, prof. dr Nataša Žugić Drakulić
Confirmed / Potvrdili
- Goran Trivan, Secretary for Environmental Protection of the City of Belgrade / Sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda
- Päivi Alatalo, Deputy Head of the Mission, Embassy of Finland, Belgrade / Zamenik šefa misije Ambasade Finske u Beogradu
- Rodolјub Šabić,The Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data / Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Vlade Srbije
- Representative, Institute for Nature Conservation of Serbia / Predstavnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije
- Zoran Vujović, Vicepresident, Chamber of Commerce and Industry of Serbia / Potpredsednik Privredne komore Srbije
- dr Mirjana Drenovak Ivanović, Faculty of Law, University of Belgrade (and Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27 ) / Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu ( i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27)
- mr Dusan Stokić, Co-organizer of the EnE17 Conference, Director of the Centre for Environmental Protection, Standards and Technical Regulation, the Chamber of Commerce and Industry of Serbia / suorganizator EnE17 Konferencije, Direktor Centra za zaštitu životne sredine, standarde i tehničke propise, Privredna komora Srbije
- the EnE17 Conference Chair person, Environmental Ambassador for Sustainable Development / predsedavajuća EnE17 Konferencije, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine
Note / Napomena: The Conference will be opened by Mr. Goran Trivan, Secretary for Environmental Protection of the City of Belgrade. / Konferenciju će otvoriti gospodin Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda.
10:50 -11:00 Tehnička pauza
11:00 -12:30 Panel na temu Obrazovanje o klimatskim promenama za održivi razvoj
Moderator: Milica Momčilović, novinar
Panelists/ Učesnici Panela:
Prof. dr Vladimir Đurđević, Faculty of Physics, University of Belgrade / Fizički fakultet, Univerzitet u Beogradu
– Docent na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Bio je i gostujući istraživač u National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA), USA; Euro-Mediterranean center for climate change (CMCC), Italia; Tehnical institute (IST), University of Lisbon, Portugal; Mediterranean Centre on Insular Coastal Dynamics (ICoD) of the University of Malta. Učestvovao je u međunarodnim naučno-istraživačkim projekatima finasiranih iz fondova EU-Horizon2020, EU-FP7, IPA, JRC, IOC-UNESCO i GEF. Učesnik je međunarodnih inicijativa za proučavnje klime Mediterana – MedCORDEX i klime Panonskog regiona – PannEX. Učestvovao je u izradi Nacionalnih komunikacija prema UNFCCC u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Brazilu, kao i u izradi drugih relevantnih dokumenta u oblasti klimatskih promena, kao što su Nacionalno opredeljeni doprinosi, Plan za adapatciju na klimatske promene i Akcioni plana adaptacije na klimatske promene za grad Beograd.
Prof. dr Aleksandar Jovović, Faculty of Mechanical Engineering, University of Belgrade / Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
– Profesor Univerziteta u Beogradu, Mašinski fakultet na Odseku za procesnu tehniku i zaštitu životne sredine. Član je Akademskog odbora čovek i životna sredina SANU i Matičnog naučnog odbora za uređenje, zaštitu i korišćenja voda, zemljišta i vazduha Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Osnivač je Asocijacije za upravljanje čvrstim otpadom, SeSWA i član nacionalnog saveta. Član je naučnog saveta Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine u više saziva i tehničkih komisija za procene uticaja na svim nivoima. Učesnik i rukovodilac velikog broja generalnih, idejnih i glavnih projekata, kao i nacionalnih strateških dokumenata, propisa i studija iz oblasti zaštite životne sredine, enegetike i održivog razvoja.
Prim. mr sci. med. Branislava Matić, Head of Unit for Human Ecology and School Hygiene at Institute of Public health of Serbia “Dr Milan Jovanovic Batut” / Šef Odseka za humanu ekologiju i školsku higijenu, Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”
– Zaposlena u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ od 2000. kao doktor medicine. Specijalista higijene sa medicinskom ekologijom (2004)/ magistar med.nauka 2007/ Primarijus od 2016. Odobrena doktorska teza decembra 2013. na temu „Prediktori respiratornog zdravlja školske dece), Fakultet medicinskih nauka Univerziteta Kragujevac.Trenutno šef Odseka za humanu ekologiju i školsku higijenu u IJZS (2014).Od 2013. Nominovani Nacionalni korespondent Ministarstva zdravlja pri WHO za životnu sredinu i zdravlje. Član HIC Group (Health in Climate Change) WHO. Rukovodila radnom grupom IJZS koja je izradila Nacrt Vodiča za postupanje u toku toplotnih talasa, za primenu, pre svega od strane zdravstvenog sektora, podržane od strane WHO. Član stalne radne grupe za implementaciju „AP adaptacije na klimatske promene sa procenom osetljivosti“, izabrane od strane Gradske skupštine Grada Beograda.
Nataša Đokić, Head of Department for planning projects at City of Belgrade, Secretariat for Environmental Protection / Načelnik sektora za planiranje i upravljanje projektima u životnoj sredini, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda
– Rođena je 1971. godine u Kruševcu. Nakon diplomiranja 1997. godine na Rudarsko-geološkom fakultetu na odseku za hidrogeologiju nastavlja da radi kao saradnik na Institutu za hidrogeologiju. Stipendista ministarstva nauke na poslediplomskim studijama. Autor brojnih naučnih radova. U Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine radila je od 2002. do 2007. godine, najpre u Odseku za geološka istraživanja i mineralne sirovine, a kasnije u Odeljenju za međunarodnu saradnju. Od oktobra 2007. godine do danas zaposlena u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Beograda, najpre kao načelnik Odeljenja za planove i projekte u oblasti zaštite prirode i životne sredine, a od 2013. godine kao pomoćnik sekretara u Sektoru za planiranje i upravljanje projektima. U projektu „Adaptacija na klimatske promene na području zapadnog Balkana“, član upravljačke radne grupe i koordinator za grad Beograd, urednik publikacije „Akcioni plan adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti“, publikovane nakon usvajanja plana u Skupštini grada Beograda. Prati i koordinira brojne projekte u oblasti zaštite životne sredine za područje grada Beograda. Pohađala brojne treninge i obuke u oblasti zaštite životne sredine u zemlji i inostranstvu. Govori engleski jezik. Majka dve ćerke.
MSc Izabel Airas, Advisor for circular economy, Center for Circular Economy, the Chamber of Commerce and Industry of Serbia / Savetnik za cirkularnu ekonomiju, Centar za cirkularnu ekonomiju, Privredna komora Srbije
– Rođena i odrasla u Nemačkoj. Stekla je zvanje master nauke iz oblasti životne sredine i upravljanja resursima na Univerzitetu u Gisenu, Nemačka. Radila je na internacionalnim projektima iz oblasti životne sredine, od kojih je većina finansirana od strane GIZ-a u zemljama poput Malavije, Kolumbije, Saudijske Arabije i Nemačke. U poslednjih šest meseci, zaposlena je u Privrednoj komori Srbije. Uža specijalnost su joj cirkularna ekonomija i klimatske promene. Menadžer je ’’Climate-KIC’’ projekta, finansiranog od strane EU, koji implementira aktivnosti za preduzetnike i početnike u preduzetništvu, studente i osobe koje stiču praksu u oblasti životne sredine.
prof. dr Anđelka Mihajlov (Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for climate changes in Chapter 27 / Članica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije, zadužena za klimatske promene iz Poglavlja 27)
– Ekspert Ujedinjenih nacija, konsultant i naučnik, redovni profesor Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, u penziji od 2015. godine. Koordinator za zelenu ekonomiju i životnu sredinu Instituta za javnu politiku. Članica je Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije ( od avgusta 2015.) zadužena za određene sektore poglavlja 27- životna sredina i klimatske promene. Okviri njene profesionalne orijentacije u poslednjih više od 20 godina su: životna sredina i evropske integracije, upravljanje otpadom, održivi razvoj, klimatske promene, međunarodna saradnja u oblasti održivog razvoja i životne sredine. Ima više od 300 referentnih naučnih publikacija i konsultantske reference, uključujući i u okviru projekata podržanih od EU i Svetske banke. Član je Odbora za životnu sredinu i održivi razvoj Privredne komore Srbije od 2004. i nacionalni mentor međunarodne Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini. Po pozivu predaje na različitim univerzitetima u zemlji i svetu. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala tehničke nauke na Univerzitetu u Beogradu. Iz oblasti hemijskog inženjerstva ima dodatno obrazovanje u SAD. Bila je član Vlade Republike Srbije na poslovima ministarke za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine od juna 2002. do marta 2004. godine. Bila je član Savetodavnog tela za ekološka i socijalna pitanja Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) od 2005 do 2010, London, kao i član Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO od 2008. do 2015. Od strane Programa UN za životnu sredinu (UNEP) 2006. godine je identifikovana kao jedna od žena u svetu koja je dala značajan doprinos u oblasti životne sredine kao „lider u oblasti životne sredine Zapadnog Balkana“. Počasna je predsednica strukovnog udruženja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, kao i Srpske asocijacije za upravljanje otpadom.
12:30 -13:00 Dodela nagrada najboljim Mladim Eko-reporetima u 2017. godini
Obraćanje: mr Aleksandra Mladenović, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, Milena Tabašević, MSc, coordinator Programa Mladi Eko-reporteri, Jelena Kiš, menadžerka RECAN fondacije za reciklažu limenki za piće
13:00-13:30 Pauza
13:30-17:00 Usmena izlaganja
(Moderatori: prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, dr Uroš Rakić, prof. dr Nataša Žugić Drakulić)
TRANSPOZICIJA HORIZONTALNOG ZAKONODAVSTVA EU U RS, TINA JANJATOVIĆ, MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE
ELEKTRONSKO UČENJE O ŽIVOTNOJ SREDINI U CIVILNOM DRUŠTVU, MILKA GVOZDENOVIĆ, DUŠICA TRNAVAC BOGDANOVIĆ, MLADI ISTRAŽIVAČI SRBIJE
ZNAČAJ EDUKACIJE U SMANJENJU RANJIVOSTI POPULACIJE, MARIJA JEVTIĆ, MEDICINSKI FAKULTET, UNIVERZITET U NONOM SADU, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, TATJANA TAMAŠ, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, TANJA NOVAKOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU
ZAŠTO JE OBRAZOVANJE O KLIMATSKIM PROMENAMA VAŽNO ZA NAŠE ZDRAVLJE?, UROŠ RAKIĆ, UNIVERZITET U NOVOM SADU, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, TATJANA TAMAŠ, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, TANJA NOVAKOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU
ZABRINUTOST I STAV O KLIMATSKIM PROMENAMA NA PROSTORU BIVŠE JUGOSLAVIJE, SAŠA RALETIĆ JOTANOVIĆ, VALERIJA VEČEI FUNDA, MILADIN KALINIĆ, NIKOLA VUKSANOVIĆ, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE (MPK)
APPLICATION OF URBAN CLIMATE RESEARCH IN NOVI SAD (SERBIA), DEJAN ĐURĐEVIĆ, STEVAN SAVIĆ, DRAGAN MILOŠEVIĆ, CLIMATOLOGY AND HYDROLOGY RESEARCH CENTRE, FACULTY OF SCIENCES, UNIVERSITY OF NOVI SAD
CITIZENS4SCIENCES APPROACH IN MONITORING AIR QUALITY AND PERSONAL EXPOSURE TO PM2.5, VLATKA MATKOVIC PULJIC, HEALTH & ENVIRONMENT ALLIANCE (HEAL), BRUSSELS, MARIJA JEVTIĆ, FACULTY OF MEDICINE, UNIVERSITY OF NOVI SAD, INSTITUTE OF PUBLIC HEALTH OF VOJVODINA, CATHERINE BOULAND, UNIVERSITÉ LIBRE DE BRUXELLES (ULB), SCHOOL OF PUBLIC HEALTH, RESEARCH CENTER FOR ENVIRONMENTAL HEALTH
OBRAZOVANJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ISKUSTVO NASTAVNIKA, JAGODA PETROVIĆ UKAJ, GEODETSKA TEHNIČKA ŠKOLA, BEOGRAD
MREŽA EKO-KOORIDNATORA KAO ZNAČAJNA PODRŠKA VASPITNO-OBRAZOVNIM USTANOVAMA I LOKALNOJ ZAJEDNICI U OSTVARIVANJU PROGRAMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, SONJA MILIĆEVIĆ, ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU, STEFAN MALINOVIĆ, FAKULTET MEDICINSKIH NAUKA, UNIVERZITET U KRAGUJEVCU, VERICA AGATONOVIĆ MALINOVIĆ, HEMIJSKO-TEHNOLOŠKA ŠKOLA KRUŠEVAC, DALIBORKA ŽIVKOVIĆ, PREDŠKOLSKA USTANOVA ’’NATA VELJKOVIĆ’’ KRUŠEVAC, OLIVERA KOLARIĆ, OŠ ’’JOVAN POPOVIĆ’’ KRUŠEVAC, DRAGANA MILIĆEVIĆ, DIREKCIJA ZA MERE I DRAGOCENE METALE, OKN KRUŠEVAC
EKO-PEDAGOŠKE KOMPETENCIJE NASTAVNIH KADROVA KAO PUT KA ODRŽIVOM RAZVOJU, LJILJANA ĐUROVIĆ, OŠ „MOMČILO NASTASIJEVIĆ“, GORNJI MILANOVAC, VESNA NIKOLIĆ, FAKULTET ZAŠTITE NA RADU, UNIVERZITET U NIŠU, DANIJELA MARKOVIĆ, UČITELJSKI FAKULTET U JAGODINI
INCREASING CROSS-BORDER COOPERATION (CBC) TO FACE CLIMATE CHANGES CHALLENGES. PROGRESSING TO A SUSTAINABLE WORLD, RUI ALEXANDRE CASTANHO, ENVIRONMENTAL RESOURCES ANALYSIS RESEARCH GROUP (ARAM), UNIVERSITY OF EXTREMADURA, BADAJOZ, SPAIN, ANA VULEVIĆ, INSTITUTE OF TRANSPORTATION – CIP, DEPARTMENT OF ARCHITECTURE AND URBAN PLANNING. BELGRADE, SERBIA, JOSÉ CABEZAS, LUIS FERNÁNDEZ-POZO, ENVIRONMENTAL RESOURCES ANALYSIS RESEARCH GROUP (ARAM), UNIVERSITY OF EXTREMADURA, BADAJOZ, SPAIN, LUÍS LOURES, POLYTECHNIC INSTITUTE OF PORTALEGRE, PORTUGAL AND RESEARCH CENTRE FOR SPATIAL AND ORGANIZATIONAL DYNAMICS (CIEO), UNIVERSITY OF ALGARVE, PORTUGAL.
UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA: IZAZOVI ZA ODRŽIVU POLJOPRIVREDU, MARKO ALEKSIĆ, LJUBICA KOMAZEC, EKONOMSKI FAKULTET U SUBOTICI, UNIVERZITET U NOVOM SADU
ULOGA ZADRUŽNOG POVEZIVANJA U ENERGETSKOJ SAMOODRŽIVOSTI SELA, D. DAKIĆ, INOVACIONI CENTAR MAŠINSKOG FAKULTETA U BEOGRADU, M. PAPRIKA, B. REPIĆ, S. NEMODA, INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE VINČA, LABORATORIJA ZA TERMOTEHNIKU I ENERGETIKU, M. TURKOVIĆ, ASOCIJACIJA ZA ODRŽIVI RAZVOJ (ASOR), BEOGRAD, SRBIJA
ZNAČAJ I ULOGA RIPARIJALNIH PODRUČJA I NJIHOVA OSETLJIVOST NA KLIMATSKE PROMENE, TAMARA KRPIĆ, UNIVERZITET SINGIDUNUM, FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, SLAĐANA ĐORDJEVIĆ, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU, DANIELA CVETKOVIĆ, ZLATA MAJINSKI, UNIVERZITET SINGIDUNUM, FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, DUSICA PEJIĆ, FAKULTET ZA BEZBEDNOST, UNIVERZITET U BEOGRADU
UTICAJ PRIMENE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE NA KLIMU U GRADOVIMA, MILAN MARTINOVIĆ, GEOGRAFSKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU
KONVENCIJA O ZAŠTITI EVROPSKE DIVLJAČI I NJIHOVIH PRIRODNIH STANIŠTA, FILIP POPOVIĆ, PRAVNI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU
17:00 Zatvaranje konferencije / Conference closing
Obraćanje: Aleksandra Mladenović, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredi
I ove godine Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (AOR) nastavljaju sa promovisanjem aktivnosti koje imaju minimalan negativan uticaj na životnu sredinu, te je EnE17 Konferencija prepoznata kao ekološki prijateljska i izbegnuto je bespotrebno štampanje materijala i publikovanje Zbornika radova u štampanom izdanju. Takođe, AOR preporučuju dolazak učesnika na Konferenciju sredstvima javnog prevoza.
Usvojen je Program promocije nauke
6. aprila 2017. Vlada Republike Srbije je usvojila Program promocije nauke.
Promocija nauke je širenje naučne kulture i naučne pismenosti, kao i ukazivanje na različite vrednosti nauke povezivanjem istraživača sa drugim akterima. Popularizacija nauke je uži pojam od promocije nauke, predstavlja interpretaciju naučnih rezultata i metoda kroz niz različitih formata (tekstovi, predavanja, festivali nauke…) kojima se naučna dostignuća i saznanja afirmišu i predstavljaju najširoj populaciji. Dobra promocija nauke treba da dovede do popularizacije nauke.
Naučnoistraživačka delatnost je sistematski stvaralački rad koji se preduzima radi otkrivanja novih znanja, s ciljem podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva i korišćenja tih znanja u svim oblastima društvenog razvoja.
Program promocije nauke (videti tekst dole) se odnosi na period od 2017. do kraja 2019. godine, a u pripremi je učestvovao niz eksperata iz različitih oblasti od predstavnika naučne zajednice, preko organizacija civilnog društva i drugih aktera zainteresovanih za promociju nauke.
Prema Programu, organizacije civilnog društva (Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, nevladine organizacije, društveni pokreti, humanitarne organizacije, različita udruženja) predstavljaju aktere promocije.
Strukovno udruženje AMBASADORI ODRŽIVOG RAZVOJA I ŽIVOTNE SREDINE je organizacija osnovana radi delovanja u opštem interesu unapređenja, popularizacije i promocije naučnoistraživačkog rada ( Statut )
_________________
1. UVOD
Program promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća je dokument koji se odnosi na period od 2017. do kraja 2019. godine i oslanja se na strateške ciljeve Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine ― Istraživanje za inovacije[1], kao i strateško opredeljenje države da uspostavi sistem koji podržava izvrsnost u nauci, relevantnost za društveni i ekonomski razvoj, konkurentnost privrede i razvoj društva u celini.
Centar za promociju nauke će se koncentrisati na napore povezivanja civilnog društva, naučne zajednice, privrednih subjekata i javne uprave u cilju boljeg razumevanja uloge nauke u društvu[2].
U društvu zasnovanom na znanju građani moraju da budu u prilici da naprave izbore na osnovu pouzdanih i relevantnih informacija koje treba da im ponudi odgovorna nauka[3]. Cilj promocije nauke je da ponudi odgovore na pitanje kako nauka može da pomogne građanima, ali i da obezbedi sve uslove da deca, učenici i odrasli budu osposobljeni da efikasno i kritički koriste naučna i tehnološka znanja[4].
Naučni način razmišljanja i istraživački duh u savremenom društvu postaju najvažniji alat za samostalno učenje, kao i preduslov za donošenje racionalnih, metodološki opravdanih i na podacima zasnovanih odluka u životu i zajednici.
Centar za promociju nauke, kroz sopstvene aktivnosti, kao i kroz raspisivanje javnog poziva za finansiranje aktivnosti naučnih, naučno-stručnih društava, udruženja i drugih organizacija koje su u funkciji unapređenja naučnoistraživačkog rada, promocije i popularizacije nauke i tehnike, omogućava da rezultati naučnog istraživanja, naučna metodologija i naučna kultura dopru do građana svih uzrasta čime ostvaruje svoju zakonom propisanu misiju.
—————————–
- [1] Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2016–2020
- [2] Predlog pregovaračke pozicije RS za Međuvladinu konferenciju o pristupanju RS EU za poglavlje 25 – nauka i istraživanje
- [3] Science and Society Action Plan, European Commission, 2002
- [4] ZOSOV („Sl. glasnik RS“ br.72/09, 52/11, 55/13, 35/15 ― autentično tumačenje, 68/2015 i 62/16)
2. ZAKONODAVNI I STRATEŠKI OKVIR
Zakonski dokument na kom se zasniva Program promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća (dalje: Predlog programa promocije nauke) je Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti (dalje: Zakon o NiD)[1], koji je članom 27b propisao da Centar za promociju nauke priprema predlog programa promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća koji donosi Vlada Republike Srbije, na predlog Upravnog odbora Centra. Centar za promociju nauke osnovan je 2010. godine radi promocije i popularizacije nauke i tehnike, odnosno naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća u zemlji i svetu.
Osnovni strateški dokument je Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za periodi od 2016. do 2020. godine ― Istraživanje za inovacije (dalje: Strategija naučnog i tehnološkog razvoja). Radi postizanja utvrđene vizije i misije Strategijom se određuje šest posebnih ciljeva, a to su:
- Podsticanje izvrsnosti i relevantnosti naučnih istraživanja u Republici Srbiji;
- Jačanje povezanosti nauke, privrede i društva radi podsticanja inovacija;
- Uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja naukom i inovacijama u Republici Srbiji;
- Osiguranje izvrsnosti i dostupnosti ljudskih resursa za nauku i privredu i društvene delatnosti;
- Unapređenje međunarodne saradnje u domenu nauke i inovacija;
- Povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj putem javnog finansiranja i podsticanja ulaganja poslovnog sektora u istraživanje i razvoj.
Jedna od mera kojom se doprinosi ostvarivanju prvog cilja je i promovisanje nauke i inovacija zasnovanih na rezultatima istraživanja.
Strateški okvir promovisanja nauke i inovacija je razvoj kulture dijaloga između nauke, tehnologije i društva, to jest bolje komunikacije istraživačkog sektora sa privredom i drugim resorima, kao i civilnim sektorom i društvom u celini.
Centar za promociju nauke, naučnoistraživačka zajednica, zainteresovana privredna društva i nevladine organizacije sprovodiće kampanje i akcije u kojima se promoviše razvoj inovativnog društva znanja.
Uspostavljanje regionalnih centara za promociju nauke i interaktivnog naučnog centra u Beogradu, kao mesta susreta građana sa naukom i tehnologijom, naučnih institucija sa privredom i, posebno, talentovanih učenika i studenata sa inovativnim i novim pristupima učenju i ovladavanju naučnom metodologijom jedan je od zadataka postavljenih Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja.
Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za poglavlje 25 ― Nauka i istraživanje, koji je donela Vlada na sednici održanoj dana 29.9.2016. godine u delu Nauka u društvu ukazuje na to da je Republika Srbija prepoznala potrebu za osnivanjem posebne institucije koja je zadužena za odnos između nauke i društva, i to je Centar za promociju nauke.
—————————–
- [1] „Sl. glasnik RS“ br. 110/05, 50/06-ispr, 18/10, 112/15
3. PREGLED STANJA
Opšta analiza stanja u nauci, tehnološkom razvoju i inovacionoj delatnosti u Republici Srbiji, kao i analiza primene Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine i njenih ostvarenih ciljeva i rezultata pokazuje da Republika Srbija ima naučni i istraživački potencijal i da su, u uslovima ekonomske recesije i nedovoljnih materijalno-finansijskih sredstava, u mnogim oblastima ostvareni značajni rezultati, pre svega, u izvrsnosti naučnih istraživanja i broju objavljenih naučnih radova u međunarodnim časopisima, učešću u međunarodnim istraživačkim projektima i osnivanju novih privrednih subjekata koji svoju delatnost zasnivaju na razvoju i korišćenju savremenih tehnoloških dostignuća. Naučnici u Srbiji već daju natprosečan doprinos svetskoj nauci. Uticaj na društvo, međutim, nije tako veliki. Inovacije koje menjaju naš život u svim aspektima, od jednostavnih proizvoda do društvenih inovacija, radije uvozimo, nego što prepoznajemo učinak naše naučne zajednice[1]. Zbog toga pred naukom u Srbiji kao najveći izazov stoji podsticanje inovacija zasnovanih na istraživanju.
Društvena odgovornost naučnoistraživačke zajednice se često pominje kao treća, nedovoljno razvijena misija univerziteta koji su prepoznati kao pokretač društvenog razvoja. Nedostatak intenzivne i kvalitetne komunikacije univerziteta, na kojima radi dve trećine istraživača u Srbiji, sa privredom i civilnim sektorom čini da ugled naše nauke i poverenje u „našu pamet“ nije na zavidnom nivou i da se oslonac za privredni razvoj najpre traži u uvoznim organizacionim i tehničkim rešenjima. Važan zadatak promocije nauke u Srbiji jeste da znatno popravi sliku nauke u srpskoj javnosti. Izvrsnost i uvažavanje unutar zatvorene akademske zajednice jesu neophodni, ali sigurno ne i dovoljni. Drugim rečima, sada je neophodno da jasno pokažemo zašto je nauka važna, ne samo za naučnike već i za one koji se naukom ne bave.
U nedostatku dobre komunikacije naučne zajednice sa građanima, medijski prostor postaje zasićen prilozima u kojima naučna dostignuća nisu korektno predstavljena ili se čak pseudonaučna praksa predstavlja kao društveno prihvatljiva alternativa nauci. Građani koji kroz svoje obrazovanje nisu dostigli odgovarajući nivo naučne pismenosti i kritičkog mišljenja nemaju izgrađene kriterijume po kojima bi razlikovali nauku od pseudonauke. Zbog toga je zadatak promocije nauke da te kriterijume približi kako građanima tako i drugim akterima od interesa za promociju nauke. Koliko su pseudonaučna tumačenja postala veliki društveni problem, postalo je jasno kada se 2015. godine pojavila građanska inicijativa za izmenu zakona kojim je predviđena obavezna vakcinacija tvrdeći da je vakcinacija opasna i da se tom obavezom ugrožavaju ljudska prava. Uloga medija u argumentovanoj borbi protiv pseudonauke zbog toga postaje veća nego što je dosad bila.
Na planu međunarodne saradnje Srbija je u protekle tri godine napravila značajne pomake. Nakon potpisivanja sporazuma o punopravnom učešću u programu Horizont 2020 i donošenja Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Horizont 2020 – Okvirnom programu za istraživanje i inovacije (2014-2020) („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 9/2014) u julu 2014. godine, naučnici iz Srbije su prvi put dobili i prestižne grantove ERC i Teaming. Uspeh naših naučnika u programu Horizont 2020 je iznad očekivanja. Posebno ohrabruje uspešno učešće naših inovativnih malih i srednjih preduzeća u ovom programu Evropske unije. Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja RS predviđeno je formiranje posebnog tela za podršku učesnicima u programu Horizont 2020. U prelaznom periodu, dok se to telo ne konstituiše, uloga Centra za promociju nauke je da posebnim aktivnostima, kao što su info-dani ili radionice, pomogne uključivanju naših naučnoistraživačkih organizacija, privrednih društava i organizacija civilnog društva u ovaj evropski program sa najvećim fondom u istoriji nauke.
Kada je u pitanju naučno obrazovanje, posebno značajnih pomaka u ranijim godinama nije bilo. Nastavni planovi i programi u osnovnim i srednjim školama su praktično nepromenjeni u odnosu na prethodnu deceniju. Republika Srbija učestvuje u međunarodnim studijama učeničkih postignuća PISA i TIMSS, koje matematičku i naučnu pismenost imaju kao komponente testa. Rezultati iz prethodnih godina ukazuju na to da učenici mlađih razreda u domenu prirodnih nauka ostvaruju bolje rezultate u odnosu na međunarodni prosek nego učenici starijih razreda. U studiji TIMSS 2011 za učenike četvrtog razreda Srbija je ostvarila skor 516, što je iznad međunarodnog proseka (500). U istoj studiji za učenike osmog razreda iz 2007. godine, postignuća naših učenika iz biologije, geo-nauka, fizike i hemije bila su ispod međunarodnog proseka. Jedan od razloga zbog kog postignuća naših učenika u domenu nauke opadaju sa godinama je verovatno i to što se nauka razdvaja po predmetima čiji programi nisu dobro korelirani i što se učenici starijih razreda više ne bave celinom nauke u okviru svojih redovnih školskih aktivnosti. Ova ograničenja formalnog obrazovanja nestaju kada se o nauci govori u okvirima vanškolskih aktivnosti kakve realizuje Centar za promociju nauke, festivali nauke, naučni kampovi itd. Zbog toga je uloga neformalnog i inoformalnog obrazovanja u Srbiji posebno važna.
U toku 2016. godine Centar je naročito stavio akcenat na sledeće strateške ciljeve: širenje kulture nauke, jačanje uloge nauke u društvu, studijski program naučne komunikacije, regionalizacija promocije nauke, aktivna borba protiv primera loše nauke, promocija doktorskih studija, promocija istraživačkog rada.
Kroz javni poziv aktivno se radilo na podizanju nivoa naučne pismenosti i naučnog obrazovanja sprovodeći postupak decentralizacije promocije i popularizacije nauke na teritoriji Republike Srbije, podršci raznovrsnim i inovativnim projektnim pristupima iz oblasti promocije i popularizacije nauke, a koji pokrivaju interesovanje i potrebe opšte populacije, kao i podršci inovativnim i visokouticajnim projektima koji imaju veliki obuhvat u cilju razvoja i poboljšanja kvaliteta projekata iz oblasti promocije nauke od globalnog značaja.
—————————–
- [1] Predgovor Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2016–2020.
4. DEFINICIJE KLJUČNIH POJMOVA
Prepoznajemo ovaj dokument kao priliku za jasnije definisanje i raščlanjivanje termina koji su često u upotrebi u oblasti promocije nauke, jer su uobičajne diskusije i neslaganja oko toga šta ovi termini obuhvataju.
Naučna kultura
Naučnu kulturu čine sistem vrednosti, tradicija, znanja i načini delovanja koje neguju pojedinci u zajednici, a koji počivaju na razvoju nauke, idejama i saznanjima do kojih je čovek došao istraživanjem prirode. Predstavlja segment opšte kulture baziran na vrednostima moderne nauke kao što su objektivnost, inovativnost i otvorenost.
Naučna pismenost
Naučna pismenost podrazumeva posedovanje naučnih znanja i njihovu primenu prilikom prepoznavanja naučnih problema, sticanja novih znanja, naučnog objašnjavanja pojava i izvođenja na činjenicama zasnovanih zaključaka o naučno relevantnim pitanjima; razumevanje prirode nauke kao oblika ljudskog saznanja i delatnosti; svest o tome kako nauka i tehnologija oblikuju i utiču na život u savremenom tehnološkom društvu; spremnost za angažovanje i davanje ličnog doprinosa u rešavanju naučnih pitanja, izgrađivanje ličnog stava[1].
Istraživač
Osoba koja radi na naučnoistraživačkim i razvojnim poslovima i koja je izabrana u zvanje istraživača mora da kao najmanji uslov poseduje visoku stručnu spremu[2].
Naučnoistraživačka delatnost
Sistematski stvaralački rad koji se preduzima radi otkrivanja novih znanja, s ciljem podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva i korišćenja tih znanja u svim oblastima društvenog razvoja[3].
Inovacija
Inovacija je primena novog ili značajno unapređenog proizvoda ili procesa, novog marketinškog metoda ili organizacionog metoda u poslovanju, organizaciji rada ili odnosima sa okruženjem[4].
Inovaciona delatnost
Aktivnosti koje se preduzimaju radi stvaranja novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga ili značajne izmene postojećih, a u skladu sa potrebama tržišta[5].
Promocija nauke
Širenje naučne kulture i naučne pismenosti. Ukazivanje na različite vrednosti nauke povezivanjem istraživača sa drugim akterima.
Popularizacija nauke
Uži pojam od promocije nauke, predstavlja interpretaciju naučnih rezultata i metoda kroz niz različitih formata (tekstovi, predavanja, festivali nauke…) kojima se naučna dostignuća i saznanja afirmišu i predstavljaju najširoj populaciji. Dobra promocija nauke treba da dovede do popularizacije nauke.
Pseudonauka
Sistem tvrđenja, pretpostavki i metoda čiji zagovornici pokušavaju da stvore utisak da je reč o naučnom saznanju dok im s druge strane nedostaje utemeljenje u naučnom metodu.
Naučna komunikacija
Podrazumeva jačanje opšteg razumevanja nauke, naučne kulture i naučne pismenosti kao neizostavnog dela svakodnevnog života. Ova komunikacija obuhvata međusobnu razmenu informacija između naučne zajednice, medija, građana, privrede i donosilaca odluka.
Naučni komunikator
Osoba koja se specijalizovala za naučnu komunikaciju i koja nije nužno istraživač.
Naučno novinarstvo
Medijska delatnost koju obavljaju specijalizovani novinari, a koja obuhvata izveštavanje, analizu i tumačenje istraživačkih rezultata, naučnih događaja i ideja za široku javnost. Vrsta naučne komunikacije.
Naučni novinar
Novinar koji izveštava u javnosti na osnovu rezultata, znanja i ideja iz nauke.
Centri promocije nauke (eng. science centers, discovery centers)
Ustanove koje šire naučnu kulturu kroz interaktivne postavke, radionice, tribine i druge oblike naučne komunikacije koji neposredno uključuju posetioce ohrabrujući ih da istražuju i sami dolaze do zaključaka.
Regionalni centri za promociju nauke (naučni klubovi)
Prostor u kome građani zainteresovani za nauku i tehnologiju imaju priliku da se upoznaju, razmenjuju iskustva, diskutuju o naučnim temama.
Park nauke
Specifično organizovan i dizajniran otvoreni prostor ispunjen naučnopopularnim eksponatima kako bi se naučni pojmovi, fenomeni i činjenice usvojili kroz igru i neposredno iskustvo.
—————————–
- [1] Oslo priručnik, 2005, https://www.oecd.org/sti/inno/2367580.pdf
- [2] Član 2 Zakona o inovacionoj delatnosti („Sl. glasnik RS“ br. 110/05, 18/10 i 55/13)
- [3] Član 68 Zakona o NiD
- [4] Član 3 Zakona o NiD
-
[5] OECD, 2006, http://www.pisaserbia.org/images/stories/pdf/Naucna%20pismenost.pdf
5. OPŠTI PRINCIPI
Program promocije nauke se bazira na sledećim principima:
Dostupnost – svako treba da ima pristup postojećim i novim znanjima, odnosno rezultatima naučnoistraživačkog rada.
Umrežavanje – težnja za komunikacijom i povezivanjem na horizontalnom i vertikalnom nivou između niza aktera (mediji, donosioci odluka, istraživači, institucije i drugi).
Kritičko razmišljanje – proces jasnog i racionalnog promišljanja analiziranjem i vrednovanjem podataka i dokaza. Priznavanje ograničenja savremene nauke i naučnog metoda.
Etičnost – nepristrasno i objektivno predstavljanje činjenica.
Balans među oblastima – Podjednaka zastupljenost različitih naučnoobrazovnih polja.
6. AKTERI PROMOCIJE
Centar za promociju nauke ima centralnu ulogu uspostavljanja saradnje u cilju kontinuiranog strukturiranog dijaloga između naučne zajednice, istraživača, instituta, državne uprave i jedinica lokalne samouprave, institucija civilnog društva, obrazovnih i drugih institucija, regionalnih centara promocije nauke u okviru centara za stručno usavršavanje, medija, privrede i samih građana. Radi uspešnijeg ostvarivanja ovog cilja potrebno je definisati najrelevantnije aktere koji učestvuju ili su obuhvaćeni promocijom nauke, kao i glavne kategorije njihovih aktivnosti u ovom polju.
Naučna zajednica
Istraživači, doktorandi, akreditovane nauičnoistraživačke organizacije, sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije, univerziteti, KONUS, Zajednica instituta Srbije, SANU, Matica srpska.
Kreatori javnih politika
Ministarstvo nadležno za poslove nauke, tehnološkog razvoja i prosvete, druga ministarstva, kancelarije Vlade RS, Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj, Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, zavodi, skupštinski odbori.
Jednice teritorijalne uprave i lokalne samouprave
Autonomna pokrajina, opštine, gradovi i grad Beograd.
Organizacije civilnog društva
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, nevladine organizacije, društveni pokreti, humanitarne organizacije, različita udruženja.
Obrazovne i druge institucije
Predškolske ustanove, osnovne škole, srednje škole, visokoškolske ustanove, centri za stručno usavršavanje i regionalni centri za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, javnopriznati organizatori aktivnosti.
Mediji
Novinske agencije, štampani, elektronski i novi mediji.
Privredni subjekti i subjekti inovacione delatnosti
Privredna društva, preduzetnici, start-up preduzeća, Privredna komora Srbije.
Ustanove kulture
Muzeji, biblioteke, arhive, zadužbine, udruženja, domovi kulture.
Građani
Učenici, studenti, deca predškolskog uzrasta, roditelji, zainteresovani građani, turisti, građani koji se brinu za zajednicu i učestvuju u javnom životu.
7. CILJEVI PROGRAMA
Program promocije nauke definiše četiri strateška cilja i četranest potciljeva u periodu od 2017. do kraja 2019. godine:
1. Razvoj kapaciteta istraživača za širenje naučne kulture
1.1. Osnaživanje i podsticanje istraživača da informišu javnost o rezultatima, efektima i značaju svog rada.
1.2. Sistem nagrađivanja istraživača koji aktivno i kontinuirano promovišu naučnu kulturu.
1.3. Uspostavljanje studijskog programa naučne komunikacije na visokoškolskim ustanovama.
2. Podsticaj i razvoj komunikacije između naučnoistraživačkih organizacija sa državnom upravom i jedinicama teritorijalne uprave i lokalne samouprave kroz razmenu vrednosti i praksi
2.1. Razvijanje saradnje između istraživača i instituta sa državnom upravom na formiranju politika zasnovanih na podacima i naučnim istraživanjima.
2.2. Organizovanje različitih aktivnosti kroz koje istraživači i naučni komunikatori iz Srbije i sveta komuniciraju vrednosti naučne kulture u lokalnim samoupravama u kojima su stekli osnovno, srednje ili visoko obrazovanje.
3. Razvoj različitih programa promocije nauke zasnovanih na naučnoj kulturi i naučnoj pismenosti kod svih građana Republike Srbije
3.1. Razvoj programa za neformalno i informalno obrazovanje odraslih kroz proces celoživotnog učenja sa ciljem podizanja nivoa naučne pismenosti u Republici Srbiji.
3.2. Razvijanje programa profesionalnog razvoja nastavnika sa ciljem razvijanja kompetencija važnih za razumevanja metodologije naučnog rada, ali i za obuku drugih nastavnika.
3.3. Razvoj, podrška i osnaživanje svih vrsta medija za širenje naučne kulture i naučne pismenosti.
3.4. Marginalizacija primera loše nauke u medijima kroz razvoj kritičkog i profesionalnog izveštavanja o nauci.
3.5. Edukacija privrednih subjekata za društveno odgovorno poslovanje koje podrazumeva širenje znanja, naučne kulture, naučne pismenosti i vrednosti ekonomije bazirane na znanju.
3.6. Uvođenje efikasnijih i konkurentnijih načina finansiranja naučnopopularnih aktivnosti za sve građane Republike Srbije, posebno podvlačeći dostupnost i mobilnost sadržaja.
4. Jačanje resursa za promociju nauke kako bi programi bili dostupniji građanima
4.1. Izgradnja Centra promocije nauke u Beogradu u kome bi svi građani Republike Srbije učili o naučnim dostignućima kroz neposredno otkrivanje, eksperimente i istraživanje.
4.2. Jačanje mreže regionalnih centara promocije nauke (naučnih klubova) u saradnji sa obrazovnim institucijama i jedinicama lokalne samouprave.
4.3. Izgradnja mreže parkova nauke u različitim gradovima.
8. ZAVRŠNI DEO
Akcioni plan za sprovođenje Programa promocije nauke ove utvrdiće se u roku od 3 meseca od dana donošenja.
U skladu sa Programom promocije nauke, regionalni centri za promociju nauke utvrdiće akcione planove za sprovođenje Programa promocije nauke.
Za sprovođenje Programa promocije nauke nisu potrebna dodatna budžetska sredstva.
Bezbedno upravljanje hemikalijama
Ambasadori održivog razvoja su SAICM NGO fokalna tačka– svoje opredeljenje za bezbedno upravljanje hemiklalijama iskazujemo aktivnim učestvovanjem na svim akcijama koje se bave ovom tematikom .
U tom cilju, predstavnica AMbasadora održivog razvoja dr. Hristina Stevanović Čarapina prisustvovala je završnom sastanku projekta “capacity building and Strategic Partnership for Chemical Safety in the rešublic of Serbia”
Na inicijativu ALHem – Alternative za bezbednije hemikalije, ova organizacija civilnog društva u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) tokom poslednjih 6 meseci je realizovala kampanju „Izbori se da znaš!“. Cilj kampanje je provere sprovođenja odredbi Zakona o hemikalijama koje se odnose na informisanje potrošača o sadržaju supstanci koje izazivaju zabrinutost u potrošačkim proizvodima i podizanja svesti o značaju informisanja potrošača o ovim supstancama. Partneri u sprovođenju ove kampanje bila su i tri udruženja potrošača CEPS, APOS i FORUM, kao i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.
Kao predmet ove kampanje odabrano je 90 proizvoda od PVC plastike (kablovi, medicinska sredstva, dečije igračke, podne obloge, odeća, oprema za plažu, pribor za domaćinstvo, oprema za bebe, školski pribor, plastično posuđe i dodatna oprema za mobilne telefone) koji potencijalno mogu da sadrže ftalate. Ftalati su grupa supstanci koje smatraju supstance koje izazivaju zabrinutost. Kroz komunikaciju sa distributerima tih proizvoda testirano je ostvarivanje prava na informacije potrošača o sadržaju ovih supstanci u proizvodima. Takođe stvarni sadržaj ftalata u uzorcima odabranih proizvoda utvrđen je laboratorijskom analizom.
Međunarodni program Eko-škole pokrenut u Crnoj Gori – prezentovan primer sprovodjenja programa u Srbiji
U ponedeljak 10. oktobra, u Zavod za školstvo u Podgorici, održana je konferencija povodom pokretanja međunarodnog programa Eko-škole u Crnoj Gori. Kolege koje u Crnoj Gori realizuju FEE programe Mladi eko-reporteri i Plava zastavica su iz udruženja EKOM, ali će za implementaciju programa Eko-škole biti nadležan i odgovoran Zavod za školstvo, što daje posebnu dimenziju i povećava vrednost programa Eko-škole u Crnoj Gori.
Konferenciji su prisustvovali Radovan Popović, direktor Zavoda za školstvo, Arijana Nikolić Vučinić, generalna direktorica Direktorata za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje lica sa posebnim potrebama, Ministarstvo prosvete, Jelena Knežević, rukovoditeljka Odeljenja za održivi razvoj i integralno upravljanje morem i priobalnim područjem, Ministarstvo održivog razvoja i turizma, Srna Sudar, direktorica REC – Crna Gora, Jelena Vukasović, predsednica NVO EKOM – Udruženje za ekološki konsalting u Crnoj Gori, kao i predstavnici tridesetak prijavljenih škola iz čitave Crne Gore, koje će učestvovati u pilot fazi uvođenja programa Eko-škole u sistem obrazovanja.
Bríd Conneely, direktorica međunarodnog programa Eko – škole, Fondacija za obrazovanje o životnoj sredini, istakla je važnost uključivanja zemalja u ovaj program, čime se podstiče pre svega učenički i studentski aktivizam, ali i učešće čitave zajednice u rešavanju važnih pitanja zaštite životne sredine i očuvanja resursa.
O dosadašnjim aktivnostima na polju obrazovanja za održivi razvoj, prezentovala je Mira Vasiljević, Regionalni centar za životnu sredinu (REC) – kancelarija Crna Gora, ističući da je REC kroz dosta projekata već na neki način pripremio dobru podlogu za uspešno uvođenje programa Eko-škole u Crnoj Gori.
Deo konferencije bio je posvećen prezentacijama i primerima implementacije programa Eko-škole u regionu. Aleksandra Mladenović, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, nacionalni operater programa za Srbiju, je prezentovala iskustva iz Srbije, gde smo program uveli 2012. godine, a Anita Šetić, Udruga Lijepa Naša, Republika Hrvatska, je prezentovala iskustva iz hrvatske, gde se program realizuje već 16 godina.
Nevena Čabrilo, Zavod za školstvo, koordinatorka programa za Crnu Goru, je prisutnima predstavila ekoškolske korake i ono šta bi trebalo svaka vaspitno-obrazovna ustanova da uradi kako bi bila spremna da konkuriše za Zelenu zastavu i eko-sertifikat.
Posebnu pažnja i diskusija su se razvili nakon prezentacija koje su imali gosti iz Srbije i Hrvatske, ekoškolski koordinatori iz predškolskih, osnovnih i srednjih škola, sa učenicima koji su bili prisutni iz Geodetske škole iz Beograda. Predstavili su svoja iskustva i dali primere dobre prakse kako se program sprovodi u Hrvatskoj već 16 godina (Ana Ćapin, Osnovna škola Cavtat), ali i kakvi su počeci bili u prvom Eko-vrtiću u Srbiji, Predškolska ustanova „Galeb“, Šetonje (Dragica Božilović), prvoj Eko-školi u Srbiji, OŠ „Drinka Pavlovic“ u Beogradu (Marina Drndarski), ili iskustva u Geodetskoj tehničkoj školi iz Beograda (Jagoda Petrović Ukaj).
Konferencija je realizovana u okviru projekta ,,SEEDLING-Predstavljanje UN ciljeva za održivi razvoj u školama u Jugo-istočnoj Evropi“, koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu (REC) uz finansijsku podršku Austrijske Razvojne Agencije (ADA) kao deo Austrijske Razvojne Saradnje (ADC).
PLAVA ZASTAVA za plažu Ada Ciganlija-Savsko jezero: 11. juna 2016. je otvorena kupališna sezona
Na Adi Ciganliji je od danas otvorena sezona kupanja. Na popularnom beogradskom kupalištu podignuta je Plava zastava, koja je najveće međunarodno priznanje za bezbednost kupališta. Iz preduzeća “Ada Ciganlija” poručuju da je voda u jezeru dostigla 22 stepena, što je prema standardima dovoljno za bezbedno kupanje. Građani će na Adi Ciganliji moći da se kupaju od 10 do 19 sati, što je zvanično radno vreme (http://www.tanjug.rs/multimedia.aspx?izb=f&&GalID=226944)
Konferencija Životna sredina ka Evropi, 6. juni 2016. u Beogradu
Moments from the Conference-Gallery of pictures
Dvanaesta regionalna Konferencija “Životna sredina ka Evropi – EnE16-ENV.net” održana je 6. juna 2016. godine u Beogradu (Srbija) i bila je posvećena temi klimatske promene i održivo korišćenje prirodnih resursa. Tradicionalno, Konferenciju su organizovali Ambasadori održivog razvoja i životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Konferencija je bila zvaničan događaj kojim UNEP obeležava Svetski dan životne sredine u Srbiji i održavana je pod pokroviteljstvom EU, a kroz realizaciju projekta: “Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj: unapređivanje uticaja stanovništva na proces reform cnvi u sektoru životne sredine kao podrška približavanja Evropskoj uniji.”
EnE16-ENV-net je otpočela uvodnim izlaganjima Nermine Ljubovic, izvršne direktorke Privredne komore Srbije, Stanojle Mandiić, zamenice poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije, doc. dr Mirjane Drenovak Ivanović sa Pravnog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i članice Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužene za određene sektore poglavlja 27 i prof. dr Anđelke Mihajlov, Ambasadorke održivog razvoja i životne sredine i članice Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužene za određene sektore poglavlja 27. Konferenciji su prisustvovali predstavnici Vladinog i nevladinog sektora, internacionalne organizacije, naučne institucije i poslovne asocijacije.
Učesnici konferencije (približno 170 registrovanih učesnika) su bili složni u jednom: imamo respektabilne stručnjake za oblasti životne sredine i klimatskih promena (kako one sa iskustvom, tako i mlade stručnjake – koji teško nalaze zaposlenje u struci). Kako je pristupanje EU značajan prioritet Srbije, time će i poglavlje koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene (Poglavlje 27) biti sve važnije u procesu da u našoj zemlji imamo evropske standarde. Struka i iskustvo treba da budu garant za “prava” rešenja na ovom putu (koji će po prvim procenama, u ovom sektoru, u našoj zemlji, trajati više desetina godina). Ova konferencija doprinosi unapređenju uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredina kao podrška približavanja Evropskoj uniji. Učešće javnosti u odlučivanju o pitanjima važnim za životnu sredinu jedan je od stubova održivosti rešenja. Kako je ova Konferencija podržana i od Programa UN za životnu sredinu (UNEP), kao jedan od zvaničnih događaja kojim se u svetu obeležava Svetski dan životne sredine 5. juni, prenosioci smo poruke UNEP-a i Interpola da je, na globalnom nivou, kriminal prema životnoj sredini u porastu i da se taj trend mora „obrnuti“ da bi se postigao održivi rast i razvoj.
Press Release – Osnovne informacije
Dvanaesta regionalna konferencija EnE16-ENV.net – The Twelfth Regional Conference EnE16-ENV.net
Životna sredina ka Evropi – Environment to Europe
Beograd, 6. juni 2016. – Belgrade, Serbia, June 6, 2016
Klimatske promene i održivo korišćenje prirodnih resursa – Climate Change and Sustainability of Resources
Program konferencije – dan 02.06. Conference Agenda- as on 02/06
6. jun June 6th
| Velika sala u PKS, II sprat, Terazije 23, Beograd | Main Hall, 2nd floor – Serbian Chamber of Commerce, Terazije 23, Belgrade |
9:00 – 10:00 Registracija učesnika / Registration
10:00 – 11:00 Uvodna obraćanja / Opening remarks
Predsedništvo: Marko Čadež, prof. dr Nataša Žugić-Drakulić, prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, mr Dušan Stokić
- Irena Vojáčková – Sollorano, UN Resident Coordinator / Visoki predstavnik UN u Srbiji
- Nermina Ljubović, Chamber of Commerce and Industry of Serbia, Director / Izvršni direktor Privredne komore Srbije
- Goran Trivan, Secretary for Environmental Protection of the City of Belgrade, Sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda
- Sandra Radojević, Embassy of Bosnia and Herzegovina, Counsellor / savetnik, Ambasada Bosne i Hercegovine
- Stanojla Mandić, Deputy Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection of the Republic of Serbia /Zamenica poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije
- Aleksandar Dragišić, Head of Institute for nature conservation of Serbia / Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije
- Representative, Electric Power Industry of Serbia / Elektroprivreda Srbije
- Mirjana Drenovak-Ivanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27 / Faculty of Law, University of Belgrade and Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27
- Prof. dr Anđelka Mihajlov, Uvodna poruka / Introductory message, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27 / Environmental Ambassador for Sustainable Development and Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27
Note / Napomena: Pending invitation will be included in the final Agenda upon confirmation / Uvaženi pozvani gosti će biti uvršćeni u finalni dnevni red, po dobijanju potvde učešća
11:00 -11:10 Technical Break / Tehnička pauza
11:10- 13:30 Plenary lectures / Plenarna predavanja
(Moderatori: Prof. dr Hristina Stevanović-Čarapina, mr Aleksandra Mladenović, mr Dušan Stokić, mr Draženko Bijelić)
ENV.net PROJEKAT, Nataša Žugić-Drakulić i Filip Jovanović, Nacionalna koordinatorka i asistent projekta Development of ENV.net in West Balkan and Turkey: giving citizens a voice to influence the environmental process reforms for closer EU integration – Ambasadori održivog razvoja i životne sredine / Environmental Ambassadors for Sustainable Development
BRIDGING THE GAP BETWEEN CLIMATE CHANGE AND URBAN CLIMATE, CHRISTOS VLACHOKOSTAS, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE; VIS. PROFESSOR, CLIMATE CHANGE AND ENERGY STRATEGIES, MSC SUSTAINABLE DEVELOPMENT, INTERNATIONAL HELLENIC UNIVERSITY; VICE PRESIDENT OF THE GENERAL ASSEMBLY OF TECHNICAL CHAMBER OF GREECE
CLIMATE CHANGE AND THE TOURISM SECTOR: DECISION SUPPORT TOWARDS ENVIRONMENTAL SUSTAINABILITY OF TOURISM, ALEXIA MICHAILIDOU, SENIOR RESEARCHER, LABORATORY OF HEAT TRANSFER AND ENVIRONMENTAL ENGINEERING, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE, MEMBER OF THE PERMANENT COMITTEE FOR SUSTAINABLE TOURISM, TECHNICAL CHAMBER OF GREECE
ENVIRONMENTAL PERFORMANCE OF BUILDINGS IN THE CONTEXT OF CLIMATE CHANGE, ANTHIMOS AMANATIDIS, SECRETARY GENERAL OF THE TECHNICAL CHAMBER OF GREECE / REGION OF CENTRAL MACEDONIA
SUSTAINABLE PRODUCTION – A LIFE CYCLE THINKING APPROACH IN INDUSTRIAL DESIGN, CHARISIOS ACHILLAS, SENIOR RESEARCHER, LABORATORY OF HEAT TRANSFER AND ENVIRONMENTAL ENGINEERING, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE, ACADEMIC COORDINATOR, SCHOOL OF ECONOMICS, BUSINESS ADMINISTRATION AND LEGAL STUDIES, INTERNATIONAL HELLENIC UNIVERSITY, GREECE; ADJUNCT LECTURER, DEPARTMENT OF LOGISTICS, TEI OF CENTRAL MACEDONIA
sistem zaštite prirode i klimatske promene, marija trukić I Biljana Krsteski, zavod za zaštitu prirode srbije / institute for nature conservation of serbia
Biodiversity of National parks of the Republic of Serbia – natural resource directly endangered by climate changes, Dejan stojanović, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Nacionalni Park «Fruška gora», Milica Tomić, nacionalni park «tara», suzana komatović, predrag šumarac, nacionalni park «kopaonik», Nacionalni Park «Đerdap», marko tomić, nacionalni park «tara»
13:30-14:30 Break with buffet / Pauza sa posluženjem
14:30-17:15 Usmena izlaganja / Oral presentations
(Moderatori: Uroš Rakić, Milena Tabašević, Vladimir Mrkajić, Dragana Nešković Markić)
KVALITET VAZDUHA U NOVOM SADU I BEOGRADU OD 2011. DO 2014. GODINE, BILJANA RADOVANOVIĆ, JKP ’’PARKING SERVIS’’ NOVI SAD, TIHOMIR POPOVIĆ, AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE, MIRJANA VOJINOVIĆ MILORADOV, IVANA BOŽOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU
KONJUKTURA VODE U USLOVIMA KLIMATSKIH PROMENA, DUŠAN LUKIĆ
KONCEPT METODOLOGIJE ZA OTKRIVANJE I ISTRAŽIVANJE EKSTREMNIH VREMENSKIH I KLIMATSKIH POJAVA, SLAVKO MAKSIMOVIĆ, UDRUŽENJE MILUTIN MILANKOVIĆ, MIROLJUB MILUTINOVIĆ, REPUBLIČKI HIDROMETEORLOŠKI ZAVOD, MOMČILO ŽIVKOVIĆ, SEWA
GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEMI, KLIMATSKE PROMENE, ODRŽIVI RAZVOJ I ZDRAVLJE LJUDI, UROŠ RAKIĆ, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE “DR MILAN JOVANOVIĆ BATUT”, BEOGRAD, SRBIJA
CLIMATE CHANGE AFFECTS HEALTH CARE – RETHINKING ABOUT HEALTHY ENERGY FOR SUSTAINABILITY, Marija Jevtić, University in Novi Sad, Faculty of Medicine, Institute of Public Health of Vojvodina, Vlatka Matković PuljiĆ, Health & Environment Alliance (HEAL), Catherine Bouland, Université libre de Bruxelles (ULB), School of Public Health, Research Center on Environmental Health and Occupational Health
ODRŽIVOST OKRUŽENJA I EKOLOŠKI OTISAK KAO INDIKATORI UPOTREBE PRIRODNIH RESURSA U REPIBILAKAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE, SAŠA RALETIĆ JOTANOVIĆ, VELERIJA VEČEI FUNDA, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE SREMSKI KARLOVCI, MINA KOVLJENIĆ, EKONOMSKI FAKULTET
PRIMER PROCENE RANJIVOSTI NA LOKALNOM NIVOU U SRBIJI, SLOBODAN MILUTINOVIĆ, PETAR VRANIĆ, FAKULTET ZAŠTITE NA RADU, UNIVERZITET U NIŠU
JAČANJE KAPACITETA LOKALNIH ZAJEDNICA ZA ODGOVOR NA KLIMATSKE PROMENE U REGIONU PODRINJA, SLAĐANA ĐORĐEVIĆ, FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, UNIVERZITET SINGIDUNUM, BEOGRAD, MILA VUKAŠINOVIĆ, UNIJA EKOLOGA “UNEKO”, BEOGRAD, DANIELA CVETKOVIĆ, DUŠICA PEJIĆ, FAKULTET BEZBEDNOSTI, UNIVERZITET U BEOGRADU
SANITARNO-HIGIJENSKA ISPRAVNOST VODE JAVNIH ČESAMA-ZNAČAJ ZA ZDRAVLJE LJUDI, LJILJANA PLEĆEVIĆ, BRANKICA LUKOVIĆ, ĐORĐE MIHAILOVIĆ, VAHID IBRULJ, MILANA ŠEVO, VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ARANĐELOVAC
VODNI AGENT DUNAVSKE REGIJE, MAJDA ADLEŠIĆ, JOŽE CVETKO, VODNA AGENCIJA
PRISUSTVO BIOLOSKIH INDIKATORA I NJIHOV UTICAJ NA MIRIS I UKUS VODE, MILKICA KOVAČEVIĆ
UVOĐENJE ČISTIJE PROIZVODNJE U GRAFIČKOJ INDUSTRIJI I PROIZVODNJI PAPIRA, DARJA ŽARKOVIĆ, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, BEOGRADSKA POLITEHNIKA, SANDRA ZIHERL, FABRIKA KARTONA UMKA, UMKA, BEOGRAD, MARICA ILIĆ STAMENKOVIĆ, VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, ARANĐELOVAC
MONITORING ŠUMSKIH POŽARA SA ZEMLJE I IZ VAZDUHA, SINIŠA JOVANOVIĆ, SIMA MARKOVIĆ, NACIONALNI KLASTER ŠUMARSTVA, VIDOSAVA JOVANOVIĆ, UPRAVA ZA ŠUME, SLAVKO MAKSIMOVIĆ, UDRUŽENJE MILUTIN MILANKOVIĆ
AGROEKOLOGIJA – DOBRA EKOLOGIJA JE DOBRA EKONOMIJA, STELA STRSOGLAVEC, CENTAR ZA OBRAZOVANJE ODRASLIH “EDUCA HUMANA”
GUBITAK BIODIVERZITETA POD UTICAJEM GLOBALNIH EKOLOŠKIH PROMENA, IVANA TRIFKOVIĆ
EVROPSKO TRŽIŠTE UGLJEN-DIOKSIDA, BOJANA ŽIVKOVIĆ
POSTUPANJE SA NEUPOTREBLJIVIM LEKOVIMA IZ DOMAĆINSTAVA, Nataša Bukumirić, Vesna Alivojvodić, Šimon Đarmati, Visoka škola stukovnih studija – Beogradska politehnika
DECA EDUKATORI U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE, DRAGANA IGNJATOVIĆ CRNATOVIĆ, DEČIJI EKOLOŠKI POKRET NIŠ
PROGRAM EКО-ŠKOLA U FUNKCIJI RAZVOJA STRATEGIJE GRADA SREMSKI KARLOVCI, RADOVAN VLADISAVLJEVIĆ, FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADŽMENT, PRIVREDNA AKADEMIJA, NOVI SAD, ČASLAV KALINIĆ, PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U NOVOM SADU, MILADIN KALINIĆ, VALERIJA VEČEI FUNDA, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE, SREMSKI KARLOVCI
MEĐUNARODNI PROGRAM EKO ŠKOLE KAO PODSTICAJ ZA OBELEŽAVANJE ZNAČAJNIH DATUMA, LJILJANA ĐUROVIĆ, OŠ “MOMČILO NASTASIJEVIĆ”, GORNJI MILANOVAC
Poster izlaganja / Poster presentations
climate, traffic and combustion – related air pollutants in the urban air of Vranje City, Jovana Džoljić, Ljiljana Đorđević, Gordana Bogdanović, College of Applied Professional Studies Vranje
zdravstvene posledice i troškovi korišćenja uglja za proizvodnju struje u republici srbiji, Vlatka Matković PuljiĆ, Health and Envirionment Alliance (HEAL), Brussels
Da nam klima prija svima, marija milićević, centar enrgija mladih, sonja milićević, elektrotehnički fakultet, univerzitet u beogradu, dragana milićević, gradska uprava kruševac
SMANJENJE NEGATIVNIH EFEKATA NASTALIH KAO POSLEDICA KLIMATSKIH PROMENA, Milan Martinović, GeografskI fakultet, UNIVERZITET U BeogradU
UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE ŽIVOTINJA, NATAŠA VUKMIROVIĆ, LINK PLUS
DISTRIBUTIVNI MODEL ZA PREDVIĐANJE BUJIČNIH POPLAVA NA MALIM SLIVOVIMA, Nedeljković Marko, Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Divna Đokić, Erasmus Mundus, Marine biodiversity and conservation, Ghent, Koprivica Ana, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Climate Consultant as a tool to determine and achieve thermal comfort conditions in buildings: A case study for the city of Belgrade, Milovan Medojević, Milana Medojević, Nenad Medić, Milovan Lazarević, Nemanja Sremčev, fakultet tehničkih nauka, univerzitet u novom sadu
KLIMATSKE PROMENE I URBANI PROSTOR, Milan Martinović, GeografskI fakultet, UNIVERZITET U BeogradU
The role of green roofs in climate change adaptation, Sandra Stanković, Jasmina Radosavljević, Dejan Vasović, Faculty of Occupational Safety, University of Niš
RAZVOJ GRAĐEVINSKOG PODRUČJA POD EKOLOŠKIM RIZICIMA U SRBIJI, Milica Gačić, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu
Kartiranje i vizuelizacija prirodnih karakteristika prostora opštine Svilajnac u GISu, MILOŠ NINKOVIĆ, UROŠ RADOJEVIĆ, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum
EKOLOŠKA DIMENZIJA ODRŽIVOG RAZVOJA TURIZMA U ZAŠTIĆENIM PODRUČJIMA, Ljubica Komazec, Marko Aleksić, Radmila Bjekić, Ekonomski fakultet u Subotici, Univerzitet u Novom Sadu
Geoekološko vrednovanje Kaluđerskih Bara na Tari u funkciji održivog turizma, Emina muratović, geografski fakultet univerziteta u beogradu, safet muratović, zoran kričković, ministarstvo odbrane
klima kao turistićka vrijednost tuzle, jusuf omerović, evropski univerzitet kallos, tuzla
Aktuelni izazovi razvoja biciklističkog turizma u srednjem i donjem delu Dunavskog regiona, vladimir mrkajić, novosadska biciklistička inicijativa
Stirling motor – prijatelj životne sredine, Miodrag Jovanović, RViPVO, Vojska Srbije, Ministarstvo odbrane
PLAN ODRŽIVOG UPRAVLJANJA OTPADNIM ULJIMA NA “POLJU D” RB “KOLUBARA”, Ana Koprivica, Uroš Pantelić, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Reciklaža ambalažnog otpada u Srbiji – trenutno stanje i izazovi, vladimir mrkajić, nemanja stanisavljević, fakultet tehničkih nauka, univerzitet u novom sadu
procedne vode sa deponije komunalnog otpada, dragana nešković markić, željka šobot pešić, draženko bjelić, J.P. DEP-OT Regionalna deponija Banja Luka
lociranje divljih deponija, jagoda petrović ukaj, geodetska tehnička škola, beogrAD
KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U CRNOJ GORI, MARINA PETROVIĆ, OŠ JUGOSLAVIJA, BAR
Valorizacija komine grožđa – hladno ceđeno ulje iz koštica, Vesna Vujasinović, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci, Miloš Bjelica, Tehnološki fakultet, UNIVERZITET U NOVOM SADU, Valerija Večei-Funda, Nikola VuksanoviĆ, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci
ZNAČAJ KRIVIČNOG ZAKONA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE U REPUBLICI SRBIJI ZA PROCES INTEGRACIJE U EU, Aleksandar Luković, koridori srbije, Brankica Luković, Visoka tehnološka škola strukovnih studija, Aranđelovac
17:15 Zatvaranje konferencije / Conference closing
Dvanaesta regionalna konferencija EnE16-ENV.net
The Twelfth Regional Conference EnE16-ENV.net
Životna sredina ka Evropi
Environment to Europe
ORGANIZACIONI I NAUČNO – RECENZENTSKI ODBOR:
ORGANISATION AND SCIENTIFIC – ADVISORY COMMITTEE:
Marko Čadež, ko-predsedavajući Konferencije, Conference co-Chair
Prof. dr Nataša Žugić-Drakulić, Nacionalni koordinator ENV.net projekta, Conference co-Chair
glavna koordinatorka Konferencije, Main Conference Coordinator
Milena Tabašević MSc, asistentkinja glavne koordinatorke Konferencije, assistant
Mr Dušan Stokić
Prof. dr Hristina Stevanović Čarapina
Filip Jovanović MSc
dr Uroš Rakić
mr Danko Aleksić
mr Aleksandra Mladenović
Prof. dr Anđelka Mihajlov
Jezik Konferencije
Engleski i srpski (i/ili jezici bivših jugoslovenskih republika); simultano prevođenje je obezbeđeno zaključno sa 13:30h.
Conference language
English and Serbian (and/or languages of former Yugoslav Republics); simultaneous translation will be provided up to 13:30.
Zbornik radova
On-line Zbornik radova objavljenih u celini predstavlja radove koji su recenzirani, razvrstani i dostavljeni u predviđenom roku; autori radova su odgovorni za sadržaj radova i prevod na engleski jezik.
Book of Proceedings
Book of Proceedings, with all accepted papers, is available online. Authors are responsible for content and English translation of their papers.
Recenzentski odbor je, na bazi tematske usmerenosti i načina prezentovanja, razvrstavao radove za Zbornik po kategorijama: plenarni radovi, radovi u celini, apstrakti radova.
Papers are grouped in several categories: Plenary Papers, Full Papers, and Abstracts.
Kontakt: “Ambasadori održvog razvoja i životne sredine”, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: fee.serbia@ambassadors-env.com; Tel/faks: +381 11 2836926; Tel. u vezi Konferencije: +381 64 133 4136
Contact: „Environmental Ambassadors for Sustainable Development“, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: fee.serbia@ambassadors-env.com; Phone/fax: +381 11 2836926; Phone for information related to Conference: +381 64 133 4136
Zbornik radova Konferencije / Conference Proceedings of Papers: http://ambassadors-env.com/ene16-env-net-zbornik-radovaproceedings-of-papers/
Rezultati projekta VIP Ekomotivacija
Projekat VIP Ekomotivacija realizujemo od maja 2015. godine. Učesnici projekta imali su prilike da se takmiče u Eko-kvizu, obeležavani su važni Eko-dani, najmlađi su gradili svoje prve Eko-bašte, a Mladi eko-reporteri su izveštavali o svojoj životnoj sredini. Tokom trajanja projekta sakupljani su poeni za svaku aktivnost, pa je tako osnovna škola „Drinka Pavlović“ iz Beograda osvojila PRVO MESTO u Eko-kvizu, a na konkursu za Vip Ekoreportere 8 radova je pobedilo u kategoriji članka, fotografije i videa i prosleđeno na međunarodno takmičenje.
Svi učesnici projekta VIP Ekomotivacija vredno su radili cele godine i obeležavali datume značajne za zaštitu životne sredine, uključivali lokаlnu zajednicu i medije u sve aktivnosti: od Dana voda, preko Dana planina, Dana obrazovanja o životnoj sredini, Dana biodiverziteta…i mnoge druge dodatne datume. U obeležavanju Eko-dana najaktivnija je bila osnovna škola „Rade Dodić“ iz Milutovca (91 sakupljne poen), a zatim osnovna škola „Stefan Nemanja“ iz Niša (90 poena), osnovna škola „Dimitrije Tucović“ iz Čajetine (88 poena) i osnovna škola „Sveti Sava“ iz Pirota (87 poena).
Najmlađi učesnici, predškolci, formirali su i gajili svoje prve bašte, koje je obezbedila kompanija Vip mobile. Nije bilo lako odrediti ko je bio najuspešniji, jer su sve bašte uspešno posađene i održavane. Najlepšu baštu napravili su mališani vrtića „Pčelica“ sa svojim roditeljima i vaspitačicom u selu Šetonje kod Petrovca na Mlavi, ali isto tako lepe i uredne bile su i eko-bašte vrtića Vila“ iz Vrdnika na drugom mestu, kao i tri bašte koje po lepoti dele treće mesto: vrtić „Suncokreti“ iz Vladimiraca, ŠOSO „Vuk Karadžić“ iz Sombora i vrtić „1001 radost“ iz Beograda. Nadamo se da će bašte opstati i nastaviti da se ulepšavaju i narednih godina!
Na osnovu analize celokupnog dosadašnjeg rada i dostignuća u projektu VIP Ekomotivacija, zaslužna titula ZLATNOG VIP Ekomotivatora pripala je osnovnoj školi „Rade Dodić“ iz Milutovca, sa ukupno sakupljenih 146 poena, dajući veliki doprinos borbi za čistiju i zdraviju životnu sredinu i pokazujući kroz zajedničke aktivnosti sa lokalnom zajednicom, medijima i ostalim zainteresovanim stranama kako se brine o životnoj sredini i čuvaju resursi. Titulu SREBRNOG VIP Ekomotivatora osvojila je osnovna škola „Sveti Sava“ iz Pirota, sa sakupljenih 137 poena, a BRONZANI VIP Ekomotivator je osnovna škola „Dimitrije Tucović“ iz Čajetine, sa 133 poena.
Osim sakupljenih poena, učešćem u ovom i svim drugim projektima vaspitno-obrazovne ustanove daju značajan doprinos razvoju svesti u svojim sredinama o potrebi očuvanja resursa koji su nam dostupni, a napredak se već vidi u sredinama koje su čistije, u ljudima koji odvajaju i recikliraju otpad i čuvaju svoja prirodna bogatstva.
Svim učesnicima u projektu VIP Ekomotivacija čestitamo! Pobednicima želimo da nastave i opravdaju svoju misiju, a onima koji nisu ovaj put pobedili želimo da kroz svoj dalji rad ne posustanu, jer najveća je nagrada prenositi nesebično saznanja o životnoj sredini i imati dovoljno čiste i dostupne vode, vazduha i zemljišta da o tome ne moramo ni da razmišljamo!
Projekat Ekomotivacija podržan je od strane VIP Mobile, koji će najboljim Ekomotivatorima obezbediti nagrade.
Hemikalije: nisu svi proizvođači, uvoznici i distributeri proizvoda upoznati sa zakonskim obavezama i odgovornostima
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (eng. World Health Organization- WHO), oko pet miliona ljudi godišnje umire zbog bolesti nastalih usled izloženosti hemikalijama koje nas okružuju. Na tržištu, kako domaćem, tako i svetskom, nalaze se proizvodi koji u sebi sadrže neke od najopasnijih supstanci sa veoma štetnim efektima po zdravlje ljudi i životnu sredinu (teški metali, karcinogene supstance, supstance koje štetno utiču na plodnost i plod, endokrini disruptori i dr.).
Supstance koje mogu prouzrokovati ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu identifikuju se kao supstance koje izazivaju zabrinutost (skr. SVHC). To su, pre svega, supstance koje su karcinogene, mutagene ili toksične po reprodukciju (skr. CMR supstance), kao i supstance koje су perzistentne (dugotrajne, teško se razlažu) i bioakumulativne (nakupljaju se u živim organizmima) (skr. PBT ili vPvB). U ovu grupu spadaju i druge supstance koje izazvaju zabrinutost, među kojima su i supstance koje ometaju rad endokrinog sistema (tzv. endokrini disruptori).
Pored radnika koji ove supstance koriste u industrijske i profesionalne svrhe, ovakvim supstancama može biti izložen svaki potrošač jer se one mogu nadi u različitim proizvodima koji su u svakodnevnoj upotrebi, počev od igračaka i opreme za bebe, preko električnih uređaja, kuhinjskog posuđa, nameštaja, podnih obloga, do školskog pribora, kancelarijske opreme i sl.
Rezultati kampanje „Izbori se da znaš!“ koji je sprove la organizacija civilnog sektora “ALHem – Alternativa za bezbednije hemikalije“ pokazuju da nisu svi proizvođači, uvoznici i distributeri proizvoda upoznati sa obavezama i odgovornostima koje proizilaze iz odredbi Zakona o hemikalijama i da nisu pružili odgovarajuće informacije na postavljena pitanja u vezi sadržaja supstanci koje izazivaju zabrinutost u proizvodima koje proizvode, uvoze ili distribuiraju na tržište Republike Srbije
Kako „ Ambasadori održivog razvoja“ aktivno promovišu kroz svoje aktivnosti bezbedno upravljanje hemikalijama , to su i ovom prilikom kroz učešće dr Hristine Stevanović Čarapina je prisustvovala završnom skupu pokazali svoju sledljivost ovom principu.
Voda – poljoprivreda- energija – životna sredina u slivu reke Sava – naučene lekcije i dalji koraci
Radionica o povezivanju sektora ” Voda – poljoprivreda- energija – životna sredina u slivu reke Sava – naučene lekcije i dalji koraci “, održana je u Beogradu , 29. januara 2016. Radionica je organizovana od strane Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) i Međunarodne komisije za sliv reke Save (ISRBC) , a domaćinje bio Republička direkcija za vode pri Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije . Na radionici su prikazani rezultati dosadašnjih dostignuća u okviru ISRBC , kao i budući projekti i aktivnosti. Učestvovala je i predstavnica AOR
.
Nacionalni žiri za program PLAVA ZASTAVA i Savet za FEE programe u Srbiji
Sastanak nacionalnog žirija za program Plava zastava i Saveta za FEE programe u Srbiji održan je u prostorijama Turističke organizacije Srbije, 26. januara 2016. godine. Svrha sastanka je, prema pravilima ovog međunarodnog programa, da se evaluiraju pristigle prijave plaza i marina koje se kandiduju za Plavu zastavu u tekućoj godini. Odluka nacionalnog žirija dodatno se verifikuje od strane međunarodnog žirija za Plavu zastavu na sastanku u Kopenhagenu, ove godine 9. aprila, nakon kojeg se donose odluke na međunarodnom novou koje plaže i marine će 2016. godine poneti ovo prestižno priznanje. Program Plava zastava se implementira u Srbiji od 2012. godine. Plaža “Savsko jezero”, popularna Ada Ciganlija, je u tom periodu do sada četiri puta podizala Plavu zastavu, kao simbol brige za životnu sredinu i bezbednost posetilaca. I ove godine je Grad Beograd kandidovao Adu Ciganliju, prijava je verifikovana od strane nacionalnog žirija i biće, nakon dobijanja kompletne dokumentacije, predložena međunarodnom žiriju za dobijanje Plave zastave 2016. godine.
Članovi nacionalnog žirija su predstavnici ministarstva nadležnog za životnu sredinu, ministarstva turizma, organizacija civilnog društva, predstavnici lokalne zajednice, predstavnici spasilaca, eksperti iz oblasti obrazovanja, eksperti koji se bave nautikom. Na sastanku je dogovoreno i da se program proširi na marine, predlog je da se stupi u kontakt sa marinom u Apatinu i razmotre mogućnosti uključivanja u program, kao i da se razmotre mogućnosti uključivanja drugih postojećih plaza u Srbiji u program Plava zastava.
Inače, Plava zastava je eko-oznaka koja se dodeljuje na dobrovoljnoj osnovi i intelektualno je vlasništvo neprofitne organizacije Fondacija za obrazovanje za životnu sredinu (FEE). U svetu ima više od 4000 plaža i marina sa Plavom zastavom, u preko 50 zemalja širom Evrope, Južne Afrike, Maroka, Tunisa, Novog Zelanda, Brazila, Kanade i Kariba. Plava zastava se bazira na održivom razvoju plaža i marina, koje moraju da slede stroge kriterijume za kvalitet vode, obrazovanje i informisanje, zaštitu životne sredine i bezbednost.
Koncept Plave zastave nastao je u Francuskoj. Godine 1985., francuske opštine na primorju dobile su priznanje Plavu zastavu za poštovanje kriterijuma za tretman otpadnih voda i kvalitet vode za kupanje. Evropska godina životne sredine bila je 1987., kada je Fondacija za obrazovanje o životnoj sredini u Evropi (FEEE) predstavila francuski koncept Evropskoj Komisiji. Od tada je program Plava zastava pokrenut kao godišnja aktivnosti zajednice. Pored kriterijuma koji se odnose na tretman otpadnih voda i kvalitet vode za kupanje, kriterijumi za dobijanje Plave zastave na evropskom nivou uključuju i druge oblasti upravljanja životnom sredinom, kao što su upravljanje otpadom i planiranje i zaštita obala. Marine su takođe uključene u program Plava zastava. Od 2001. godine FEEE je postala globalna organizacija i promenila je ime u FEE (Fondacija za obrazovanje za životnu sredinu). Od te godine su mnoge organizacije i institucije širom sveta iskazale interesovanje da se uključe u program Plava zastavali. Širenjem Programa, kriterijumi su postali strožiji i jedinstveniji. Od 2006. godine u upotrebi je međunarodni set kriterijuma, koji se koriste sa izvesnim varijacijama u određenim regionima, odražavajući specifične uslove životne sredine.
Na sastanku su članovi Saveta informisani i verifikovali da u Programu Zeleni ključ u Srbiji sada imamo 2 hotela. Podržana je inicijativa da se revidira doprinos Eko-škola kod obnove statusa.
UNECE 3.Prikaz životne sredine u Srbiji
U Narodnoj skupštini (mala sala) Republike Srbije , 2 decemba 2015. g predstavljeni Prikaz životne sredine u Srbiji (EPR – Environmental Performance Review ) pokazuje šta je Srbija uradila na zaštiti sredine, kao i na ono što tek treba da uradi u domenu regulative, kapaciteta i monitoringa. Izveštaj su predstavile G-đa Stana Božović, džavna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite živtone sredine, g-đa Ivonne Higuero Šef Sekcije za operativne aktivnosti i pregled Odeljenje za životnu sredinu Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu , g-din Antoine Nunes, Menadžer projekta Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu, Odeljenje za životnu sredinu i Mr Gordana Petković Načelnik Odeljenja za evropske integracije i međunarodnu saradnju za oblast zaštite životne sredine , Ministarstva poljoprivrede i zaštite živtone sredine
Republika Srbija je do sada imala 2 Izveštaja EPR i tp 2002 i 2007. III ciklus izveštaja EPR za zemlje ECE je je započeo 2011 g za vreme VII Samita Ministara „Environment for Europe“ (Astana, Kazahstan) . Izveštaj za Republiku Srbiju je urađen u periodu 2014-2015 pokazuje napredak u odnosu na prethodne kao i postavljene ciljeve i metode za njihovo dostizanja kao i trendove u zatiti životne sredine i zdravlja stanovništva u Republici Srbiji
Izveštaj pokriva teme od specificne važnosti za Srbiju i to : pravni i okvir politike delovanja, politiku finsiranja i zaštite životne sredine, potreba „ozelenjavanja ekonomije“ , borbe proitv klimatskih promena i adaptaciju na njih , neophodnost integrisanja problematike životne sredine u selectovane sektore naročito sektor upravljanja vodama, i otpadom
Vreme donošenja III Izveštaja koincidira sa post –screening dokumentom i sa očekivanim ciljevima održivog razvoja. U tom smislu, III Izveštaj će koristiti kao alat za podršku donosiocima politika i predstavnicima civilnog sektora u njihovim naporima ka uspostavljanju zdrave životne sredine stanovništva Republike Srbije
Kao posebna napomena uz ovaj izveštaj sa sastanka je da dr. Nataša Žugić kao predstavnik Ambasadora održivog razvoja i životne sredine učestvovala na izradi dokumenta III Izveštaja o stanju životone sredine Republike Srbije
U prilogu III Izveštaj na engleskom
Ada Ciganlija-Savsko jezero: na jarbol podignuta PLAVA ZASTAVA za kupališnu sezonu 2015. godine
Zastavu je direktoru JP Ada Ciganlija Žarku Šormazu uručila Aleksandra Mladenović, predstavnica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine i Nacionalna koordinatorka programa Plava zastava za Srbiju.
Podizanju zastave prisustvovao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Ponosni smo što Ada Ciganlija već četvrtu godinu za redom dobija plavu zastavu od Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, što znači da je kvalitet vode odličan,izjavio je gradonačelnik Siniša Mali prilikom otvaranja kupališne sezone.
5.juni – Obeležili smo radno Konferencijom i panelom
5. juna, uspešno smo održali Jedanaestu regionalnu Konferenciji Životna sredina ka Evropi EnE15 – ENV.net „Horizontalno zakonodavstvo: Metode, standardi i alati u oblasti životne sredine“ i Panel na temu Mediji u procesu Životna sredina ka Evropi.
Sa sajta Instituta za javnu politiku preuzeli smo izveštaj.
Strukovno udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, Privredna komora Srbije i Institut za javnu politiku organizovali su ovu konferenciju u okviru obeležavanja svetskog dana životne sredine(UNEP) i Evropske nedelje održivog razvoja (ESDW).Ovaj naučni skup, sa 170 registrovanih učesnika, pozdravnim govorima svečano su otvorili Irene Vojáčková – Sollorano, visoki predstavnik UN u Srbiji, Richard MÁŠA, prvi sekretar i šef III sektora operacija Delegacije Evropske unije u Srbiji, Dejan Lekić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije, Miroslav Miletić, potpredsednik Privredne komore Srbije , predstavnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije i prof. dr Anđelka Mihajlov, ambasadorka održivog razvoja i životne sredine i članica Instituta za javnu politiku.
Konferencija je od programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu UNEP podržana kao jedan od zvaničnih događaja kojim se u svetu obeležava Svetski dan životne sredine i predstavlja podršku sektoru životne sredine u procesu približavanja Evropskoj uniji i deo je projekta Razvoj ENV.net u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj: Unapređenje uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredine kao podrška približavanja Evropskoj uniji.
U sklopu ovog događaja održan je i panel pod nazivom Mediji u procesu “Životna sredina ka Evropi” na kome je Velimir Ćurgus, direktor medijskog arhiva Ebart, prezentovao rezultate analize štampe i informativnih programa nacionalnih televizija po ključnim rečima “životna sredina”, “ekologija” i “klimatske promene”. Istraživanje pokazuje sve manju prisutnost ove teme u medijima, pri čemu je ova 2015. godina sa daleko najmanje interesovanja medija za temu. Izuzetak čini izveštavanje 2014. godine o katastrofalnim poplavama, koje su mediji povezali sa klimatskim promenama.
Istraživanja su takođe pokazala da građani i drugi akteri ispoljavaju visok nivo svesti o potrebi za zaštitom životne sredine, ali nizak nivo praktičnog truda. Od 2009 – 2014. godine, zavisno od godine istraživanja, između 25% i 42% građana je bilo spremno da izmeni dosadašnje životne navike.
Sektor životne sredine je na stabilnom 8-9. mestu kao prioritet građana. Čini se da su građani svesni koliko je za EU važan sektor životne sredine, jer je 24%-45% građana, zavisno od godine istraživanja, čulo da EU finansira u Srbiji projekte iz ove oblasti.
Prema UN istraživanjima „Srbija kakvu želim“ 72,9% građana bi dalo deo svog dohotka kada bi bili sigurni da će se taj novac iskoristiti za sprečavanje zagađenja životne sredine; 35,7% smatra da treba imati promotivne akcije u medijima i akcije podizanja svesti javnosti.
Anđelka Mihajlov je istakla da obrazovanje ima ključnu ulogu u podizanju svesti. “Građani i drugi akteri ispoljavaju visok nivo svesti o potrebi za zaštitom životne sredine, ali nizak nivo praktičnog truda. Od 2009. do 2014. godine, zavisno od godine istraživanja, između 25% i 42% građana je bilo spremno da izmeni dosadašnje životne navike. Ova konferencija doprinosi unapređenju uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredina kao podrška približavanju Evropskoj uniji. Učešće javnosti u odlučivanju o pitanjima važnim za životnu sredinu jedan je od stubova održivosti rešenja”- dodala je Mihajlov.
Sa konferencije je poručeno da je Evropska unija najobrazovanija i najzdravija zajednica na planeti koja nastavlja da bude lider održive budućnosti i pomaže Srbiji u odgovoru na sistemske izazove u sektoru životne sredine u procesu pristupanja EU. Poglavlje 27 je jedno od najzahtevnijih i to stalno treba imati u vidu. Životna sredina je važna i za Evropsku uniju i za građane Srbije, a svi nivoi vlasti treba da su uključeni u evropske integracije; posebna pažnja treba da bude posvećena održivom razvoju gradova.
“Stručnjaci u Srbiji postoje i jedan od ciljeva ove konferencije je da se okupimo i predstavimo svoja gledišta. Ova konferencija je posebna prilika za mlade ljude. Mnogi sada priznati stručnjaci počeli su pre jednu deceniju predstavljanjem radova na ovoj konferenciji”– zaključila je Mihajlov.
Zbornik radova 11. regionalne konferencije ENE15 – ENV.NET možete preuziti OVDE.
Agenda Konferencije i poziv za medije
Prezentacije, uskoro
Rio + 20 proces: finalizuje se UN dokument o CILJEVIMA ODRŽIVOG RAZVOJA
AOR pratimo i učestvujemo u nekim od aktivnosti u Rio+20 procesu na globalnom nivou.
Podsećamo da je identifikovano 17 CILJEVA ODRŽIVOG RAZVOJA:
- 1 okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima
- 2 okončati glad, postići bezbednost hrane i poboljšanu ishranu i promovisati održivu poljoprivredu
- 3 obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za sve u svim dobima
- 4 obezbediti inkluzivno i kvalitetno obrazovanje I promovisati mogućnosti celoživotnog učenja za sve
- 5 postići rodnu ravnopravnost i osnaživati žene I devojčice
- 6 obezbediti upravljanje vodama i pristup pijaćoj vodi i obezbediti sanitarne uslove za sve
- 7 obezbediti pristup dostupnoj, pouzdanoj, održivoj I modernoj energiji za sve
- 8 promovisati inkluzivan i održiv ekonomski rast, zaposlenost i dostojan rad za sve
- 9 izgraditi prilagodljivu infrastrukturu, promovisati održivu industrijalizaciju i negovati inovativnost
- 10 smanjiti nejednakost između i unutar država
- 11 učiniti gradove i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, prilagodljivim i održivim
- 12 obezbediti održive oblike potrošnje i proizvodnje
- 13 preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica
- 14 konzervirati i održivo koristiti okeane, mora I morske resurse za održivi razvoj
- 15 zaštititi, obnoviti i promovisati održivu upotrebu zemaljskih ekosistema, održivo upravljati šumama, suprotstaviti se dezertifikaciji i zaustaviti i preokrenuti degradaciju zemljišta i zaustaviti gubitak biodiverziteta
- 16 promovisati miroljubiva i inkluzivna društva za održivi razvoj, obezbediti pristup pravdi za sve i izgraditi efikasne, pouzdane i inkluzivne institucije na svim
- nivoima
- 17 revitalizovati globalno partnerstvo za održivi razvoj
Mreža SDSN je nedavno završila izveštaj o pokazateljima i okviru za monitoring ciljeva održivog razvoja ( Indicators and a Monitoring Framework for the Sustainable Development Goals: Launching a data revolution for the SDGs ). Ovaj izveštaj je rezultat više od 18 meseci konsultacija, sa doprinosima skoro 500 organizacija i hiljada pojedinaca.
Od mnogobrojnih aktivnosti, ističemo i publikaciju – izveštaj o bezbednosti hrane ( 2015 Food Security Report ).
AOR uzima učešće i na prvoj nedelji održivog razvoja, koja se u prvoj nedelji juna održava u Briselu (ESDW); konferencija EnE15-ENV.net, koja se održava u Beogradu, registrovana je među zvanične događaje Evropske nedelje održivog razvoja . Videti ovde
Izabrani pobednici nacionalnog takmičenja Mladi Eko-reporteri 2015. godine – čestitamo svim učesnicima!
Čestitamo svim učesnicima što su nam na najkvaliteniji način prikazali probleme u svojoj sredini i izveštavali nas o njima kao pravi Eko-reporteri.
Zahvaljujemo se i mentorima koji su motivisali svoje učenike i studente. Mentori sa najvećim brojem prijavljenih radova su Aleksandra Momčilović iz Požarevačke gimnazije, Ljiljana Đurović iz OŠ “Momčilo Nastasijević” Gornji Milanovac i Đuro Ceranić iz OŠ “Desanka Maksimović”, Gornji Milanovac.
Na konkurs je stiglo je oko 100 radova iz 37 ustanova širom Srbije. Pristigle radove je ocenjivao nacionalni žiri, predstavnici strukovnog udruženja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, kompanije Vip mobile i novinara sa RTS-a i Radio Beograda. Učesnici su se takmičili u 3 kategorije rada (članak, fotografija/fotografski esej i video zapis), podeljenih u 3 uzrasne kategorije (od 11-14 godina, od 15-18 godina i od 19-21 godine).
|
Kategorija od 11-14 godina |
|||
| Članak | Fotografija /fotografski esej | Video | |
| I mesto | Reciklaža u dvorištu, Lazar Kocić, OŠ “Stefan Nemanja”, Niš, mentor Vesna Kocić | Da li će se vratiti rode?, Nikolina Ešpek i Nikolina Obradović, OŠ “Marija Trandafil”, Veternik, mentori Alenka Oreščanin i Slađana Putić | Go green for life, Mihajlo Jevtović, OŠ “Desanka Maksimović” , Gornji Milanovac, mentori Đuro Ceranić i Zoran Marinković |
| II mesto | Život u kapima vode, Dragana Stanić, Kristina Stanić, OŠ “Milivoje Borović”, Mačkat, mentor Stanojka Đukić | Sačuvajmo okolinu, Doroteja Petković, OŠ “Vožd Karađorđe”, Leskovac, mentor Sanja Stevanović-Mitrović | Zagađivanje Surčina, Teodora Simić, OŠ “Vuk Karadžić”, Surčin, mentor Marina Maksić |
| III mesto | Čuvaj svoju okolinu, svoju životnu sredinu!, Milica Ljujić, OŠ “Simeon Aranicki“, Stara Pazova, mentor Dunja Miletić | Priča jednog šafrana, Jovan Marković, OŠ “14.oktobar”, Beograd | Otpad i reciklaža, Maša Radojičić, OŠ “Miodrag Čajetinac Čajka”, Trstenik, mentor Dragana Jovanović |
|
Kategorija od 15-18 godina |
|||
| Članak | Fotografija /fotografski esej | Video | |
| I mesto | Škola je naš drugi dom, a školsko dvoriše je dom za nove male stanare – gradske ptice, Tijana Petrović, Stefan Trifunović, Nikola Paunković, Natalija Milosavljević i Slađana Žeželj, Geodetska tehnička škola, Beograd, mentor Jagoda Petrović Ukaj | Ni na nebu, ni na zemlji, Milena Đokić, XII Beogradska Gimnazija | Kap savesti za čašu čiste vode, Anja Knežević i Vanja Pavlović, Odred izviđača “Car Lazar”, mentor Aleksandra Beba Pavlović |
| II mesto | Kostolac, energetski gigant – savremena Pompeja, Matija Radojević, Požarevačka gimnazija, mentor Aleksandra Momčilović | Priroda zove u pomoć, da li je čujemo?, Milica Jovanović, Požarevačka gimnazija, mentor Aleksandra Momčilović | Change your habits! Let’s save rivers!, Stefan Jovanović, Prva niška gimnazija “Stevan Sremac” |
| III mesto | Da li se ovako čuva životna sredina?, Sofija Antonijević, Ilinka Melović, OŠ “Milivoje Borović”, Mačkat, mentor Jelena Gukić | Različite vrste industrija kao zagađivači ekosistema grada Požarevca, Mina Milić, Požarevačka gimnazija, mentor Aleksandra Momčilović | Care for the environment, Jovan Radaković, Tehnička škola “Kolubara”, Lazarevac |
|
Kategorija od 19-21 godina |
||
| Članak | Fotografija /fotografski esej | |
| I mesto | Berza otpada na obali Rajske reke, Andrijana Arsić, Ekonomska škola “Nada Dimić”, Zemun, mentor Vukašin B. Vasić | Semafor koji bi za zelene uvek pokazivao crveno, Andrijana Arsić i Ana Kotur, Ekonomska škola “Nada Dimić”, Zemun, mentor Vukašin B. Vasić |
| II mesto | Voda u Sremskim Karlovcima, Đorđe Petrović, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, mentor Valerija Večei-Funda | Cheers!?, Nevena Maksimović, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu |
| III mesto | Neispravna pijaca voda u Novom Sadu, Nataša Milenkovski, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, mentor Valerija Večei-Funda | |
Takmičenje je organizovano u okviru međunarodnog programa Mladi Eko-reporteri (Young Reporters for the Environment-YRE) Fondacije za obrazovanje u oblasti životne sredine (FEE).
Rezultate takmičenja u međunarodnoj konkurenciji očekujemo!
Klimatske promene kao realnost u Srbiji i EU – izazovi, odgovornosti, mogućnosti
Sedmo javno sluštanje Odbora za zaštitu životne sredine, a prvo u oblasti klimatskih promena, održano je u ponedeljak, 20. aprila 2015. u Domu Narodne skupštine. Tema javnog slušanja je bila: „Klimatske promene kao realnost u Srbiji i EU – izazovi, odgovori, mogućnosti“ i na njoj su govorili: prof. dr Snežana Bogosavljević-Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Danijela Božanić, šef Odseka za klimatske promene u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Steliana Nedera, zamenik stalnog predstavnika UNDP-a za Republiku Srbiju, Stevo Temelkovski, zamenik ministra za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Republike Makedonije, Goran Pejanović, pomoćnih direktora Republičkog hidrometerološkog zavoda, Davor Škrlec, Evopski parlament, Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Ben Martin, Climate Parlament, prof. dr Dragoljub Todić, Institut za međunarodnu politiku i privredu i Zvezdan Kalmar, Centar za ekologiju i održivi razvoj. Javnom slušanju je prisustvovala i Prof dr Nataša Žugić Drakulić, izvršna direktorka AOR.
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković kaže da se ukupne materijalne štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima od 2000. godine u Srbiji procenjuju većim od pet milijardi evra ( 1 , video , Sajt Ministarstva )
Održan drugi pripremni sastanak regionalnog NVO Foruma životna sredina i klima (ECF)
FORUM ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE I KLIME (ECF), CSO KOMPONENTA ECRAN PROJEKTA
Drugi pripremni sastanak Foruma za zaštitu životne sredine i klime u Srbiji
BEST WESTERN Hotel Šumadija, Šumadijski trg 8, Beograd,
14. April 2015.
PRELIMINARNA AGENDA
| Početak | Kraj | Tema | Moderatori/Predavači | Sadržaj | |
| 9:30 | 10:00 | Registracija, kafa dobrodošlice | |||
| 10.00 | 10:15 |
Otvaranje sastanka, pozdravna obraćanja
|
Aleksandra Mladenović, izvršni direktor, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine |
Prezentacije o svrsi i ciljevima drugog pripremnog sastanka ECF | |
|
Andjelka Mihajlov, ECRAN ekspert
|
|||||
|
Prezentacija: Pozicija Srbije nakon eksplanatornog i bilaterelnog skrininga za Poglavlje 27: Zaštita životne sredine i klimatske promene |
Jasmina Murić, zamenik predsednika Pregovaracke grupe 27[1], i Milan Stevanović, savetnik državnog sekretara za EU integracije i medjunarodnu saradnju, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine |
||||
| 10:15 | 11:00 | Prezentacija I diskusija | |||
| 11:00 | 11:30 |
Diskusija |
Moderator: Aleksandra Mladenović, AOR, ECF predstavnik, Kopredsedavajući: Jasmina Murić, zamenik predsednika Pregovaracke grupe 27 , i Milan Stevanovic, savetnik državnog sekretara za EU integracije i medjunarodnu saradnju, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine |
Uvod: Agenda i predstavljanje učesnikaPitanja I odgovori | |
| 11:30 | 12:00 | Pauza za kafu | |||
| 12:00 | 12:30 | SESIJA 1: Izveštavanje o napretku za 2015. godinu | Moderiranje: Nataša Žugić Drakulić, AOR, ECF predstavnikKopredsedavanje: Aleksandar Vesić, pomocnik ministra u Sektoru za planiranje i upravljanje, i
Gordana Petković,nacelnik Odeljenja za evropske integracije i međ. saradnju u oblasti zivotne sredine, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine |
Kratka prezentacija: Nataša Žugić Drakulić, AOR, ECF predstavnik, Prezentacija osnovnih postupaka i procedura u izveštavanju o napretku, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
Diskusija nakon prezentacija, sumiranje zaključaka |
|
| 12:30 | 13:30 | SESIJA 2: Horizontalna pitanja i process pristupanja EU | Moderiranje: Zvezdan Kalmar, CEKOR, ECF predstavnikKopredsedavanje i prezentacije: Željko Pantelić, pomoćnik ministra u Sektoru inspekcije za zaštitu životne sredineGordana Petković,nacelnik Odeljenja za evropske integracije i međ. saradnju u oblasti zivotne sredine,
Ljiljana Veljković, nacelnik Odeljenja za upravljanje projektima u oblasti zivotne sredine Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine |
Kratka prezentacija: Zvezdan Kalmar, CEKOR, ECF predstavnikPrezentacija o usklađenosti sa direktivama EU, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredineDiskusija nakon prezentacija, sumiranje zaključaka | |
| 13:30 | 14:15 | Pauza za ručak | |||
| 14:15 | 15:45 | SESIJA 3: ECF PRIORITETNA PITANJA | Moderiranje: Tanja Petrović, Mladi istraživači Srbije, ECF predstavnik,Kopredsedavanje: Zvezdan Kalmar, CEKOR, Aleksandra Mladenović, AOR, ECF predstavnici | Prezentacije o učešću na ECRAN sastancima/treninzima o podizanju kapaciteta, kao i o najvažnijiim tematskim pitanjima važnim za Srbiju, Zvezdan Kalmar, CEKOR, Aleksandra Mladenović, AOR, ECF predstavniciKratke prezentacije o godišnjem sastanku ECF-a za 2014. godinu, ECF predstavniciDiskusija nakon prezentacija, sumiranje zaključaka | |
| 15:45 | 16:00 | Zvanično zatvaranje sastanka, zaključci i dalji koraci | |||
[1] Sastanku prisustvuju i šefovi sektorskih radnih grupa Pregovaracke grupe 27 iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine:Tina Janjatović, Ljubica Bolović, Sonja Roglić, Radmila Šerović, Nada Lukačević, Dusan Ognjanović, Kristina Perić, Dusanka Stanojevic, Dragana Milovanović, kao i: Verica Curcic Pantelic – šef Odseka za planiranje i standarde, Sandra Milićević Sperlić i Nikola Maravić iz Odeljenja za evropske integracije i međ. Saradnju, Dragana Radulović -Odsek za klimatske promene, – Jasmina Bogdanovic -Odsek za zaštitu vazduha i ozonskog omotaca, i Tina Savić – Odsek za zastitu voda
Momenti sa sastanka:
Međunarodni DAN VODA
Voda je hrana – Voda je priroda – Voda je zdravlje
Obeležili smo radno međunarodni dan voda . Pogledajte momente sa Ade Ciganlije…….
.
Pridruzite nam se 22.marta na obelezavanju medjunarodnog dana voda
DAN VODA
22. MART 2015. GODINE
ADA CIGANLIJA
Svetski dan voda obeležava se 22. marta od 1992. godine, na osnovu Rezolucije Ujedinjenih nacija. Obeležavanjem Dana voda Ujedinjene nacije pokušavaju da skrenu pažnju na sve više izražen problem nedostatka i neodgovornog ponašanja prema vodi kao jednom od najvažnijih resursa. Vode ima sve manje, troši se u nekontrolisanim količinama, zageđenje voda je sve više izraženo i alarmantno. U periodu od 2005-2015. godine obeležava se decenija voda.
Okupljanje zainteresovanih učesnika, pre svega dece školskog uzrasta sa roditeljima i nastavnicima, biće u periodu od 11h do 12h na platou kod tribina. Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (AOR), zajedno sa svojim partnerima Zavodom za zaštitu prirode Srbije (ZZPS), Udruženjem spasilaca na vodi Srbije i JP “Ada Ciganlija” obeležiće Dan voda na Adi Ciganliji, jedinom kupalištu u Srbiji koje je do sada bilo nosilac Plave zastave, prestižnog međunarodnog priznanja za kvalitet vode za kupanje i aktivnosti koje se odnose na sigurnost posetilaca i obrazovanje iz oblasti životne sredine.
Okupljanje zainteresovanih učesnika, pre svega dece školskog uzrasta sa roditeljima i nastavnicima, biće u periodu od 11h do 12h na platou kod tribina.
12:00 – 13:00h
Pozdravna reč organizatora i partnera; značaj 22. marta Dana voda (AOR, ZZPS, JP “Ada Ciganlija”, spasioci); odmah posle pozdravnih govora, spasioci demonstriraju svoju opremu i svoje aktivnosti; izjave za medije
13:00 – 15:00h
obilazak staništa od značaja za zaštitu ptica i gljiva (ZZPS)
15:00 – 16:00h
povratak na zborno mesto, osveženje, završetak
Za sve učesnike obezbeđeni su sendviči, voda, majice i promotivni materijal.
Otpad kao resurs – koliko smo daleko od cirkularne ekonomije?
U cirkularnoj/kružnom ekonomiji, za razliku od linearne ekonomije zasnovane na obrascu uzeti-napraviti-potrošiti-baciti , materijali koji se nalaze unutar proizvoda će se ponovo upotrebljavati i otpad se pretvara u vredan resurs. Iako su preduzeća počela da koriste ovaj model na određene proizvode u različitim sektorima, ona još nije implementirana u velikim razmerama. U svom saopštenju u vezi cirkularne ekonomije , koju je Evropska komisija predstavila u julu 2014.godine, Evropska komisija predlaže da se udvostruči stopa rasta produktivnosti resursa do 2030. godine. Da bi se to postiglo, Evropska komisija razmatra širok spektar mera koje se odnose na dizajn i inovacije, finansiranje efikasnosti resursa, kao i svest o biznisu i potrošača. Tranzicija ka više cirkularnoj ekonomiji mogla bi imati niz pogodnosti:
- – jačanje sigurnosti snabdevanja za sirovina;
- – podsticanje rasta BDP;
- – jačanje konkurentnosti preduzeća u EU; i
- – podrška u zaštiti životne sredine.
Međutim, postoje i brojne barijere i izazovi:
- – kretanje ka cirkularnosti je velika promena u vreme ekonomske krize;
- – ključne osnove za tranziciju i dalje nedostaju;
- – postoje značajna odstupanja između država članica; i
- – takva tranzicija je glavni izazov na više nivoa .
Evropski parlament je u više navrata naglasio potrebu za promenama koje idu ka efikasnosti resursa i eko-inovacijama.
Mnoge zemlje članice su kritične prema predlogu Komisije iako su se neke već uputila se ka cirkularnoj ekonomiji.
Sa druge strane, postoji niz različititih stavova različitih zainteresovanih strana..
Eko-školama uručene ZELENE ZASTAVE
Familija međunarodnih Eko-škola u Srbiji se uvećava. 12. decembra 2014. godine održan je sastanak školskih koordinatora, od kojih svaki zaslužuje priznanje, veliko priznanje za posvećenost, stručnost i rezultate.
Sa nama je bio i Tetra Pak Production, glavni sponzor.
Sastanak je organizovala organizacija koja je Nacionalni operater za Srbiju: Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, uz podršku Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete i nauke, Gradskog sekretarijata za životnu sredinu, Zavoda za zaštitu prirode…..
Školama u Srbiji, koje su u prethodnoj školskoj godini ispunile uslove za sticanje statusa međunarodne Eko-škole, 12. decembra su dodeljene zelene zastave kao simbol ovog međunarodnog programa i sertifikati o stečenom statusu. Prisutnim prosvetnim radnicima – nastavnicima i direktorima škola, gostima i članovima organizacije Ambasadora održivog razvoja, najpre se obratio gradski sekretar za zaštitu životne sredine, gdin Goran Trivan. Zastave su na ceremoniji u hotelu Šumadija uručili Jasmina Madžgalj, zamenica gradskog sekretara za zaštitu životne sredine, dr Borka Stojković ispred Ministarstva zdravllja Republike Srbije, Mario Lukinović, pomoćnik direktora Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Ljubica Naumović ispred Tetra Pak Production i prof dr Nataša Žugić Drakulić, izvršna direktorka Ambasadora održivog razvoja i životne sredine.
Deset osnovnih škola, jedan međunarodni vrtić i jedna srednja škola su u 2014. godini zaslužili da u naredne dve godine nose ovo priznanje. Tako je ocenio Nacionalni žiri, a sve u skladu sa utvrđenim međunarodnim pravilima. Nakon dodele zastava i priznanja održan je i godišnji sastanak školskih koordinatora programa Eko-škole, čiji je cilj usavršavanje prosvetnih radnika i razmena iskustava u sprovođenju obrazovanja o zaštiti životne sredine na svim nivoima obrazovanja.
U uvodnom delu, prezentacije su održali školski koordinatori programa u svojim školama, Ljiljana Đurović, iz OŠ „Momčilo Nastasijević“, iz Gornjeg Milanovca, Siniša Simendić iz OŠ „Simeon Aranicki“ iz Stare Pazove i Valerija Večei-Funda iz VŠSS za menadžment i poslovne komunikacije iz Sremskih Karlovaca. Nakon dodele zastava i zajedničkog fotografisanja, svoja izuzetna dostignuća su prikazali i školski koordinatori iz vrtića „1001 Radost“ iz Beograda, OŠ „Desanka Maksimović“ iz Gornjeg Milanovca, OŠ „Ivo Andrić“ iz Pranjana, OŠ „Sveti Sava“ iz Čačka, OŠ „Dimitrije Tucović“ iz Čajetine, OŠ „Marija Trandafil“ iz Veternika, OŠ „Vuk Karadžić“ iz Surčina i MTŠ „14. Oktobar“ iz Kraljeva.
Eko-paket projekat je predstavila Ljubica Naumović iz komapnije Tetra Pak Production, koja je i glavni pokrovitelj programa u Srbiji, a detalje o samom programu Eko-škole predstavila je Dragana Grujičić, nacionalni koordinator programa. Sastanak je završen diskusijom u kojoj su učesnici davali predloge za poboljšanje programa i razmenjivali iskustva. Učesnike sastanka pozdravila je i Prof dr Anđelka Mihajlov, Nacionalni mentor za međunerodni program Eko-škole u Srbiji.
Dragana Grujičić
Pogledajte momente sa, ovog za sve nas važnog skupa…..prvi set , drugi set, sve fotografije
Mediji: 1, 2, 3 , 4 , 5 , 6 , 7
Sastanku su prisustvovali kao učesnici (upisali prisustvo):
Andrijanić Zoran– MTŠ 14. Oktobar Kraljevo, Angeleski Alma-Vrtić 1001 radost Beograd, Babović Dragana -OŠ Ivo Andrić Pranjani, Božilović Dragica– Vrtić Pčelica Šetonje PU Galeb, Bursać Slađana-OŠ Simeon Aranicki, Davidović Stevan-OŠ Milinko Kušić Ivanjica, Despotović Slavica -OŠ RN SS N. Pazova, Đurović Ljiljana-OŠ Momčilo Nastasijević G. Milanovac, Gligorovski Tatjana-Vrtić Pčelica Šetonje, Grahovac Prole Milijana-OŠ Marija Trandafil Veternik, Ivanović Vesna-OŠ Milivoje Borović Čajetina, Janković Danijela MTŠ 14. Oktobar Kraljevo, Jeličić Biljana-OŠ Marija Trandafil Veternik, Joksimović Ana-OŠ Milivoje Borović Čajetina, Jovanović Dragana-OŠ Miodrag Čajetinac Čajka Trstenik, Kocić Vesna-OŠ Stefan Nemanja Niš, Luković Verica– OŠ Milinko Kušić Ivanjica, Luković Brankica-Visoka tehnološka škola strukovnih studija Aranđelovac, Maksić Marina-OŠ Vuk Karadžić Surčin-Beograd, Mandić Miroslav-OŠ Sveti Sava Čačak, Miloradović Dragana-OŠ Desanka Maksimović G. MIlanovac, Milosavljević Zorica – OŠ Dimitrije Tucović Čajetina, Momčilović Verica-Vrtić 1001 radost PU Čika Jova Zmaj Beograd, Nikitović Dragana-OŠ Momčilo Nastasijević G. Milanovac, Nikolić Perčević Đulica-OŠ Miodrag Čajetinac Čajka Trstenik, Pantović Zoran-OŠ Ivo Andrić Pranjani, Perić Snežana– International Nursery School Belgrade- Beograd, Sekulić Dragojle-OŠ Vuk Karadžić Surčin-Beograd, Simendić Siniša-OŠ Simeon Aranicki, Stoiljković Slavica-Vrtić 1001 radost Beograd PU Čika Jova Zmaj Beograd, Strugar Aleksandra-OŠ Sveti Sava Čačak, Vasiljević Milka– OŠ Dimitrije Tucović Čajetina, Večei Funda Valerija -VŠ strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije Sremski Karlovci, Vidojević Mirjana-International Nursery School Belgrade- Beograd, Vranić Darko-OŠ Desanka Maksimović G. MIlanovac, Grujičić Marina-OŠ Milinko Kušić Ivanjica, Malinić Uglik Sanja– OŠ Simeon Aranicki, Planić Vasilie– OŠ OŠ Miodrag Čajetinac Čajka Trstenik, Marković Jasmina-OŠ Momčilo Nastasijević G. Milanovac, Radić Marija-Geodetska tehnička škola Beograd, Stanojlović Dragana – PU Galeb, Ceranić Đuro -OŠ Desanka Maksimović Gornji Milanovac.
Upoznajte se sa aktivnostima nekih od Eko-škola Srbije: prezentacije.
ENV.net publikacija: “Vrste biljaka i životinja značajne za zaštitu prirode u EU”
Brošura pod nazivom “Vrste biljaka i životinja značajne za zaštitu prirode u EU” , koja je rezultat rada na istoimenom projektu Udruženja Protego finansiranog preko Env.net programa Evropske unije, izašla je iz štampe. Nacionalni koordinator ENV.net projekta za Srbiju je organizacija ” Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“.
Publikacija ima tri dela. U prvom delu јe objašnjen koncept zaštite prirode u Evropskoj uniji koji podrazumeva Direktive koja se tiču prirode (Direktiva o pticama i Direktiva o staništima), Natura 2000 mrežu, kao i međunarodne obaveze koje su članice EU preuzele ratifikacijom raznih Konvencija. U drugom delu su obrađene grupe organizama koje su posebno istanute na dodacima pomenutih Direktiva, sa posebnim osvrtom na stanje u Srbiji. U trećem delu su prikazane liste vrsta biljaka i životinja koje se spominju na Direktivama EU i Bernske konvencije, a koje su pouzdano konstatovane kod nas, sa posebnim osvrtom na njihov status u nacionalnoj legislativi. U izradi publikacije učestvovalo je 11 saradnika iz šest organizacija civilnog sektora koja se bave zaštitom prirode u Srbiji. Predgovor je napisala dr Biljana Panjković, direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Štampanje publikacije su pomogli WWF Kancelarija u Srbiji, IUCN Kancelarija u Srbiji i Mladi istraživači Srbije.
Publikacija ima 104 strane i bogato je ilustrovana kolor fotografijama naših najboljih fotografa prirode. Namenjena je aktivistima ekoloških organizacija civilnog sektora, donosiocima odluka na lokalnom nivou, kao i svim pojedincima koje interesuju pitanja u vezi sa očuvanjem prirodnog nasleđa u Srbiji.
Publikaciju u elektronskoj formi možete preuzeti OVDE
.
Međunarodni program EKO-ŠKOLE i EkoFakulteti
Prijavite školu za međunarodni program Eko-škole
Organizacija Ambasadori održivog razvoja i životne sredine ima ulogu Nacionalnog operatera za Srbiju i jedina je ovlašćena organizacija iz naše zemlje za sprovođenje programa “Fondacije za edukaciju u oblasti životne sredine” – Foundation for Environmental Education – FEE u Srbiji. AOR je izglasana u članstvo najvišeg ranga u FEE na zasedanju Generalne skupštine FEE juna 2014. godine. FEE je intelenktualni vlasnik sledećih programa: Plava zastava, Eko-škole, Zeleni ključ, Mladi reporteri životne sredine, Učimo o šumama. Međunarodni program Eko-škole primenjuje se i na visokoškolske institucije pod nazivom EkoUniverzitet (koji sadrži korake, adaptirane iz krovnog Programa Eko-škole, zainteresovani fakulteti i Univerziteti treba da kontaktiraju Nacionalnog operatera popunjavanjem Prijave za učestvovanje za EKO-ŠKOLE. Napomena: u Srbiji, gde nisu u praksi studentski kampusi, pilot adaptiramo program da bude primenljiv na naše uslove i odnosi se na pojedinačne fakultete – EkoFakultet. Pri tome konsultujemo FEE pravila i UNEP preporuke Greening_university_toolkit).
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podržava program Eko-škole u Srbiji. Podstrek školama u Beogradu da se uključe u međunarodni program Eko-škole
U Srbiji od školske 2013/14 projekat Eko-paket, podržan od TetraPak Production, uključen je u program Eko-škole, i značajno doprinosi programu.
Juli 2020: Priručnik za Eko-škole
Uputstvo za Eko-škole(inovirano, kojim se zamenjuju instrukcije iz 2015.)
Prijava za uključivanje u Eko-skole
Uputstvo za sprovodjenje ES programa NACRT
Formular za samoispitivanje skola , za škole koje su se prethodno prijavile za učešće
Formular Izveštaja o nadzornoj poseti
____________________________________________________
“Eko-škole“ Srbije u Kazahstanu na Konferenciji i Festivalu „Klimatskog paketa“
Holistički pristup obrazovanju za održivi razvoj – Nacionalni sastanak operatera 2023. godine
Drugi seminar Karpatske konvencije o obrazovanju za održivi razvoj
Seminar ambasadora klime i životne sredine, februar 2022.
Predstavićemo rezultate istraživanja toksičnosti plastičnog peleta, na multikongresu SERBIAN VISION
Globalna studija „Hemijska kontaminacija recikliranih plastičnih peleta“
Preporučujemo: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji
Eko-škole iz Aleksandrovca pokrenule izradu Plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije
Seminari za ambasadore klime i životne sredine
“Klimatski paket” na srpskom jeziku je dostupan
Poziv za učešće na Trećoj regionalnoj konferenciji o obrazovanju za klimatsku akciju
Maj 2021 – Dan biodiverziteta, nacionalna debata „Očuvanje biodiverziteta“, Eko-škole i Plava zastava
Veliki lov na biljke – Završetak projekta
Anketa: Signali o postupanju otpadom u praksi
AOR e-kampanja pozornosti evidentirana u prvom broju biltena ECO CORNER
Pripreme: 5.juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“
AOR prati implementaciju Ciljeva održivog razvoja u Srbiji
Nedelja Energetske efikasnosti u Eko-školama , mart 2020
“Dati mladima prostora da na svoj način pokažu kakvu životnu sredinu žele u svojoj budućnosti”, Eco-Schools NOM 2019
Smuti pa popij!
Kao potrošač, budi deo promena!
april 2019: Završen je Eko-paket kreativni konkurs za 2019 godinu! ; Izabrani pobednici Eko-paket kreativnog konkursa za školsku 2018/2019 godinu
Januar 2019: Vesele aktivnosti u predskolskoj ustanovi “Stonogica” iz Sremske Mitrovice
Децембар 2018: Parlamentarizam i zaštita životne sredine
Eko-paket kreativni konkurs je u toku! Rok je 31.mart 2019.godine…..
oktobar 2018: Održan godišnji nacionalni sastanak Eko-školskih koordinatora i Eko-paket konferencija o cirkularnoj ekonomiji
Avgust 2018: SVET KOJI INSPIRIŠE PODSTREK ZA SVE
Juni 2018:Svet koji inspirise u Eko-skolama
Maj 2018: Nagrade Eko-paket takmičenja uručene
April 2018: Izabrani pobednicii Eko-paket kreativnog konkursa za školsku 2017/2018 godinu
April 2018: Kreativan konkurs: U koštac sa plastikom
Mart 2018: Zajednički promo eko-dan osnovnih Eko-škola iz Čačka
Novembar 2017: Održane prve u nizu radionica o reciklaži u okviru Eko-paket projekta u školskoj 2017/2018
Godišnji sastanak nacionalnih operatera programa Eko-škole 17-21.11.2017. godine, Pariz
oktobar 2017. Eko-paket godišnji sastanak ekoškolskih koordinatora u školskoj 2017/2018 godini
Октобар 2017-Održana sednica Nacionalnog Saveta Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini
oktobar 2017: Eko-paket – Nastavljamo druženje i ove godine – otvoren je Eko-paket kreativni konkurs!
septembar 2017: Sastanak ekoškolskih koordinatora u Sloveniji, Laško
juni 2017: RTV Mlava
26.maj 2017: Dodela priznanja najkreativnijim učesnicima Eko-paket kreativnog konkursa
16.maj 2017: Eko-paket kreativni konkurs 2017. – uručenje priznanja 26.maja u IN hotelu
maj 2017: Mladi predstavili gradove budućnosti – proglašeni su rezultati Eko-paket kreativnog konkursa za 2017. godinu
maj 2017: „ŠETNJA RAZMIŠLJANJA“ – poruka iz Čajetine ; Uočite biljku – Živeti dobro – Herbarijum : “Lov na biljke” u Milutovcu, Poljni, Riljcu, Maloj Drenovi, Maloj Sugubini i Božurevcu
april 2017 – Ekoškolski primer: O.Š. Rade Dodić iz Milutovca ; KAD PČELICE KRENU U LOV – poruka iz Vrtića PČELICE iz Šatonje
mart 2017 –Veliki lov na biljke
februar 2017.-Podrška lokalne zajednice grada Vršca programu Eko-škole
Februara 2017. godine 76 vaspitno obrazovnih institucija u Srbiji je uključeno u međunarodni program eko-škole u Srbiji (pogledajte aktuelni spisak i status škola Eko-skole statusi Februar 2017 )
januar 2017 – Održana sednica Nacionalnog saveta za programe obrazovanja u oblasti životne sredine
Podstrek školama u Beogradu da se uključe u međunarodni program Eko-škole
ZELENA ZASTAVA ZA GEODETSKU EKO-ŠKOLU
21-12-2016: Međunarodni program Eko-škole u “Politici”
Preduzetništvo kao podsticaj mladima
Decembar 2016: UČESTVUJ U EKO-PAKET PROJEKTU I OSVOJI NAGRADU!
NASTAVLJAMO SA EDUKATIVNIM RADIONICAMA O RECIKLAŽI
Godisnji sastanak i spisak Eko-skola, Paracin novembar 2016
Učestvujemo na sastanku nacionalnih operatera međunarodnog programa Eko-škole iz celog sveta
UČESTVUJEMO NA MEĐUNARODNOM SAJMU I KONFERENCIJI ZELENE GRADNJE
Obrazovanje za održivost: Eko-škole i mladi eko-reporteri
OBRAZOVANJE ZA ODRŽIVOST: EKO-ŠKOLE I MLADI EKO-REPORTERI 19. septembar 2016. 14:00h EU info centar
Predstavili smo međunarodni program Eko-škole na stručnom skupu: XXX Sabor učitelja Srbije
4. juni: Biciklijada u G.Milanovcu
31. мај 2016. –Eko-fakultetski projektni dan u Visokoj školi primenjenih strukovnih studija u Vranju
26.maj 2016. –Dodeljene su Eko-paket nagrade za 2016. godinu
april-maj 2016: Tetra Pak radionice o reciklaži u Eko-školama širom Srbije ; AOR “partner u znanju” organizaciji CEE iz Indije u održavanju međunarodne konferencije o obrazovanju za održivi razvoj ; Rezultati Eko-paket kreativnog konkursa za 2016. godinu
april 2016. – Eko-školski program: proslava dana Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom ”Vuk Karadžić” Sombor
25. mart 2016.- Одржана радионица поводом обележавања Дана вода и Дана шума
26. januar 2016. – Nacionalni žiri za program PLAVA ZASTAVA i Savet za FEE programe u Srbiji
Januar 2016.- OTVOREN JE EKO-PAKET KONKURS ZA 2016. GODINU
Januar 2016. – Eko Kviz, rezultati prvog kruga , Svetski dan obrazovanja za životnu sredinu
Decembar 2015. – Eko-paket i Eko-škole: sastanak koordinatora međunarodnog programa Eko-škole 22.12.2015. u Sremskim Karlovcima
Novembar 2015. – Eko-škole na Međunarodnoj konferenciji zaposlenih u obrazovanju
Belfast: na sastanku smo nacionalnih operatera međunarodnog programa Eko-škole
oktobar 2015.- Nacionalni koordinator međunarodnog programa u poseti Eko-školama
30.oktobar 2015.- Održana sednica Nacionalnog saveta za programe međunarodne fondacije za obrazovanje o životnoj sredini (FEE)
8. oktobar 2015. – Prezentacija međunarodnog programa Eko-škole u Boru
2. oktobar 2015. – Predstavljanje programa Eko-škole u Gornjem Milanovcu
27.avgust 2015.- Predstavili smo međunarodni program Eko-škole u Sremskim Karlovcima
12. avgust 2015. – Poseta međunarodnom volonterskom eko-kampu u Aranđelovcu
7. juni 2015. – Ceremonija dodele zelenih zastava u Gornjem Milanovcu
Maj 2015 – Eko-paket kreativni konkurs za 2014/15 školsku godinu: rezultati konkursa ; Najava događaja i poziv medijima da promovišu program Eko-škole: 26. maj u 13h u UNS , Svečano dodeljeni sertifikati Eko-paket kreativnog konkursa
April 2015 – NADZORNE POSETE EKO ŠKOLAMA U GORNJEM MILANOVCU I ČAČKU
April 2015 – Posetili smo Visoku tehnološku školu u Aranđelovcu , Održana je prva Tetra Pak radionica o reciklaži u 2015. godini
Mart 2015. – Pridruzite nam se 22.marta na obelezavanju medjunarodnog dana voda ; Predstavljanje međunarodnog programa Eko-škole na Novosadskom proleću, školama koje su uključene u projekat „Za čistije i zelenije škole Vojvodine“, mart 2015. godine ; Posetili smo Visoku škola strukovnih studija za menadžment i poslovne studije u Sremskim Karlovcima
Januar 2015 – Vest o Eko-skolama u Srbiji na sajtu medjunarodnih Eko-skola
Decembar 2014. – Eko-školama uručene ZELENE ZASTAVE ; Upoznajte Eko-škole Srbije
Godišnji sastanak nacionalnih koordinatora 2014. međunarodnog programa Eko-škole
Odluke Nacionalnog žirija 12. septembra 2014. godine
Национални жири за Еко-школе донео је одлуку да је још 12 школа у Србији заслужило ЗЕЛЕНУ ЗАСТАВУ – потврду да спроводе међународни програм Еко-школе:
International Nursery School Belgrade
ОШ Симеон Араницки, Стара Пазова
ОШ Момчило Настасијевић, Горњи Милановац
ОШ Десанка Максимовић, Горњи Милановац
ОШ Иво Андрић, Прањани, Горњи Милановац
ОШ Миодраг Чајетинац Чајка, Трстеник
ОШ Димитрије Туцовић, Чајетина
ОШ Свети Сава, Чачак
ОШ Марија Трандафил, Ветерник
ОШ Вук Караџић, Београд – Сурчин
ОШ Милинко Кушић, Ивањица
МТШ 14. Октобар, Краљево
____________________________________________________
Status pre zasedanja žirija 2014. godine (školska 2013/14 godina)- planira se sastanak Nacionalnog FEE Saveta u septembru 2014. godine
|
škole prijavljene za sticanje statusa |
|||||
|
Vrtići |
OŠ |
SŠ |
fakulteti |
||
|
1 |
INSB, Beograd | 21. oktobar, Sombor | MTŠ 14. Oktobar, Kraljevo | ||
|
2 |
Desanka Maksimović, Gornji Milanovac | ||||
|
3 |
Dimitrije Tucović, Čajetina | ||||
|
4 |
Ivo Andrić, Pranjani, Gornji Milanovac | ||||
|
5 |
Janko Veselinović, Beograd | ||||
|
6 |
Marija Trandafil, Veternik | ||||
|
7 |
Milinko Kušić, Ivanjica | ||||
|
8 |
Milivoje Borović, Čajetina | ||||
|
9 |
Miodrag Čajetinac Čajka, Trstenik | ||||
|
10 |
Momčilo Nastasijević, Gornji Milanovac | ||||
|
11 |
Rastko Nemanjić – Sveti sava, Nova Pazova | ||||
|
12 |
Simeon Aranicki, Stara Pazova | ||||
|
13 |
Sveti Sava, Čačak | ||||
|
14 |
Vuk Karadžić, Surčin, Beograd | ||||
|
15 |
Žarko Zrenjanin, Novi Sad | ||||
| Škole koje obnavljaju status u toku školske 2014-15, stekle status 2012/13 sa važenjem 2 godine | |||
|
Vrtići |
OŠ | ||
| Pčelica, Šetonje | Drinka Pavlović, Beograd | ||
| 1001 radost, Beograd | |||
Eko standardi i obrazovanje – uslov za konkurentnost i održivo poslovanje
Eko-paket pobednici za 2013/14 školsku godinu
Školska 2013/14 : započinje aktivnost EKO-PAKET
Prva Tetra Pak radionica o reciklaži
Poseta fabrici TetraPak u Gornjem Milanovcu
Poziv Eko-školama da učestvuju u novom Toyota projektu
Poziv Eko-školama da učestvuju u globalnoj akciji “Sat za planetu”
Kancelarija Međunarodnog programa EKO-ŠKOLE prati Eko-škole Srbije
Januara 2014. godine u Srbiji u Programu su 18 škola, od kojih su 3 sa “Zelenom zastavom” :
Eko-škole u Srbiji: Pogledajte strane 51-61 Evropskog dnevnika , publikacije su na srpskom jeziku
Decembar 2014. godine: Prvi godišnji sastanak školskih koordinatora, 20. decembar 2013. godine . Prezentacije sa sastanka:
Dragana Grujičić – Prvi sastanak ES koordinatora 2013
Gregor Cerar – Eko-paket Beograd 20.12.2013.
Zorica Velkovska – Eko-škole u Makedoniji Eco-schools Macedonia web
Dragica Božilović – Naš koraci do zelenog sna – Vrtić Pčelica
S. Stoiljković, A. Angeleski i V. Momčilović –
Od vrtica do fakulteta, zelenom rukom putujemo oko sveta
Dragana Grujičić – Primeri aktivnosti za osnovne skole
Preliminarna agenda prvog godišnjeg sastanka koordinatora međunarodnog programa Eko-škole, 20. decembar 2013. godine
Kompanija “Tetra Pak” podržava sprovođenje međunarodnog programa Eko-škole u Srbiji
Poziv društveno odgovornim kompanijama da podrže program
25. novembar 2013. – Uspostavljanje partnerske saradnje sa Udruženjem novinara Srbije
____________________________________________________
18. novembar 2013. – Poseta nacionalnog operatora za program Eko-škole Makedonije našoj organizaciji
____________________________________________________
Statistika škola uključenih u program u školskoj 2013/14 godini ( Eko-škole baza podataka 2013 ) – 14 škola uključenih u program
____________________________________________________
Saradnja sa lokalnom samoupravom – 18. novembra 2013. Program Eko-škole predstavljen na Okruglom stolu „Mogućnosti unapređenja saradnje izneđu javnog i civilnog sektora u GO Vračar“
19. novembar 2013. – Zelena zastava uručena vrtiću “Pčelica” , Šetonje
25. septembar 2013. godine – “1001 radost” iz Beograda – prvi vrtić u Srbiji sa ZELENOM ZASTAVOM
19. septembar 2013. godine: Osnovna škola “Drinka Pavlović” iz Beograda dobila međunarodni status EKO-ŠKOLE
____________________________________________________
6. septembar 2013. godine – Nacionalni žiri je usvojio prvo dodeljivanje “Zelenih zastava” za Eko-škole u Srbiji:
– OŠ Drinka Pavlović, Beograd
– Vrtić “1001 radost” Beograd
– Vrtić “Pčelica” , Šetonje
Žiri je zasedao u okviru sastanka Nacionalnog saveta za FEE programe u Srbiji.
Rok za prijave škola u 2. ciklusu (školska 2013/14) je 1. septembar 2013. godine.
____________________________________________________
U Republici Srbiji medjunarodni program Eko-škole podržava: – Ministartstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja „kao projekat koji ima za cilj zaštitu životne sredine i promovisanje obrazovanja za održivi razvoj“ (dopis broj 451-02-00073/2013-09, od 16.01.2013. godine)
Pokrovitelj međunarodnog programa Eko-škole u Srbiji je: – Ministarstvo zdravlja (dopis broj 500-01-2287/2012-04, od 20.12.2012. godine)
Program je podržan od Programa UN za životnu sredinu (UNEP) i Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO). Dodatno, Organizacija nacionalni operater je institucionalni član Akademskog Saveta u sistemu UN (ACUNS).
___________________________________________________
Juni 2013: Međunarodni FEE mentor Nacionalnog operatera obišao je OŠ “Drinka Pavlović” u Beogradu
Predstavljen je medjunarodni program Eko-škole na nacionalnom seminaru
___________________________________________________
Statistika za Srbiju:
| Godina | Broj škola sa sertifikacijom da sprovode medjunarodni program Eko-škole |
Broj prijavljenih škola, koje su započele implementaciju Međunarodnog programa Eko-škole, godina prijave |
|||
|
Vrtići |
Osnovne škole | Srednje škole | Visokoškolske ustanove | ||
| 2012 | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 |
| 2013 | Prati se napredak u 3 prijavljene škole | 1 | |||
____________________________________________________________________________________________
U 2012-13 jedna osnovna škola i dva vrtića su se prijavili da žele da uvedu medjunarodni program Eko-škole.
Stalno je otvoren poziv za škole i vrtiće (ali i srednje škole i fakultete) da se PRIJAVE ZA UČESTVOVANJE U SPROVOĐJENJU MEĐUNARODNOG PROGRAMA “EKO-ŠKOLE“. Zainteresovani se mogu detaljnije informisati slanjem upita na fee.srbija@gmail.com
Medjunarodni program Eko-škole obuhvata predškolsko, osnovnoškolsko, srednjoškolsko i visokoškolsko obrazovanje, i predstavlja dopunu i dodatnu vrednost redovnog nastavnog programa obrazovnih institucija koje su opredeljene da đake i studente uče odgovornom upravljanju otpadom, uštedi energije i vode, zaštiti biljaka i životinja, odgovornom postupanju novcem i resursima, kao i ekološki odgovornom ponašanju za budućnost. U okviru pilot projekta, koji je u 2012. godini podržao Centar za promociju nauke, a u partnerstvu sa Savezom učitelja Srbije i Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, FEE Nacionalni operator za Srbiju je uspeo da Srbiju ucrta u mnogobrojne zemlje u svetu koje jednobrazno sprovode međunarodni program Eko-škole. Sprovodjenje programa u Srbiji ima veliki potencijal u obrazovanju mladih kao generacija koje će u budućnosti biti donosioci odluka u odgovornom postupanju novcem i ekološki odgovornom ponašanju.
Pozitivni primeri edukacije su i letnje škole u prirodi, kampove za decu iz dijaspore, koje organizujemo.
MEĐUNARODNA EKO-SERTIFIKACIJA ZA PLAŽE I MARINE
Organizacija Ambasadori održivog razvoja i životne sredine ima ulogu Nacionalnog operatera za Srbiju i jedina je ovlašćena organizacija iz naše zemlje za sprovođenje programa “Fondacije za edukaciju u oblasti životne sredine” – Foundation for Environmental Education – FEE u Srbiji. AOR je izglasana u članstvo najvišeg ranga u FEE na zasedanju Generalne skupštine FEE juna 2014. godine. FEE je intelenktualni vlasnik sledećih programa: Plava zastava, Eko-škole, Zeleni ključ, Mladi reporteri životne sredine, Učimo o šumama.
Otvoren je poziv za eko-sertifikaciju plaža i marina!
Rok za plaže i marine da se prijave za Plavu zastavu za narednu godinu je 31. decembar tekuće godine
Javni poziv – rokovi za prijavu 15. avgust i 31. decembar svake godine
Upitnik za plaže koji se dostavlja uz prijavu
Upitnik za marine koji se dostavlja uz prijavu
Cenovnik za program Plava zastava (za plaže, marine i pojedinačne čamce)
Prirucnik za marine sa plavom zastavom
Marine: seminar za dobijanje Plave zastave
Dodatne korisne informacije u vezi Programa:
Upitnik za korisnike plaža i marina raspoloživ je na 25 jezika, među kojima i na srpskom
Strategija aproksimacije u oblasti voda – 2012
Zastita voda u Srbiji – preuzeta prezentacija – 2013
GVE komunalne otpadne vode – preuzeta prezentacija – 2011
Direktiva 76-160-EEC o vodi za kupanje , Direktiva 91-271-EEC o preci_232cavanju komun. otp. voda , Feasibility Study BF Serbia – 2011
___________________________________________________________________________________________
Sastanak nacionalnih operatera za Plavu zastavu u Tobagu, 15-18. oktobar 2024. godine
Maj 2021 – Dan biodiverziteta, nacionalna debata „Očuvanje biodiverziteta“, Eko-škole i Plava zastava
Sastanak nacionalnih operatera programa Plava zastava, Blackpool, Engleska
Obrazovna aktivnost u okviru programa Plava zastava: Vodeni eksperimentarijum na Adi Ciganliji
Učestvujemo na 41. MEĐUNARODNOM SAJMU NAUTIKE, LOVA I RIBOLOVA u Beogradu, 1-5. mart 2019.
Održan sastanak nacionalnog FEE Saveta i nacionalnog žirija za Plavu zastavu
Ucestvujemo na NOM Plava zastava 2018 u Grckoj
“Vodeni eksperimentarijum na Adi Ciganliji”
Obrazovne aktivnosti u okviru programa Plava zastava na Adi Ciganliji
juni 2018. – Sedmo podizanje Plave zastave na Adi Ciganliji, petak 15. jun 2018. godine, od 12.00 časova
oktobar 2017 – Učestvovali smo na sastanku Nacionalnih operatera iz celog sveta za Program Plava zastava, 23-24. oktobar 2017
juni 2017 – Plava zastava za 2017.godinu uručena plaži “Ada Ciganlija-Savsko jezero”
januar 2017 – Održana sednica Nacionalnog saveta za programe obrazovanja u oblasti životne sredine
novembar 2016 – Održivi razvoj turizma u Srbiji? . AOR na SERBIAN VISIONS: 27.novembra od 12-14h u sali M4 Radisson Blu Old Mill Hotela u Beogradu
oktobar 2016 – AOR kao Nacionalni operator za Srbiju ucestvuje na svetskom godisnjem sastanku Programa PLAVA ZASTAVA u Portoriku
juni 2016 – PLAVA ZASTAVA za plažu Ada Ciganlija-Savsko jezero: 11. juna 2016. je otvorena kupališna sezona
april 2016. – Sajam nautike: predstavili smo program Plava zastava
26. januar 2016. godine – Nacionalni žiri za program PLAVA ZASTAVA i Savet za FEE programe u Srbiji
Oktobar 2015. – Međunarodni godišnji sastanak Nacionalnih operatera za program Plava zastava, Holandija, oktobar 2015.
10. juni 2015. – Ada Ciganlija-Savsko jezero: na jarbol podignuta PLAVA ZASTAVA za kupališnu sezonu 2015. godine
April 2015. – Odlukom međunarodnog žirija: Plaža Ada Ciganlija-Savsko jezero i u 2015. godini zaslužila PLAVU ZASTAVU
Septembar 2014. – Sastanak Nacionalnog saveta za programe ekološke edukacije
Juni 2014. – Na osnovu odluke Međunarodnog žirija, plaža Ada Ciganlija – Savsko jezero dobila je i za 2014. kupališnu sezonu međunarodnu eko-sertifikaciju PLAVA ZASTAVA
Održana sednica Nacionalnog žirija, 11. februar 2014. godine
___________________________________________________________________________________________
25. novembar 2013. – Uspostavljanje partnerske saradnje sa Udruženjem novinara Srbije___________________________________________________________________________________________
Prva sednica Nacionalnog saveta za programe međunarodne Fondacije za edukaciju za životnu sredinu (skraćeno: Nacionalni Savet za FEE programe) , održana u petak 6. septembra 2013. godine u 11h u prostorijama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
________________________________
Na osnovu odluke Međunarodnog žirija, plaža Ada Ciganlija-Savsko jezero, dobila je i za 2013. kupališnu sezonu međunarodnu eko-sertifikaciju “Plava zastava“.
_____________________________________________________________________________________________
U publikaciji KNJIGA PRIMERA EDUKACIJE ZA ŽIVOTNU SREDINU 2013, uključena su tri primera iz Srbije: Serbia, p.18, Serbia, p.28 and Serbia, p.71
___________________________________________________________________________________________
Sastanak Nacionalnog zirija u okviru programa Plava zastava za Srbiju održan je u petak 8. februara 2013. godine sa pocetkom u 13 casova, u sali za konferencije u Turistickoj organizaciji Srbije (Čika Ljubina 8, I sprat).
Na sastanku su prezentovati ovogodisnja aplikacija plaze na Adi Ciganliji i analizirala se ispunjenost kriterijuma za nominaciju pomenute plaže u okviru međunarodnog programa Plava zastava, a zatim je usledilo i glasanje članova Nacionalnog zirija po ovom pitanju. Jednoglasno, Nacionalni žiri je odlučio da predloži Medjunarodnom žiriju, da plaža SAVSKO JEZERO na Adi Ciganliji i u 2013. godini dobije medjunarodnu eko-sertifikaciju Plava zastava.
Sastankom je predsedavala Nacionalni operater za Program Plava zastava u Srbiji Sandra Radunović.
Momenti sa sastanka se mogu pogledati u galeriji fotografija, odnosno u medijima .
__________________________________________________________________________________________
Prijavljivanje plaža i marina za dobijanje medjunarodne eko-sertifikacije PLAVA ZASTAVA u 2013. godini.
Zaiteresovani treba da kontaktiraju Nacionalnog operatera za Srbiju blueflag@feeserbia.com. BF razglednica
U 2012. godini je jedino plaža Ada Ciganlija-Savsko jezero u Beogradu zaslužila ovu značajnu medjunarodnu sertifikaciju.
Još uvek nijedna marina u Srbiji nema ovu prestižnu medjunarodnu eko-sertifikaciju.
Plava zastava za plaže i marine je međunarodni ekološki program zaštite zivotne sredine mora, reka, jezera i priobalja, čiji je prvenstveni cilj održivo upravljanje vodama i obalnim pojasom. Do sada je u svetu ustanovljeno preko 3000 Plavih zastava, od toga preko 2500 na plažama i preko 600 u marinama. Plava zastava je priznanje koje se dodeljuje samo za jednu sezonu, te se zahtev svake godine mora dostaviti na propisani način ako se želi dobiti Plava zastava. Statistika ukazuje da se turisti danasnjice u značajnoj meri (oko 30%) opredeljuju za turističku destinaciju koja u blizini ima plažu sa oznakom „Plava zastava”, odnosno marinu sa oznakom „Plava zastava”. Intelektualni vlasnik Plave zastave i međunarodni rukovodilac ovog programa je “Fondacija za edukaciju u oblasti životne sredine” – Foundation for Environmental Education – FEE. U program je trenutno uključeno više od 30 evropskih, kao i značajan broj vanevropskih država kojima je turizam jedan od strateških ciljeva.
Radno i sa puno poruka učesnika Konferencije “Životna sredina ka Evropi”
EnE14/ENV.net Konferencija “Životna sredina ka Evropi”, održana je 5, juna 2014. godine u PKS. Učesnici Konferencije (oko 200 upisanih učesnika) jedinstveni su bili u tome da životna sredina kao sektor treba da bude značajan prioritet u procesu pregovaranja sa EU. Konferencija je događaj kojim je obeleđen Svetski dan životne sredine.
“Poglavlje 27 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom koje se odnosi na ekologiju jedno je od najzahtevnijih i najskupljih i Srbiji predstoji “trnovit” put prilagođavanja evropskim standardima, ocenili su učesnici konferencije “Životna sredina ka Evropi”, odžane u Privrednoj komori Srbije povodom Međunarodnog dana životne sredine.
Šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat kazao je da će od 2014. do 2020. godine od 200 miliona evra iz pretpristupnih fondova, znatan deo biti namenjen ekologiji. On je izrazio očekivanje da će Srbija uspešno odgovoriti izazovima koje nosi usklađivanje domaćih sa zahtevnim propisima EU u oblasti životne sredine.
Janmat je napomenuo da postoji tranzicioni period za sprovođenje pojedniih standarda koje predviđa pregovaračko poglavlje 27, a koje su mnoge zemlje, a poslednja Hrvatska, koristile prilikom pristupanja EU.
On je rekao da je važno uspostaviti jasan plan investicija u ekologiji i napraviti “zrele ” projekte kao i da postoji poseban fond iz koga bi se finasirali ekološki projekti.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović rekla je da je pregovaračko poglavlje 27 naskuplje, najzahtevnije i najteže, te da obuhvata dve trećine propisa i standarda koje treba uskladiti sa EU.
Potrebno je 10,5 milijardi evra za puno usaglašavanje ekoloških propisa, kazala je Božović, dodajući da i vlada i civilni sektor i privreda treba da sarađuju na tom putu. ” Preuzeto sa
Konferencija je okupila predstavnike vladinog i nevladinog sektora, međunarodnih institucija i privrednih asocijacija koji su tokom jednodnevne diskusije pokušali da daju odgovore na pitanja kako da budemo efikasniji u zaštiti životne sredine i odgovorniji prema prirodi koja je, prema rečima Irene Vojačkove Solorano, predstavnice UN u Srbiji, „tu pre i posle nas, a mi smo samo putnici kroz vreme“. “Što više razumemo prirodu, bolje ćemo moći da se zaštitimo od njenih duhova. Kada pogledamo poplave i klizišta, vidimo da se mnogo toga moglo sprečiti. Zapušteni kanali su znak da ne brinemo o otpadu i ne recikliramo dovoljno, a klizišta da su kuće neplanski građene”, istakla je Irena Vojačkova Solorano, visoka predstavnica UN u Srbiji. Kako je ukazala, oporavak od poplava biće dugotrajan i podrazumeva regionalnu saradnju jer su elementarne nepogode pogodile više susednih zemalja.
Prema njenim rečima, stručnjaci kažu da će pregovori u vezi Poglavlja 27 sa EU biti jedni od najtežih, zato što zadiru u nadležnost mnogih ministarstava, sa značajnom odgovornošću ministarstva finansija. Jedna trećina zakona u EU se odnosi na životnu sredinu i zato naša zemlja za pregovore mora biti spremna, kako u naučnom, tako i organizacionom smislu, ističe Mihajlov.
Izbor prezentacija sa Konferencije (svi radovi se nalaze u Zborniku radova konferencije):
Negotiating chapter 27: process and challenges, Arunas Kundrotas, Senior adviser on EU integration, ENVAP project, Jovana Majkic, Coordinator of Negotiaton Group 27, Ministry of Agriculture and Environmental Protection
EMAS-Dobrodosli u EU! / EMAS III – WELCOME TO EU!, DRAGANA PETROVIĆ, VICTORIA CONSULTING D.O.O./ EMAS NACIONALNI EKSPERT NA PROJEKTU EU: LAW ENFORCEMENT IN THE FIELD OF INDUSTRIAL POLLUTION CONTROL, PREVENTION OF CHEMICAL ACCIDENTS AND ESTABLISHING THE EMAS SYSTEM IN SERBIA,EUROPEAID/131555/C/SER/RS., BEOGRAD
Climate change and economy: TOURISM ASPECTS FOR GREECE, A.V. Michailidou, Ch. Vlachokostasa, Ch.-T. Tsourdioua, D. Spyridia, G. Baniasb, Ν. Moussiopoulosa, Laboratory of Heat Transfer and Environmental Engineering, Aristotle University Thessaloniki; School of Economics and Business Administration, International Hellenic University, Thermi, Greece
Multicriteria Prioritization of the Flood Management Projects in Republica Srpska using PEPA Methodology, Merih Kerestecioglu, Mihajlo Stevanović, Ljiljana Stojić, Vassilis Evmopidis, COWI IPF Consortium ,Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management of Republika Srpska
Aktivnosti Zavoda za zaštitu prirode Srbije u oblasti zaštite prirode, Poglavlje 27, Verica Stojanović, član radne grupe za Poglavlje 27
ENV.net projekat : NAPREDAK I IZAZOVI / ENV.net Project: Progress and Chalanges, Nataša Žugić-Drakulić i Filip Jovanović, Naconalna koordinatorka i asistent projekta Development of ENV.net in West Balkan and Turkey: giving citizens a voice to influence the environmental process reforms for closer EU integration – Ambasadori održivog razvoja i životne sredine/Environmental Ambassadors for Sustainable Development
Moj izbor, moje pravo–zdrava životna sredina!, Zorica Stevanović, Centar za razvoj građanskog društva “PROTECTA”, Niš
Vrste biljaka i životinja značajnih za zaštitu prirode u EU ( Special Concern in EU ), Gabor Mesaroš, Udruženje za zaštitu i razvoj okruženja i graditeljskog nasleđa – Protego, Subotica
Učestalost prekoračenja GV PM10 – poređenje stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji i EU, Anđelka Radosavljević, Tihomir Popović, Lidija Marić Tanasković, Biljana Jović, Agencija za zaštitu životne sredine
MEDJUNARODNI PROPISI O UČEŠĆU JAVNOSTI U DONOŠENJU ODLUKA I REPUBLIKA SRBIJA, TINA JANJATOVIĆ, MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE , DRAGOLJUB TODIĆ, INSTITUT ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU, BEOGRAD
SRBIJA U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA I ZNAČAJ PRIMENE EMS U ORGANIZACIJAMA LOKALNE SAMOUPRAVE, Novica Staletović, Nataša Borojević, Violeta Ćulibrk, Srđan Kovačević, UnivErzitet Union-Nikola Tesla, Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine, Beograd; SO Plandište: EPS JP PK, Beograd
Rezultati i problemi u sprovodjenju IPA programa PREKOGRANIČNE SARADNJE OD ZNAČAJA ZA OBLAST ŽIVOTNE SREDINE I POGLAVLJE 27, MLADENKA IGNJATIĆ, DRAGOLJUB TODIĆ, ISTRAŽIVAČKI FORUM EVROPSKOG POKRETA U SRBIJI
Promena ekoloske svesti građana Bora od LEAP-a 2003. do LEAP-a 2013, Dragan Ranđelović, Milan Trumić, Toplica Marjanović, Ljiljana Marković Luković, Maja Trumić, Društvo mladih istraživača Bor
Application of geographic information system (GIS) in environmental monitoring, PRIMENA GIS SISTEMA U PROCENI EKOLOŠKE BEZBEDNOSTI , Uroš Rakić, Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” Beograd
Assessing Territorial Attractiveness in South East Europe – Attract SEE /Ocena atraktivnosti teritorija Jugoistocne Evrope, Projekat, Blaž Barborič, Geodetski institut Slovenije, Republička agencija za prostorno planiranje
Eko standardi kao konkurentska prednost u hotelijerstvu i turizmu, Jovana Stevanovic, Ratko Trifunovic, Milica Petrovic, Marija Kostic, Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjackoj Banji, Vrnjacka Banja
Male vodene povrsine U KONTEKSTU KLIMATSKIH PROMENA, Radmila Marjanov Panjević, Ines Trivan Krivo, Ante Stantić, JP „ Zavod za urbanizam Grada Subotice
PRAKTIČNI REZULTATI USAGLAŠAVANJA SADRŽAJA ARSENA U PIJAĆOJ VODI Vojvodine sa zahtevima direktive 98/83/EC, Andrej Kukučka, Udruženje zaštite životne sredine RIO , Nov Sad
Uticaj deponije na zagađivanje podzemnih voda , Draženko Bjelić, Dragana Nešković Markić, J.P.’’DEP-OT’’ Regionalna deponija Banja Luka
EMERGENTNE SUPSTANCE i istraživanja 2020, Mirjana Vojinović Miloradov, Ivan Španik, Ivana Mihajlović, Olga Vyviurska, Draginja Kalinić, Jelena Radonić, Maja Turk Sekulić, Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu; Slovački Tehnološki Univerzitet u Bratislavi, Institut za analitičku hemiju, Univerzitet u Bratislavi, Slovačka
Primena biootpada kao heterogenog katalizatora u proizvodnji biodizela, Sofija Miškov, Ivona Radović, Mirjana Kijevčanin, Tehnološko – metalurški fakultet Beograd
Dinamika aeroalergenog polena u Subotici , Nataša Čamprag Sabo, Zavod za javno zdravlje Subotica
ENERGETSKA REHABILITACIJA ZGRADA I BEZBEDNOST OD POZARA, Mirjana Laban, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Srbija
ARHUSKA KONVENCIJA – ZAKONSKA REGULATIVA ČIJOM PRIMENOM SE U TOKU INVESTICIONE REALIZACIJE U RUDARSTVU DOBIJA KVALITETNA PROJEKTNA DOKUMENTACIJA, Nenad Nikolić, Nataša Đereg, Mioljub Stanković, Jovica Veljučić – Kerčulj, NVO „Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA“;Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR“, Subotica; . Privredno društvo ”Termoelektrane – Kopovi Kostolac“ Kostolac d.o.o
STAVOVI I ZNANJA UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA O EFEKTU STAKLENE BAŠTE, Nataša Bukumirić, Vesna M. Alivojvodić, Šimon A. Đarmati, Beogradska politehnika, Beograd
Proucavanje ekologije u vrticima u Hrvatskoj, Zrinka Sablić, Klara Lisec, Veleučilište VERN’, Zagreb
Potreba ZA UVOĐENJEM PERMANENTNOG EKOLOŠKOG OBRAZOVANJA NA PRIMERU SREDNJIH STRUČNIH ŠKOLA, Marija Đurković, Elektrotehnička škola ”Nikola Tesla” Beograd
Gde smo bili, gde smo sada i kuda idemo?, Aleksandar Savić, Dragan Knežević, TS Rade Koncar Beograd
_________________________________________
Konferencija je bila propraćena i u medijima 1 , 2 , 3 , 4 , 5 , 6 , 7 , 8 , 9, 10 , 11 , 12 , 13 , 14 , 15
Momenti sa Konferencije
Čak i kada se plavna voda povuče opasnost postoji: uputstvo za ponašanje za vreme i posle poplava
U danima kada je u Srbiji, BiH i Austriji (maj 2014. godine) vanredno stanje najvišeg stepena zbog poplava (neki od prizora iz Srbije), želimo da ukažemo na korisnu publikaciju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije – Služba za vanredne situacije :
Porodični priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama ( Da li znate kako da zaštitite
sebe i svoju porodicu od posledica vanrednih situacija? )
U Priručniku je nekoliko strana posvećenih poplavama. Posebno izdvajamo uputstvo za ponašanje za vreme i posle poplava.
UPUTSTVA ZA PONAŠANJE POSLE POPLAVA
- – Slušajte izveštaje na vestima o vodosnabdevanju, kao i da li je bezbedno piti vodu.
- – Izbegavajte plavnu vodu – ona može biti zagađena muljem, uljem, benizonom ili fekalnom kanalizacijom. Voda može takođe biti pod strujnim naponom od podzemnih kablova.
- – Izbegavajte vodu koja je u pokretu.
- – Budite pažljivi u oblastima sa koji se poplavna voda povukla, putevi su možda oštećeni i opasni.
- – Vratite se u svoje domove samo pošto nadležne službe proglase da je bezbedno.
- – Nemojte koristiti električne aparate pre provere.
- – Očistite i dezinfikujte sve površine.
- – Držite se dalje od zgrada koje su okružene plavnim vodama.
- – Budite pažljivi pri ulaženju u zgrade zbog skrivenih oštećenja koja su mogla da nastanu.
- – Osposobite oštećene septičke jame i druge kanalizacione sisteme što je ranije moguće – ukoliko su oštećeni mogu da postanu veliki zdravstveni rizik.
- – Očistite i dezinfikujte sve što je pokvašeno. Mulj koji ostaje posle poplavne vode može da sadrži kanalizacione otpatke i hemikalije.
- – ukoliko primetite uginule životinje obavestite nadležnu službu na telefonske brojeve 192 ili 1985.
Pogledajte i :
– UPUTSTVO ZA GRAĐANE POSLE POPLAVA
– KVALITET VODE ZA PIĆE IZ BEOGRADSKOG VODOVODA
– Uputstvo za postupanje otpadom nakon poplava
Dnevni red EnE14/ENV.net Konferencije “Životna sredina ka Evropi”, 5, juna u PKS, sa početkom u 10h
Program Konferencije
5. juni June 5th
| Velika sala u PKS, Resavska 15 | Serbian Chamber of Commerce, Resavska 15 |
9:00 – 9:45 Registracija učesnika /Registration
9:45 – 10:00 Preparation to opening sharp at 10:00 / Priprema da otvaranje bude sa početkom tačno u 10h
10:00 – 11:00 Uvodna obraćanja sa uručivanjem Zahvalnica za partnerstvo “Životna sredina ka Evropi” / Opening remarks with handing out Recognitions for “Environment to Europe” partnership
Predsedništvo: Siniša Mitrović, prof.dr Andjelka Mihajlov , prof.dr Nataša Žugić-Drakulić, Dušan Stokić
- Irena Vojáčková – Sollorano, UN Resident Coordinator / Visoki predstavnik UN u Srbiji
- Freek Janmaat, Head of European Integration and Economic Section, Delegation of the European Union to the Republic of Serbia, Direktor sektora za evropske integracije i ekonomiju, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji
- Gabriela Bennemann, Head of department for economy and trade at the German Embassy in the Republic of Serbia, Rukovodilac ekonomskog odeljenja nemačke ambasade u Republici Srbiji
- Stana Božović, State Secretary for Environment, Ministry for Agriculture and Environmental Protection/državna sekretarka za životnu sredinu (tbfc)
- Filip Radović, Head of Serbian Environmental Protection Agency – Ministry for Agriculture and Environmental Protection , Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije-Ministarstvo poljoprvirede i zaštite životne sredine Republike Srbije
- Rodolјub Šabić,The Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data /Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Vlade Srbije
- Representative of the Government of Serbia’s Office for EU integration, Predstavnik Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije
- Željko Sertić, Serbian Chamber of Commerce President / Predsednik Privredne komore Srbije (tbc)
- Representative of SCC Commity of Environment and Sustainable Development/ Predstavnik Odbora za životnu sredinu i održivi razvoj PKS
- Snežana Radočaj, Head of Hemofarm Foundation/Direktorka Fondacije Hemofarm
- Aleksandar Dragišić, Head of Institute for nature conservation of Serbia/Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije
- Prof. dr Stevan Lilić, Public Policy Institute Podgorica/Beograd/Ljubljana, Institut za javnu politiku Podgorica/Beograd/Ljubljana
- Saša Mihajlović,Green Serbian Chamber of Commerce President/ Predsednik Privredna komora Zelene Srbije
- Tatjana Trifunov, JP “Ada Ciganlija” Beograd
- Represebntative of OSCE in Serbia / Predstavnik OEBS u Srbiji
- Maja Spasojević, Head of Environmental Management, Health, Energy and Agriculture Department, EPTISA Regional Office for SEE, Eptisa Regional Office for SEE/ Direktor sektora zivotne sredine, energetike, zdravlja i poljoprivrede, EPTISA Regionalna kancelarija za jugoistocnu Evropu
- Prof.dr. Anđelka Mhajlov, Introductory message: Importance and Institutional set up in Serbia for Chapter 27 negotiation with EU / Uvodna poruka: Važnost i institucionalno organizovanje u Srbiji za pregovaranje poglavlja 27 sa EU
Note/Napomena: Pending invitation will be included in the final Agenda upon confirmation/ Uvaženi pozvani gosti će biti uvršćeni u finalni dnevni red, po dobijanju potvde učešća
11:00 -11:10 Technical Break / Tehnička pauza
11:10- 13:00 Plenary lectures / Plenarna predavanja
(Moderatori: Prof dr Hristina Stevanović-Čarapina, Prof. Dr. Predrag Simonović, Prof. Dr. Zora Dajić-Stevanovć, Draženko Bijelič, Milica Petrović)
Negotiating chapter 27: process and challenges, Arunas Kundrotas, Senior adviser on EU integration, ENVAP project, Jovana Majkic, Coordinator of Negotiaton Group 27, Ministry of Agriculture and Environmental Protection
EMAS III – DOBRODOŠLI U EU! / EMAS III – WELCOME TO EU!, DRAGANA PETROVIĆ, VICTORIA CONSULTING D.O.O./ EMAS NACIONALNI EKSPERT NA PROJEKTU EU: LAW ENFORCEMENT IN THE FIELD OF INDUSTRIAL POLLUTION CONTROL, PREVENTION OF CHEMICAL ACCIDENTS AND ESTABLISHING THE EMAS SYSTEM IN SERBIA,EUROPEAID/131555/C/SER/RS., BEOGRAD
CLIMATE CHANGE AND ECONOMY: TOURISM ASPECTS FOR GREECE, A.V. Michailidou, Ch. Vlachokostasa, Ch.-T. Tsourdioua, D. Spyridia, G. Baniasb, Ν. Moussiopoulosa, Laboratory of Heat Transfer and Environmental Engineering, Aristotle University Thessaloniki; School of Economics and Business Administration, International Hellenic University, Thermi, Greece
Multi-criteria Prioritization of the Flood Management Projects in Republica Srpska using PEPA Methodology, Merih Kerestecioglu, Mihajlo Stevanović, Ljiljana Stojić, Vassilis Evmopidis, COWI IPF Consortium ,Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management of Republika Srpska
Aktivnosti Zavoda za zaštitu prirode Srbije u oblasti zaštite prirode, Poglavlje 27, Verica Stojanović, član radne grupe za Poglavlje 27
ENV.net PROJEKAT : NAPREDAK I IZAZOVI / ENV.net Project: Progress and Chalanges, Nataša Žugić-Drakulić i Filip Jovanović, Naconalna koordinatorka i asistent projekta Development of ENV.net in West Balkan and Turkey: giving citizens a voice to influence the environmental process reforms for closer EU integration – Ambasadori održivog razvoja i životne sredine/Environmental Ambassadors for Sustainable Development
Moj izbor, moje pravo–zdrava životna sredina!, Zorica Stevanović, Centar za razvoj građanskog društva “PROTECTA”, Niš
Vrste biljaka i životinja značajnih za zaštitu prirode u EU, Gabor Mesaroš, Udruženje za zaštitu i razvoj okruženja i graditeljskog nasleđa – Protego, Subotica
13:00-14:00 Break with buffet / Pauza sa posluženjem
14:00-14:15 Zajedničko fotografisanje dobitnika Priznanja za partnerstvo “Životna sredina ka Evropi” / Group Photo of awarded with Diploma for Partnership Recognition), Spisak na kraju Agende/List of awarded is included in the Agenda
14:15-17:00 Nastavak plenarnih predavanja – Plenary presentation continuation
(Moderatori: Milica Petrović, Draženko Bijelić, Uroš Rakić, Milena Tabašević, Radmila Marjanov-Panjević, Nataša Žugić Drakulić)
Učestalost prekoračenja GV PM10 – poređenje stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji i EU, Anđelka Radosavljević, Tihomir Popović, Lidija Marić Tanasković, Biljana Jović, Agencija za zaštitu životne sredine
MEĐUNARODNI PROPISI O UČEŠĆU JAVNOSTI U DONOŠENJU ODLUKA I REPUBLIKA SRBIJA, TINA JANJATOVIĆ, MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE , DRAGOLJUB TODIĆ, INSTITUT ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU, BEOGRAD
SRBIJA U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA I ZNAČAJ PRIMENE EMS U ORGANIZACIJAMA LOKALNE SAMOUPRAVE, Novica Staletović, Nataša Borojević, Violeta Ćulibrk, Srđan Kovačević, UnivErzitet Union-Nikola Tesla, Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine, Beograd; SO Plandište: EPS JP PK, Beograd
REZULTATI I PROBLEMI U SPROVOĐENJU IPA PROGRAMA PREKOGRANIČNE SARADNJE OD ZNAČAJA ZA OBLAST ŽIVOTNE SREDINE I POGLAVLJE 27, MLADENKA IGNJATIĆ, DRAGOLJUB TODIĆ, ISTRAŽIVAČKI FORUM EVROPSKOG POKRETA U SRBIJI
Izlaganja/Presentations
Promena ekološke svesti građana Bora od LEAP-a 2003. do LEAP-a 2013, Dragan Ranđelović, Milan Trumić, Toplica Marjanović, Ljiljana Marković Luković, Maja Trumić, Društvo mladih istraživača Bor
Application of geographic information system (GIS) in environmental monitoring, Uroš Rakić, Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” Beograd
Assessing Territorial Attractiveness in South East Europe/Ocena atraktivnosti teritorija Jugoistocne Evrope, Projekat, Blaž Barborič, Geodetski institut Slovenije, Republička agencija za prostorno planiranje
Eko-standardi kao konkurentska prednost u hotelijerstvu i turizmu, Jovana Stevanovic, Ratko Trifunovic, Milica Petrovic, Marija Kostic, Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjackoj Banji, Vrnjacka Banja
ADAPTACIJE NA KLIMATSKE PROMENE U OBLASTI BIODIVERZITETA U REPUBLICI SRBIJI, Daniela Cvetković, Slađana Đorđević, Tanja Kukobat, Miloš Nikolić, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum, Beograd
EKOLOŠKE MREŽE U FUNKCIJI SMANJENJA NEGATIVNOG UTICAJA KLIMATSKIH PROMENA NA BIODIVERZITET, Ljubica Petrović, Geografski fakultet Beograd
MALE VODENE POVRŠINE U KONTEKSTU KLIMATSKIH PROMENA, Radmila Marjanov Panjević, Ines Trivan Krivo, Ante Stantić, JP „ Zavod za urbanizam Grada Subotice
Praktični rezultati usaglašavanja sadržaja arsena u pijaćoj vodi Vojvodine sa zahtevima direktive 98/83/EC, Andrej Kukučka, Udruženje zaštite životne sredine RIO , Nov Sad
Uticaj deponije na zagađivanje podzemnih voda , Draženko Bjelić, Dragana Nešković Markić, J.P.’’DEP-OT’’ Regionalna deponija Banja Luka
Emergentne supstance i istraživanja 2020, Mirjana Vojinović Miloradov, Ivan Španik, Ivana Mihajlović, Olga Vyviurska, Draginja Kalinić, Jelena Radonić, Maja Turk Sekulić, Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu; Slovački Tehnološki Univerzitet u Bratislavi, Institut za analitičku hemiju, Univerzitet u Bratislavi, Slovačka
Primena biootpada kao heterogenog katalizatora u proizvodnji biodizela, Sofija Miškov, Ivona Radović, Mirjana Kijevčanin, Tehnološko – metalurški fakultet Beograd
Dinamika aeroalergenog polena u Subotici , Nataša Čamprag Sabo, Zavod za javno zdravlje Subotica
OPORAVAK DEGRADIRANOG ŠUMSKOG ZEMLJIŠTA SA ASPEKTA ŽIVOTNE SREDINE, Milijana Petković-Kostić, Jelena Đurić, Milena Stanojević, JP Zavod za urbanizam Niš
Energy efficient lighting – pilot project at University of Belgrade, Todorović Dušan, Jovović Aleksandar, Radić Dejan, Obradović Marko, Stanojević Miroslav, Bodrožić Jasmina, Janković Petar University of Belgrade Faculty of Mechanical Engineering, OSRAM d.o.o., Belgrade,Serbia
ENERGETSKA REHABILITACIJA FASADA I BEZBEDNOST OD POŽARA, Mirjana Laban, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Srbija
BIOGAS-REGULATIVE, STRATEGIJE I UPOTREBA U EU I REGIONU, Jelena Velimirović, Univerzitet ”Union Nikola Tesla”, Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine
ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE KAO OSNOVA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, Milica Bulatović, Fakultet političkih nauka, Beograd
Obnovljivi izvori energije, Dejan Doljak, Geografski fakultet Beograd
ARHUSKA KONVENCIJA – ZAKONSKA REGULATIVA ČIJOM PRIMENOM SE U TOKU INVESTICIONE REALIZACIJE U RUDARSTVU DOBIJA KVALITETNA PROJEKTNA DOKUMENTACIJA, Nenad Nikolić, Nataša Đereg, Mioljub Stanković, Jovica Veljučić – Kerčulj, NVO „Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA“;Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR“, Subotica; . Privredno društvo ”Termoelektrane – Kopovi Kostolac“ Kostolac d.o.o
STAVOVI I ZNANJA UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA O EFEKTU STAKLENE BAŠTE, Nataša Bukumirić, Vesna M. Alivojvodić, Šimon A. Đarmati, Beogradska politehnika, Beograd
Gde smo bili, gde smo sada i kuda idemo?, Aleksandar Savić, Dragan Knežević, TS Rade Koncar Beograd
Poučavanje ekologije u školama u Hrvatskoj, Zrinka Sablić, Klara Lisec, Veleučilište VERN’, Zagreb
POTREBA ZA UVOĐENJEM PERMANENTNOG EKOLOŠKOG OBRAZOVANJA NA PRIMERU SREDNJIH STRUČNIH ŠKOLA, Marija Đurković, Elektrotehnička škola ”Nikola Tesla” Beograd
Strukovne studije zaštite životne sredine – stanje i potrebe, Darja Žarković, Olivera Jovanović, Koviljka Banjević, Saša Marković, Visoka škola strukovnih studija Beogradska politehnika, Beograd
UTICAJ KLIMATSKIH PROMJENA, ADAPTACIJA I RANJIVOST, Ljiljana Crnogorac
Klima Severoistočne Bosne, Senada Nezirović, Evropski Univerzitet Brčko Distrikt
Hajde da sprečimo +6 zajedno, Brankica Luković, Prvoslav Jovanović, Ljiljana Plećević, Milun Miljković, Jelena Đurđević, Visoka tehnološka škola strukovnih studija, Aranđelovac
Poučavanje ekologije u vrtićima u Hrvatskoj , Zrinka Sablić, Klara Lisec, Zvonimir Grgas, Zrinka Sablić, Veleučilište VERN’, Zagreb
Moralni i vaspitni elementi individualnosti, kao filozofija života i shvatanja prioriteta unapređenja društvene svesti o zaštiti životne sredine, Slobodan Petrović, Fakultet za pravo, javnu upravu i bezbednost Megatrend univerzitet
17:00Zatvaranje konferencije-Closing |
|
Otvoreni univerzitet: Da li nam je važna životna sredina?
Prenosimo tekst koji je objavljen na sajtu Otvorenog univerziteta:
Da li se sećate da postoji u fizici zakon spojenih sudova. Čak i ako se ne sećate iz fizike znate ga sigurno iz prakse: kada „pretačete“ iz jednog otvorenog suda u drugi i povežete dva suda , onda tečnost prelazi iz jednog u drugi sud dok se nivo tečnosti u oba suda ne izjednači. Postavimo sebi iskreno pitanje – šta svako od nas čini da pokaže da su nam važne čiste ulice, zdrava hrana, nezagađen vazduh i neuprljana voda? Da nastavim – kada ste poslednji put čuli od političara da je životna sredina važna? Imam i dodatno pitanje – kako onda mislite da novac (investicije) „prepozna“ problem održivog razvoja (rasta) i životne sredine ako te problem niko nije stavio medju prioritete. Ako životna sredina nije prepoznata kao prioritet, nema ni radnih mesta za različite profile stručnjaka u ovom sektoru.
Novac i novčani tokovi ne umeju sami po sebi da misle – mi ih usmeravamo. Pravi pokazni primer zakona spojenih sudova u savremanoj praksi.
Dakle, da se vratim na poentu: ako održivi razvoj nije prioritet, neće imati ko i kako da prihvati investicije za poboljšanje životne sredine u kojoj živimo i za prirodne resurse koje treba da čuvamo i za našu decu i naredne generacije. A ako imamo znanje, viziju, strategiju, onda, pa onda možemo da primenimo opet malo fizike i principom na primer hidraulične prese – malom silom (stavljanjem održivog razvoja i životne sredine medju prioritete) da ostvarimo velike rezultate.
I zato vi već danas odlučite da pijete vise soka od jabuke, višnje ili maline, a manje soka od pomorandže i ananasa (ovo traži da vam objasnim životni ciklus proizvoda) i kupujete proizvode nastale u procesima prijateljskim životnoj sredini! I jasno i glasno budite promoter misije da je održivi razvoj i životna sredina prioritet medju prioritetima.
Anđelka Mihajlov,
Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine
Učestvovali smo u Zagrebu na radionici Savske komisije
Međunarodna komisija za sliv reke Save (Savska komisija) je organizovala radionicu o povezivanju sektora voda-poljoprivreda-energija-ži
Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene) treba da bude među prioritetetima u procesu integracije u EU
Institut za javnu politiku organizovao je 18. februara 2014. godine Panel diskusiju Pregovori kao prioritet – prioriteti u pregovorima.
Panelisti su bili
– predstavnici IJP : prof. dr Nikola Samardžić, prof. dr Stevan Lilić, prof. dr Mijat Damjanović, prof. dr Anđelka Mihajlov, i mr Gordana Lazarević.
– predstavnici Vlade Srbije: dr Tanja Miščević, šefica srpskog pregovaračkog tima sa Evropskom unijom, Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave, i Lazar Krstić, ministar finansija.
Moderator Panela je bila Selena Tasić.
Istaknuta su značajna pitanja prioriteta u pregovorima, između ostalog i potrebu da i sektor životne sredine bude među prioritetima.
“Kviz pitanje” panelistima i učesnicima panela postavila je Prof dr Anđelka Mihajlov. Pitanje je glasilo : ako se struka stavi u fokus, da li oblast koja predstavlja jednu trećinu pravnih tekovina EU, treba da bude među prioritetima Evropskih integracija? Istakla je da se odgovor sam nameće, i da sektor životna sredine i klimatske promene je potrebni prioritet u približavanju EU. Istakla je važnost da prisutni predstavnici Vlade, nevladinog sektora, industrije, medija i međunarodnih organizacija, zapamte i Poglavlje 27, ozirom da poslednji talasi proširenja EU ukazuju na to da su pregovori u vezi sa Poglavljem 27 bili najteži, između ostalog i zato što zadire u nadležnosti mnogih ministarstava, za značajnom odgovornošću ministarstva finansija i postojećih „finansijskih praznina“ da bi se sprovodili zakoni iz ove oblasti. Podvukla je će i ostala poglavlja za pregovaranje, kao na primer bezbednost hrane, ruralni razvoj i poljoprivreda, ribarstvo i energetika, u mnogim segmentima zavisiti od postignute infrastrukture u upravljanju otpadom, otpadnim vodama i industrijskom zagadjenju. Založila se da se Poglavlje 27 što pre otvori, da se identifikuju teme koje se ne mogu i koje se mogu pregovarati, da bi u promišljenim koracima mogli da se približavamo “ekološkim” vrednostima EU u ovoj oblasti. Istakla je da sada treba iskoristiti momentum kada su nam se posle više od deset godina “kucanja na vrata EU, ta vrata otvorila” i mobilisali timove za svako poglavlje, ističući da za sektor životne sredine tim svakako treba da bude stručno i iskustveno i jak i brojan.
Predstavnik ENV.net projekta je učestvovao na ovom skupu.
2014. godina će biti važna: Ciljevi Održivog Razvoja se uobličavaju i odrediće procese na globalnom nivou u narednoj deceniji
Ciljevi Održivog Razvoja ( Sustainable Development Goals – SDG ), kao dokument koji se dogovara u širokom procesu i koji kada ga kroz sistem UN usvoje države sveta, počinje da ima svoje obrise.
Kao Tim AOR/CE, koji u okviru svojih kapaciteta i mandata, prati i učestvuje u procesu, želimo da ukažemo da je jako teško pratiti sve procese koji paralelno teku ( na primer Radna grupa SDG OWG, Panel na visokom nivou – the High Level Panel, temetske konsultacije u samim zemljama, uključujući Srbiju, procesi u okviru različitih UN agencija i programa, procesi u okviru Glavnih grupa – the Major Groups, gde spadaju NVO, instituti i naučne i istraživačke organizacije, kao i različitih koalicija koje se formiraju).
Ono što je sigurno da vlade u državama članicama UN su odlučujući faktor kako će izgledati dokument “pravila ponašanja u ostvarivanju razvoja nakon 2015. godine”. Krajem februara ili početkom marta 2014. godine, očekuje se prvi nacrt dokumenta (koga priprema SDG OWG, i u kojoj aktivno učestvuje 70 zemalja). Posle diskusije, očekuje se da dokument-izveštaj bude spreman za Generalnu Skupštinu UN septembra 2014. godine..
U ovom trenutku se još uvek nezna kako će izgledati taj set ciljeva. Čini da najveće šanse da se dogovore kao globalni ciljevi imaju:
– Zdravlje
– Obrazovanje
– Voda
– Hrana
– Siromaštvo.
Velike diskusije i usaglašavanja teku oko mogućih dogovora za ostale ciljeve, među kojima:
– Energija
– Zapošljavanje
– Urbani razvoj
– Globalna saradnja
– Okeani
– Šume
– Pomoć kod udesa I nepogoda
– Mir i bezbednost
– Biodiverzitet
– Klimatske promene.
Ima i ciljeva za koje se predlažu da budu “horizontalni”, kao na primer:
– Rodna ravnopravnost
– Upravljanje – institucionalni okviri (Governance)
Brojčane vrednosti – kvantitativno određenje za ciljeve se pokazuje kao težak process na globalnom nivou.
Za indikatore se u ovom trenutku čini da će dogovori ostati za kasnije, obzirom da mnoge države zastupaju stav da su značajan broj indikatora specifični za pojedinačne države i da ih je teško generalizovati do globalnog nivoa.
Ne-vladini učesnici u procesu su do sada, čini se, više diskutovali ciljeve međusobno, a mnogo manje sa predstavnicima državama. Očekuje se intenziviranje komunikacije vlade-nevladin sektor u 2014. godini.
U korpusu pitanja za koje se još nezna da li će se dogovoriti je i preporučeno institucionalizovanje Visokog komesara za buduće generacije ( High Commissioner for Future Generations ).
“May be we have different personal goals and interests – but, we have ONLY ONE EARTH”, Prof Andjelka Mihajlov , Environmental Ambassador for Sustainable Development, addressing SDGs process, 2013
Pročitajte Zakon o regulisanju i upotrebi voda koji je u Beogradu donet 1920.godine!!!!!!
U arhivi Ambasadora održivog razvoja i životne sredine pronašli smo Zakon o regulisanju i upotrebi voda iz 1920. godine , kojim je tada postojeći zakon iz 1905. godine usaglašen sa uredbom iz 1919. godine.
Interesantan je – pročitajte ga!!!!!! (AOR Arhiva – Zakon o regulisanju i upotrebi voda Beograd 1920 godine )
Podržana nominacija Prekograničnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav
Održan sastanak Medjunarodnog žirija za Plavu zastavu u 2013. godini
19. aprila 2013. godine u Kopenhagenu je održan sastanak Medjunarodnog žirija . Očekuje se zvanično saopštenje da li je plaža Savsko jezero na Adi Ciganliji – Beograd i u 2013. godini zadovoljila kriterijume medjunarodne eko-sertifikacije.
_____________________________________________________________________________________________________
Sastanak Nacionalnog zirija u okviru programa Plava zastava za Srbiju održan je u petak 8. februara 2013. godine sa pocetkom u 13 casova, u sali za konferencije u Turistickoj organizaciji Srbije (Čika Ljubina 8, I sprat).
Na sastanku su prezentovati ovogodisnja aplikacija plaze na Adi Ciganliji i analizirala se ispunjenost kriterijuma za nominaciju pomenute plaže u okviru međunarodnog programa Plava zastava, a zatim je usledilo i glasanje članova Nacionalnog zirija po ovom pitanju. Jednoglasno, Nacionalni žiri je odlučio da predloži Medjunarodnom žiriju, da plaža SAVSKO JEZERO na Adi Ciganliji i u 2013. godini dobije medjunarodnu eko-sertifikaciju Plava zastava.
Sastankom je predsedavala Nacionalni operater za Program Plava zastava u Srbiji Sandra Radunović.
Momenti sa sastanka se mogu pogledati u galeriji fotografija.
_______________________________________________________________________________________________________
Prijavljivanje plaža i marina za dobijanje medjunarodne eko-sertifikacije PLAVA ZASTAVA
Zaiteresovani treba da kontaktiraju Nacionalnog operatera za Srbiju fee.serbia@gmail.com.
U 2012. godini je jedino plaža Ada Ciganlija-Savsko jezero u Beogradu zaslužila ovu značajnu medjunarodnu sertifikaciju.
Još uvek nijedna marina u Srbiji nema ovu prestižnu medjunarodnu eko-sertifikaciju.
Plava zastava za plaže i marine je međunarodni ekološki program zaštite zivotne sredine mora, reka, jezera i priobalja, čiji je prvenstveni cilj održivo upravljanje vodama i obalnim pojasom. Do sada je u svetu ustanovljeno preko 3000 Plavih zastava, od toga preko 2500 na plažama i preko 600 u marinama. Plava zastava je priznanje koje se dodeljuje samo za jednu sezonu, te se zahtev svake godine mora dostaviti na propisani način ako se želi dobiti Plava zastava. Statistika ukazuje da se turisti danasnjice u značajnoj meri (oko 30%) opredeljuju za turističku destinaciju koja u blizini ima plažu sa oznakom „Plava zastava”, odnosno marinu sa oznakom „Plava zastava”. Intelektualni vlasnik Plave zastave i međunarodni rukovodilac ovog programa je “Fondacija za edukaciju u oblasti životne sredine” – Foundation for Environmental Education – FEE. U program je trenutno uključeno više od 30 evropskih, kao i značajan broj vanevropskih država kojima je turizam jedan od strateških ciljeva.
Učešće na UNEP sastancima u Najrobiju, februar 2013. godine
Predsednica organizacije učestvovala je, na poziv, na Forumu i sastanku “Mreže ministarki i liderki životne sredine” , koji je odžan 17. februara 2013. godine u sedištu UNEP-a u Najrobiju, Kenija. Prof dr Anđelka Mihajlov je predsedavala Panelom “Hemikalije i opasan otpad”, na kome se posebno istaklo učešće žena sa aspekta upotrebe proizvoda sa opasnim hemikalijama, kao i uticaj odredjenih hemikalija na zdravlje. Održan je i zajednički sastanak “Mreže ministarki i liderki životne sredine” sa “Mrežom liderki iz oblasti poljoprivrede” (19. februara, UNEP, Najrobi).
Predstavljajući organizaciju Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, koja je akreditovana organizacija u UNEP-u , A.Mihajlov je učestvovala i na sastanku Globalnog foruma glavnih grupa i zainteresovanih strana (Global Major Groups and Stakeholders Forum- GMGSF-14) , kao i na istorijkom sastanku UNEP Upravnog Saveta (the UNEP Governing Council- GC-27/GMEF), koji je ove godine bio Prvi univerzalni sastanak (16-22 februar, 2013, Najrobi, Kenija). Međunarodna saradnja se unapređuje učešćem na ovim sastancima.
Delegaciju Vlade Republike Srbije predvodio je Ambasador Srbije u Keniji gospodin Ivan Živković.
Delegati su usvojili 13 odluka, koje se odnose, izmedju ostalog na:
– Medjunarodnu naučno-stratešku Platformu o biodiverzitetu i ekosistemskim uslugama (IPBES);
– koordinaciju unutar UN sistema, uključujući i EMG;
– okeane;
– oblast održiva potrošnja i proizvodnja;
– zelena ekonomija u kontekstu održivog razvoja, održivi razvoj;
– ojačanja pravednosti, institucija i zakona;
– stanje životne sredine; i
– hemikalije i otpad (i).
Zaključci sa sastanaka se mogu pogledati na www.unep.org , a neki momenti sa učešća na sastancima u Galeriji slika.
Pre toga, organizacija je akreditovana i uzela je učešće na Rio+20 Konferenciji.
Sektorsko organizovanje civilnog društva: životna sredina i energetika
U okviru projekta “Podrška Sektoru za planiranje, programiranje, praćenje i izveštavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoći Kancelariji za Evropske integracije Vlade Srbije, za ostvarivanje partnerstva u cilju unapredjenja korišćenja međunarodne pomoći“u martu 2011. godine uspostavljen je mehanizam konsultacija sa organizacijama civilnog drustva kojim se omogućava njihovo učešće u programiranju i praćenju sredstava EU i druge razvojne medjunarodne pomoći.
CEKOR- Centar za ekologiju i održivi razvoj,
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine , i
Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA.
Vodeće SEKO organizacije su formiranjem mreže OCD oko SEKO- foruma NVO „Životna sredina i energetika“ zajednički rade na razvijanju mehanizma komunikacije, predlozima i komentarima vezanih za zvanične dokumente u procesu programiranja, identifikaciji prioritetnih programa/projekata, definisanju strateških osnova za definisanje prioritetnih projekata za međunarodnu pomoć. Krajnji cilj svih aktivnosti SEKO konzorcijuma je stvaranje preporuka u okviru mreže i uticanje nа zvаnične dokumente i prioritete u finаnsirаnju IPA i drugih rаzvojnih progrаmа kаko bi se sektoru životne sredine kаo trećem stubu održivog rаzvojа dаlа šаnsа zа potpuno integrisаnje sа ostаlim sektorimа i znаčаjаn imperаtiv.
Članice mreže
– Sektor za životnu sredinu i energetiku –
01. CEKOR – Centar za ekologiju i održivi razvoj, 02. Аmbasadori održivog razvoja i životne sredine – Environmental Ambassadors, 03. Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA, 04. Akademsko društvo za proučavanje i zaštitu prirode, Novi Sad, 05. Antimonomopol sada – Lustracija odmah, 06. Beogradska otvorena škola, 07. Beogradski ekološki centar, 08. Centar za pozitivne promene – C.P.P, 09. Centar za regionalna istraživanja, 10. Centar za unapređenje položaja „Novi Svet“, 11. Društvo “Pitke vode”, 12. Društvo mladih istraživača Bor, 13. Društvo za zaštitu životne sredine “Stara Planina”, Pirot, 14. Društvo za zaštitu životne sredine OKANJ-Elemir, 15. Eko centar, 16. Ekološki klub Grada, Sremska Mitrovica, 17. Ekološko udruženje „Avalon“, 18. EKO-PONT, 19. Evropski pokret u Srbiji, 20. Feher to – Društvo za negu tradicije i ekologije, 21. GM Optimist, 22. IPM Inter institucionalna profesionalna mreža u sektoru voda Srbije, 23. K1, 24. Klub ars nova, 25. Kruševački ekološki centar, 26. Lokalna agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA, 27. Mladi istraživači Srbije, 28. Nacionalni Klaster šumarstva, 29. Nepušački edukativni centar – RP, 30. NVO „Grupa za razvojne projekte“, 31. Prvo udruženje za ekologiju i zaštitu od dejstva vatre “EcoFire“, 32. Sanitarno ekološko društvo, 33. Udruženje DUBLJE D.D.R., 34. Udruženje gražana Ekobečej, 35. Udruženje „Škola za opstanak“, 36. Udruženje ekologa “EKOS“, 37. Udruženje građana “NIMBUS” Loznica, 38. Udruženje građana „Kormilo“ Zrenjanin, 39. Udruženje građana „Zeleni ključ“ – Niš, 40. Udruženje građana PLANT, 41. Udruženje građjana ”Odraz Vojvodine”, 42. Udruženje TERRA’S, 43. Udruženje zа očuvаnje i negovаnje vinčаnske kulture Neolit, 44. UNEKOOP, 45. Zaštitimo Zvezdarsku šumu, 46. Zelena mreža Vojvodine, 47. ZELENI EKO KRUG, 48. Evropska Vojvodina
___________________________________
30. januar 2014. – Sastanak predstavnika SEKO konzorcijuma, Kancelarije za evropske integracije i nadležnog ministarstva
Radionica za strateško planiranje daljeg rada SEKO mehanizma, decembar 2013. godine
___________________________________
Mišljenje i komentari na Nacrt dokumenta Country Strategy Paper (CSP) , Strategy Paper for the Republic of Serbia 2014-2020 – u svojstvu vodeće SEKO organizacije za sektor životna sredina i energetika, tim AOR je na bazi dokumenta koji je razvijen u okviru ENV.net projekta ( Serbia 2013 Progress Report and Strategy – Reading by ENV.net Serbia Team ), pripremio mišljenje, koje je dostavljeno na razmatranje u okviru daljeg procesa usvajanja.
Novembar 2013 – Učešće, ispunjavanjem upitnika prosleđenog preko SEKO mreže, na projektu Tekovine balkanskog civilnog društva – jačanje potencijala zagovaranja i praćenja i kapaciteta organizacija civilnog društva kog Građanske inicijative sprovode kao deo Balkanske mreže za razvoj civilnog društva (BCSDN). Projekat finansira Evropska unija a BCSDN ga sprovodi u partnerstvu sa Evropskim centrom za neprofitno pravo iz Mađarske i Evropskom mrežom nacionalnih asocijacija civilnog društva (ENNA) sa sedištem u Briselu.
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, formulisali su svoje mišljenje za dokument “Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć u periodu 2014- 2017, sa projekcijama do 2020” (NAD) EASD Opinion (May 2013)
___________________________________
Programska aktivnost: Čovek i biosfera, planine i ekosistemske usluge
U okviru Nacionalne komisije za UNESCO* (Ujedinjene nacije), formiran je Komitet za prirodne nauke, i u okviru njega Potkomitet za MAB (program: čovek i biosfera-UNESCO) i klimatske promene. Potkomitet je konsituisan pocetkom 2011. godine. Nacionalna komisija za UNESCO je izabrala Prof dr Andjelku Mihajlov (člana Nacionalne komisije za UNESCO) za predsednicu Potkomiteta.
Kontakt: mab.cc.unesco.serbia@gmail.com
Potkomitet za MAB i klimatske promene Nacionalne komisije za UNESCO čine (2011- ):
- Andjelka Mihajlov, clan Nacionalne komisije, predsednica Potkomiteta,
- Gordana Brun, clan Nacionalne komisije,
- Vladimir Stevanovic, SANU,
- Biljana Panjkovic, Pokrajinski Zavod za zastitu prirode,
- Aleksandra Doslic, Ministarstvo zivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja,
- Slavisa Popovic/ Dijana Cvoro, Ministarstvo zivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja – Agencija za zastitu zivotne sredine,
- Aleksandar Mijovic/Tijana Jevtovic, Zavod za zastitu prirode Srbije,
- Ljuba Josic, NP Fruska Gora,
- Nenad Radakovic, NP Djerdap,
- Nada Dragovic Sumarski fakultet/Ministarstvo nauke,
- Gordana Jancic, “Srbijasume”,
- Milica Petrovic / Sandra Radunovic, koordinatorke projekta UNESCO Ekoloski otisak /”Ambasadori održivog razvoja i životne sredine”,
- Aleksandar Peric, PKS,
- Predstavnik Centra za razvoj Golije ,
- Vranic, PP Golija,
- Dragan Roganovic, IDA, Kraljevo.
VESTI:
Septembar 2013: Podržana nominacija Prekograničnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav
April 2013: Sastanak Potkomiteta za MAB i klimatske promene Nacionalne komisije za UNESCO
Sastanka je održan 3. aprila 2013. godine, u prostorijama Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, u prisustvu 14 članova Potkomiteta. Dnevni red : 1. Informacija o sledećem sastanku UNESCO MAB, koji se održava u Parizu od 27-30.05. 2013. godine – 25. Zasedanje medjunarodnog koordinacionog saveta za program “Čovek I biosfera” , poziv za učešće u svojstvu posmatrača ; 2.Izveštaj o stanju dokumentacije za nominaciju prekogranicnog rezervata biosfere “Gornje Podunavlje”/ TBR MDD ; 3. Izveštaj o aktivnostima vezanim za otklanjanje uočenih nedostataka u vezi rezervata biosfere “Golija/Studenica” ; 4. Izveštaj o realizaciji projekta “Univerzitet u prirodi” Univerziteta u Beogradu, koji je Komisija / Potkomitet podrzala ; 5. Ostalo/Razno. Po razmatranim tačkama dnevnog reda su usvojeni stavovi.
Planirane aktivnosti u 2013. godini:
1. Razmatranje, po dostavljanju, nominacija za:
a) prekogranični rezervat biosfere MDD
b) rezervat biosfere Stara planina
2. Učešće delegiranog predstavnika na seminaru u Svedskoj koji se odnosi na upravljanje rezervatima biosfere
3. Razmatranje izvestaja nadleznih organa o sprovodjenju obaveza za rezervat bisfere Golija- Studenica (prema aktuelnim zahtevima UNESCO)
4. Rad na realizaciji zaključaka sa sednice Potkomiteta iz jula 2012. godine
5. Učešće na vaznim relevantnim medjunarodnim sastancima skupovima, u skladu sa mogucnostima
6. Dalji rad na koordinaciji komunikacije izmedju nadleznih institucija u zemlji
Aktivnosti Potkomiteta za MAB i klimatske promene u 2012. godini:
Broj sastanaka u 2012. godini : 2 (mart, juli) + stalna medjusobna komunikacija clenova elektronskim putem
Sastancima prosecno prisustvuje 10-15 clanova
Stalna podrska i prisustvo sastancima:
Jasna Zrnovic, generalni sekretar NK za UNESCO, MSP
Medjunarodne aktivnosti:
1. Na zahtev MAB-UNESCO, rad na dopuni Izvestaja o 10-godisnjem funkcionisanju rezervata biosfere “Golija- Studenica”, dostavljeno MAB UNESCO; operativno kontaktiranje sa Ambasadom za UNESCO u Parizu
2. Ucesce na sastancima Saveta TBR MDD (Transb. Biosphere Reserve Mura-Drava-Danube); podrska nominaciji za prekogranicni rezervat biosfere
3. Komunikacija sa timom projekta za nominaciju Stare planine za rezervat biosfere; podrska nominaciji
4. Ucesce clana potkomiteta na Svetskom kongresu o obrazovanju o odrzivom razvoju na visokoskolskim ustanovama, Rio de Zaneiro, juni 2012
5. Ucesce u izradi dokumenta o Zelenoj ekonomiji, kao osnovi za ucesce nase delegacije na Svetskoj konferenciji o odrzivom razvoju, Brazil, juni 2012 (videti dokument na:
Aktivnosti u zemlji:
Podrska nekolicini projekata za konkurisanje kod UNESCO-a u novom ciklusu; podrska “Univerzitetu u prirodi” , u osnivanju na Goliji, inicijativa Univerziteta u Beogradu ; podrska Eko-kampu na Goliji u okviru razvijenog kurikuluma (Ambasadori zivotne sredine)
Aktivnosti Potkomiteta za MAB i klimatske promene Nacionalne komisije za UNESCO u 2011. godini
| Broj sastanaka u 2011. godini | tri : juni. septemar, decembar (uspostavljena medjusobna informisanost elektronskim putem) |
| Napomena | Potkomitet je konstituisan 21. decembra 2010. godine |
| Clanovi: | 21 clan (sastancima prosecno prisustvuje 10-15 clanova) |
| Predsednica: | Andjelka Mihajlov |
| Stalna podrska i prisustvo sastancima: | Jasna Zrnovic, generalni sekretar NK za UNESCOTrivo Indjic, predsednik NK za UNESCO |
| Medjunarodne aktivnosti: | 1. ucesce na Konferenciji posvecenoj 40-godisnji MAB UNESCO programa, I 23. sastanku medjunarodnog koordinacionog komiteta za MAB program, od 26. do 30. juna u Drezdenu, Nemacka (ucesce finansijski podrzano od Ministarstva zivotne sredine I prostornog planiranja)2. Izvestaj o 10godisnjim aktivnostima u rezervatu biosfere Golija-Studenica (2001-2011), predato MAB UNESCO, predato 30. Septembra 2011.3. Ucesce na prvom sastanku Saveta TBR MDD (Transb. Biosphere Reserve Mura-Drava-Danube) koji je odrľan u 28.10. 2011. u Budimpesti (ucesce finansijski podrzano od Pokrajinskog Zavoda za zastitu prirode) |
| Aktivnosti u zemlji: | 1. Prisustvo I prezentacija rada na Regionalnoj konferenciji “Zivotna sredina ka Evropi – EnE11”, 7. i 8. juni 2011. u Beogradu2.Obelezavanje 10 godina rezervata biosfere Golija – Studenica (u okviru projekta “Ekoloski otisak”)3. Participativno razmatranje I usvajanje Izvestaja o rezervatu biosfera Golija-Studenica,pripremljenom na propisanom formularu UNESCO , izvestioci : predstavnici nadleznih organa Ministarstva zivotne sredine, rudarstva I prostornog planiranja I Zavoda za zastitu prirodePredlog dopisa Ministarstvu povodom obracanja udruzenja “Centra za razvoj Golija” , a radi pripreme realne/ dokumentovane informacije |
| Neki od zakljucaka I podrski (koje potvrdjuje decembra 2011. godine gacionalna komisija) | Prihvatanje izvestaja projekta “ekoloski otisak” (realizator organizacija “Ambasadori zivotne sredine”), podrska za nastavak I akreditaciju |
| Neke od aktivnosti koje se sagledavaju u 2012. Godini | Nastavak aktivnosti (Golija- studenica; priprema dokumentacije za prekogranicni rezervat biosfere)Rio + 20 , Ostale Aktivnosti |
___
Sastanak Potkomiteta za MAB i klimatske promene Nacionalne komisije za UNESCO, 8. septembra 2011. godine u prostorijama Ministarstva spoljnih poslova, Beograd
Na sednici je, izmedju ostalog, razmatrano: 1. Uloga i mandat Komisije za UNESCO i Potkomiteta za MAB i klimatske promene Nacionalne komisije za UNESCO, 2. Izvestaj o aktivnostima Potkomiteta izmedju dve sednice (ucesce na Konferenciji posvecenoj 40-godisnji MAB UNESCO programa, i – 23. sastanku medjunarodnog koordinacionog komiteta za MAB program, od 26. do 30. juna u Drezdenu, Nemacka; kontakt sa UNESCOsekretarijatom MABa, obelezavanje 10 godina jedinog rezervata biosfere u Srbiji), 3. Participativno razmatranje i usvajanje Izvestaja o rezervatu biosfera Golija-Studenica, pripremljenom na propisanom formularuUNESCO , 4. Izvestaj o realizaciji UNESCO Projekta “Ekoloski otisak”, 5. Misljenje Nacionalnoj komisiji o zahtevima za patronazu iz okvira rada potkomiteta.
Ucesce na 23. sastanku medjunarodnog koordinacionog komiteta za MAB program, Drezden, 26-30 juni 2011.
Predsednica potkomiteta za MAB i klimatske promene, ucestvovala je u Drezdenu na Konferenciji posvecenoj 40-godisnji MAB UNESCO programa, i – 23. sastanku medjunarodnog koordinacionog komiteta za MAB program. Ucesce je pripremljeno zajedno sa Ministarstvom zivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Prof Andjelka Mihajlov je aktivno ucestvovala u finalizovanju teksta Drezdenske deklaracije. Ponovo je uspostavljen kontakt sa UNESCOsekretarijatom MABa.
________________________________________________________________________________
* Nacionalna komisija za saradnju sa UNESCO
http://www.unesco.org/ncp/index.php?lc=E&rid=208&module=national_commissions
| Opste informacije | |
| Naziv na engleskom jeziku | Commission of the Republic of Serbia for UNESCO |
| Naziv na francuskom jeziku | Commission de la République de Serbie pour l’UNESCO |
| Adresa | Ministarstvo spoljnih poslova Kneza Milosa 24-26 11 000 Beograd Republika Srbia |
| Telefon | (+ 381.11) 306 83 06; (+ 381.11) 322 04 66 (Pt) |
| Faks | (+ 381.11) 361 80 30; |
| jasna.zrnovic@mfa.rs (SG); mirjana.vergas@mfa.rs;nada.dragic@mfa.rs; tindjic@predsednik.rs (Pt) | |
| Kancelarija | |
| Predsednik | Dr. Trivo Indjic |
| Generalni sekretar – opunomoceni ministar | Jasna Zrnovic |
| Savetnik | Nada Dragic |
| Sastav Komisije | Clanovi:
Prof dr Radivoje Mitrovic Vesna Fila Radoslav Zelenovic Borivoje Dimitrijevic Prof dr Andjelka Mihajlov mr Gordana Brun Prof dr Ratko Kadovic Prof dr Snezana Pajovic Dr Branka Vasiljevic, naucni savetnik Natasa Radovic Vladimir Stankovic Prof dr Gordana Zindovic Vukadinovic Prof dr Miso Kulic Vera Pavlovic Loncarski dr Predrag J.Markovic, naucni savetnik akademik Nikola Tasic Prof dr Jasna Janicijevic Prof dr Radovan Bigovic Jovan Cirilov Isidora Zebeljan dr Jovan Despotovic Prof dr Dragan Milovanovic Prof dr Vladimir Kostic Zaklina Nikolic Kusic Prof dr Srbobran Brankovic
Generalni sekretar: Jasna Zrnovic, Ministarstvo spoljnih poslova |
Programske inicijative
Programska inicijativa: merenja sopstvenog učinka organizacije po pitanju životne sredine ( troškovi za papir i kancelarijski materijal, baterije, tonere, sredstva za čišćenje i dr. ).
_____________________________
Programska inicijativa: hemikalije, opasne supstance, potrošnja i uticaj na zdravlje – AOR, kao organizacija SAICM fokalna tačka, započela je u 2013. godini istraživanje koliko ova tematika interesuje donatore, odnosno organizacije civilnog društva.
AOR učestvije na 6. UN regionalnom sastanku o hemikalijama SAICM, Poljska, februar 2018
Bezbedno upravljanje hemikalijama
Toksični pesticid globalno zabranjen posle (ne)očekivanog glasanja na UN sastanku o hemikalijama
Zajedničkim radom obezbeđujemo bezbedno upravljanje POPs hemikalijama
NIP za sprovođenje Stokholmske konvencije o dgotrajnim organskim zagađujućim supstancama: učešće
5. regionalni sastanak o strateškom upravljanju hemikalijama
______________________________________________________________________________________
Programska inicijativa: Učešće žena – AOR je organizacija u čijem vodjenju su žene u značajnoj većini. AOR, kao organizacija čija je predsednica član UN Mreže ministarki i liderki životne sredine, započela je u 2013. godini pilot praćenje učešća žena u svojim projektima i aktivnostima.
______________________________________________________________________________________
Programske inicijative su posebno usmerene na multisektorsku i intersektorsku saradnju za ostvarivanje ciljeva:
- organizovanje i sprovođenje eko-sertifikacije u saradnji sa nadležnim državnim organima za izdavanje odgovarajućih uverenja u oblasti procena ispunjenosti medjunarodnih standarda i programa u vezi sa zivotnom sredinom i odrzivim razvojem;
- dodelu odgovarajućih nagrada i priznanja za uspešna dostignuća u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine;
- podsticanje i pomaganje onih aktivnosti i inicijativa koje su usmerene na očuvanje zivotne sredine i uređenje prostora, uštedu i racionalizaciju potrošnje svih vrsta energije, ekosistemske usluge i ukljucivanje zastite zivotne sredine u ostale sektorske politike;
- afirmacija i zaštita temeljnih vrednosti, interesa i položaja odrzivog razvoja i zivotne sredine u društvu, kroz promociju humanih, stručnih, naučnih i umetničkih aspekata zastite zivotne sredine u svim oblastima struke
Aktivnosti za uključenje u FP7 projekte Evropske unije, razvoj programa “Univerzitet u prirodi” Univerziteta u Beogradu, kao i postavljanje medjunarodne eko-sertifikacije hotela i turističkih objekata “Zeleni ključ”, u 2012. i 2013. godini predstavljaju programske inicijative.
Mladi EkoReporteri
Obaveštenje o programu.
U školskoj 2019/20 godini takmičenje Mladi EkoReporteri nije više aktivno u Srbiji …..
(možda privremeno)
____________________________________________________________________________
Mladi reporteri za životnu sredinu (Mladi EkoReporteri) u Srbiji.
Organizacija Ambasadori održivog razvoja i životne sredine ima ulogu Nacionalnog operatera za Srbiju i jedina je ovlašćena organizacija iz naše zemlje za sprovođenje programa “Fondacije za edukaciju u oblasti životne sredine” – Foundation for Environmental Education – FEE u Srbiji. AOR je izglasana u članstvo najvišeg ranga u FEE na zasedanju Generalne skupštine FEE juna 2014. godine. FEE je intelenktualni vlasnik sledećih programa: Plava zastava, Eko-škole, Zeleni ključ, Mladi reporteri životne sredine, Učimo o šumama.
Cilj Mladih EkoReportera je da se omladina uključi u rešavanje problema i pitanja životne sredine.
Mladi EkoReporteri:
– istražuju lokalni problem / pitanje životne sredine, predlažu moguća rešenja lokalnog problema / pitanja životne sredine, i
– izveštavaju lokalnu javnost o lokalnom pitanju životne sredine i njegovim mogućim rešenjima putem novinarske produkcije (članka, fotografije, video rada).
U Srbiji sprovođenje FEE programa podržavaju Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo energetike, razvoja i životne sredine, Ministarstvo ekonomije i finansija, Centar za promociju nauke, između ostalih. Program Mladi Eko-reporteri podržan je i od Turističke organizacije Srbije,. Dinamika sprovođenja zavisiće i od društveno i ekološki odgovornih organizacija koje podrže program. U drugim zemljama, društveno odgovorne kompanije su prepoznale svoj interes i značajno i kontinualno podržavaju program.
U 2017. imamo detaljnije uputstvo. Pogledati i pratiti sajt http://feeserbia.com/programi/mladi-eko-reporteri/
U 2016. godini INOVIRANO JE UPUTSTVO ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA, i pripremljen PRIRUČNIK za sprovođenje programa.
U 2013. godini se pripremaju uslovi za sprovođenje programa. Pogledajte UPUTSTVO ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA ( Млади ЕкоРепортери ).
______________________________
Svečana dodela diploma i nagrada pobednicima nacionalnog takmičenja za Mlade eko-reportere
Šangaj, april 2019: Sastanak koordinatora programa Mladi Eko-reporteri iz celog sveta
MART 2019: Pobednici nacionalnog takmičenja Mladi EkoReporteri
oktobar 2018: Konkurs za Mlade Eko-reportere: rok je 1.februar 2019.; tema; energetska efikasnost
“Earth prize 2018” priznanje za program Mladi Eko-reporteri
juni 2018: Eko-heroji , izložba
maj 2018. Pridružite nam se 5. juna na konferenciji “Životna sredina ka Evropi”- pogledajte Agendu
april 2018: Pobednici nacionalnog takmičenja Mladih Eko-reportera 2018. su iz Vranja, Blaca i Paraćina
mart 2018: Podsetnik: uskoro se završava ovogodišnji konkurs za Mlade Eko-reportere , YRE 2018 NOM u Sloveniji , UNESCO i FEE Forum za mlade Eko-reportere u Lisabonu
februar 2018. – Edukativne i praktične aktivnosti u energetskoj efikasnosti ; Naša mlada eko-reporterka u Lisabonu
januar 2018 – Poziv za takmičenje u 2018. godini: postani (i ostani) Mladi eko-reporter!
januar 2018.-Novi koordinator u Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine
maj 2017- Izabrani su najbolji eko-reporteri u 2017. godini!
mart 2017: Konkurs za eko-reportere je otvoren do 10. aprila!
februar 2017: Učestvovali smo na sastanku nacionalnih operatera međunarodnog programa Mladi Eko-reporteri u Gimaraišu
januar 2017: Održana sednica Nacionalnog saveta za programe obrazovanja u oblasti životne sredine
januar 2017 – Mladi Eko-reporteri – trening u Geodetskoj tehničkoj školi
januar 2017 – Otvoren je konkurs za eko-reportere za 2017. godinu!
Mladi Eko-reporteri (YRE) – KATEGORIJA MEĐUNARODNE SARADNJE
septembar 2016 –Obrazovanje za održivost: Eko-škole i mladi eko-reporteri
OBRAZOVANJE ZA ODRŽIVOST: EKO-ŠKOLE I MLADI EKO-REPORTERI 19. septembar 2016. 14:00h EU info centar
juni 2016 – Međunarodni žiri je proglasio pobednike ; PROGLAŠENI NAJBOLJI MLADI EKOREPORTERI ZA 2016. GODINU ; Rezultati projekta VIP Ekomotivacija
maj 2016. – Pobednički radovi 2016. godine
mart 2016. – Učestvovali smo na sastanku nacionalnih operatera međunarodnog programa Mladi Eko-reporteri u Glazgovu
Otvoren je konkurs za prijavu radova u 2016. godini!
juni 2015. – izložba nagrađenih radova u Gornjem Milanovcu
maj 2015. – Izabrani pobednici nacionalnog takmičenja Mladi Eko-reporteri 2015. godine – čestitamo svim učesnicima! ; European Year for Development
april 2015. – Ove godine nagrađujemo Mlade EkoReportere
mart 2015. – Pridruzite nam se 22.marta na obelezavanju medjunarodnog dana voda ; Predstavljanje međunarodnog programa Eko-škole na Novosadskom proleću, školama koje su uključene u projekat „Za čistije i zelenije škole Vojvodine“, mart 2015. godine
2015: Sastanak nacionalnih koordinatora međunarodnog programa Mladi Eko-reporteri 2015. godine u Bukureštu
Septembar 2014. – Sastanak Nacionalnog saveta za programe ekološke edukacije
Otvoren je konkurs za prijavu radova u 2015. godini
Otvoren je konkurs za prijavu radova u 2014. godini
Sastanak Nacionalnog saveta za FEE programe u Srbiji, 6. septembar 2013. godine
Poziv društveno odgovornim kompanijama da podrže program
25. novembar 2013. – Uspostavljanje partnerske saradnje sa Udruženjem novinara Srbije
Učešće na seminaru “Zeleni dobrovoljni mehanizmi – EMAS I EKO OZNAKE”
Predstavnik “Ambasadora odrzivog razvoja i zivotne sredine” ucestvovao je na TAIEX seminaru “Zeleni dobrovoljni mehanizmi – EMAS I EKO OZNAKE”, koji je odrzan 29-30 maja 2012. godine u prostorijama Privredne komore Srbije u Beogradu. Seminar je organizovala Evropska komisija i Privredna komora Srbije.
Tema seminara su zeleni dobrovoljni mehanizmi , EMAS (I, II, III), EU i nacionalne eko oznake, zelene javne nabavke, ekodizajn proizvoda, ISO 14001 I drugi standardi, zivotni cikljus proizvoda.