Pretraga

“Dati mladima prostora da na svoj način pokažu kakvu životnu sredinu žele u svojoj budućnosti”

Sastanak nacionalnih operatera međunarodnog programa Eko-škole u Holandiji, Reeuwijk, Landal Green Parks, 11-15.11.2019.

 

Da li slučajno, ili sa namerom, 25 godina programa Eko-škole 2019. godine obeleženo je u Holandiji, gde je oržan prvi sastanak Nacionalnih operatera programa Eko-škole, pre 25 godina! Za četvrt veka crno-bele fotografije dobile su boju, još je kopna oteto od mora, selice su bar 50 puta za to vreme odlazile i vraćale se…program Eko-škole se uvećao, umnogostručio, prešao milion uključenih učenika, prešao milion uključenih nastavnika, prešao desetine hiljada uključenih obrazovno vaspitnih ustanova… Koncept isti, sedam ekoškolskih koraka, suština ista, briga o životnoj sredini i resursima, očuvanje prirodnih vrednosti, saradnja sa lokalnom zajednicom, učenici i studenti glavna pokretačka snaga procesa!

Baš to je više puta bila poruka skupa kome je prisustvovalo rekordnih 96 učesnika iz celog sveta, preko 60 zemalja, kultura, navika, delovanja, isti cilj: naučiti mlade kako da prepoznaju probleme i pomoći im da nauče i shvate kako će kada odrastu da pronađu rešenja za ublažavanje posledica industrijskog napretka! Čini se da je smena generacija i u FEE donela neke nove pravce kretanja, razmišljanja, delovanja.

Eko-škole Srbije u toj smeni generacija, nastupima i aktivizmu predstavljaju vodeću snagu, jer to što naše Eko-škole umeju, znaju, rade i ostvaruju u Srbiji, meri se i čak prevazilazi neke mnogo razvijenije zemlje – Nemačke, Francuske, Norveške…Zato što su naše Eko-škole pune ideja i snage da iznesu promene i da se uhvate u koštac sa cirkularnom ekologijom, citizen science, Ciljevima održivog razvoja, bez obzira na kakve suštinske probleme nailaze. I kao što je kolegama iz afričkih zemalja prioritet Africa-to-Africa, gde nema otvorenih pozicija za uključivanje Evrope, Azije, Amerike, tako bi trebalo i mi da se više pouzdamo u svoje sposobnosti i vrednosti, koje nam još uvek mogu pomoći da prevaziđemo trenutna spoticanja.

Poruke Nacionalne koordinatorke Programa Eko-škole i predsednice AOR Aleksandre Mladenović

Usvojen je Program promocije nauke

6. aprila 2017. Vlada Republike Srbije je usvojila Program promocije nauke.

Promocija nauke je širenje naučne kulture i naučne pismenosti, kao i ukazivanje na različite vrednosti nauke povezivanjem istraživača sa drugim akterima. Popularizacija nauke je uži pojam od promocije nauke, predstavlja interpretaciju naučnih rezultata i metoda kroz niz različitih formata (tekstovi, predavanja, festivali nauke…) kojima se naučna dostignuća i saznanja afirmišu i predstavljaju najširoj populaciji. Dobra promocija nauke treba da dovede do popularizacije nauke.

Naučnoistraživačka delatnost je sistematski stvaralački rad koji se preduzima radi otkrivanja novih znanja, s ciljem podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva i korišćenja tih znanja u svim oblastima društvenog razvoja.

Program promocije nauke (videti tekst dole) se odnosi na period od 2017. do kraja 2019. godine, a u pripremi je učestvovao niz eksperata iz različitih oblasti od predstavnika naučne zajednice, preko organizacija civilnog društva i drugih aktera zainteresovanih za promociju nauke.

Prema Programu, organizacije civilnog društva (Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, nevladine organizacije, društveni pokreti, humanitarne organizacije, različita udruženja) predstavljaju aktere promocije.

Strukovno udruženje AMBASADORI ODRŽIVOG RAZVOJA I ŽIVOTNE SREDINE je organizacija osnovana radi delovanja u opštem interesu unapređenja, popularizacije i promocije naučnoistraživačkog rada ( Statut )

_________________

1. UVOD

Program promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća je dokument koji se odnosi na period od 2017. do kraja 2019. godine i oslanja se na strateške ciljeve Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine ― Istraživanje za inovacije[1], kao i strateško opredeljenje države da uspostavi sistem koji podržava izvrsnost u nauci, relevantnost za društveni i ekonomski razvoj, konkurentnost privrede i razvoj društva u celini.

Centar za promociju nauke će se koncentrisati na napore povezivanja civilnog društva, naučne zajednice, privrednih subjekata i javne uprave u cilju boljeg razumevanja uloge nauke u društvu[2].

U društvu zasnovanom na znanju građani moraju da budu u prilici da naprave izbore na osnovu pouzdanih i relevantnih informacija koje treba da im ponudi odgovorna nauka[3]. Cilj promocije nauke je da ponudi odgovore na pitanje kako nauka može da pomogne građanima, ali i da obezbedi sve uslove da deca, učenici i odrasli budu osposobljeni da efikasno i kritički koriste naučna i tehnološka znanja[4].

Naučni način razmišljanja i istraživački duh u savremenom društvu postaju najvažniji alat za samostalno učenje, kao i preduslov za donošenje racionalnih, metodološki opravdanih i na podacima zasnovanih odluka u životu i zajednici.

Centar za promociju nauke, kroz sopstvene aktivnosti, kao i kroz raspisivanje javnog poziva za finansiranje aktivnosti naučnih, naučno-stručnih društava, udruženja i drugih organizacija koje su u funkciji unapređenja naučnoistraživačkog rada, promocije i popularizacije nauke i tehnike, omogućava da rezultati naučnog istraživanja, naučna metodologija i naučna kultura dopru do građana svih uzrasta čime ostvaruje svoju zakonom propisanu misiju.

—————————–

  • [1]  Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2016–2020
  • [2] Predlog pregovaračke pozicije RS za Međuvladinu konferenciju o pristupanju RS EU za poglavlje 25 – nauka i istraživanje
  • [3]  Science and Society Action Plan, European Commission, 2002
  • [4] ZOSOV („Sl. glasnik RS“ br.72/09, 52/11, 55/13, 35/15 ― autentično tumačenje, 68/2015 i 62/16)

 

2. ZAKONODAVNI I STRATEŠKI OKVIR

Zakonski dokument na kom se zasniva Program promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća (dalje: Predlog programa promocije nauke) je Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti (dalje: Zakon o NiD)[1], koji je članom 27b propisao da Centar za promociju nauke priprema predlog programa promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća koji donosi Vlada Republike Srbije, na predlog Upravnog odbora Centra. Centar za promociju nauke osnovan je 2010. godine radi promocije i popularizacije nauke i tehnike, odnosno naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća u zemlji i svetu.

Osnovni strateški dokument je Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za periodi od 2016. do 2020. godine ― Istraživanje za inovacije (dalje: Strategija naučnog i tehnološkog razvoja). Radi postizanja utvrđene vizije i misije Strategijom se određuje šest posebnih ciljeva, a to su:

  1. Podsticanje izvrsnosti i relevantnosti naučnih istraživanja u Republici Srbiji;
  2. Jačanje povezanosti nauke, privrede i društva radi podsticanja inovacija;
  3. Uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja naukom i inovacijama u Republici Srbiji;
  4. Osiguranje izvrsnosti i dostupnosti ljudskih resursa za nauku i privredu i društvene delatnosti;
  5. Unapređenje međunarodne saradnje u domenu nauke i inovacija;
  6. Povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj putem javnog finansiranja i podsticanja ulaganja poslovnog sektora u istraživanje i razvoj.

Jedna od mera kojom se doprinosi ostvarivanju prvog cilja je i promovisanje nauke i inovacija zasnovanih na rezultatima istraživanja.

Strateški okvir promovisanja nauke i inovacija je razvoj kulture dijaloga između nauke, tehnologije i društva, to jest bolje komunikacije istraživačkog sektora sa privredom i drugim resorima, kao i civilnim sektorom i društvom u celini.

Centar za promociju nauke, naučnoistraživačka zajednica, zainteresovana privredna društva i nevladine organizacije sprovodiće kampanje i akcije u kojima se promoviše razvoj inovativnog društva znanja.

Uspostavljanje regionalnih centara za promociju nauke i interaktivnog naučnog centra u Beogradu, kao mesta susreta građana sa naukom i tehnologijom, naučnih institucija sa privredom i, posebno, talentovanih učenika i studenata sa inovativnim i novim pristupima učenju i ovladavanju naučnom metodologijom jedan je od zadataka postavljenih Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja.

Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za poglavlje 25 ― Nauka i istraživanje, koji je donela Vlada na sednici održanoj dana 29.9.2016. godine u delu Nauka u društvu ukazuje na to da je Republika Srbija prepoznala potrebu za osnivanjem posebne institucije koja je zadužena za odnos između nauke i društva, i to je Centar za promociju nauke.

—————————–

  • [1] „Sl. glasnik RS“ br. 110/05, 50/06-ispr, 18/10, 112/15

 

3. PREGLED STANJA

Opšta analiza stanja u nauci, tehnološkom razvoju i inovacionoj delatnosti u Republici Srbiji, kao i analiza primene Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine i njenih ostvarenih ciljeva i rezultata pokazuje da Republika Srbija ima naučni i istraživački potencijal i da su, u uslovima ekonomske recesije i nedovoljnih materijalno-finansijskih sredstava, u mnogim oblastima ostvareni značajni rezultati, pre svega, u izvrsnosti naučnih istraživanja i broju objavljenih naučnih radova u međunarodnim časopisima, učešću u međunarodnim istraživačkim projektima i osnivanju novih privrednih subjekata koji svoju delatnost zasnivaju na razvoju i korišćenju savremenih tehnoloških dostignuća. Naučnici u Srbiji već daju natprosečan doprinos svetskoj nauci. Uticaj na društvo, međutim, nije tako veliki. Inovacije koje menjaju naš život u svim aspektima, od jednostavnih proizvoda do društvenih inovacija, radije uvozimo, nego što prepoznajemo učinak naše naučne zajednice[1]. Zbog toga pred naukom u Srbiji kao najveći izazov stoji podsticanje inovacija zasnovanih na istraživanju.

Društvena odgovornost naučnoistraživačke zajednice se često pominje kao treća, nedovoljno razvijena misija univerziteta koji su prepoznati kao pokretač društvenog razvoja. Nedostatak intenzivne i kvalitetne komunikacije univerziteta, na kojima radi dve trećine istraživača u Srbiji, sa privredom i civilnim sektorom čini da ugled naše nauke i poverenje u „našu pamet“ nije na zavidnom nivou i da se oslonac za privredni razvoj najpre traži u uvoznim organizacionim i tehničkim rešenjima. Važan zadatak promocije nauke u Srbiji jeste da znatno popravi sliku nauke u srpskoj javnosti. Izvrsnost i uvažavanje unutar zatvorene akademske zajednice jesu neophodni, ali sigurno ne i dovoljni. Drugim rečima, sada je neophodno da jasno pokažemo zašto je nauka važna, ne samo za naučnike već i za one koji se naukom ne bave.

U nedostatku dobre komunikacije naučne zajednice sa građanima, medijski prostor postaje zasićen prilozima u kojima naučna dostignuća nisu korektno predstavljena ili se čak pseudonaučna praksa predstavlja kao društveno prihvatljiva alternativa nauci. Građani koji kroz svoje obrazovanje nisu dostigli odgovarajući nivo naučne pismenosti i kritičkog mišljenja nemaju izgrađene kriterijume po kojima bi razlikovali nauku od pseudonauke. Zbog toga je zadatak promocije nauke da te kriterijume približi kako građanima tako i drugim akterima od interesa za promociju nauke. Koliko su pseudonaučna tumačenja postala veliki društveni problem, postalo je jasno kada se 2015. godine pojavila građanska inicijativa za izmenu zakona kojim je predviđena obavezna vakcinacija tvrdeći da je vakcinacija opasna i da se tom obavezom ugrožavaju ljudska prava. Uloga medija u argumentovanoj borbi protiv pseudonauke zbog toga postaje veća nego što je dosad bila.

Na planu međunarodne saradnje Srbija je u protekle tri godine napravila značajne pomake. Nakon potpisivanja sporazuma o punopravnom učešću u programu Horizont 2020 i donošenja Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Horizont 2020 – Okvirnom programu za istraživanje i inovacije (2014-2020) („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 9/2014) u julu 2014. godine, naučnici iz Srbije su prvi put dobili i prestižne grantove ERC i Teaming. Uspeh naših naučnika u programu Horizont 2020 je iznad očekivanja. Posebno ohrabruje uspešno učešće naših inovativnih malih i srednjih preduzeća u ovom programu Evropske unije. Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja RS predviđeno je formiranje posebnog tela za podršku učesnicima u programu Horizont 2020. U prelaznom periodu, dok se to telo ne konstituiše, uloga Centra za promociju nauke je da posebnim aktivnostima, kao što su info-dani ili radionice, pomogne uključivanju naših naučnoistraživačkih organizacija, privrednih društava i organizacija civilnog društva u ovaj evropski program sa najvećim fondom u istoriji nauke.

Kada je u pitanju naučno obrazovanje, posebno značajnih pomaka u ranijim godinama nije bilo. Nastavni planovi i programi u osnovnim i srednjim školama su praktično nepromenjeni u odnosu na prethodnu deceniju. Republika Srbija učestvuje u međunarodnim studijama učeničkih postignuća PISA i TIMSS, koje matematičku i naučnu pismenost imaju kao komponente testa. Rezultati iz prethodnih godina ukazuju na to da učenici mlađih razreda u domenu prirodnih nauka ostvaruju bolje rezultate u odnosu na međunarodni prosek nego učenici starijih razreda. U studiji TIMSS 2011 za učenike četvrtog razreda Srbija je ostvarila skor 516, što je iznad međunarodnog proseka (500). U istoj studiji za učenike osmog razreda iz 2007. godine, postignuća naših učenika iz biologije, geo-nauka, fizike i hemije bila su ispod međunarodnog proseka. Jedan od razloga zbog kog postignuća naših učenika u domenu nauke opadaju sa godinama je verovatno i to što se nauka razdvaja po predmetima čiji programi nisu dobro korelirani i što se učenici starijih razreda više ne bave celinom nauke u okviru svojih redovnih školskih aktivnosti. Ova ograničenja formalnog obrazovanja nestaju kada se o nauci govori u okvirima vanškolskih aktivnosti kakve realizuje Centar za promociju nauke, festivali nauke, naučni kampovi itd. Zbog toga je uloga neformalnog i inoformalnog obrazovanja u Srbiji posebno važna.

U toku 2016. godine Centar je naročito stavio akcenat na sledeće strateške ciljeve: širenje kulture nauke, jačanje uloge nauke u društvu, studijski program naučne komunikacije, regionalizacija promocije nauke, aktivna borba protiv primera loše nauke, promocija doktorskih studija, promocija istraživačkog rada.

Kroz javni poziv aktivno se radilo na podizanju nivoa naučne pismenosti i naučnog obrazovanja sprovodeći postupak decentralizacije promocije i popularizacije nauke na teritoriji Republike Srbije, podršci raznovrsnim i inovativnim projektnim pristupima iz oblasti promocije i popularizacije nauke, a koji pokrivaju interesovanje i potrebe opšte populacije, kao i podršci inovativnim i visokouticajnim projektima koji imaju veliki obuhvat u cilju razvoja i poboljšanja kvaliteta projekata iz oblasti promocije nauke od globalnog značaja.

—————————–

  • [1] Predgovor Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2016–2020.

 

4. DEFINICIJE KLJUČNIH POJMOVA

Prepoznajemo ovaj dokument kao priliku za jasnije definisanje i raščlanjivanje termina koji su često u upotrebi u oblasti promocije nauke, jer su uobičajne diskusije i neslaganja oko toga šta ovi termini obuhvataju.

Naučna kultura

Naučnu kulturu čine sistem vrednosti, tradicija, znanja i načini delovanja koje neguju pojedinci u zajednici, a koji počivaju na razvoju nauke, idejama i saznanjima do kojih je čovek došao istraživanjem prirode. Predstavlja segment opšte kulture baziran na vrednostima moderne nauke kao što su objektivnost, inovativnost i otvorenost.

Naučna pismenost

Naučna pismenost podrazumeva posedovanje naučnih znanja i njihovu primenu prilikom prepoznavanja naučnih problema, sticanja novih znanja, naučnog objašnjavanja pojava i izvođenja na činjenicama zasnovanih zaključaka o naučno relevantnim pitanjima; razumevanje prirode nauke kao oblika ljudskog saznanja i delatnosti; svest o tome kako nauka i tehnologija oblikuju i utiču na život u savremenom tehnološkom društvu; spremnost za angažovanje i davanje ličnog doprinosa u rešavanju naučnih pitanja, izgrađivanje ličnog stava[1].

Istraživač

Osoba koja radi na naučnoistraživačkim i razvojnim poslovima i koja je izabrana u zvanje istraživača mora da kao najmanji uslov poseduje visoku stručnu spremu[2].

Naučnoistraživačka delatnost

Sistematski stvaralački rad koji se preduzima radi otkrivanja novih znanja, s ciljem podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva i korišćenja tih znanja u svim oblastima društvenog razvoja[3].

Inovacija

Inovacija je primena novog ili značajno unapređenog proizvoda ili procesa, novog marketinškog metoda ili organizacionog metoda u poslovanju, organizaciji rada ili odnosima sa okruženjem[4].

Inovaciona delatnost

Aktivnosti koje se preduzimaju radi stvaranja novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga ili značajne izmene postojećih, a u skladu sa potrebama tržišta[5].

Promocija nauke

Širenje naučne kulture i naučne pismenosti. Ukazivanje na različite vrednosti nauke povezivanjem istraživača sa drugim akterima.

Popularizacija nauke

Uži pojam od promocije nauke, predstavlja interpretaciju naučnih rezultata i metoda kroz niz različitih formata (tekstovi, predavanja, festivali nauke…) kojima se naučna dostignuća i saznanja afirmišu i predstavljaju najširoj populaciji. Dobra promocija nauke treba da dovede do popularizacije nauke.

Pseudonauka

Sistem tvrđenja, pretpostavki i metoda čiji zagovornici pokušavaju da stvore utisak da je reč o naučnom saznanju dok im s druge strane nedostaje utemeljenje u naučnom metodu.

Naučna komunikacija

Podrazumeva jačanje opšteg razumevanja nauke, naučne kulture i naučne pismenosti kao neizostavnog dela svakodnevnog života. Ova komunikacija obuhvata međusobnu razmenu informacija između naučne zajednice, medija, građana, privrede i donosilaca odluka.

Naučni komunikator

Osoba koja se specijalizovala za naučnu komunikaciju i koja nije nužno istraživač.

Naučno novinarstvo

Medijska delatnost koju obavljaju specijalizovani novinari, a koja obuhvata izveštavanje, analizu i tumačenje istraživačkih rezultata, naučnih događaja i ideja za široku javnost. Vrsta naučne komunikacije.

Naučni novinar

Novinar koji izveštava u javnosti na osnovu rezultata, znanja i ideja iz nauke.

Centri promocije nauke (eng. science centers, discovery centers)

Ustanove koje šire naučnu kulturu kroz interaktivne postavke, radionice, tribine i druge oblike naučne komunikacije koji neposredno uključuju posetioce ohrabrujući ih da istražuju i sami dolaze do zaključaka.

Regionalni centri za promociju nauke (naučni klubovi)

Prostor u kome građani zainteresovani za nauku i tehnologiju imaju priliku da se upoznaju, razmenjuju iskustva, diskutuju o naučnim temama.

Park nauke

Specifično organizovan i dizajniran otvoreni prostor ispunjen naučnopopularnim eksponatima kako bi se naučni pojmovi, fenomeni i činjenice usvojili kroz igru i neposredno iskustvo.

—————————–

 

5. OPŠTI PRINCIPI

Program promocije nauke se bazira na sledećim principima:

Dostupnost – svako treba da ima pristup postojećim i novim znanjima, odnosno rezultatima naučnoistraživačkog rada.

Umrežavanje – težnja za komunikacijom i povezivanjem na horizontalnom i vertikalnom nivou između niza aktera (mediji, donosioci odluka, istraživači, institucije i drugi).

Kritičko razmišljanje – proces jasnog i racionalnog promišljanja analiziranjem i vrednovanjem podataka i dokaza. Priznavanje ograničenja savremene nauke i naučnog metoda.

Etičnost – nepristrasno i objektivno predstavljanje činjenica.

Balans među oblastima – Podjednaka zastupljenost različitih naučnoobrazovnih polja.

 

6. AKTERI PROMOCIJE

Centar za promociju nauke ima centralnu ulogu uspostavljanja saradnje u cilju kontinuiranog strukturiranog dijaloga između naučne zajednice, istraživača, instituta, državne uprave i jedinica lokalne samouprave, institucija civilnog društva, obrazovnih i drugih institucija, regionalnih centara promocije nauke u okviru centara za stručno usavršavanje, medija, privrede i samih građana. Radi uspešnijeg ostvarivanja ovog cilja potrebno je definisati najrelevantnije aktere koji učestvuju ili su obuhvaćeni promocijom nauke, kao i glavne kategorije njihovih aktivnosti u ovom polju.

Naučna zajednica

Istraživači, doktorandi, akreditovane nauičnoistraživačke organizacije, sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije, univerziteti, KONUS, Zajednica instituta Srbije, SANU, Matica srpska.

Kreatori javnih politika

Ministarstvo nadležno za poslove nauke, tehnološkog razvoja i prosvete, druga ministarstva, kancelarije Vlade RS, Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj, Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, zavodi, skupštinski odbori.

Jednice teritorijalne uprave i lokalne samouprave

Autonomna pokrajina, opštine, gradovi i grad Beograd.

Organizacije civilnog društva

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, nevladine organizacije, društveni pokreti, humanitarne organizacije, različita udruženja.

Obrazovne i druge institucije

Predškolske ustanove, osnovne škole, srednje škole, visokoškolske ustanove, centri za stručno usavršavanje i regionalni centri za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, javnopriznati organizatori aktivnosti.

Mediji

Novinske agencije, štampani, elektronski i novi mediji.

Privredni subjekti i subjekti inovacione delatnosti

Privredna društva, preduzetnici, start-up preduzeća, Privredna komora Srbije.

Ustanove kulture

Muzeji, biblioteke, arhive, zadužbine, udruženja, domovi kulture.

Građani

Učenici, studenti, deca predškolskog uzrasta, roditelji, zainteresovani građani, turisti, građani koji se brinu za zajednicu i učestvuju u javnom životu.

 

7. CILJEVI PROGRAMA

Program promocije nauke definiše četiri strateška cilja i četranest potciljeva u periodu od 2017. do kraja 2019. godine:

1. Razvoj kapaciteta istraživača za širenje naučne kulture

1.1. Osnaživanje i podsticanje istraživača da informišu javnost o rezultatima, efektima i značaju svog rada.

1.2.  Sistem nagrađivanja istraživača koji aktivno i kontinuirano promovišu naučnu kulturu.

1.3. Uspostavljanje studijskog programa naučne komunikacije na visokoškolskim ustanovama.

 2. Podsticaj i razvoj komunikacije između naučnoistraživačkih organizacija sa državnom upravom i jedinicama teritorijalne uprave i lokalne samouprave kroz razmenu vrednosti i praksi

2.1. Razvijanje saradnje između istraživača i instituta sa državnom upravom na formiranju politika zasnovanih na podacima i naučnim istraživanjima.

2.2. Organizovanje različitih aktivnosti kroz koje istraživači i naučni komunikatori iz Srbije i sveta komuniciraju vrednosti naučne kulture u lokalnim samoupravama u kojima su stekli osnovno, srednje ili visoko obrazovanje.

 3. Razvoj različitih programa promocije nauke zasnovanih na naučnoj kulturi i naučnoj pismenosti kod svih građana Republike Srbije

3.1. Razvoj programa za neformalno i informalno obrazovanje odraslih kroz proces celoživotnog učenja sa ciljem podizanja nivoa naučne pismenosti u Republici Srbiji.

3.2. Razvijanje programa profesionalnog razvoja nastavnika sa ciljem razvijanja kompetencija važnih za razumevanja metodologije naučnog rada, ali i za obuku drugih nastavnika.

3.3. Razvoj, podrška i osnaživanje svih vrsta medija za širenje naučne kulture i naučne pismenosti.

3.4. Marginalizacija primera loše nauke u medijima kroz razvoj kritičkog i profesionalnog izveštavanja o nauci.

3.5. Edukacija privrednih subjekata za društveno odgovorno poslovanje koje podrazumeva širenje znanja, naučne kulture, naučne pismenosti i vrednosti ekonomije bazirane na znanju.

3.6. Uvođenje efikasnijih i konkurentnijih načina finansiranja naučnopopularnih aktivnosti za sve građane Republike Srbije, posebno podvlačeći dostupnost i mobilnost sadržaja.

4. Jačanje resursa za promociju nauke kako bi programi bili dostupniji građanima

4.1. Izgradnja Centra promocije nauke u Beogradu u kome bi svi građani Republike Srbije učili o naučnim dostignućima kroz neposredno otkrivanje, eksperimente i istraživanje.

4.2. Jačanje mreže regionalnih centara promocije nauke (naučnih klubova) u saradnji sa obrazovnim institucijama i jedinicama lokalne samouprave.

4.3. Izgradnja mreže parkova nauke u različitim gradovima.

 

8. ZAVRŠNI DEO

Akcioni plan za sprovođenje Programa promocije nauke ove utvrdiće se u roku od 3 meseca od dana donošenja.

U skladu sa Programom promocije nauke, regionalni centri za promociju nauke utvrdiće akcione planove za sprovođenje Programa promocije nauke.

Za sprovođenje Programa promocije nauke nisu potrebna dodatna budžetska sredstva.

Pratili smo eksplanatorni skrining za Poglavlje 13: Ribarstvo

Pratili smo internet prenos eksplanatornog analitičkog pregleda usklađenosti zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU (skrining) za Poglavlje 13 – Ribarstvo. Eksplanatorni skrining je održan u Briselu 30. septembra 2014. godine, a prenos je bio organizovan u Beogradu, u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Nemanjina 22-26, velika sala, 6. sprat, blok A.

Prethodno smo pratili i eksplanatorni skrining za Poglavlje 27, Poglavlje 11 ,  Poglavlje 25 i Poglavlje 26.

Pratili smo eksplanatorni skrining za Poglavlje 26: Obrazovanje i kultura

U organiaciji Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pratili smo 20. februara 2014. godine  internet prenos (iz Brisela) eksplanatornog analitičkog pregleda usklađenosti zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU (skrining) za poglavlje 26 – Obrazovanje i kultura.

Predstavnici EU istakli su očekivanja, informacije i putokaz za oblasti:

  1. obrazovanje
  2. kultura
  3. mladi, i
  4. sport.

Prenosimo jasno izrečenu poruku da je svaka zemlja članica EU odgovorna za razvoj ovih sektora u okviru svoje države. Uočili smo i mišljenje, da Srbija ima dosta dobre strategije, i da se sad očekuje da ostvari uslove da ih sprovodi.

Na postavljeno pitanje da li nacionalni budžet može da ugrozi pregovarački proces, odgovor je bio da treba investirati mudro i da se treba držati rokova.

 

 

Pregovaračka poglavlja 25 (nauka i istraživanje) i 26 (obrazovanje i kultura): učestvovali smo na obuci za OCD

05. marta 2014. godine u organizaciji Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom održana je obuka na temu „Uvod u proces pregovora o pristupanju Evropskoj uniji i uloga civilnog društva – pregovaračka poglavlja 25 (nauka i istraživanje) i 26 (obrazovanje i kultura)“.

U Palati Srbija okupljenima su se obratili predstavnici nadležnih ministarstava i gost iz Republike Hrvatske, profesor Pero Lučin, bivši član pregovaračkog tima Hrvatske zadužen za pomenuta poglavlja. U uvodnom delu, predstavnici Kancelarije i ministarstava istakli su kao naročito važnu, ulogu stručne javnosti u procesu pregovaranja za poglavlja 25 i 26. Organizacije civilnog društva su bitne zbog svog velikog međunarodnog iskustva, agilnosti i znanja. Centralni deo skupa bio je posvećen izlaganju profesora Lučina koji je preneo iskustva Republike Hrvatske i naglasio da su poglavlja 25 i 26 najvažnija iako u njima nema puno regulative. Kritički se osvrnuo na rad sopstvenog tima i upozorio na moguće propuste i dao predloge za njihovo eliminisanje od strane nadležnih u Srbiji. Tok pregovora, formiranje novih institucija i agencija za sprovođenje programa, važnost „life long learning“, poboljšanje vidova komunikacije u toku pregovora i pregled ključnih dokumenata, samo su delovi izuzetno korisnog predavanja. Kroz primer „Pametne specijalizacije“ naglašen je i značaj povezivanja javnih institucija, preduzetnika i centara znanja (univerziteta) na nivou regiona i donošenje odluka na osnovu znanja.

Predstavnici organizacija civilnog društva koji su učestvovali u izlaganjima, Žaklina Veselinović (Centar za obrazovne politike), Milica Pekić (Nezavisna kulturna scena) i Nikola Božić (IS Petnica) istakli su popravljanje pozicije OCD u Srbiji, njihove uloge i međusobne saradnje kao važne teme. Kao izazovi, prepoznati su nedovoljna koordinacija politika na nacionalnom nivou, nivo interesovanja za obrazovanje i dosadašnje učešće OCD u kreiranju politika. Predloženo je da se uticaj na donosioce odluka ostvari kroz postavljanje fokusa na zajedničku agendu, interese i ciljeve, kroz balans snage institucija i partija i proizvođenje argumenata i podataka. Kao zaključci skupa se mogu izdvojiti potreba za jačanjem kapaciteta OCD u svim oblastima, razmena iskustava, ulaganje države u obrazovanje i kulturu i veća aktivnost OCD.

U završnom delu skupa, u diskusiji su učestovali brojni predstavnici OCD na čija su pitanja odgovarali predstavnici Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva kulture i informisanja i Ministarstva omladine i sporta i ostali predavači.

Uložimo da bi nam se vratilo!

POLITIKA, TV REVIJA, 20. decembar 2013. godine: MOJ KOMENTAR 

“Odrastala sam uz školske, naučne i ekološke programe – kojih danas više nema. Za nekog ko se sa betona centra grada pomerio na čubursku kaldrmu, ti programi su bili stvarni „prozor u svet“, uz koje smo formirali vrednosti života. Ponekad sam bila i deo nekih divnih dečijih  emisija, tek toliko da „udahnem“ radost Stvaralaštva tadašnjih urednika emisija (molim da posle lekture ostane veliko slovo „S“). Kasnije pamtim i posebne redakcije ekološkog i naučnog programa.

Evo već u prvom pasusu dotakla sam se pojma – vrednosti. Da li je veća vrednost „znati“ ili „imati“? Iz mog ugla nekog ko se poslednjih dvadesetak godina bavi unapređenjem životne sredine i ima iskustva u UN i EU intitucijama, moram reći da sadašnji medijski prostor ne doprinosi našem pozitivnom odnosu prema životnoj sredini (i obrazovanju,  kulturi, nauci, istraživanjima, inovacijama, zdravlju). Mi koji se iz različitih uglova, i sa različitih pozicija, bavimo promocijom vrednosti životne sredine, vodimo kontinualnu borbu da ukazujemo na važnost ove oblasti – za naš svakodnevni život, potrošačke navike, projektovanje razvoja. Stalno smo na „kaldrmi“ uspona i padova, gde bi odgovorna televizija mogla da učini ovu kaldrmu manje truckavom – da bi što skorije čistije, zdravije i bolje živeli. Jer – zaštita životne sredine je kultura življenja i jedini scenario ka održivoj budućnosti.

Da li gledalac, naš prosečan građanin, može da pravi „ekološki prijateljske“ izbore? Prvo, nema uopšte tematskih emisija. Drugo, nema na znanju zasnovanih emisija. Treće,  nema „ekološke“ etike u oglašavanju na TV ( kako je moguće da se široko reklamiraju ekološki nebezbedni proizvodi?).  Četvrto, u emisijama drugog žanra koje se dotaknu ove problemetike, jezik kojim se pominje životna sredina je toliko arhaičan i često nestručan (tako da ja isključujem program).  Peto, pitanja životne sredine se koriste kao „poštaštapilica“ za druge, uglavnom političke ciljeve, a da struka i dijalog nisu ni imali prilike da kažu nešto.  Današnje brze TV slike „jure“ ekološke katastrofe, plakate i pištaljke  „koje se lepše slikaju“ od naučnika i znalaca. Nisam ni protiv prvog (ukoliko se radi planski, a ne površno i nestručno) – ali ukoliko postoji  i prostor za stručnu debatu i stavove ovih drugih.

Jako cenim one koji i za svoje „za“ i za svoje „protiv“  znaju zašto je to tako – odgovor „zato“  nije održiv, ali može da posluži nekom kratkoročnom cilju.  Kada sam prošle nedelje po pozivu držala predavanje za master studente Fakulteta bezbednosti, studenti su me pitali „da li sam za ili protiv GMO“.  Rekla sam  da ne znam dovoljno o tome.  Jer, da bih oformila stav, moram čuti one koji znaju, koji imaju ista ili različita mišljenja zasnovana na znanju. Evo prilike, a rekla bih i potrebe, za seriju naučnih emisija ovog tipa.

Ja bih volela, zbog stanovništva i novih generacija koje stasavaju, da nam TV,  kroz odgovarajuće proizvodnje specijalizovanog programa (između ostalog i informacije zasnovane na znanju i u informativnom programu) dokumentovano, savremeno tehnološki priča  i otvara prostor za debatu o vrednostima u Evropskoj uniji.  Bilo bi vredno da se objasne razlike između eksploatacije i održivog korišćenja, ekonomskog i održivog rasta, zašto je važno blagovremeno shvatiti klimatske promene (i razmisliti pre nego što gradimo skijališta ili hidroelektrane  na lokacijama na kojima možda neće biti snega ili oskudevati vodom). Nedavno sam u jednom naučnom časopisu pročitala o vezi  Alchajmerove bolesti i izlaganju olovu u detinjstvu, i – pomislila sam na generacije naše dece koja su odrastala uz auspuhe automobila koji su koristili olovni benzin.  Mislim da je vrednosno i etički napraviti i praviti takav program.

Ja mislim da  Javni servis ne treba da juri gledanost i da medisjki prostor za ovakav program postoji (emisije o kojima ja govorim u zemljama EU se emituju na glavnom programu u udaranim terminima).  Iz moje vizure, i mali broj gledalaca ovakve, ili ovakvih emisija danas, bi mogli učiniti da se vrednosti  životne sredine polako usvajaju kao način življenja, da struka i nauka postanu imperativ, a inovacije šansa. Uložimo da bi nam se vratilo! ”

Prof dr Anđelka Mihajlov, ambasadorka održivog razvoja i životne sredine

Okrugli sto „Mogućnosti unapređenja saradnje između javnog i civilnog sektora u GO Vračar“

U ponedeljak 18.11.2013. u svečanoj sali GO Vračar, Beograd,  održan je okrugli sto koji je okupio predstavnike organizacija civilnog društva sa Vračara i lokalne samouprave. Predsednica Skupštine opštine Vračar je istakla da mogućnosti za saradnju i podršku postoje i to u tri oblasti, sport, kultura i kroz projekte udruženja. Kao tri najvažnije kategorije za projekte udruženja istaknuti su ekologija, obrazovanje i ugrožene grupe građana. Mirjana Hrvaćanin, članica veća GO Vračar je navela dosadašnja iskustva u saradnji lokalne samouprave i OCD na Vračaru, a Ivana Maksić iz Stalne konferencije gradova i opština je predstavila primere dobre prakse saradnje OCD i lokalnih samouprava kroz „Exchange” programe. Korisne savete prisutnima dali su Nenad Krstić, menadžer projekta „Mogućnosti unapređenja saradnje između javnog i civilnog sektora u GO Vračar putem partnerstva na razvojnim projektima”, Lazar Đurović iz Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, vezano za pravni okvir saradnje javnog i civilnog sektora i Nevena Todosijević iz Kancelarije za evropske integracije Vlade RS koja je predstavila SEKO i IPA mehanizme. Nakon uvodnih izlaganja otvorena je diskusija u kojoj je Dragana Grujičić u ime AORŽS obavestila prisutne o mogućnostima za saradnju na projektu ENV.net i međunarodnom programu Eko-škole.

Vest (sajt GO Vračar)

Slike (sajt GO Vračar)