28.03.2020.

Da bi se sprečila transmisija coronavirus-a (u situaciji pandemije) treba strogo voditi računa o načinu postupanja sa otpadom. Neophodne su dobro sprovedene higijenske mere, u svim fazama upravljanja otpadom.

Otpad iz medicinskih ustanova, za koji se ne može garantovati da nije kontaminiran, tretirati  kao opasan medicinski otpad, jer je u pitanju otpadni materijal koji je u kontaktu sa bolesnikom od zarazne bolesti. Medicinske ustanove, u skladu sa zahtevima zakonodavstva, treba da imaju uspostavljeno pravilno upravljanje medicinskim otpadom, kojim je obezbeđeno odvajanje medicinskog  otpada koji nije opasan, od onoga koji je kontaminiran (u normalnim uslovima prosečno oko 15% otpada iz medicinskih ustanovama u redovnim uslovima spada u kategoriju opasnog otpada; u vanrednim situacijama se višestruko  povećava količina opasnog otpada, pre svih u situaciji kao što je sada – infektivnog otpada). Sve druge ustanove, uključujući i privremene bolnice, prihvatne centre i ambulante, koje nisu sigurne u svoju praksu upravljanja medicinskim otpadom do sada primenjivanu (na primer, nisu ni do sada uspostavile ili nisu imale potrebe za uspostavljanje procesa razvrstavanja/razdvajanja otpada), treba preventivno sav nastali otpad da smatraju kao moguće kontaminiran. I Svetska zdravstvena organizacija je izdala uputstvo u vezi sa obezbedjivanjem bezbedne vode i postupanja medicinskim otpadom, u uslovima postojanja virusa. Imajmo u vidu da su u riziku medicinke sestre, lekari i zaposleni u bolničkoj službi održavanja, zaposleni u pomoćnim službama kao što su vešeraj i službe zadužene za zbrinjavanje i transport otpada. Van bolničkih ustanova u riziku su i lokalno stanovništvo, prevoznici otpada, radnici u kompanijama koje se bave odnošenjem i odlaganjem otpada i drugi.

Posebnu pažnju treba obratiti na otpad iz domaćinstva, u uslovima kada su brojni ljudi koji su u kućnoj izolaciji, a kod kojih je već kod nekih ustanovljeno da su pozitivni na koronavirus, pa se leče u kućnim uslovima. To u ovom trenutku znači da ponegde (ne znamo u ovom trenutku ni gde, ni kako je zaista zbrinut) u otpadu iz domaćinstava imamo otpadni materijal koji je bio u kontaktu sa bolesnikom od zarazne bolesti (na primer maramice, bačene maske, rukavice, peškiri), što nas uvodi u zabrinutost i pozornost. Preporučuje se da se taj otpad stavi u posebnu kesu, pa (bar) u još jednu kesu, obavezno zatvorene, kao i da se sadržaj u kesi ne sabija rukama. Pri postupanju sa otpadom nastalim od zaraženog bolesnika, ukoliko sam bolesnik ne može samostalno da ga zbrine u izolovanoj prostoiji u posebne kese , potrebno je primeniti sve mere potpune zaštite od virusa koje uključuju masku; obavezno je vezivanje kesa raditi sa rukavicama za jednokratnu upotrebu.

Ono što ne znamo je da li svi tako čine, a i ako ne čine, kako se ovaj virus ponaša i koji su putevi transmisije. Već smo, odmah po uvođenju, vanrednog stanja, ukazali da su i radnici koji rukuju otpadom iz domaćinstava (pored medicinskih radnika)  veoma rizična grupa. Na nacionalnom nivou nije izdata preporuka (u nekim zemljama gde je razvijena primarna selekcija otpada radi reciklaže, se posebno ističe da zaražene osobe, predmete koje koriste ne odvajaju za reciklažu, već da bezbedno stave u „ostali otpad“).  U Beogradu, najrizičnijoj lokaciji u Srbiji sa najviše slučajeva obolelih, JKP „Gradska ćistoća“ sprovodi kontinualno opsežnu akciju dezinfekcije javnih površina, posebno u okviru prilaza ustanovama zdravstvene zaštite. Pored redovnih aktivnosti odnošenja otpada i čišćenja, peru se ulice, trotoari, autobuska stajališta i kontejneri za otpad, pomoću dezinfekcionog sredstva na bazi hlora, kao mera sprečavanja širenja virusa. Napominjemo da sve faze odvoženja i odlaganja otpada treba da su na način, bez rizika za zdravlje ljudi i životnu sredinu. U ovim uslovima, treba obezbediti što češće odnošenje otpada.

Ovom kampanjom pozornosti, želimo da minimizujemo potencijalno mogući sekundarni uticaj načina postupanja otpadom u vreme pandemije, na zdravlje i životnu sredinu. Pozornost je potrebna građanima koji u različitim situacijama mogu doći u dodir sa opasnim otpadom nastalim u kontaktima sa virusom, ali još više donosiocima odluka na svim nivoima, da učine sve, kako bi se upravljanje i medicinskim i otpadom iz domaćinstva realizovao na bezbedan način.  Sadašnja situacija pandemije coronavirus-om (COVID-19) je izazov za praksu i procedure upravljanja otpadom.

____________________

27.05.2020.- Rezultati ankete

U kampanji je učestvovalo 1913 ispitanika, od Subotice na severu (0,9%), preko  Beograda (17,9%), do Vranja i juga zemlje (1,4%). Od ukupnog broja ispitanika, 36,9% je učestvovalo u nekim aktivnostima vezano za zaštitu životne sredine u prethodnom periodu; najveći procenat, 55,6% ispitanika bili su uzrasta 30-65 godina (44,1% ispitanika imalo je ispod 30 godina), sa vrlo različitim stepenom obrazovanja. Veliki procenat ispitanika (89,6%) zna da u medicinskim ustanovama otpad mora biti razvrstan na neopasan i opasan, ali 62,6% nije znalo na koji način se takav otpad odlaže i dalje procesuira. Posmatranja i praksa u uslovima vanrednog stanja pokazali su i da je 73% ispitanika potvrdilo da ljudi koji sakupljaju otpad nose maske i rukavice, ali  je 93,9% ispitanika odgovorilo da ne postoje posebno označeni kontejneri u lokalnim zajednicama za odlaganje potencijalno kontaminiranog otpada. Kao pokazatelj lične odgovornosti, utvrđeno je da više od polovine ispitanika (59,3%) odlaže iskorišćene maske, rukavice i maramice u posebnu kesu, odvojeno od komunalnog otpada, 36,7% ispitanika koristi dve kese za odlaganje ove vrste otpada. Međutim, 65% ispitanika ne nosi rukavice dok rukuju takvim otpadom.

Naučene lekcije

Da bismo imali zdraviju životnu sredinu, rezultati ove e-kampanje nas uče važnim lekcijama:

• Građani nisu dovoljno informisani kako se odlaže i tretira otpad iz medicinskih ustanova, posebno opasni otpad.
• Dobar znak je da građani brinu; većina sledi uputstva o bezbednom odlaganju otpada (koji u uslovima epidemije/pandemije može postati potencijalno opasan otpad), kao i uputstva o bezbednom odlaganju maski i rukavica u okviru kućnog otpada.
• Dodatno je evidentirano da je neodgovarajuća infrastruktura i praksa u razdvajanju otpada na mestu nastanka na vrlo niskom nivou u lokalnim zajednicama.

06.04. 2020. – AOR e-kampanja pozornosti evidentirana u prvom broju biltena ECO CORNER

06.04.2020. – Pozivamo vas da učestvujete u anketi: Signali o postupanju otpadom u praksi

Pogledajte i obraćanje predsednika ISWA: https://youtu.be/lztrzAfNCMk