Projekat “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372) (ENV.net3), ušao je u treću, poslednju fazu implementacije. Jedna od aktivnosti je i konferencija Cirkularna ekonomija, prva održana u Beogradu 2018., druga u Tirani 2020. i treća će biti održana u Istanbulu krajem 2020. godine. Konferencija je dobra prilika da se isprati napredak u implementaciji projekta, ali i napredak u usvajanju koncepta cirkularne ekonomije u zemljama Zapadnog Balkana i Turske.
Projekat ENV.net3 realizuje se od decembra 2017. godine. Dve godine organizacije učesnice na projektu prate napredak prelaska „linearne“ u „cirkularnu“ ekonomiju. Ono što je generalno zapažanje, pojam „cirkularna ekonomija“ nekako je najpoznatija onima koji se bave, ali često pogrešno razumeju značenje. Šire građanstvo generalno nije svesno šta ovaj tip ekonomije znači, ali raste svest da je potrebno nešto učiniti kako bi se ekonomija unapredila i pri tome prepoznaje se potreba brige o životnoj sredini i resursima, odakle dolaze, kako se koriste i kako se upravlja upotrebljenim stvarima. Uticaj koji će ovaj projekat imati do kraja implementacije, znaće se krajem 2020. godine, kada se ispune sve aktivnosti na promociji i zagovaranju koncepta cirkularne ekonomije u široj zajednici. Činjenica je da se priča proširila i to ne samo na organizacije civilnog društva kroz zagovaranje, sve više i donosioci odluka uviđaju potrebu usklađivanja i praćenja najnovijih tokova u EU i UN strukturama, posebno u procesu pridruživanja EU i mogućnostima primene „Evropskog zelenog dogovora“ i na zemlje Zapadnog Balkana i Tursku.
Druga regionalna konferencija o cirkularnoj ekonomiji u okviru ENV.net3 projekta, Tirana, mart 2020., okupila je preko 100 učesnika iz Albanije i regiona, kako bi se kroz panele i prezentacije partnera na projektu, razmenilo iskustvo i planirale dalje aktivnosti. Predstavnici akademskih institucija i civilnog sektora pokušali su da analiziraju na osnovu toga šta je urađeno, u kom pravcu bi trebalo usmeriti sledeće aktivnosti. Evidentno je nedovoljno razumevanje donosilaca odluka u svim zemljama Zapadnog Balkana i Turske, što se ogleda u nedefinisanju regulative, strateških dokumenata i zakona na svim nivoima, koja bi uključivala cirkularnu ekonomiju. Takođe je uočena mala međusektorska povezanost i vezivanje cirkularne ekonomije samo sa problemima u životnoj sredini.
Mali pomak je učinjen u pravcu definisanja cirkularne ekonomije van domena upravljanja otpadom ( videti publikaciju). Svima je gorući problem otpad, održivo upravljanje, odvajanje i reciklaža, pa se zabrinutost neopravdano preslikava i izjednačava sa cirkularnom ekonomijom. Ipak, organizacije civilnog društva u regionu Zapadnog Balkana i Turske svakako su najbolji partneri donosiocima odluka u procesu uvođenja cirkularne ekonomije u društvene i ekonomske razvoje zajednica.
