Okrugli sto o unapređenju javnih politika u oblasti održive mode
U okviru Beogradske nedelje mode, od 2018. godine održava se Dan održive mode, u kome su u okviru Okruglog stola predstavljene inicijative za unapređenje javnih politika u oblasti cirkularne ekonomije, studija slučaja „održiva moda“
„Tekstilna industrija“ u Srbiji predstavlja 10% ukupnog izvoza, vrednosti oko 1,5 milijardi dolara, oko 1 milijarda samo tekstil, bez kože i obuće. Od pre dve godine beleži se suficit. Posle 2000. godine je zamrla tekstilna industrija (zbog toga su stavljeni na početku znaci navoda na „tekstilna industrija“, koja se danas obeležava više kao „modna industrija“ u Srbiji. Tekstilna industrija u Srbiji ne postoji, postoji MODNA industrija, koja je konkurentnija. Nova industrijska strategija mora da podrazumeva i modnu industriju.
Posle 2005. godine otvaraju se izvozne mogućnosti. Investicije u ovoj oblasti dolaze iz Turske, za proizvodnju proizvoda široke potrošnje, Italije, za proizvodnju čarapa (Srbija je druga u svetu po proizvodnji čarapa). Takozvani „tehnički tekstil“ odnosi se na tekstil koji se koristi za proizvodnju sedišta i presvlaka. Od tog perioda polako počinju da se razvijaju porodične firme, a giganti fabrike konfekcije kao što su bili „Prvi maj“ Pirot, „Beko“, „Kluz“, „Rudnik“ propadaju. Pozicioniraju se „Mona“ i slične male firme. Privredna komora Srbije domaćim firmama pomaže u pozicioniranju na domaćem i regionalnom nivou. Cilj je da se ide na sajmove, predstave roba i usluge i pruži podrška na plasiranju u regionu i šire. Radi se da se smanje porezi i doprinosi.
Veliki problem u tekstilnoj ili modnoj industriji predstavlja tekstilni otpad. Velike količine kroz gotove proivode dolaze iz dalekoistočnih zemalja, završavaju na deponijama, ilegalno, jer od 2016. godine je zabranjeno odlaganje tekstilnog otpada na deponijama. Inicijativa da se postave kontejner zvona je propala u Beogradu, jer su Romi obijali i uzimali materijal, oštećujući kontejnere. Dodatni problem je što ne postoje reciklažni centri i nema odlaganja tekstila koje je sistemsko i organizovano. U Vojvodini se planira otvaranje reciklažnog centra, gde bi tekstilni otpad postao sirovina i dobio novu vrednost.
U okviru Ministarstva zaštite životne sredine postoji „Grupa za cirkularnu i zelenu ekonomiju“. U okviru PLAC projekta, u saradnji sa UNDP, urađena je ex-ante analiza efekata za potrebe izrade dokumenata javnih politika, vezano za cirkularnu ekonomiju. Javno predstavljanje dokumenta je 6. novembra. Program cirkularne ekonomije sa Akcionim planom će se raditi od 2020. godine. Izrađen je dokument Platforma za cirkularnu ekonomiju sa planom puta za sprovodjenje, sa preporukama kako uvesti CE u Srbiju. U tom kontekstu, EU je donela niz dokumenata iz cirkularne ekonomije i otpada, a Srbija prati i prilagođava svoju regulativu sa EU. Tekstilni otpad će biti razmatran kao resurs, i to potrošački i industrijski tekstilni otpad sa upotrebnom vrednošću. Npr. Adidas brend proizvodi liniju patika od plastike iz okeana, tj. od materijala koji će moći lako da se reciklira. H&M i druge neke velike tekstilne kuće obavezale se da će do 2030. povećati procenat RECIKLIRANE plastike u svojim proizvodima.
Količina tekstilnog otpada u Srbiji je na godišnjem nivou oko 500 t mesečno. Nema sistemskog rešenja za podizanje infrastrukture, čak ni javna preduzeća komunalnog karaktera. Postoji Nacionalna platforma za ponovnu upotrebu tekstila. Prilika za privatni sektor da se uključi u upravljanje i procesuiranje otpada od tekstila. Jedno od rešenja je da se iz Fonda za životnu sredinu povuku sredstva za neophodno finansiranje reciklaže tekstila.
(U Malom Zvorniku investitor izgradio sistem za prečišćavanje otpadnih voda u tekstilnoj industriji).
Srbija zadržala svoje brendove, a druge zemlje su izgubile ulaskom u EU. Pronaći načine kako da se domaći brendovi zaštite.
Kompanija Henkel, ima odgovorno poslovanje i svoju Strategiju održivosti do 2030. Nastali privatizacijom Merime, rade na ostvarivanju SDG, dobili sertifikat za EE 2012., Led gold sertifikat liderstvo u energetski održivom dizajnu, koristili građevinski otpad za izgradnju nove fabrike. U Kruševcu u Henkel fabrici postoji sistem zatvoren za vodu koja se prečišćava, samo se kanalizaciona voda odvodi.
Danas žene kupuju 60% više odeće. Modna industrija u poglavlju 20, pokušava se da se modna industrija ubaci u ovo poglavlje.
Proizvodnje tekstilnih materijala nema u Srbiji, samo na jednom mestu uvozi se pamučno predivo.
Iznajmljivanje odeće, popravka oštećene odeće, ponovna upotreba odeće – „cirkularna“ rešenja za smanjenje tekstilnog otpada.
Oko 19 mil. tona tekstila se uveze u Srbiju, oko 0,30% su sirovine, sve ostalo je odeća. Uglavnom su proizvodi „brze mode“, koje se posle malog broja pranja raspadne. Da li nam je to potrebno? Problem u reciklaži je i sastav, zbog sastava ne može da se reciklira svaki materijal.
Jedina firma koja se bavi reciklažom tekstila u Srbiji pravi industrijske krpe, oko 5000 tona mesečno, ali mogu da recikliraju samo pamučni otpad. Industrijski škart se reciklira za potrebe izolacije i sličnih proizvoda u drugim industrijama.
Kao potrošač, budi deo promena!
U kampanji Odgovorni stil života ,,Kao potrošač, budi deo promena!” koju podržava C&A fondacija, fokusirali smo se na ponovnoj upotrebi tekstila kako bi pokazali da tekstil nije otpad. Zavisno od ideja i kreativne inspiracije možemo od njega stvoriti različite nove stvari koje možemo opet koristiti, pa čak i prodati. Naše Eko-škole su tako mogle da zarade novac i ulože dalje u svoje aktivnosti.
Osim tekstila i odeće, ovu kampanju želimo da povežemo i sa održivom proizvodnjom i konzumacijom hrane, odgovarajući na pitanje: Da li jedemo odgovorno?
Pre svega nas zanima šta naša deca jedu u školama, koliko je to održivo, može li se to promeniti?
Kroz Eko-škole i angažovanje đaka i nastavnika saznaćemo koliko su naši životni stilovi održivi i da li možemo da promenimo naš potrošački obrazac, ako naučimo više o tome odakle dolazi hrana koju jedemo i odeća koju nosimo. Eko škole imaju veliki potencijal, jer pružaju pregršt ideja i aktivnosti i time stiču veliku snagu kojom mogu da promene živote na bolje u zajednici u kojoj su smeštene.
Širenje ideje o održivom načinu života na principu održive potrošnje i o odgovornoj ishrani kao i odevanju, glavni su ciljevi kampanje koju podstiče C&A fondacija.
Ohrabljujemo naše Eko-škole da u svoje aktivnosti uvrste dane održive ishrane. Vaše objave ćemo rado podeliti i budite slobodni da koristite oznake kao što su: #CAFoundation #AsTheConsumerBeTheChange #EcoSchoolsSerbia , koje su čak jako poželjne. Radujemo se vašoj kreativnosti!
#AsTheConsumerBeTheChange
Učestvujemo na konferenciji ”Inovativna rešenja za zagađenje u jugoistočnoj i južnoj Evropi”
UN za životnu sredinu i Vlada Republike Srbije, uz podršku Ministarstva za životnu sredinu, teritoriju i more Italije, organizovala je u Beogradu 4. i 5. decembra Ministarsku konferenciju ”Inovativna rešenja za zagađenje u jugoistočnoj i južnoj Evropi”(“Innovative Solutions to Pollution in South East and Southern Europe”) . Konferencija uključuje učešće svih zainteresovanih strana.
AOR , kao UNEP akreditovana organizacija, učestvovuje na ovoj konferenciji, između ostalog i u okviru priprema za predstojeću UNEP Skupštinu (4UNEA). Prvog dana konferencije, nakon zvaničnog dnevnog reda, održan je sastanak prisutnih organizacija civilnog društva, radi finalizacije teksta intervencije u okviru dnevnog reda predviđenog za 2. dan konferencije.
Posebno nam je zadovoljstvo, što je aktivnost AOR usmerena na “upcycling” korišćenog tekstila kao proaktivni pristup modi i cirkularnoj ekonomiji , u izlaganju sekretara UN Alijanse za održivu modu – UN Environment, Nairobi gdina Michael Stanley-Jones -a, istaknuta kao pozitivan primer. (Napomena: Održiva industrija mode je jedna od tema predstojeće UNE4 konferencije u Najrobiju)
Reciklaža i upravljanje tekstilnim otpadom
Privredna komora Srbije, dana 18.10.2018. godine, organizovala je okrugli sto na temu ‘’Reciklaža i upravljanje tekstilnim otpadom u Republici Srbiji’’. Cilj okruglog stola je da na najbolji mogući način predoči sve potencijale tekstilnog otpada, buduće planove nadležnih institucija, kao i da na jednom mestu okupi sve značajne aktere koji se bave ovom tematikom.
Pored uvodne reči predstavnice PKS – Privredne komore Beograda i organizatora okruglog stola na pomenutu temu, gđice. Jelene Plavanski, skup je otvorio pomoćnik ministra zaštite životne sredine g. Filip Abramović, koji je u kratkim crtama predstavio Nacionalni plan o prevenciji otpada, veću potencijalnu mogućnost iskorišćenja tekstilnog otpada kao i to kako podstaći privredne subjekte da doprinesu smanjenju i boljem generisanju tekstilnog otpada.
Takođe, od izuzetnog značaja je razvijanje bolje sakupljačke mreže, na teritoriji kako grada Beograda, tako i lokalnih samouprava, istakao je g. Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
Trenutno na teritoriji grada Beograda, prema podacima JKP ‘’Gradska čistoća’’ Beograd, postavljeno 34 kontejnera za mobilno generisanje tekstilnog otpada. U 2017. godini sakupjleno je 70.000Kg tekstilnog otpada, dok u 2018. godini za sada, sakupljeno je 45.000Kg otpada tekstilnog morfološkog sastava, podaci su koje je predstavio g. Milan Petrić, zamenik direktora JKP ‘’Gradska čistoća’’ Beograd. Kontejneri se redovno prazne, jedanput nedeljno i imamo izuztnu disciplinovanost građana pri odlaganju ove vrste otpada, što je od izuzetne važnosti, istakao je g. Petrić.
Disciplinovanost građana i edukacija o pomenutoj tematici od izrazite važnosti su iz razloga što je dovoljno da jedna prosečna najlonska folija koja je sastavljena od različitih vrsta polimera, dospe u proces reciklaže i izmeni sastav granulata, odnosno proizvoda dobijenog reciklažom i da stvori ogormnu materijalnu štetu. To se u daljem procesu rezonuje negativnom poslovanju kompanije koja se bavi reciklažom i time svaki građanin može doprineti svojim trenutkom neodgovornosti defekt razmera na državnom nivou. 95% tekstilnog otpada može se reciklirati i izvesti u inostranstvo, čime bi se doprinelo poboljšanju ekonomske situacije u državi, ali za to su neophodna ulaganja u tehnologije i izgradnju reciklažnih postrojenja. Procenjuje se da je određeni odevni predmet 3,3 godine u opticaju, i da nakon tokga postaje otpad. 200kg tekstila, poseduje svako domaćinstvo u Beogradu, a 5kg tekstilnog otpada odložio je svaki migrant koji je prošao kroz Republiku Srbiju.
Gospodin MIlorad Veljković, predstavnik Privredne komore Srbije istakao je pogrešnu kategorizaciju tekstilnog otpada, odnosno da tekstilni otpad je zapravo opasan otpad. Ogrman broj odevnih predmeta koji se uvoze, najviše iz Kine, sastavljen je od veštačih materijala sa visokim procentom polimernog sastava koji je kancerogen i obojen bojama koje mogu biti toksične po ljudsko zdravlje. Normativna regulativa o uvozu postoji, međutim kontrola proizvoda koji se uvoze ne vrši se na adekvatan način. Takođe, zbog velikog razvoja tekstilne industrije i ogromne potrebe pamuka, došlo je do uzgajanje GMO pamuka, koji takođe u dužem periodu izloženosti koži, može izazvati negativne posledice po ljudsko zdravlje.
Rešenja postoje. Neophodno je unaprediti na viši nivo svest građana kroz edukaciju i podstaći veća ulaganja države u projekte upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Svaki pojedinac, može doprineti na svoj način boljem sutra, čistijoj i uređenijoj državi. Privredna komora Srbje nastaviće sa daljim aktivnostima vezanim za problem tekstilnog otpada u Republici Srbiji, gde se očekuje donošenje operativnih mera koje će doprineti rešavanju ove problematike.
Izveštaj sa skupa pripremio:
Nikola Novaković
Master inženjer zaštite životne sredine
SVET KOJI INSPIRIŠE PODSTREK ZA SVE
Kampanja ’’Svet koji inspiriše’’ svoje točkove spustila je 23. avgustovskog dana na Adu Ciganliju. Veliki dan za sve. U okviru kampanje u kojoj su učestvovali učenici iz 37 Eko-škola iz Srbije i štićenici domova za decu i odrasle iz Umke, Jabuke i Somobra održana je prodajna izložba ručno rađenih predmeta od upotrebljenog materijala.
Stara garderoba, tekstil,plastične kese koje su tokom nekoliko meseci skupljali učenici iz Eko-škola dobili su nov život. Te stare i odbačene krpe su zahvaljujući vrednim rukama štićenika iz Domova postale kutije za nakit, nakit od filca, krpare od tekstila i kesa, tihe knjige…
Znatiželjni posetioci i kupci na Adi su prilazili i sa oduševljenjem komentarisali i kupovali. Oduševljenje nisu krili ni štićenici. Njihovi osmesi i radost širili su se na sve strane.
Izložba i divno druženje začinjeno je pesmom hora i rock gupe Doma „Srce u Jabuci“. Svi prisutni su zaplesali, a bis je bio neizbežan.
Udruženim snagama dece iz Eko škola i štićenika iz Domova dokazano je da različitost nije kočnica već podstrek za sve.
Uz zahvalnost Ambasadorima održivog razvoja i C&A Fondaciji kampanja ’’Svet koji inspirše’’ dobila je još jedan slogan od posetilaca ’’Eh da je ovakvih događaja još…’’
Tiha knjiga idealna igračka za svako dete
Još dok sam studirala čitajući blogove mama u Kanadi i Americi saznala sam za tihu knjigu. Zainteresovale su me njene tihe mogućnosti da dopre do detetovog mozga, ali tek kada je moja starija ćerka dobila svoju prvu knjigu na poklon, tada sam se i lično uverila u njenu pedagošku vrednost. Njena tiha igra je potrajala čitav sat, iako je bila beba. I onda sam se zainteresovala .
Zašto je Tiha knijiga idelna za dete?
Sa pedagogoškog stanovišta deca uz njenu pomoć učvršćuju i fokusiraju svoje specifične veštine sitnu motoriku,krupnu motoriku,senzornu i interaktivnu igru, funkcionalno razmišljanje.
Kada dete jednom uzme knjigu u ruke shvatićete da je to sjajan izbor za dete kada putujete ili morate da obavite važan razgovor, ili jednostavno želite svojih pet minuta mira.
Šta je tiha knjiga?
Pa bukvalno to je tiha knjiga. Napravljena je od tkanine obično od filca ili upotrebljenog materijala https://sr-rs.facebook.com/ecoschoolsserbia/
Svaka stranica je fokusirana na razvoj drugih dečijih veština. Veoma su šarene i pružaju novu platformu za učenje i inspirišu decu na nezavisnu igru. Dakle ove knjige angažuju dete koje će naučiti važne veštine poput boja, različitih vrsta materijala (taktilna inteligencija), životne veštine (kopčanje, zakopčavanje, pertlanje…)
Jedna od ključnih stvari kod tihe knjige je nezavisna igra koja izuzetno doprinosi boljem učenju deteta. A tihe knjige se uvek mogu zameniti. Možete ih koristiti tokom putovanja ili umesto tablet, jer one uvek iznova decu zaintrigiraju.
Za koji uzrast je knjiga prikladna?
Ova knjiga je zapravo sjajna za decu svih uzrasta. Ali najveću zainteresovanost sam videla kod dece od 1 do 5 godina.
Gde je možete nabaviti?
Sjajna je prilika da baš danas odete do Ade i upoznate divne đake i ljude iz Doma za lica ometena u razvoju “Srce u Jabuci”, Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom “Vuk Karadžić” iz Somobora “Sveti Sava” sa Umke, koji sa puno ljubavi stvaraju tihe knjige.
Ono što čini ove knjige unikatnim jeste što su urađene od upotrebljenog materijala, zahvaljujući podršci C&A fondacije u okviru kampanje “Svet koji inspiriše”, u koju su uključene Eko-škole iz Srbije. Trideset sedam Eko-škola sakupljalo je stari, upotrebljeni tekstil, koji nije završio na otpadu, ili u prirodi, nego je dobio novi život u tihim knjigama. Svaka knjiga ima posebnu priču, jedna od njih je i Tiha knjiga Gornjeg podunavlja, zaštićenog područja od međunarodnog značaja, o kome će učenici ŠOSO sa domom “Vuk Karadžić” učiti iz ove tihe knjige. A da Vam ne govorim o radosti ruke koje su ih napravile sa ljubavlju. Pravo je vreme da tiha knjiga tiho i na human način ušeta u Vaš dom.
Tekst napisala:Tijana Stamenkovic, dugogodišnji vaspitač, majka dve devojčice, spec.dramskog vaspitanja/prirodne pedagogije, novinar, profesionalni voice over
Instagram: eko_mama
„Svet koji inspiriše“ u Eko-školama
Primarna selekcija otpada, sakupljanje i razdvajanje otpada, „otpad“ kao ekoškolska tema, sakupljanje i reciklaža upotrebljene Tetra Pak ambalaže, sakupljanje limenki, PET ambalaže, energetska efikasnost, biodiverzitet u Velikom lovu na biljke…samo su neke od aktivnosti kojima su se Eko-škole u Srbiji bavile tokom školske 2017/2018. godine. Zbog svojih akcija, zbog postignutih ne malih rezultata, zbog jedinstvenog pristupa problemu i volji da se reši, zbog toga što su ustrajale i kada nije bilo lako animirati sopstvenu zajednicu, kolege, roditelje, decu, učenike i studente, zbog svega što jesu i što predstavljaju Eko-škole u Srbiji postale su „Svet koji inspiriše“, pridruživši se velikoj svetskoj kampanji koja inspiriše druge i pokreće na akcije i promene iz učmalog i svakodnevnog.
Eko-škole su još jednom pokazale svoju veličinu i moć sakupivši skoro pola tone tekstila koji bi završio na đubrištu, spaljen ili nepravilno odložen, a koji će dobiti novu upotrebnu vrednost. Još jednom su se pokazali jedinstvo i humanost i za Dan životne sredine velika akcija kružila je ekoškolskim dvorištima, kada su džakovi i kese tekstila ponovo dobijale priliku za novi život. Sav sakupljeni materijal odlazi u Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom učenika u Somboru i na Umci, u Dom za lica ometena u razvoju „Srce u Jabuci“, gde će spretne ruke praviti „tihe knjige“, cegere, nakit, kecelje, prekrivače....i još mnogo toga što mašta, volja i veština mogu da stvore.
Kampanja „Svet koji inspiriše u Eko-školama“ traje do kraja avgusta, predstoji nam leto puno aktivnosti, druženja i stvaranja. Na samom kraju organizovaćemo „vašar“ gde ćemo predstaviti sve od stvoreno od beskorisnog, upotrebljenog, odbačenog…kao inspiracija i poziv za pokretanje sličnih akcija. Kampanja je podržana od strane C&A Fondacije.
Svet koji inspiriše
Sakupljanje nepotrebnog i odbačenog tekstila u Eko-školama. Sav sakupljeni materijal odlazi u Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom učenika u Somboru i na Umci, u Dom za lica ometena u razvoju „Srce u Jabuci“, gde će spretne ruke praviti „tihe knjige“, cegere, nakit, kecelje, prekrivače….
Kampanja „Svet koji inspiriše u Eko-školama“ traje do kraja avgusta 2018. Na samom kraju organizovaćemo „vašar“ gde ćemo predstaviti sve od stvoreno od beskorisnog, upotrebljenog, odbačenog…kao inspiracija i poziv za pokretanje sličnih akcija.
Kampanja je podržana od strane C&A Fondacije.
______________
Učestvujemo na konferenciji ”Inovativna rešenja za zagađenje u jugoistočnoj i južnoj Evropi”
Reciklaža i upravljanje tekstilnim otpadom
Publication “Textile and Fashion within Circular Economy Concept”
Svet koji inspirise u Eko-skolama