Dan biodiverziteta, nacionalna debata „Očuvanje biodiverziteta“, Eko-škole i Plava zastava

Ugroženost biodiverziteta, ili biološke raznovrsnosti, odavno su predmet nacionalnih i međunarodnih dogovora i regulativa. Sekretarijat Konvencije o biološkoj raznolikosti objavio je slogan Dana biološke raznolikosti 2021: „Mi smo deo rešenja“. Ovaj slogan je izabran kao nastavak prošlogodišnje teme „Naša rešenja su u prirodi“, koja je poslužila kao podsetnik da biodiverzitet daje odgovore na nekoliko izazova održivog razvoja. Od rešenja zasnovanih na prirodi, preko pitanja klimatskih promena i zdravlja, do bezbednosti hrane i vode i održivog upravljanja resursima, biodiverzitet je osnova na kojoj je moguće graditi u skladu sa prirodom (https://www.cbd.int/biodiversity-day).

Tradicionalno, Eko-škole Srbije obeležavaju Dan biodiverziteta različitim aktivnostima. Tako je, u susret Danu biodiverziteta, održana i ovogodišnja nacionalna debata za učenike osnovnih i srednjih škola, pod nazivom „Očuvanje biodiverziteta“, po drugi put u Srbiji, kao deo međunarodnog takmičenja TSL („Trust for sustainable living”) iz Ujedinjenog kraljevstva. Organizator ovogodišnje nacionalne debate je Sedma beogradska gimnazija, koja je u procesu sticanja statusa Eko-škole.

Osnovni cilj debate je podizanje svesti mladih o značaju raznovrsnosti živog sveta i uticaju čoveka na „šesto veliko izumiranje“. Smatra se da broj vrsta koje nepovratno nestaju sa lica Zemlje iznosi oko 36.000 godišnje, odnosno oko 100 vrsta dnevno, što znači da stopa izumiranja postaje 1000 puta veća od normalne evolucione stope izumiranja.

Učenici koji su se plasirali za nacionalnu debatu predhodno su prošli prvi deo TSL međunarodnog takmičenja što je podrazumevalo pisanje eseja o biodiverzitetu Kako možemo…?

U debati je učestvovalo 18 učenika iz pet osnovnih i srednjih škola Srbije koji su bili podeljeni u dva tima, afirmativan i negacijski, argumentujući da li možemo da zaštitimo biološku raznovrsnost i sprečimo „šesto veliko izumiranje“. Nastavak TSL takmičenja organizovaće se on-lajn, 6. jula 2021. godine. Našu zemlju će na međunarodnoj debati predstavljati dve učenice, Anastasija Hadnađ iz Sedme beogradske gimnazije i Sofija Zoroja iz OŠ „Drinka Pavlović“, koje su ušle u finale zahvaljujući svojim esejima. Predstavljanje pobednika i dodela medalja obaviće se u subotu, 22. maja na Adi Ciganliji, jedinom kupalištu sa Plavom zastavom u Srbiji, kao doprinos obeležavanju Dana biodiverziteta.

Kupalište Ada Ciganlija je deseti put nosilac Plave zastave, međunarodnog priznanja za kvalitet vode za kupanje i brigu o posetiocima i životnoj sredini.

ENV.net i cirkularna ekonomija u regionu Zapadnog Balkana i Turske

Projekat “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372) (ENV.net3), ušao je u treću, poslednju fazu implementacije. Jedna od aktivnosti je i konferencija Cirkularna ekonomija, prva održana u Beogradu 2018., druga u Tirani 2020. i treća će biti održana u Istanbulu krajem 2020. godine. Konferencija je dobra prilika da se isprati napredak u implementaciji projekta, ali i napredak u usvajanju koncepta cirkularne ekonomije u zemljama Zapadnog Balkana i Turske.

Projekat ENV.net3 realizuje se od decembra 2017. godine. Dve godine organizacije učesnice na projektu prate napredak prelaska „linearne“ u „cirkularnu“ ekonomiju. Ono što je generalno zapažanje, pojam „cirkularna ekonomija“ nekako je najpoznatija onima koji se bave, ali često pogrešno razumeju značenje. Šire građanstvo generalno nije svesno šta ovaj tip ekonomije znači, ali raste svest da je potrebno nešto učiniti kako bi se ekonomija unapredila i pri tome prepoznaje se potreba brige o životnoj sredini i resursima, odakle dolaze, kako se koriste i kako se upravlja upotrebljenim stvarima. Uticaj koji će ovaj projekat imati do kraja implementacije, znaće se krajem 2020. godine, kada se ispune sve aktivnosti na promociji i zagovaranju koncepta cirkularne ekonomije u široj zajednici. Činjenica je da se priča proširila i to ne samo na organizacije civilnog društva kroz zagovaranje, sve više i donosioci odluka uviđaju potrebu usklađivanja i praćenja najnovijih tokova u EU i UN strukturama, posebno u procesu pridruživanja EU i mogućnostima primene „Evropskog zelenog dogovora“ i na zemlje Zapadnog Balkana i Tursku.

Druga regionalna konferencija o cirkularnoj ekonomiji u okviru ENV.net3 projekta, Tirana, mart 2020., okupila je preko 100 učesnika iz Albanije i regiona, kako bi se kroz panele i prezentacije partnera na projektu, razmenilo iskustvo i planirale dalje aktivnosti. Predstavnici akademskih institucija i civilnog sektora pokušali su da analiziraju na osnovu toga šta je urađeno, u kom pravcu bi trebalo usmeriti sledeće aktivnosti. Evidentno je nedovoljno razumevanje donosilaca odluka u svim zemljama Zapadnog Balkana i Turske, što se ogleda u nedefinisanju regulative, strateških dokumenata i zakona na svim nivoima, koja bi uključivala cirkularnu ekonomiju. Takođe je uočena mala međusektorska povezanost i vezivanje cirkularne ekonomije samo sa problemima u životnoj sredini.

Mali pomak je učinjen u pravcu definisanja cirkularne ekonomije van domena upravljanja otpadom ( videti publikaciju). Svima je gorući problem otpad, održivo upravljanje, odvajanje i reciklaža, pa se zabrinutost neopravdano preslikava i izjednačava sa cirkularnom ekonomijom. Ipak, organizacije civilnog društva u regionu Zapadnog Balkana i Turske svakako su najbolji partneri donosiocima odluka u procesu uvođenja cirkularne ekonomije u društvene i ekonomske razvoje zajednica.

Odgovorna ishrana

U okviru projekta “Kao potrošač, budi deo promena!”, podržanog od strane C&A Fondacije u okviru globalne kampanje “Budi promena!”, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine izdali su publikaciju “Odgovorna ishrana”, autora Anđelke Mihajov i Ane Puđa.

Analiza predstavljena u ovoj publikaciji ima, pored predgovora, pet celina:
-uvodna razmatranja,
-saveti za odgovornu ishranu,
-nauka i istraživanja potkrepljuju savete za odgovornu ishranu (održivo korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene, upravljanje otpadom i hemikalijama, otisak – ono što je dobro za mene dobro je i za planetu, ciljevi održivog razvoja),
-pokazni primer: užina za vreme školskog odmora,
-zaključna razmatranja: imati više ne znači imati bolje.

Prikazana naučna saznanja korišćena su radi potkrepljivanja prikazane veze: ishrana – prirodni resursi -klimatske promene – otpad i hemikalije – ciljevi održivog razvoja.
U publikaciji su korišćeni primeri dobre prakse u okviru međunarodnog programa Eko-škole, koji se od 2012. godine realizuje u Srbiji. Trenutno je u programu 125 obrazovno-vaspitnih institucija, koje svojim aktivizmom doprinose očuvanju životne sredine i podstiču odgovorno ponašanje lokalnih zajednica prema resursima.

“Dati mladima prostora da na svoj način pokažu kakvu životnu sredinu žele u svojoj budućnosti”

Sastanak nacionalnih operatera međunarodnog programa Eko-škole u Holandiji, Reeuwijk, Landal Green Parks, 11-15.11.2019.

Da li slučajno, ili sa namerom, 25 godina programa Eko-škole 2019. godine obeleženo je u Holandiji, gde je oržan prvi sastanak Nacionalnih operatera programa Eko-škole, pre 25 godina! Za četvrt veka crno-bele fotografije dobile su boju, još je kopna oteto od mora, selice su bar 50 puta za to vreme odlazile i vraćale se…program Eko-škole se uvećao, umnogostručio, prešao milion uključenih učenika, prešao milion uključenih nastavnika, prešao desetine hiljada uključenih obrazovno vaspitnih ustanova… Koncept isti, sedam ekoškolskih koraka, suština ista, briga o životnoj sredini i resursima, očuvanje prirodnih vrednosti, saradnja sa lokalnom zajednicom, učenici i studenti glavna pokretačka snaga procesa!

Baš to je više puta bila poruka skupa kome je prisustvovalo rekordnih 96 učesnika iz celog sveta, preko 60 zemalja, kultura, navika, delovanja, isti cilj: naučiti mlade kako da prepoznaju probleme i pomoći im da nauče i shvate kako će kada odrastu da pronađu rešenja za ublažavanje posledica industrijskog napretka! Čini se da je smena generacija i u FEE donela neke nove pravce kretanja, razmišljanja, delovanja.

Eko-škole Srbije u toj smeni generacija, nastupima i aktivizmu predstavljaju vodeću snagu, jer to što naše Eko-škole umeju, znaju, rade i ostvaruju u Srbiji, meri se i čak prevazilazi neke mnogo razvijenije zemlje – Nemačke, Francuske, Norveške…Zato što su naše Eko-škole pune ideja i snage da iznesu promene i da se uhvate u koštac sa cirkularnom ekologijom, citizen science, Ciljevima održivog razvoja, bez obzira na kakve suštinske probleme nailaze. I kao što je kolegama iz afričkih zemalja prioritet Africa-to-Africa, gde nema otvorenih pozicija za uključivanje Evrope, Azije, Amerike, tako bi trebalo i mi da se više pouzdamo u svoje sposobnosti i vrednosti, koje nam još uvek mogu pomoći da prevaziđemo trenutna spoticanja.

Poruke Nacionalne koordinatorke Programa Eko-škole i predsednice AOR Aleksandre Mladenović

Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva

Projekat je sufinansiran po javnom konkursu za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2019. godini, od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije

Projekat: Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva nastao je sa sa ciljem da se javnost informiše o vrednostima koncepta cirkularne ekonomije i predstave dosadašnja iskustva i primeri primene cirkularne ekonomije u obrazovno-vaspitnim institucijama u Srbiji. S tim u vezi, tokom trajanja projekat u periodu jul-novembar 2019. godine, definisane su ključne zainteresovane strane koje su uključene u razvoj koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji, posebno u odnosu na preduzetničke inicijative obrazovno-vaspitnih institucija, žena i mladih, organizovane su konsultacije sa istaknutim predstavnicima u sektorima privrede, nauke, državne i lokalne uprave i nevladinom sektoru, koji su pokazali iskustvo i dostignuće u primeni koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji; predstavljena su široj javnosti dostignuća u cirkularnoj ekonomiji, kroz publikacije i javna predstavljanja.

Šta podrazumeva koncept cirkularne ekonomije?

Tokom socio-ekonomskog razvoja društva, u prethodnom periodu razvijan je linearni model koji je podrazumevao postojanje veze između rasta i potrošnje (princip: uzmi, izradi, konzumiraj, baci). Takav način ponašanja i korišćenja resursa je bio neodrživ, pa je nastao održivi razvoj baziran na politici „zelenog rasta“, gde se ekonomski interesi dodiruju ili preklapaju sa interesima zaštite životne sredine i gde se razmatraju najbolje opcije za razvoj društva.

Prelazak na cirkularnu ekonomiju (CE), bio je u prvom planu baziran na činjenicama da se korisni materijali ne iskorišćavaju dovoljno u proizvodnji, javila se povećana potražnja za resursima, povećana je konkurencija, što je rezultiralo velikim pritiskom na životnu sredinu. Koncept cirkularne ekonomije nalazi se u Strategiji Evropa 2020, kao preduslov za pametan i održiv rast.

Sam koncept cirkularne ekonomije podrazumeva industrijsku proizvodnju koja se bazira na:

•obnovljivosti materijala,

•iskorišćavanju obnovljivih izvora,

•smanjenju i/ili eliminaciji upotrebe hemikalija,

•smanjenju stvaranja otpada

Dodatna vrednost proizvoda se „zadržava“ što duže u životnom ciklusu i ne stvara se otpad. Resursi se „zadržavaju“ u privredi i posle kraja upotrebnog veka proizvoda, sa ciljem ponovne upotrebe i stvaranja nove vrednosti.

Za prelazak na cirkularnu ekonomiju potrebne su promene u celom životnom ciklusu proizvoda, dizajnu proizvoda, potrebni su novi poslovni i tržišni modeli, nov način pretvaranja otpada u resurse, nov način ponašanja potrošača…Osim toga, potrebne su i promene sistema i inovacije: u tehnologiji, u organizaciji, društvu, metodama finansiranja i politikama, kao i primenu novih modela upravljanja celim sistemom.

U Srbiji je koncept cirkularne ekonomije prihvaćen, ali je potrebno raditi na razvoju svesti o saznanjima i vrednovanju upotrebe ovog koncepta. Paket cirkularne ekonomije je deo uslova za pristupanje EU (Poglavlje 27 – otpad), ali po iskazanoj oceni Srbija je po ovoj temi na samom početku. S toga je potrebno na početku ispitati kakve su mogućnosti, koji zakonski okviri postoje, pronaći primere najbolje prakse i prezentovati široj javnosti, ostavljajući prostor za praćenje daljeg napretka.

Jedan od doprinosa promociji koncepta cirkularne ekonomije i njegovom značaju je i projekat Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva, Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, koji je sufinansiran od strane Ministarstva zaštite životne sredine, uz podršku Env.net 3 regionalnog projekta (“ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agend EU” (ref. no. 2017/394-372). Projekat je realizovan u periodu jul-novembar 2019. godine, kroz aktivnosti kao što su:

– analiza postojećeg stanja vezano za cirkularnu ekonomiju u Srbiji (na osnovu dostupnih informacija, dokumenata i doprinosa ključnih zainteresovanih strana, pripremljeni su analiza trenutnog stanja i lista ključnih zainteresovanih strana, izrađen je predlog dokumenta o stanju cirkularne ekonomije u Srbiji

– priprema promotivnog i materijala za medije (pripremljeni su video materijali i fotografije za promociju sa medijima, vezano za postojeće aktivnosti institucija u cirkularnoj ekonomiji, organizovani su konferencija i sastanak ekoškolskih koordinatora radi promocije aktivnosti vezanih za cirkularnu ekonomiju i širenje ideje o primeni koncepta u obrazovno-vaspitnim institucijama 18-19. oktobra na Zlatiboru https://ambassadors-env.com/blog/2019/10/27/godisnji-sastanak-ekoskolskih-koordinatora-18-19-oktobar-2019-zlatibor/)

– izrada publikacija/vannastavnog materijala na temu cirkularne ekonomije (publikacija za osnovnu školu i poster za srednje škole).

Eko-škole u svojim aktivnostima već primenjuju koncept cirkularne ekonomije, u skladu sa mogućnostima, ali je veoma značajno što su ove obrazovno-vaspitne ustanove pioniri i glavna snaga u podizanju svesti čitave lokalne zajednice vezano za usvajanje i primenu ovog koncepta i van Eko-škola

Godišnji sastanak ekoškolskih koordinatora, 18-19. oktobar 2019. Zlatibor

Radionice u okviru projekta “Women2030” (u partnerstvu sa Women Engage for a Common Future WECF) i “Cirkularna ekonomija kao model održivog razvoja društva” (podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije) održane su na Zlatiboru, u okviru redovnog godišnjeg sastanka ekoškolskih koordinatora međunarodnog programa Eko-škole. Prvi dan radionice su bile organizovane kako bi se prikupilo dovoljno informacija vezano za učešće i položaj žena u životnoj sredini. Tako su u skiciranju “idealnog muškarca” i “idealne žene”, istaknute sve osobine koje bi trebalo da poseduju. Dok su za idealnog muškarca najčešće poželjne osobine bile sposobnost, ambicioznost, duhovitost i svestranost, kod idealne žene se jedna osobina posebno istakla, a to je da bi idealna žena trebalo da bude “nenametljivo inteligentna”! Pored ovoga, radilo se i na “mapiranju resursa” u virtualnoj lokalnoj zajednici, gde je prikazano kome su koji resursi najbitniji, u odnosu muškarac/žena, pa su se čule i neke nove ideje. Drugi su na veoma zanimljiv način u obliku kratke predstave predočili svoje viđenje muškarca kao Gradonačelnika i žene kao Gradonačelnice. Treća i četvrta grupa su prikazale koje su to sve aktivnosti i zaduženja koja jedan muškarac i jedna žena obave tokom svog radnog dana. Radionice su bile veoma interaktivne i zanimljive.

Domaćini su bili Eko-škola ,,Dimitrije Tucović” iz Čajetine i Udruženja građana ,,Zlatiborski krug”.

U okviru sastanka koordinatora predstavljeni su projekti za naredni period, sa posebnim naglaskom na Ciljeve održivog razvoja i cirkularnu ekonomiju.

Dobrodošlicu je poželela ekoškolska koordinatorka Zorica Milosavljević, koja je ujedno i predsednica Udruženja građana ,,Zlatiborski krug”. Prisutnima se obratila Bojana Božanić, kao predstavnica opštine Čajetina, koja kao lokalna zajednica podržava Eko-škole od samog početka, od 2013. godine.

Drugi dan sastanka, 19. oktobra 2019. u prostorijama Kulturnog centra Zlatibor održan je Godišnji sastanak ekoškolskih koordinatora u okviru međunardonog programa Eko-škole i konferencija ,,Principi cirkularne ekonomije u službi zaštite životne sredine” (Env.net), koju je moderirala nacionalna koordinatorka programa Eko-škole Aleksandra Mladenović.

Sastanku je prisustvovalo preko sto ekoškolskih koordinatora iz predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, visokih škola i škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom učenika. Podeljene su Zelene zastave Eko-školama koje su stekle status po prvi put i potvrde novim školama o ulasku u međunarodni program. Ovom prilikom im još jednom čestitamo i radujemo se budućoj saradnji. Posebno smo ponosni na Eko-škole koje po drugi i treći put obnavljaju svoj status.

Prof. dr Anđelka Mihajlov predstavila je kroz prezentaciju Ciljeve održivog razvoja, neki od njih su već implementirani u naše programe i projekte. Ekoškolski koordinator Katarina Ilinčić iz OŠ ,,Arsenije Loma“ sa Rudnika predstavila je kako je putujući Karavan za klimu sproveden u lokalnoj zajednici sa mnoštvom radionica i aktvnosti. Radmila Jokić nam je predstavila projekat “Košnica – cirkularna ekonomija kao model preduzetništva mladih”, koji realizuju u saradnji Centar za razvoj obrazovanja ,,Planeta“ iz Sombora, koja se bavi programima za decu i mlade i ŠOSO sa domom ,,Vuk Karadžić“ koja obrazuje i vaspitava decu sa smetnjama u razvoju.

Ekoškolska koordinatorka Biljana Knežević predstavila je kako je OŠ ,,Desanka Maksimović“ iz Beograda sprovela aktivnosti pod nazivom ,,Smuti, pa popij!“ u okviru kampanje ,,Kao potrošač, budi deo promena!“ koju podržava C&A fondacija. Zorica Milosavljević je prezentovala “Model cirkularne ekonomije u službi zaštite životne sredine u opštini Čajetina”.

Još jednom se zahvaljujemo organizatorima skupa i radujemo se sledećem okupljanju!

Obrazovna aktivnost u okviru programa Plava zastava: Vodeni eksperimentarijum na Adi Ciganliji

Šta se podrazumeva pod „vodenim otiskom“ nekog proizvoda?, Šta od navedenih proizvoda ima najveći „vodeni otisak“? Koliki je prosečan godišnji „vodeni otisak“ po osobi u svetu?, Koje od navedenih navika za racionalno korišćenje vode ste, ili biste, usvojili?

Zašto je uopšte važno da pričamo o vodi i da li baš sve znamo o vodi, korišćenju, uštedi, zagađenju, očuvanju vodnih resursa?

Odgovore na ova pitanja i jos mnogo interesantnih i važnih činjenica vezano za vodu posetioci Ade Ciganlije, od najmlađih, pa do onih „malo“ i „umereno“ starijih moglu su da čuju i da nauče u okviru „Vodenog eksperimentarijuma“. Savsko jezero, popularno kupalište Ada Ciganlija, podiglo je u junu 2019. godine još jedanput Plavu zastavu, pouzdan simbol brige za zdravlje i bezbednost posetilaca i kupača, ali i brige da se životna sredina očuva u zatečenom stanju, unapredi i sačuva za sve „korisnike“ usluga. Program Plava zastava nastao je pre više od 30 godina, u zemljama zapadne Evrope, kao potreba da se reaguje na sve veće prekomerno korišćenje vodnih resursa u turističke svrhe i da bi se smanjio pritisak korisnika usluga na vodu i okruženje vodenih površina. Od tada, program se proširio po čitavom svetu, prisutan je u 45 zemalja, a uključuje 4560 plaža, marina i turističkih brodova za posmatranje prirode i prirodnih fenomena.

Jedna od obaveza upravljača plaži sa Plavom zastavom je organizovanje obrazovnih aktivnosti o značaju programa Plava zastava, očuvanju životne sredine i uštedi resursa, među kojima je voda jedan od ugroženijih. „Vodeni eksperimentarijum“ je zajednička aktivnosti WWF, Ambasadora održivog razvoja i životne sredine i JP „Ada Ciganlija“, koja se organizuje po drugi put na Adi Ciganliji, a ima za cilj da unapredi znanje posetilaca o vodi, svojstvima vode, potrebi za vodom, mogućnostima održivog korišćenja i upravljanja vodnim resursima, na zanimljiv način i deci i odraslima.

Da bismo imali dovoljno čiste i kvalitetne vode, koju delimo sa drugim živim organizmima i bez koje je jednostavno život nemoguć, ponašajmo se odgovorno u svim prilikama, bilo da smo kod kuće i peremo zube, umivamo se, tuširamo ili peremo sudove, bilo da smo na plaži i pravimo otpad koji pravilno odlažemo, ili smo u fabrici gde voda pokreće čitavu proizvodnju, ili smo donosioci odluka, koji često vagaju između ekonomskog, socijalnog i zdravstvenog uticaja okruženja i na okruženje. Jer samo tako ćemo smanjiti te „vodene otiske“ u proizvodnji mesa, čokolade ili omiljenih sokova, a promenom ponašanja vodu ćemo koristiti racionalnije i efikasnije, bez prevelikih odricanja i nerviranja zbog otvorenih praznih slavina.

Sastanak nacionalnih operatera programa Zeleni ključ u Estoniji, Talin, 9-12. septembar 2018.

Godinu dana pred obeležavanje 25 godina od postojanja međunarodnog programa Zeleni ključ, godišnji sastanak nacionalnih operatera ovog programa održava se u Talinu, Estonija. Akcenat je stavljen na mogućnosti i načine promovisanja ove eko-oznake za objekte u turizmu. U Srbiji su dva hotela: IN hotel i Radisson Collection Hotel Old Mill Belgrade sertifikovana i svoje poslovanje obavljaju u skladu sa načelima održivog razvoja, održivog korišćenja resursa i brige o životnoj sredini. Globalno, 57 zemalja je uključeno u program Zeleni ključ, pre svega u Evropi, što obuhvata 2900 eko-sertifikovanih objekata.

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, kao nacionalni operater programa Zeleni ključ u Srbiji, u narednom periodu planira intenzivniju promociju ovog programa, u cilju širenja programa i na ostale kategorije, kao što su restorani, smeštaji malih kapaciteta, konferencijske sale, atrakcije.

Pristup prema resursima koje koriste turistički objekti u Srbiji još uvek je na nivou isključivo sticanja dobiti, zanemarujući potrebu da se prirodi i životnoj sredini odgovornim ponašanjem i poslovanjem mora vratiti deo, kako bismo uvek imali pristup izvorima energije, čiste vode, mestima za rekreaciju i odmor. Upravo nas program Zeleni ključ vodi ka takvom odgovornom i održivom ponašanju, bez obzira da li smo posetioci, turisti, gosti, vlasnici objekata…u svakom slučaju, korisnici smo prostora i resursa koji će se lako uništiti i potrošiti, ako se uskoro ne osvestimo i ne počnemo da razmišljamo više u pravcu kontrolisanog korišćenja vode, rashladnih uređaja i grejnih tela, razdvajanja otpada i adekvatnog odlaganja…u čemu nam je hitno potrebna podrška donosilaca odluka na nacionalnom i lokalnom nivou, koji će pitanja životne sredine označiti kao prioritete u svojim strateskim agendama.

Održan sastanak nacionalnih operatera programa Zeleni ključ

Životna sredina ka Evropi ( EnE ) (projekat/proces)

Projekat prati različite faze u procesu pristupanja Evropskoj Uniji. Glavna aktivnost projekta je organizovanje i održavanje regionalne konferencije ” Životna sradina ka Evropi” (Environment to Europe – EnE) svake godine juna meseca u Beogradu. Konferencija je istovremeno jedan od zvaničnih dogadjaja kojim UN (UN Environment/UNEP) obeležava Svetski dan životne sredine.

____________________________________________________________

Ucesce na UNECE ministarskom sastanku “Zivotna sredina za Evropu”, Nikozija, Kipar, oktobar 2022.

Učešće na međunarodnim sastancima (avgust, septembar i oktobar 2022.)

EnE22, juni 2022 – UNEP@50 i Dan životne sredine

Dan zaštite životne sredine – 5. jun 2021. godine (EnE21, #GenerationRestoration)

Novembar 2020.- Evropski biro za životnu sredinu (EEB – European Environmental Bureau) – godišnja konferencija i generalna skupština 2020.

5. juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“

Pripreme – 5.juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“

AOR prati implementaciju Ciljeva održivog razvoja u Srbiji

PREGOVARAČKE POZICIJE ZA POGLAVLjE 27

Poziv za 4.juni 2019.:Okrugli sto ČIST VAZDUH – ZDRAVIJA BUDUĆNOST – upoznajte se sa nacrtom dnevnog reda

Učestvujemo na konferenciji ”Inovativna rešenja za zagađenje u jugoistočnoj i južnoj Evropi”

Obratite pažnju: UNEP konferencija “Inovativna rešenja za zagađenje u jugoistočnoj i južnoj Evropi”, 4-5. decembar 2018. u Beogradu

AOR primljena u Evropski Biro za Životnu sredinu kao punopravni član – čast nam je i izazov

Poziv za učešće ; ENV.net inicijativa: Inovirati Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara u skladu sa principima cirkularne ekonomije

Učestvujemo na zvaničnom događaju predsedavanja Austrije EU, Konferencija evropske mreže o održivom razvoju, oktobar 2018, Beč

Konferencija ’’Životna sredina ka Evropi’’- EnE18: moguć razvoj odgovoran prema prirodi

Pridružite nam se 5. juna na konferenciji “Životna sredina ka Evropi”- pogledajte Agendu

maj 2018: Izabrani najbolji radovi na kreativnom konkursu U koštac sa plastikom! – Nagrade će biti uručene 5. juna na 14. Regionalnoj konferenciji “Životna sredina ka Evropi”

mart 2018: Sednica Saveta

Analiza stanja i predlog izmena (zakonodavnog okvira i) prakse koji može da doprinese boljoj sanaciji deponija u Beogradu

februar 2018: Poziv – Četrnaesta regionalna Konferencija “Životna sredina ka Evropi – EnE18”: Zaštita prirode – Razvoj odgovoran prema prirodi,5. juna 2018.

januar 2018: “UN životnu sredina” i Svetska zdravstvena organizacija dogovorili saradnju u oblasti zdravstvenih rizika koji potiču od stanja životne sredine

septembar 2017: “Da upotreba žive postane prošlost!” – AOR učestvuje na Prvoj konferenciji zemalja članica Minamata konvencije u Ženevi

juli 2017: Učestvujemo na “Civil Society Forum ” (Forum građanskog društva) u Trstu, 11-12 juli, 2017

5. juni 2017: Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE17: podstreh stručnjacima i mladima ; EnE17-Konferencija 5.juni 2017.

Najava i poziv : Konferencije za medije-ŽIVOTNA SREDINA KA EVROPI, UNS, 2. jun 2017. u 12h

Program Trinaeste regionalne konferencije EnE17 (5.juni 2017.) – Nacrt na dan 22.05

April 2017: Drugi poziv: Trinaesta regionalna Konferencija “Životna sredina ka Evropi – EnE17”, 5. juni 2017., Beograd ; maj 2017: Izabrani su najbolji eko-reporteri u 2017. godini!

Februar 2017 : Najava 13. regionalne Konferencije Životna sredina ka Evropi – EnE17: Obrazovanje o klimatskim promenama

Juni 2016. – Agenda, EnE16-ENV.net Zbornik radova/Proceedings of papers

Maj 2016.- Nacrt okvirnog dnevnog reda Konferencije Životna sredina ka Evropi, 6. juni 2016. u Beogradu

April 2016 – Rezervišite datum 6. juni 2016. godine za učešće na konferenciji “Životna sredina ka Evropi”

April 2016. – ENV.net kurs: Učešće organizacija civilnog društva u procesu pristupanja EU, 8. april 2016.

Septembar 2015. – Sedmi akcioni program EU: procena i strateška procena uticaja na životnu sredinu su efikasni instrumenti kada se ispravno primenjuju

11. juni 2015. – Sastanak potpredsednika Evropske komisije sa predstavnicima civilnog društva

5. juni 2015. Konferencija, Zbornik radova , 5.juni – Obeležili smo radno Konferencijom i panelom , Gostovanje Prof dr Anđelke Mihajlov, Ambasadorke održivog razvoja i životne sredine, na TV , na dan održavanja Konferencije i Panela

Učestvujemo na ZELENOJ NEDELJI EU

april 2015. – Konferencija EnE15-ENV.net “Životna sredina ka Evropi” uvršćena u zvanične događaje Evropske nedelje održivog razvoja

5.juni 2015. – Rezervišite datum za EnE15/ENV.net Konferenciju; informacije preko Emaila eneconference@feeserbia.com

___________________________________________________________

Decembar 2014 – Tematski zbornik radova “Životna sredina ka Evropi”

5.juni 2014 – EnE14/ENV.net Konferencija , Konferencija 2014

29. maj 2014 – Dnevni red EnE14/ENV.net Konferencije “Životna sredina ka Evropi”, 5. juna 2014. godine u PKS, sa početkom u 10h , ZBORNIK RADOVA 10. REGIONALNE KONFERENCIJE “ŽIVOTNA SREDINA KA EVROPI“, 2014/ EnE14-ENV.net „ENVIRONMENT FOR EUROPE“ CONFERENCE PROCEEDINGS, BELGRADE, SERBIA, 2014

28. maj 2014 – Svetski dan životne sredine

25. april 2014 – UNEP desetu godinu za redom uz nas na Konferenciji EnE14/ENV.net – 5.juna 2014. godine u Beogradu

5. april 2014 – Drugi poziv i više detalja oko Konferencije

6. februar 2014 .- Poziv da 5. juna 2014. godine uzmete aktivno učešće u konferenciji Životna sredina ka Evropi – EnE14-ENV.net

EnE14 / ENV.net Konferencija održaće se 5. juna 2014. godine u Beogradu (Biće ovo 10. regionalna Konferencija). Tematska oblast u fokusu: Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene, u procesu približavanja EU. Rezervišite datum! Informacije slede i stalno se aktuelizuju.

____________________________________________________________

EnE13 Konferencija održana je 10. juna 2013. godine sa tematskim fokusom na životnu sredinu u opštinama. Organizacija ENV.net okruglog stola bila je u okviru realizacije ENV.net projekta i jedan od zvaničnih događaja u obeležavanju Svetskog dana životne sredine. Koordinatorka organizacije ovogodišnje konferencije je Doc dr Dunja Prokić. Na konferenciji je bilo preko 120 učesnika, saopšteno je preko 20 radova, a diskusija i razmena mišljenja produžila je trajanje konferencije za čitava 2 sata. Štampan je CD Zbornik radova. Održavanje Konferencije su podržali: Eptisa Regional Office for SEE, Hemofarm fond i Coca Cola Hellenic, uz institucionalnu podršku Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja i NacionalneKomisije za saradnju sa UNESCO. Konferenciju tradicionalno organizuju AOR i PKS.

2013

EnE13

ENV.net Okrugli stoFokus: Životna sredina na lokalu, u opštinama

Detaljna agenda Zbornik radova EnE13 – Zivotna sredina ka Evropi Poruka EnE13/ENV.net Konferencije: struka, obrazovanje i partnerstvo treba da budu osnov akcija u životnoj sredini Momenti sa konferencije

_____________________________________________________________

U okviru procesa “Životna sredina ka Evropi” organizacija aktivno učestvuje u različitim aktivnostima ( na primer: u vezi efikasnog upravljanja resursima, održivom korišćenju resursa , hemikalijama, eko-zaštitom potrošača, eko-obeležavanju, prezentacijom radova na konferencijama, itd )

____________________________________________________________

Evidencija o prethodnim konferencijama:

		Tematski fokus	Publikovani materijal
2005	EnE05	Značaj sektora životne sredine u procesu Evropskih integracija	Detaljna agendaCD Zbornik radovaKnjiga “Održivi razvoj i životna sredina ka Evropi u 95+ koraka”, autora A.Mihajlov (na srpskom jeziku)
2006	EnE06	Evropske vrednosti životne sredine;Istovremeno, organizovan je regionalni sastanak OCD Forum EfE07 kao priprema za UNECE Ministarsku konferenciju “Životna sredina za Evropu” 2007	Detaljna agendaCD Zbornik radovaKnjiga “Sustainable Sustainable Development and Environment Towards Europe in 95+ Steps”, A.Mihajlov (na engleskom jeziku)
2007	EnE07	Posvećeno tematskim oblastima Ministarske konferenciju “Životna sredina za Evropu” 2007 , Usvojena NvO Dekleracija o ekološkoj koheziji Zapadnog Balkana	Detaljna agendaCD Zbornik radova
2008	EnE08	Mladi i osetljive grupe	Detaljna agendaEnE08 Zbornik radova 4. regionalne Konferencije „Zivotna sredina ka Evropi“-sadrzaj
2009	EnE09	Klimatske promene (vazduh) i održivi turizam	Detaljna agenda (agenda EnE09)CD Zbornik radova .http://www.europa.rs/en/mediji/arhiva-vesti/2009/645/Environment+protection+is+a+joint+effort.html
2010	EnE10	Zeleno obrazovanje i zelena ekonomija	Detaljna agenda ( Agenda EnE10 Konferencije )CD Zbornik radova
2011	EnE11	Ruralni i održivi razvoj planina	Detaljna agenda (agenda_ene11)http://www.ruralinfoserbia.rs/dokumenta/agenda_ene11.pdfCD Zbornik radovaŠtampan zbornik selektovanih radova
2012	EnE12	Prateći dogadjaj u okviru priprema za Svetsku UN Konferenciju Rio+2o – Zelena ekonomija i upravljanje za održivi razvoj	Detaljna agenda Agenda EnE12 http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/Agenda%20EnE12.pdfCDZbornik raadova.UNDP/UNEP Studija o zelenoj ekonomiji http://sustainabledevelopment.un.org/content/documents/984serbia.pdf

Projekti regionalne kohezije u oblasti životne sredine podržavaju proces “životna sredina ka Evropi”.

Program Trinaeste regionalne konferencije EnE17 (5.juni 2017.) – Nacrt na dan 24.05

Nacrt Agende možete preuzeti u celini.

Trinaesta regionalna konferencija EnE17

Životna sredina ka Evropi

Beograd, 5. jun 2017.

Obrazovanje o klimatskim promenama za održivi razvoj

Program konferencije – Nacrt na dan 22.05.

Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE17 predstavlja zvaničan događaj kojim se u Republici Srbiji obeležava UN Svetski dan zaštite životne sredine (World Environment Day – WED). Na ovaj dan, od 1972. godine do danas, UN skreću pažnju vlada, država i najšire javnosti na goruća pitanja zaštite životne sredine i potrebu njihovog kontinuiranog rešavanja. Tema ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine je “Povezivanje ljudi sa prirodom’’, obeležava se uz slogan “Ja sam sa prirodom”, a zemlja domaćin je Kanada u kojoj će se održati centralna proslava. Cilj ovogodišnjeg 5. juna je da nas motiviše da cenimo lepotu i značaj prirode, kao i da učinimo korak više da zaštitimo Planetu koju delimo. Navodeći nas na razmišljanje kako smo deo prirode i kako zavisimo od nje, očekuje se globalna akcija miliona ljudi, kroz hiljade aktivnosti širom sveta.

Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE17 predstavlja zvaničan događaj kojim se u Republici Srbiji obeležava Evropska nedelja održivog razvoja (European Sustainable Development Week, ESDW). ESDW je inicijativa rasprostranjena na području evropskih zemalja koja stimuliše i čini vidljivim aktivnosti, projekte i događaje koji promovišu ciljeve održivog razvoja ( Sustainable Development Goals, SDGs). Održava se svake godine od 30. maja do 5. juna, a ima za cilj podizanje svesti o Agendi 2030 u Evropi i značaju lokalnih zainteresovanih strana u ostvarenju 17 ciljeva održivog razvoja i održivosti uopšte.

5. jun June 5th

Velika sala u PKS, II sprat, Terazije 23, Beograd

Main Hall, 2^nd floor – Serbian Chamber of Commerce, Terazije 23, Belgrade

9:00 – 10:00 Registracija učesnika / Registration

10:00 – 10:40 Uvodna obraćanja / Opening remarks

Predsedništvo: mr Dušan Stokić, mr Aleksandra Mladenović, prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, prof. dr Nataša Žugić Drakulić

Confirmed / Potvrdili

Goran Trivan, Secretary for Environmental Protection of the City of Belgrade / Sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda
Päivi Alatalo, Deputy Head of the Mission, Embassy of Finland, Belgrade / Zamenik šefa misije Ambasade Finske u Beogradu
Rodolјub Šabić,The Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data / Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Vlade Srbije
Representative, Institute for Nature Conservation of Serbia / Predstavnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije
Zoran Vujović, Vicepresident, Chamber of Commerce and Industry of Serbia / Potpredsednik Privredne komore Srbije
dr Mirjana Drenovak Ivanović, Faculty of Law, University of Belgrade (and Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27 ) / Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu ( i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27)
mr Dusan Stokić, Co-organizer of the EnE17 Conference, Director of the Centre for Environmental Protection, Standards and Technical Regulation, the Chamber of Commerce and Industry of Serbia / suorganizator EnE17 Konferencije, Direktor Centra za zaštitu životne sredine, standarde i tehničke propise, Privredna komora Srbije
the EnE17 Conference Chair person, Environmental Ambassador for Sustainable Development / predsedavajuća EnE17 Konferencije, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine

Note / Napomena: The Conference will be opened by Mr. Goran Trivan, Secretary for Environmental Protection of the City of Belgrade. / Konferenciju će otvoriti gospodin Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda.

10:50 -11:00 Tehnička pauza

11:00 -12:30 Panel na temu Obrazovanje o klimatskim promenama za održivi razvoj

Moderator: Milica Momčilović, novinar

Panelists/ Učesnici Panela:

Prof. dr Vladimir Đurđević, Faculty of Physics, University of Belgrade / Fizički fakultet, Univerzitet u Beogradu

– Docent na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Bio je i gostujući istraživač u National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA), USA; Euro-Mediterranean center for climate change (CMCC), Italia; Tehnical institute (IST), University of Lisbon, Portugal; Mediterranean Centre on Insular Coastal Dynamics (ICoD) of the University of Malta. Učestvovao je u međunarodnim naučno-istraživačkim projekatima finasiranih iz fondova EU-Horizon2020, EU-FP7, IPA, JRC, IOC-UNESCO i GEF. Učesnik je međunarodnih inicijativa za proučavnje klime Mediterana – MedCORDEX i klime Panonskog regiona – PannEX. Učestvovao je u izradi Nacionalnih komunikacija prema UNFCCC u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Brazilu, kao i u izradi drugih relevantnih dokumenta u oblasti klimatskih promena, kao što su Nacionalno opredeljeni doprinosi, Plan za adapatciju na klimatske promene i Akcioni plana adaptacije na klimatske promene za grad Beograd.

Prof. dr Aleksandar Jovović, Faculty of Mechanical Engineering, University of Belgrade / Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

– Profesor Univerziteta u Beogradu, Mašinski fakultet na Odseku za procesnu tehniku i zaštitu životne sredine. Član je Akademskog odbora čovek i životna sredina SANU i Matičnog naučnog odbora za uređenje, zaštitu i korišćenja voda, zemljišta i vazduha Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Osnivač je Asocijacije za upravljanje čvrstim otpadom, SeSWA i član nacionalnog saveta. Član je naučnog saveta Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine u više saziva i tehničkih komisija za procene uticaja na svim nivoima. Učesnik i rukovodilac velikog broja generalnih, idejnih i glavnih projekata, kao i nacionalnih strateških dokumenata, propisa i studija iz oblasti zaštite životne sredine, enegetike i održivog razvoja.

Prim. mr sci. med. Branislava Matić, Head of Unit for Human Ecology and School Hygiene at Institute of Public health of Serbia “Dr Milan Jovanovic Batut” / Šef Odseka za humanu ekologiju i školsku higijenu, Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”

– Zaposlena u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ od 2000. kao doktor medicine. Specijalista higijene sa medicinskom ekologijom (2004)/ magistar med.nauka 2007/ Primarijus od 2016. Odobrena doktorska teza decembra 2013. na temu „Prediktori respiratornog zdravlja školske dece), Fakultet medicinskih nauka Univerziteta Kragujevac.Trenutno šef Odseka za humanu ekologiju i školsku higijenu u IJZS (2014).Od 2013. Nominovani Nacionalni korespondent Ministarstva zdravlja pri WHO za životnu sredinu i zdravlje. Član HIC Group (Health in Climate Change) WHO. Rukovodila radnom grupom IJZS koja je izradila Nacrt Vodiča za postupanje u toku toplotnih talasa, za primenu, pre svega od strane zdravstvenog sektora, podržane od strane WHO. Član stalne radne grupe za implementaciju „AP adaptacije na klimatske promene sa procenom osetljivosti“, izabrane od strane Gradske skupštine Grada Beograda.

Nataša Đokić, Head of Department for planning projects at City of Belgrade, Secretariat for Environmental Protection / Načelnik sektora za planiranje i upravljanje projektima u životnoj sredini, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda

– Rođena je 1971. godine u Kruševcu. Nakon diplomiranja 1997. godine na Rudarsko-geološkom fakultetu na odseku za hidrogeologiju nastavlja da radi kao saradnik na Institutu za hidrogeologiju. Stipendista ministarstva nauke na poslediplomskim studijama. Autor brojnih naučnih radova. U Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine radila je od 2002. do 2007. godine, najpre u Odseku za geološka istraživanja i mineralne sirovine, a kasnije u Odeljenju za međunarodnu saradnju. Od oktobra 2007. godine do danas zaposlena u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Beograda, najpre kao načelnik Odeljenja za planove i projekte u oblasti zaštite prirode i životne sredine, a od 2013. godine kao pomoćnik sekretara u Sektoru za planiranje i upravljanje projektima. U projektu „Adaptacija na klimatske promene na području zapadnog Balkana“, član upravljačke radne grupe i koordinator za grad Beograd, urednik publikacije „Akcioni plan adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti“, publikovane nakon usvajanja plana u Skupštini grada Beograda. Prati i koordinira brojne projekte u oblasti zaštite životne sredine za područje grada Beograda. Pohađala brojne treninge i obuke u oblasti zaštite životne sredine u zemlji i inostranstvu. Govori engleski jezik. Majka dve ćerke.

MSc Izabel Airas, Advisor for circular economy, Center for Circular Economy, the Chamber of Commerce and Industry of Serbia / Savetnik za cirkularnu ekonomiju, Centar za cirkularnu ekonomiju, Privredna komora Srbije

– Rođena i odrasla u Nemačkoj. Stekla je zvanje master nauke iz oblasti životne sredine i upravljanja resursima na Univerzitetu u Gisenu, Nemačka. Radila je na internacionalnim projektima iz oblasti životne sredine, od kojih je većina finansirana od strane GIZ-a u zemljama poput Malavije, Kolumbije, Saudijske Arabije i Nemačke. U poslednjih šest meseci, zaposlena je u Privrednoj komori Srbije. Uža specijalnost su joj cirkularna ekonomija i klimatske promene. Menadžer je ’’Climate-KIC’’ projekta, finansiranog od strane EU, koji implementira aktivnosti za preduzetnike i početnike u preduzetništvu, studente i osobe koje stiču praksu u oblasti životne sredine.

prof. dr Anđelka Mihajlov (Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for climate changes in Chapter 27 / Članica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije, zadužena za klimatske promene iz Poglavlja 27)

– Ekspert Ujedinjenih nacija, konsultant i naučnik, redovni profesor Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, u penziji od 2015. godine. Koordinator za zelenu ekonomiju i životnu sredinu Instituta za javnu politiku. Članica je Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije ( od avgusta 2015.) zadužena za određene sektore poglavlja 27- životna sredina i klimatske promene. Okviri njene profesionalne orijentacije u poslednjih više od 20 godina su: životna sredina i evropske integracije, upravljanje otpadom, održivi razvoj, klimatske promene, međunarodna saradnja u oblasti održivog razvoja i životne sredine. Ima više od 300 referentnih naučnih publikacija i konsultantske reference, uključujući i u okviru projekata podržanih od EU i Svetske banke. Član je Odbora za životnu sredinu i održivi razvoj Privredne komore Srbije od 2004. i nacionalni mentor međunarodne Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini. Po pozivu predaje na različitim univerzitetima u zemlji i svetu. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala tehničke nauke na Univerzitetu u Beogradu. Iz oblasti hemijskog inženjerstva ima dodatno obrazovanje u SAD. Bila je član Vlade Republike Srbije na poslovima ministarke za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine od juna 2002. do marta 2004. godine. Bila je član Savetodavnog tela za ekološka i socijalna pitanja Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) od 2005 do 2010, London, kao i član Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO od 2008. do 2015. Od strane Programa UN za životnu sredinu (UNEP) 2006. godine je identifikovana kao jedna od žena u svetu koja je dala značajan doprinos u oblasti životne sredine kao „lider u oblasti životne sredine Zapadnog Balkana“. Počasna je predsednica strukovnog udruženja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, kao i Srpske asocijacije za upravljanje otpadom.

12:30 -13:00 Dodela nagrada najboljim Mladim Eko-reporetima u 2017. godini

Obraćanje: mr Aleksandra Mladenović, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, Milena Tabašević, MSc, coordinator Programa Mladi Eko-reporteri, Jelena Kiš, menadžerka RECAN fondacije za reciklažu limenki za piće

13:00-13:30 Pauza

13:30-17:00 Usmena izlaganja

(Moderatori: prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, dr Uroš Rakić, prof. dr Nataša Žugić Drakulić)

TRANSPOZICIJA HORIZONTALNOG ZAKONODAVSTVA EU U RS, TINA JANJATOVIĆ, MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE

ELEKTRONSKO UČENJE O ŽIVOTNOJ SREDINI U CIVILNOM DRUŠTVU, MILKA GVOZDENOVIĆ, DUŠICA TRNAVAC BOGDANOVIĆ, MLADI ISTRAŽIVAČI SRBIJE

ZNAČAJ EDUKACIJE U SMANJENJU RANJIVOSTI POPULACIJE, MARIJA JEVTIĆ, MEDICINSKI FAKULTET, UNIVERZITET U NONOM SADU, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, TATJANA TAMAŠ, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, TANJA NOVAKOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU

ZAŠTO JE OBRAZOVANJE O KLIMATSKIM PROMENAMA VAŽNO ZA NAŠE ZDRAVLJE?, UROŠ RAKIĆ, UNIVERZITET U NOVOM SADU, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, TATJANA TAMAŠ, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, TANJA NOVAKOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU

ZABRINUTOST I STAV O KLIMATSKIM PROMENAMA NA PROSTORU BIVŠE JUGOSLAVIJE, SAŠA RALETIĆ JOTANOVIĆ, VALERIJA VEČEI FUNDA, MILADIN KALINIĆ, NIKOLA VUKSANOVIĆ, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE (MPK)

APPLICATION OF URBAN CLIMATE RESEARCH IN NOVI SAD (SERBIA), DEJAN ĐURĐEVIĆ, STEVAN SAVIĆ, DRAGAN MILOŠEVIĆ, CLIMATOLOGY AND HYDROLOGY RESEARCH CENTRE, FACULTY OF SCIENCES, UNIVERSITY OF NOVI SAD

CITIZENS4SCIENCES APPROACH IN MONITORING AIR QUALITY AND PERSONAL EXPOSURE TO PM2.5, VLATKA MATKOVIC PULJIC, HEALTH & ENVIRONMENT ALLIANCE (HEAL), BRUSSELS, MARIJA JEVTIĆ, FACULTY OF MEDICINE, UNIVERSITY OF NOVI SAD, INSTITUTE OF PUBLIC HEALTH OF VOJVODINA, CATHERINE BOULAND, UNIVERSITÉ LIBRE DE BRUXELLES (ULB), SCHOOL OF PUBLIC HEALTH, RESEARCH CENTER FOR ENVIRONMENTAL HEALTH

OBRAZOVANJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ISKUSTVO NASTAVNIKA, JAGODA PETROVIĆ UKAJ, GEODETSKA TEHNIČKA ŠKOLA, BEOGRAD

MREŽA EKO-KOORIDNATORA KAO ZNAČAJNA PODRŠKA VASPITNO-OBRAZOVNIM USTANOVAMA I LOKALNOJ ZAJEDNICI U OSTVARIVANJU PROGRAMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, SONJA MILIĆEVIĆ, ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU, STEFAN MALINOVIĆ, FAKULTET MEDICINSKIH NAUKA, UNIVERZITET U KRAGUJEVCU, VERICA AGATONOVIĆ MALINOVIĆ, HEMIJSKO-TEHNOLOŠKA ŠKOLA KRUŠEVAC, DALIBORKA ŽIVKOVIĆ, PREDŠKOLSKA USTANOVA ’’NATA VELJKOVIĆ’’ KRUŠEVAC, OLIVERA KOLARIĆ, OŠ ’’JOVAN POPOVIĆ’’ KRUŠEVAC, DRAGANA MILIĆEVIĆ, DIREKCIJA ZA MERE I DRAGOCENE METALE, OKN KRUŠEVAC

EKO-PEDAGOŠKE KOMPETENCIJE NASTAVNIH KADROVA KAO PUT KA ODRŽIVOM RAZVOJU, LJILJANA ĐUROVIĆ, OŠ „MOMČILO NASTASIJEVIĆ“, GORNJI MILANOVAC, VESNA NIKOLIĆ, FAKULTET ZAŠTITE NA RADU, UNIVERZITET U NIŠU, DANIJELA MARKOVIĆ, UČITELJSKI FAKULTET U JAGODINI

INCREASING CROSS-BORDER COOPERATION (CBC) TO FACE CLIMATE CHANGES CHALLENGES. PROGRESSING TO A SUSTAINABLE WORLD, RUI ALEXANDRE CASTANHO, ENVIRONMENTAL RESOURCES ANALYSIS RESEARCH GROUP (ARAM), UNIVERSITY OF EXTREMADURA, BADAJOZ, SPAIN, ANA VULEVIĆ, INSTITUTE OF TRANSPORTATION – CIP, DEPARTMENT OF ARCHITECTURE AND URBAN PLANNING. BELGRADE, SERBIA, JOSÉ CABEZAS, LUIS FERNÁNDEZ-POZO, ENVIRONMENTAL RESOURCES ANALYSIS RESEARCH GROUP (ARAM), UNIVERSITY OF EXTREMADURA, BADAJOZ, SPAIN, LUÍS LOURES, POLYTECHNIC INSTITUTE OF PORTALEGRE, PORTUGAL AND RESEARCH CENTRE FOR SPATIAL AND ORGANIZATIONAL DYNAMICS (CIEO), UNIVERSITY OF ALGARVE, PORTUGAL.

UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA: IZAZOVI ZA ODRŽIVU POLJOPRIVREDU, MARKO ALEKSIĆ, LJUBICA KOMAZEC, EKONOMSKI FAKULTET U SUBOTICI, UNIVERZITET U NOVOM SADU

ULOGA ZADRUŽNOG POVEZIVANJA U ENERGETSKOJ SAMOODRŽIVOSTI SELA, D. DAKIĆ, INOVACIONI CENTAR MAŠINSKOG FAKULTETA U BEOGRADU, M. PAPRIKA, B. REPIĆ, S. NEMODA, INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE VINČA, LABORATORIJA ZA TERMOTEHNIKU I ENERGETIKU, M. TURKOVIĆ, ASOCIJACIJA ZA ODRŽIVI RAZVOJ (ASOR), BEOGRAD, SRBIJA

ZNAČAJ I ULOGA RIPARIJALNIH PODRUČJA I NJIHOVA OSETLJIVOST NA KLIMATSKE PROMENE, TAMARA KRPIĆ, UNIVERZITET SINGIDUNUM, FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, SLAĐANA ĐORDJEVIĆ, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU, DANIELA CVETKOVIĆ, ZLATA MAJINSKI, UNIVERZITET SINGIDUNUM, FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, DUSICA PEJIĆ, FAKULTET ZA BEZBEDNOST, UNIVERZITET U BEOGRADU

UTICAJ PRIMENE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE NA KLIMU U GRADOVIMA, MILAN MARTINOVIĆ, GEOGRAFSKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU

KONVENCIJA O ZAŠTITI EVROPSKE DIVLJAČI I NJIHOVIH PRIRODNIH STANIŠTA, FILIP POPOVIĆ, PRAVNI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU

17:00 Zatvaranje konferencije / Conference closing

Obraćanje: Aleksandra Mladenović, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredi

I ove godine Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (AOR) nastavljaju sa promovisanjem aktivnosti koje imaju minimalan negativan uticaj na životnu sredinu, te je EnE17 Konferencija prepoznata kao ekološki prijateljska i izbegnuto je bespotrebno štampanje materijala i publikovanje Zbornika radova u štampanom izdanju. Takođe, AOR preporučuju dolazak učesnika na Konferenciju sredstvima javnog prevoza.

Preduzetništvo kao podsticaj mladima

Do pre desetak ili petnaest godina biti preduzetnik značilo je da si bar punoletan, da imaš svoju firmu, neki biznis plan i tržište gde plasiraš svoju robu i svoje usluge. I naravno poslovne partnere. Neko je bio više, neko manje uspešan. Tako je to „seme preduzetništva“ posejano u Srbiji reklo bi se početkom ovog milenijuma, počelo da rađa i nekako ovih poslednjih par godina dobilo je i podmladak! I to baš u mladima, logično, jer kad nešto stari valjalo bi da ostavi i neko „potomstvo“, da se posao nastavi.

E baš o tom preduzetništvu mladih, preduzetničkim inicijativama mladih, „školskim zadrugama“, „preduzetničkim kompanijama“… i drugim oblicima organizovanja i poslovanja mladih bilo je najviše reči u manifestaciji koju je organizacija Inter Art iz Novog Sada, kao svojevrsnu čestitku i jedinstveni poklon za Novu Godinu, rešila da pokloni mladima: osnovcima, srednjoškolcima, studentima, kako bi se onaj duh sa početka priče raširio, umnožio i omogućio mladima da počnu da zamišljaju, ali i stvaraju, neku svoju sigurnu, zabavnu i uspešnu preduzetničku budućnost. A da li će ta kreacija sada zamišljena i rođena zaživeti i i koliko dugo, nadam se da ćemo zajedno moći da ispratimo.

U „Kreativnoj zoni“, na popularnom novosadskom Spensu, zapadnom ulazu i prvom spratu koji se koristi samo povremeno kada na koncerte dolaze ljudi iz nekih drugačijih priča od ove naše, poslednjih dana oživeli su duhovi nekog prošlog „srećnijeg vremena“, jer se u poslepodnevnim satima ori od žagora, smeha i priče mladih. Šareni štandovi raznih zanata, poneka čudna mašina i pomalo nespretnim rukama budućih velikih preduzetnika ispisane parole o očuvanju jedine planete Zemlje, o reciklaži i recikliranju, o deci koja umesto nas odraslih preuzimaju brigu za planetu i svoju životnu sredinu, jer su shvatili da je odraslima potrebna pomoć u namerama da zaštite tu životnu sredinu.

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine bili su gosti i predavači, predstavili programe obrazovanja o životnoj sredini i posebno program Eko-škole. Ali sam program kao najbolji promoteri i jedini pravi prenosioci pouke i poruke predstavile su, naravno, Eko-škole: osnovna škola „Vuk Karadžić“ iz Surčina, obnovili status 2016. godine i Eko-škola srednja stručna Geodetska iz Beograda, stekli status 2016. Nastavnica Marina i učenica Teodora, profesorka Jagoda i učenik Đorđe, kao pravi ambasadori jednog budućeg vremena koje nastaje sada, danas i odmah, imali su male performanse i jednostavno, lako i iz srca pričali o svojim Eko-školama. I kroz priču u svojim glavama već videli neke nove mogućnosti saradnje, povezivanja, razvoja tih malih, budućih velikih, preduzetničkih inicijativa, od kojih će, duboko verujemo, neke 2024. godine postojati bar dva nova uspešna preduzeća, koja će imati potrebne dozvole, biznis planove i strategije, voditi računa o životnoj sredini, resursima i očuvanju planete, jedne jedine i jedinstvene!

AOR na SERBIAN VISIONS: 27.novembra od 12-14h u sali M4 Radisson Blu Old Mill Hotela u Beogradu

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine imaju priliku da i ove godine učestvuju na SERBIAN VISIONS multikongresu koji obuhvata više tema: ljudska prava, ekonomiju, obrazovanje, kulturu, zdravlje, zaštitu životne sredine, EU integracije, bezbednost, inovacije, kao i druge segmente koji čine viziju za bolju budućnost Srbije. Na ovoj jedinstvenoj manifestaciju u Srbiji, u nedelju 27. novembra 2016. godine, u periodu od 12.00 do 14.00 časova, u hotelu Radisson Blu Old Mill, namera nam je da skrenemo pažnju pre svega privrednih subjekata i donosilaca odluka o mogućnostima eko-sertifikacije u turizmu, uzimajući u obzir da je to grana koja se sve više razvija u Srbiji i svetu i koja postaje sa jedne strane nosilac napretka društva, a sa druge strane veliki korisnik prirodnih resursa, energije, prostora i životne sredine.

Kako bismo u narednim godinama obezbedili pravilan i održivi razvoj turizma u Srbiji i jednistvenim sadržajima privukli što više turista da borave na našim prostorima, potrebno je da se prema resursima i životnoj sredini odnosimo štedljivo i na pravilan način, koristeći se alatima koji su već dugi niz godina razvijani na globalnom nivou. Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su predstavnici Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini, koja je intelektualni vlasnik programa, između ostalih, Plava zastava i Zeleni ključ. Ova dva međunarodna programa realizujemo u Srbiji od 2012., tj. 2014. godine, a namera nam je da na primerima korisnika ovih progama (Ada Ciganlija za Plavu zastavu, hoteli Radisson Blu Old Mill i IN hotel iz Beograda) pokažemo načine održivog upravljanja i korišćenja resursa i životne sredine, što posredno može dovesti i do ekonomskog napretka učesnika u programu, lokalne zajednice i čitavog društva.

Pozivamo Vas da nam se pridružite 27. novembra 2016. godine, od 12 do 14h, u konferencijskoj sali M4 Hotela Radisson Blu Old Mill, u interaktivnoj diskusiji o mogućnostima, prednostima i nedostacima sa kojima se susrećemo u procesu eko-sertifikacije u turizmu kod nas, kao nove mogućnosti napretka i razvoja civilizovanog društva koje kao prioritet postavlja visoke standarde za dobrobit ljudi, pre svega zdravlje, obrazovanje, sigurnost, što je omogućeno održivim korišćenjem resursa i brigom o životnoj sredini.

Molimo Vas da učešće kao panelista ili prisustvo u publici, potvrdite najkasnije do 23.11.2016. godine, kontakt osoba Aleksandra Mladenović, telefon: 0631173797, email: aleksandra.mladenovic@feeserbia.com

Projekat „Serbian Visions“ predstavlja specifičan koncept okupljanja organizacija civilnog sektora i privrede na jednom mestu sa ciljem jačanja uloge civilnog društva u zemlji i stvaranja povoljnijeg privrednog ambijenta kroz davanje doprinosa važnim razvojnim segmentima zemlje kao što su, između ostalog i evropske integracije.

Program 27. novembar Program za 26. novembar

Rezultati projekta VIP Ekomotivacija

Projekat VIP Ekomotivacija realizujemo od maja 2015. godine. Učesnici projekta imali su prilike da se takmiče u Eko-kvizu, obeležavani su važni Eko-dani, najmlađi su gradili svoje prve Eko-bašte, a Mladi eko-reporteri su izveštavali o svojoj životnoj sredini. Tokom trajanja projekta sakupljani su poeni za svaku aktivnost, pa je tako osnovna škola „Drinka Pavlović“ iz Beograda osvojila PRVO MESTO u Eko-kvizu, a na konkursu za Vip Ekoreportere 8 radova je pobedilo u kategoriji članka, fotografije i videa i prosleđeno na međunarodno takmičenje.

Svi učesnici projekta VIP Ekomotivacija vredno su radili cele godine i obeležavali datume značajne za zaštitu životne sredine, uključivali lokаlnu zajednicu i medije u sve aktivnosti: od Dana voda, preko Dana planina, Dana obrazovanja o životnoj sredini, Dana biodiverziteta…i mnoge druge dodatne datume. U obeležavanju Eko-dana najaktivnija je bila osnovna škola „Rade Dodić“ iz Milutovca (91 sakupljne poen), a zatim osnovna škola „Stefan Nemanja“ iz Niša (90 poena), osnovna škola „Dimitrije Tucović“ iz Čajetine (88 poena) i osnovna škola „Sveti Sava“ iz Pirota (87 poena).

Najmlađi učesnici, predškolci, formirali su i gajili svoje prve bašte, koje je obezbedila kompanija Vip mobile. Nije bilo lako odrediti ko je bio najuspešniji, jer su sve bašte uspešno posađene i održavane. Najlepšu baštu napravili su mališani vrtića „Pčelica“ sa svojim roditeljima i vaspitačicom u selu Šetonje kod Petrovca na Mlavi, ali isto tako lepe i uredne bile su i eko-bašte vrtića Vila“ iz Vrdnika na drugom mestu, kao i tri bašte koje po lepoti dele treće mesto: vrtić „Suncokreti“ iz Vladimiraca, ŠOSO „Vuk Karadžić“ iz Sombora i vrtić „1001 radost“ iz Beograda. Nadamo se da će bašte opstati i nastaviti da se ulepšavaju i narednih godina!

Na osnovu analize celokupnog dosadašnjeg rada i dostignuća u projektu VIP Ekomotivacija, zaslužna titula ZLATNOG VIP Ekomotivatora pripala je osnovnoj školi „Rade Dodić“ iz Milutovca, sa ukupno sakupljenih 146 poena, dajući veliki doprinos borbi za čistiju i zdraviju životnu sredinu i pokazujući kroz zajedničke aktivnosti sa lokalnom zajednicom, medijima i ostalim zainteresovanim stranama kako se brine o životnoj sredini i čuvaju resursi. Titulu SREBRNOG VIP Ekomotivatora osvojila je osnovna škola „Sveti Sava“ iz Pirota, sa sakupljenih 137 poena, a BRONZANI VIP Ekomotivator je osnovna škola „Dimitrije Tucović“ iz Čajetine, sa 133 poena.

Osim sakupljenih poena, učešćem u ovom i svim drugim projektima vaspitno-obrazovne ustanove daju značajan doprinos razvoju svesti u svojim sredinama o potrebi očuvanja resursa koji su nam dostupni, a napredak se već vidi u sredinama koje su čistije, u ljudima koji odvajaju i recikliraju otpad i čuvaju svoja prirodna bogatstva.

Svim učesnicima u projektu VIP Ekomotivacija čestitamo! Pobednicima želimo da nastave i opravdaju svoju misiju, a onima koji nisu ovaj put pobedili želimo da kroz svoj dalji rad ne posustanu, jer najveća je nagrada prenositi nesebično saznanja o životnoj sredini i imati dovoljno čiste i dostupne vode, vazduha i zemljišta da o tome ne moramo ni da razmišljamo!

Projekat Ekomotivacija podržan je od strane VIP Mobile, koji će najboljim Ekomotivatorima obezbediti nagrade.

IN Hotel iz Beograda dobio Zeleni ključ kao nagradu za višegodišnju posvećenost očuvanju životne sredine i održivom korišćenju resursa

U Beogradu je još jedan hotel zaslužio posle više godina truda i zalaganja za zdravu životnu sredinu, Zeleni ključ, međunarodni sertifikat koji se dodeljuje objektima u turizmu i turističkim atrakcijama koje imaju jasnu politiku poslovanja baziranu na očuvanju životne sredine i održivom korišćenju resursa, pre svega energije, vode i upravljanje otpadom. IN hotel je proces sertifikacije započeo sredinom 2015. godine i uspešno ispunio kriterijume koje propisuje ovaj program. U narednom periodu potrebno je da zaposleni hotela uticu na razvoj sopstvene i svesti gostiju i pokažu unapređenje u preduzetim akcijama vezano za očuvanje životne sredine. Zaposleni u IN hotelu pokazali su veliku posvećenost i želju da u svom radnom okruženju budu bezbedni, da uče o razvrstavanju otpada i načinu kako mogu uštedeti vodu ili električnu energiju i da svoje znanje i iskustvo prenesu na svoje goste i na okruženje.

Program Zeleni ključ je jedan od pet međunarodnih programa Fondacije za obrazovanje u životnoj sredini (FEE – Foundation for Environmental Education ), koja se kao neprofitna organizacija bavi promocijom održivog razvoja kroz obrazovanje o životnoj sredini. Prema poslednjim podacima trenutno je u Green Key program uključeno 50 zemalja širom sveta i više od 2400 turističkih objekata, što ga izdvaja kao jedan od trenutno najpoznatijih svetskih programa u oblasti održivog razvoja i zaštite životne sredine.

Osnovna ideja Programa je podizanje svesti zaposlenih i klijenata u turizmu, u smislu održivog korišćenja i upravljanja resursima, ustanovama i objektima, prema standardima zaštite životne sredine, uz smanjenu upotrebu resursa i energije. Hoteli i smeštajni kapaciteti koji imaju sertifikat “Zeleni ključ” ostvaruju srednjeročno planirano veći profit i imaju svoju stalnu klijentelu koja veruje ovoj “robnoj marki”, odnosno standardu. Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su kao nacionalni operater jedina ovlašćena organizacija za sprovođenje FEE programa u Srbiji. Od 2014. godine organizacija je pokrenula proces međunarodne eko-sertifikacije turističkih smeštajnih kapaciteta, dajući šansu i hotelima u Srbiji da dobijanjem Zelenog ključa, postanu deo međunarodne familije “eko-prijateljskih smeštaja”.

Koliko nam i ovog juna znači Svetski dan životne sredine i Evropska zelena nedelja?

“Politika”, KULTURNI DODATAK 30. maj 2015. godine,

strana 9: NAUKA

KLUPA SA REZERNIM IGRAČIMA

Postoji jedna rečenica u izveštajima Evropske Komisije o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU (a koju možemo očekivati i ove godine) „da Srbija treba da se usaglasi sa stavovima Evropske Unije po pitanju klimatskih promena“.

Da bi se ovo desilo, obzirom da nam „prvi tim još ne igra u ligi EU“, svako pojedinačno sa naše klupe sa rezervnim igračima, a koji se zovu na primer „Energetika, Saobraćaj, Otpad, Poljoprivreda, Životna sredina“, moraju tako dobro da nauče „pravila lige EU“, da bi ih selektor pozvao u igru. Nije se još desilo da neko sa klupe za rezervne igrače menja pravila igre. Nema prostora da sa klupe za rezervne igrače se pregovara ili razgovara, ni sa selektorom, ni sa trenerom – ako znaš pravila i po njima (dobro) igraš ideš u tim. Ako igraš po nekim drugim pravilima – jesi kandidat za tim, ali ćeš sedeti i sedeti na klupi za rezervne igrače.

Toliko o ligi Evropske Unije.

A zašto naši igraći sede na klupi za reserve? Možda zato što igraju trening utakmice kojima se zadovoljavaju, možda zato što igraju u nekoj ligi različitoj od EU, koja nema mnogo zahteva prema našim igračima ….

Ono što je dokazivo je da je u Srbiji od 1960.godine do danas uočen značajan porast srednjih dnevnih temperatura sa prosečnim trendom 0,3 stepena Celzijusa po dekadi i da se može očekivati dalji porast. Zagrevanje je najizraženije tokom leta i jeseni i očekuje se da će prevazići 4 stepena celzijusa do kraja ovog veka. Evidentiran je značajan opadajući trend protoka vode za sve reke u Srbiji (osim Dunava i Tise, koje izviru u nekim drugim zemljama). U pojedinim delovima zemlje očekuje se i značajno suvlje klima (manje padavina). Ovaj trend promene klime koji se već dešava, utiče i na biodiverzitet i na ljudsko zdravlje, pa čini se da već imamo negativan uticaj na zdravlje nekih virusa kojima takva klima pogoduje.

Nove „epizode“ suše 2015.

Srbija je u jednom od regiona najpogođenijim izmenjenim klimatskim uslovima, što potkrepljuju i „epizode“ suše 2012. godine, poplave 2014. godine, i kažu nove epizode suše u leto-jesen 2015. godine.

Prema Konvenciji UN o klimatskim promenama, kao međunarodnom ugovoru koji je naša zemlja i potpisala i ratifikovala (zakonom usvojenim u Skupštini obećala da će ga sprovoditi), Srbija ima obaveze (koje sada nisu identične obavezama EU, obzirom da je naša zemlje svrstana u zemlje u razvoju).

Prema ovom obavezujućem međunarodnom ugovoru smo svake dve godine dužni da podnosimo izveštaje. U procesu je izrade „Drugi izveštaj RS prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama“, kojim utvrđujemo situaciju, pogođenost, mere prilagođavanja situaciji koja se očekuje (u sektorima vode, šume, poljoprivreda itd), kao i mere sprečavanja (mitigacije). Identifikovali smo 12 akcija na nacionalnom nivou neophodnih za sprečavanje klimatskih promena, i većina njih je u fazi traženja finansijske podrške za sprovođenje. Imamo 6 registrovanih projekata po „mehanizmu čistog razvoja“.

Međutim, trenutni nivo i resursi na nacionalnom nivou nisu dovoljni za efikasnu i brzu reakciju na promene klime i suzbijanje njenih uticaja i efekata. Srbija tek treba da utvrdi prve procene za mogućnosti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (što smo isto obavezni prema Konvenciji). Pored scenarija „ ništa ne menjati“ predmet analize su i dva druga moguća scenarija. Naša sadašnjost je najbliža konstataciji „da skoro ništa ne menjamo“, jer uočava se na primer ne ispunjavanje do sada planiranih obaveza u energetskom sektoru i spore promene u sektoru otpada (čvrst otpad, otpadne vode). Ako nastavimo praksu „skoro ništa ne menjati“ mi bismo se po emisijama gasova sa efektom staklene bašte 2020. godine približavali stanju iz 1990. godine (a postavljeni cilj za zemlje EU je smanjenje 40% u odnosu na 1990. godinu).

Kada se zna da je u 2013. godini sektor energetike (uključuje energetsku industriju i saobraćaj) učestvovao sa 79,4% u emisijama ovih gasova u našoj zemlji, poljoprivrede sa 10,6%, otpada sa 5,1% i industrijske proizvodnje sa 4,8%, onda postaje jasno zašto su igrači na klupi za rezerve.

Formalno gledano, sprovodjenje Konvencije i integracija u EU nisu isto, pa tako gledano u ovom trenutku ne moramo možda sve da sprovodimo kao EU.

Dakle, mi nemamo problem kako ćemo se predstaviti na konferenciji zemalja članica Konvencije krajem godine u Parizu, ali imamo veliki, veliki „kao kuća“ problem što tako šaljemo Briselu jasan signal da nismo (još uvek) spremni za ligu koja se zove EU.

Ugovor o energetskoj zajednici

Čini se da je potrebno da naši igrači, još uvek na rezervnoj klupi, shvate da „igra za Pariz, još nije dovoljna za EU ligu“.

Ne treba zaboraviti, postoje i međunarodni ugovori kojima smo se obavezali da „igramo u EU ligi“, kao na primer ugovor o energetskoj zajednici. Ukoliko se promene odlažu, neizbežna transformacija na niskougljenićnu ekonomiju će biti teža.

Da li je posao lak? Nije. Potrebne su (ne lake) političke, strateške i finansijske odluke, koje treba da dovedu do ključnih zaokreta u energetici, saobraćaju, poljoprivredi, životnoj sredini i drugim sektorima. Mislim da smo o tome već godinama svesni, ali ne dovoljno.

Da li će biti teže ako kasnije rešavamo ovaj zadatak? Hoće. Između ostalog i zato što dok mi skoro stojimo, drugi ne stoje – kreću se, nekad i brzo.

Mi smo politički i strateški izabrali da nam je cilj da igramo u timu EU. Taj tim, upravo zato što pokazuje veću odgovornost prema građanima kroz brigu i o budućim generacijama, ima sjajnu boju za koju će biti čast igrati. A do tada? Opominjimo one na našoj klupi za rezervne igrače da ne misle da mi ne vidimo da igraju na pomoćnom terenu. Pomozimo im da shvate da igraju tek utakmicu za zagrevanje, ali su još na klupi kandidata, na klupi za rezervne igrače.

Suštinski, stručni selektor(i) i trener(i) su neophodni. Ako to ne obezbedimo, jedan pomoćni teren zamenićemo drugim (možda i dalje od glavnog terena). Ja razlikujem one koji se bave klimatskim promenama „površinski“ ili „kozmetički“ (oni koji „baš vole“ klimatske promene a da pri tome o njima mnogo ne znaju, pa još i zbunjuju i igrače i gledaoce-građane ) i stručnjake. Pogrešno razumevanje problematike vodi pogrešnim odlukama (hoću da poentiram razliku izmedju ” eko-znanja” i “eko-estrade”, razliku između „znanja o klimatskim promenama“ i „klimatske-estrade“; eko-estrada kozmeticki dodaje rec ” zeleno” na neprimerene suštine, postupke, proizvodnje i procese).

Zbog svega napred rečenog, zabrinuta sam koliko nam i ovog juna znači Svetski dan životne sredine i Evropska zelena nedelja.

Anđelka Mihajlov, profesorka univerziteta i ambasadorka održivog razvoja i životne sredine

Naša poruka na početku 2015. godine

ISTORIJA SUTRAŠNJICE SE PIŠE DANAS: ŽIVOTNA SREDINA KA EVROPI

Predgovor ovom vrednom štivu, želim da usmerim tako što ću sa čitaocima da podelim svoju dilemu – ko će platiti u budućnosti „račun“ ukoliko danas donosimo pogrešne, neutemeljene, neodržive odluke?

Način na koji živimo danas, posledica su mnogih odluka i ponašanja iz bliske i dalje prošlosti. Isto tako, načini kako postupamo sa izazovima današnjice će posledično u godinama i decenijama koje dolaze određivati način življenja.

Kada na primer ne platite račun za struju, prekinu vam dovode – vi više nemate struju dok ne izmirite dug. A šta će biti ako/kad u narednim decenijama prirodnih resursa ili ne bude ili ih bude znatno manje, zbog neodrživog i nedovoljno kontrolisanog korišćenja prirodnih resursa danas? Neće tada biti opcije da se naknadno plati „račun“ (za neodrživo korišćenje prirodnih resursa i životne sredine) – i sa velikim novcem neće se moći vratiti neobnovljivi prirodni resursi i uništena i narušena životna sredina i priroda. Generacije koje tada budu živele, zbog nas kako živimo danas, imaće malo mogućnosti da poprave situaciju – mi ćemo biti krivi, ali oni će ispaštati.

Dakle, mi danas načinom kako se ponašamo prema životnoj sredini i resursima, pišemo istoriju budućnosti.

Mi danas, ako se oslanjamo na tradicionalnu ekonomiju, propuštamo generacijsku šansu da ostvarimo održivi rast u budućnosti. Na neki način, ova tematska publikacija, ukazujući na probleme, puteve rešavanja i moguća rešenja, čini pokušaj da ukaže na važnost međugeneracijske solidarnosti , postavljajući vrednosti Evropske unije u oblasti životne sredine kao vodilju i odrednicu.

Prof dr Anđelka Mihajlov, ambasadorka održivog razvoja i životne sredine

Pogledajte našu novu publikaciju TEMATSKI BROJ ČASOPISA LIMES PLUS : ŽIVOTNA SREDINA KA EVROPI

Budućnost vas pita

Na 4. Međunarodnom MITECO Forumu,27. novembar 2014. godine, Hotel Crowne Plaza u Beogradu, kao jedan od panelista učestvovala je i prof dr Anđelka Mihajlov, ambasadorka održivog razvoja i životne sredine. Njeno izlaganje je bilo u okviru teza koje su usmerile diskusiju koja je usledina na:

(Ne) održivo korišćenje prirodnih resursa i uticaj na životnu sredinu i razvoj

1. Koliko ima prirodnih resursa?

2. Kome pripadaju prirodni resursi?

3. Otvoreno pitanje izbora: postavke održivog korišćenja prirodnih resursa koji se smatraju prihvatljivim za održivi rast

4. Rio+20 – Studija o zelenoj ekonomiji u Srbiji: prioriteti su definisani

5. Ciljevi održivog razvoja – Sedmi Akcionoi program za životnu sredinu EU

6. Prioritet “pretvaranja u resursno efikasno, zeleno i konkurentno društvo sa niskim nivoom emisije ugljendioksida” – deo EU acquisa u sektoru životne sredine I klimatskih promena (Poglavlje 27)

7. Pridruživanje EU znači pored transpozicije propisa i njihovu implementaciju, uključujući I primenu “teških za finansiranje direktiva EU u sektoru životne sredine”

8. Etičnost transfera tehnologija (ne)prihvatljivih za životnu sredinu

Ambasadorka životne sredine Anđelka Mihajlov je za MRS istakla da održivo korišćenje prirodnih resursa, koji se smatraju prihvatljivim za održivi razvoj , kako u globalnim razmerama, uključujući i nove Ciljeve čije je usvajanje u toku , tako i u razmerama EU, koje važe i za Srbiju. Zato, prema njenim rečima, ovaj skup je izuzetno važan, jer okuplja stručnjake svih profila, koji će ukazati na povezanost kako biznisa, tako i očuvanja životne sredine. Ako nastavimo ovim tempom da trošimo prirodne resurse neobnavljajući ih i ne tražeći alternativu „ loše nam se piše“. Mihajlović je naglasila da je bitno za životnu sredinu Srbije da Strategije, koje smo usvojili moramo i da sprovodimo ukoliko hoćemo da budemo deo EU.

Prenosimo iz medija: Crvene lampice zbog “zelene” budućnosti

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ

Црвене лампице због „зелене” будућности

Уједињене нације указују да нас само још мало емитованих гасова са ефектом стаклене баште (50 ППМ) дели од планетарне катастрофе. Само са брзом (врло брзом) акцијом у правом смеру можемо зауставити процес даље од та магична два степена Целзијуса

Др Анђелка Михајлов

___________________________________________tekst u celini____________

Svetska i evropska scena oko formule održivog rasta i razvoja je usijana. Upravo sam na Evropskom forumu o resursima u Berlinu čula da svetski razvoj, ograničen našom planetom, vodi trku i sa vremenom. U sistemskom razmišljanju, zasnovanom na nauci, sve „crvene lampice“ su upaljene, ali svi se slažu da nema načina da se utiče na klimatske promene bez promene ekonomskog, kulturološkog i obrazovnog obrasca, kao i povezivanja održivog korišćenja raspoloživih prirodnih resursa sa obrascima ublažavanja klimatskih promena.

Uzavrelosti svetske scene doprinosi (potpuno neočekivan) sporazum između SAD i Kine (dve zemlje koje najviše emituju gasove sa efektom staklene bašte) u vezi „zajedničkog paketa“ za ublažavanje klimatskih promena. Ovo je naravno i izazov za novu parlamentarnu većinu u SAD, koja je već najavila signale da će preispitivati predsednikov prioritet za 2015. godinu, a koji se odnosi na mere za ublažavanje klimatskih promena.

Čini se da se nekoliko poslednjih godina ništa ne menja – klimatske promene ostaju „vruća tema“ za političare .

I čini se da svi ponovo isto pričaju. Na neki način je to tačno, jer naučnici stalnim ponavljanjem upozorenja hoće da „stignu“ do odgovornih donosioca odluka.

Zašto o tome sada pišem? Pišem upravo iz želje da već za desetak godina, a sigurno za tridesetak godina, naša deca i unuci „ne budu zatečeni“ promenjenim obrascem življenja i „računom koji će morati da plate“ – a račun za neodrživo korišćene prirodnih resursa pravi naša generacija.

Ujedinjene nacije ukazuju da samo još malo emitovanih gasova sa efektom staklene bašte (50 PPM) nas deli od planetarne katastrofe. Samo sa brzom (vrlo brzom) akcijom u pravom smeru možemo zaustaviti proces dalje od tih magičnih 2 stepena Celzijusa (već smo „topliji“ za 0,85 stepeni, u poređenju sa preindustriskim vremenom), koje bi nas uvele u neizvesnosti opstanka . Predloženi „ciljevi održivog razvoja“ za period posle 2015. godine, sinergetski sa razvojem uključuju i sprečavanje klimatskih promena.

Da bi se to desilo emisije 2100. treba smanjiti praktično na nulu. Obrasci za održivu budućnost se danas traže na nekoliko koloseka.

Međunarodni panel za klimatske promene završio je 5. Izveštaj (AR5), u čijoj sam izradi u malom segmentu učestvovala kao ekspert (među oko hiljadu naučnika i eksperata). O njemu će donosioci odluka razgovarati u decembru ove godine u Peruu, odnosno 2015. godine u Parizu. U izveštaju se kaže da je verovatnoća da ljudi utiču na klimatske promene 95%.

Nova Junkerova Evropska komisija među 10 prioriteta ima politiku klimatskih promena. Sam gospodin Junker je jasan u poruci da veruje u potencijale „zelenog rasta i da to dugujemo budućim generacijama“ (ja lično bih više volela da je rekao „zelenog razvoja“ a ne „zelenog rasta“, neki tradicionalni ekonomisti bi voleli da je izostavio reč „zeleni“, ali biće važnije kakvi rezultati budu postignuti). Lideri EU su pre nekoliko sedmica bili jedinstveni da se emisija gasova sa efektom staklene bašte smanji za 40% (od stanja u 1990. godini) do 2030. godine (sa ciljem da cilj za energetsku efikasnost bude 27%, kao i 27% za udeo obnovljivih izvora energeje). Sugeriše se smanjenje emisija od najmanje 40% do 70% od nivoa 2010. godine.

Razvijene zemlje počinju menjanje svojih strategija razvoja. Danska je na primer počela pronalaženje mogućnosti da do 2015. godine napusti korišćenje uglja . Za nuklearnu energiju je jasno da se „ne može provući“ kao energija iz obnovljivih izvora, kao što su neki predlagali.

Naš region sporo reaguje. U izveštajima o napredovanju evropskih integracija za 2014. godinu, koje je dala Evropska komisija, za svaku zemlju iz regiona, uključujući Srbiju, stoji da strategije razvoja nisu usaglašene sa okvirnom politikom EU do 2030. godine u vezi sa klimatskim promenama i energijom.

Ovde želim da ukažem da za Srbiju ovo nisu samo obaveze koje proističu iz uslova evropskih integracija . Formalno, prema međunarodnim ugovorima koje je Srbija ratifikovala (nezavisno od evropskih integracija), naša zemlja je preuzela niz obaveza po kojima mora efikasne mere sprečavanja klimatskih promena, održivog korišćenja prirodnih resursa i zaštite životne sredine, da uključi u scenario razvoja. Suštinski, sve ove mere su za dobrobit i blagostanje građana Srbije i opstanka.

Istoriju današnjice su odredile neke odluke iz prošlosti – istoriju budućnosti pišemo danas.

Izazov je i međugeneracijska obaveza da počnemo tako da razmišljamo, i da novom strategijom energetike Srbije, novom strategijom razvoja saobraćaja, kao i drugim strateškim dokumentima, odgovorimo tom izazovu. Da ne bi bili „zatečeni“.

Najčešće se počne „unazad“ od zadanih ciljeva: ako 2100. godine emisije gasova sa efektom staklene bašte treba da teže nuli, kako da od situacije koju imamo možemo da stignemo do tog cilja.

Ako ovu jednačinu odgovorno i stručno rešimo na održivi način, imaćemo „jasno nacrtane“ pozicije za pregovaranje nekih rokova u procesu pridrudruživana Evropskoj uniji, a bićemo sigurni da ćemo moći biti deo svetske trgovine dobrima i uslugama u budućnosti.

Prof dr Anđelka Mihajlov, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine

Učestvujemo na ERF 2014 – Evropskom Forumu o resursima, Berlin 10-11.novembar 2014. godine

U Berlinu se održava drugi Evropski forum o resursima. Predstavnica AOR Prof Anđelka Mihajlov, na poziv i uz podršku Agencije za životnu sredinu Nemačke, učestvuje na ovom važnom skupu, koji su neki od učesnika ocenili kao jednim od najsadržajnijih stručnih sastanaka u 2014. godini.

U uvodnom plenarnom delu učestvovali su, između ostalih, Barbara Hendricks – Savezna ministarka za životnu sredinu, zaštitu prirode, graditeljstvo i nuklearnu sigurnost Nemačke, Maciej H. Grabowski – Ministar životne sredine Poljske, Karl Falkenberg – generalni direktor Direktorata za životnu sredinu Evropske komisije i Ernst Ulrich von Weizsäcker-Kopredsedavajući UNEP-ovog Međunarodnog Panela o resursima .

Predstavnica AOR se posebno uključila u deo koji je bio posvećen Post-2015 razvoju i ciljevima održivog razvoja.

Međunarodni program EKO-ŠKOLE i EkoFakulteti

Prijavite školu za međunarodni program Eko-škole

Organizacija Ambasadori održivog razvoja i životne sredine ima ulogu Nacionalnog operatera za Srbiju i jedina je ovlašćena organizacija iz naše zemlje za sprovođenje programa “Fondacije za edukaciju u oblasti životne sredine” – Foundation for Environmental Education – FEE u Srbiji. AOR je izglasana u članstvo najvišeg ranga u FEE na zasedanju Generalne skupštine FEE juna 2014. godine. FEE je intelenktualni vlasnik sledećih programa: Plava zastava, Eko-škole, Zeleni ključ, Mladi reporteri životne sredine, Učimo o šumama. Međunarodni program Eko-škole primenjuje se i na visokoškolske institucije pod nazivom EkoUniverzitet (koji sadrži korake, adaptirane iz krovnog Programa Eko-škole, zainteresovani fakulteti i Univerziteti treba da kontaktiraju Nacionalnog operatera popunjavanjem Prijave za učestvovanje za EKO-ŠKOLE. Napomena: u Srbiji, gde nisu u praksi studentski kampusi, pilot adaptiramo program da bude primenljiv na naše uslove i odnosi se na pojedinačne fakultete – EkoFakultet. Pri tome konsultujemo FEE pravila i UNEP preporuke Greening_university_toolkit).

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podržava program Eko-škole u Srbiji. Podstrek školama u Beogradu da se uključe u međunarodni program Eko-škole

U Srbiji od školske 2013/14 projekat Eko-paket, podržan od TetraPak Production, uključen je u program Eko-škole, i značajno doprinosi programu.

Juli 2020: Priručnik za Eko-škole

Uputstvo za Eko-škole(inovirano, kojim se zamenjuju instrukcije iz 2015.)

Prijava za uključivanje u Eko-skole

Uputstvo za sprovodjenje ES programa NACRT

Formular za samoispitivanje skola , za škole koje su se prethodno prijavile za učešće

Formular Izveštaja o nadzornoj poseti

____________________________________________________

“Eko-škole“ Srbije u Kazahstanu na Konferenciji i Festivalu „Klimatskog paketa“

Holistički pristup obrazovanju za održivi razvoj – Nacionalni sastanak operatera 2023. godine

Drugi seminar Karpatske konvencije o obrazovanju za održivi razvoj

UNEP@50 i Dan životne sredine

Najava poziva Eko-školama i drugim obrazovno vaspitnim ustanovama za učešće u takmičenju o održivim gradovima pod imenom „Ekoopština”

Seminar ambasadora klime i životne sredine, februar 2022.

Predstavićemo rezultate istraživanja toksičnosti plastičnog peleta, na multikongresu SERBIAN VISION

Globalna studija „Hemijska kontaminacija recikliranih plastičnih peleta“

Prijavite se na novi onlajn kurs na srpskom: Obuka žena za bavljenje hemikalijama i otpadom na javnim površinama

SVETSKI DAN TOALETA 2021. GODINE – Učestvujte u istraživanju koliko su održivi načini tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji –

Preporučujemo: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji

Eko-škole iz Aleksandrovca pokrenule izradu Plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije

Seminari za ambasadore klime i životne sredine

“Klimatski paket” na srpskom jeziku je dostupan

Poziv za učešće na Trećoj regionalnoj konferenciji o obrazovanju za klimatsku akciju

Maj 2021 – Dan biodiverziteta, nacionalna debata „Očuvanje biodiverziteta“, Eko-škole i Plava zastava

Veliki lov na biljke – Zav ršetak projekta

5. juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“

AOR aktivnosti uključene u Izveštaj EEA “Efikasnost resursa i kružna ekonomija u Evropi 2019. – još više od manje“ Pregled politika, pristupa i ciljeva, za Srbiju

Anketa: Signali o postupanju otpadom u praksi

AOR e-kampanja pozornosti evidentirana u prvom broju biltena ECO CORNER

AOR e-kampanja pozornosti: U uslovima vanrednog stanja zbog koronavirusa, treba sa otpadom bezbedno i pravilno postupati

Pripreme: 5.juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“

AOR prati implementaciju Ciljeva održivog razvoja u Srbiji

Nedelja Energetske efikasnosti u Eko-školama , mart 2020

“Dati mladima prostora da na svoj način pokažu kakvu životnu sredinu žele u svojoj budućnosti”, Eco-Schools NOM 2019

Smuti pa popij!
Kao potrošač, budi deo promena!

Poziv za 4.juni 2019.:Okrugli sto ČIST VAZDUH – ZDRAVIJA BUDUĆNOST – upoznajte se sa nacrtom dnevnog reda

Dodela Eko-paket nagrada za školsku 2018/2019. godinu: Cirkularna ekonomija na primeru upotrebljene Tetra Pak ambalaže

april 2019: Završen je Eko-paket kreativni konkurs za 2019 godinu! ; Izabrani pobednici Eko-paket kreativnog konkursa za školsku 2018/2019 godinu

Januar 2019: Vesele aktivnosti u predskolskoj ustanovi “Stonogica” iz Sremske Mitrovice

Децембар 2018: Parlamentarizam i zaštita životne sredine

Eko-paket kreativni konkurs je u toku! Rok je 31.mart 2019.godine…..

oktobar 2018: Održan godišnji nacionalni sastanak Eko-školskih koordinatora i Eko-paket konferencija o cirkularnoj ekonomiji

Avgust 2018: SVET KOJI INSPIRIŠE PODSTREK ZA SVE

Juni 2018:Svet koji inspirise u Eko-skolama

Maj 2018: Nagrade Eko-paket takmičenja uručene

April 2018: Izabrani pobednicii Eko-paket kreativnog konkursa za školsku 2017/2018 godinu

April 2018: Kreativan konkurs: U koštac sa plastikom

Mart 2018: Zajednički promo eko-dan osnovnih Eko-škola iz Čačka

Novembar 2017: Održane prve u nizu radionica o reciklaži u okviru Eko-paket projekta u školskoj 2017/2018

Godišnji sastanak nacionalnih operatera programa Eko-škole 17-21.11.2017. godine, Pariz

oktobar 2017. Eko-paket godišnji sastanak ekoškolskih koordinatora u školskoj 2017/2018 godini

Октобар 2017-Održana sednica Nacionalnog Saveta Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini

oktobar 2017: Eko-paket – Nastavljamo druženje i ove godine – otvoren je Eko-paket kreativni konkurs!

septembar 2017: Sastanak ekoškolskih koordinatora u Sloveniji, Laško

juni 2017: RTV Mlava

26.maj 2017: Dodela priznanja najkreativnijim učesnicima Eko-paket kreativnog konkursa

16.maj 2017: Eko-paket kreativni konkurs 2017. – uručenje priznanja 26.maja u IN hotelu

maj 2017: Mladi predstavili gradove budućnosti – proglašeni su rezultati Eko-paket kreativnog konkursa za 2017. godinu

maj 2017: „ŠETNJA RAZMIŠLJANJA“ – poruka iz Čajetine ; Uočite biljku – Živeti dobro – Herbarijum : “Lov na biljke” u Milutovcu, Poljni, Riljcu, Maloj Drenovi, Maloj Sugubini i Božurevcu

april 2017 – Ekoškolski primer: O.Š. Rade Dodić iz Milutovca ; KAD PČELICE KRENU U LOV – poruka iz Vrtića PČELICE iz Šatonje

mart 2917 – СВЕТСКИ ДАН ВОДА ОБЕЛЕЖЕН JE У ГЕОДЕТСКОЈ ТЕХНИЧКОЈ ШКОЛИ ПУТЕМ РАДИОНИЦЕ О НЕНАСИЛНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ И ГОСТОВАЊЕМ УЧЕНИКА ИЗ ЕКО-ШКОЛЕ ИЗ ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ НА „ДАСКАМА КОЈЕ ЖИВОТ ЗНАЧЕ“

mart 2017 –Veliki lov na biljke

februar 2017.-Podrška lokalne zajednice grada Vršca programu Eko-škole

Februara 2017. godine 76 vaspitno obrazovnih institucija u Srbiji je uključeno u međunarodni program eko-škole u Srbiji (pogledajte aktuelni spisak i status škola Eko-skole statusi Februar 2017 )

januar 2017 – Održana sednica Nacionalnog saveta za programe obrazovanja u oblasti životne sredine

Podstrek školama u Beogradu da se uključe u međunarodni program Eko-škole

ZELENA ZASTAVA ZA GEODETSKU EKO-ŠKOLU

21-12-2016: Međunarodni program Eko-škole u “Politici”

Preduzetništvo kao podsticaj mladima

Decembar 2016: UČESTVUJ U EKO-PAKET PROJEKTU I OSVOJI NAGRADU!

NASTAVLJAMO SA EDUKATIVNIM RADIONICAMA O RECIKLAŽI

Godisnji sastanak i spisak Eko-skola, Paracin novembar 2016

Učestvujemo na sastanku nacionalnih operatera međunarodnog programa Eko-škole iz celog sveta

UČESTVUJEMO NA MEĐUNARODNOM SAJMU I KONFERENCIJI ZELENE GRADNJE

Međunarodni program Eko-škole pokrenut u Crnoj Gori – prezentovan primer sprovodjenja programa u Srbiji

Obrazovanje za održivost: Eko-škole i mladi eko-reporteri

OBRAZOVANJE ZA ODRŽIVOST: EKO-ŠKOLE I MLADI EKO-REPORTERI 19. septembar 2016. 14:00h EU info centar

Generalna skupština FEE i Međunarodna konferencija o obrazovanju za održivi razvoj, Ahmedabad, Indija

Predstavili smo međunarodni program Eko-škole na stručnom skupu: XXX Sabor učitelja Srbije

4. juni: Biciklijada u G.Milanovcu

31. мај 2016. –Eko-fakultetski projektni dan u Visokoj školi primenjenih strukovnih studija u Vranju

26.maj 2016. –Dodeljene su Eko-paket nagrade za 2016. godinu

april-maj 2016: Tetra Pak radionice o reciklaži u Eko-školama širom Srbije ; AOR “partner u znanju” organizaciji CEE iz Indije u održavanju međunarodne konferencije o obrazovanju za održivi razvoj ; Rezultati Eko-paket kreativnog konkursa za 2016. godinu

april 2016. – Eko-školski program: proslava dana Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom ”Vuk Karadžić” Sombor

25. mart 2016.- Одржана радионица поводом обележавања Дана вода и Дана шума

26. januar 2016. – Nacionalni žiri za program PLAVA ZASTAVA i Savet za FEE programe u Srbiji

Januar 2016.- OTVOREN JE EKO-PAKET KONKURS ZA 2016. GODINU

Januar 2016. – Eko Kviz, rezultati prvog kruga , Svetski dan obrazovanja za životnu sredinu

Decembar 2015. – Eko-paket i Eko-škole: sastanak koordinatora međunarodnog programa Eko-škole 22.12.2015. u Sremskim Karlovcima

Posete Eko-školama 9. i 10. decembra 2015. godine: škole u Surčinu, Jakovu i Platičevu i vrtići u Vladimircima i Vrdniku

Novembar 2015. – Eko-škole na Međunarodnoj konferenciji zaposlenih u obrazovanju

Belfast: na sastanku smo nacionalnih operatera međunarodnog programa Eko-škole

oktobar 2015.- Nacionalni koordinator međunarodnog programa u poseti Eko-školama

30.oktobar 2015.- Održana sednica Nacionalnog saveta za programe međunarodne fondacije za obrazovanje o životnoj sredini (FEE)

21. oktobar 2015. – Učenici i nastavnici Osnovne škole “Vožd Karađorđe” iz Leskovca 21. oktobra 2015. godine realizovali su Eko-paket nagradnu ekskurziju do Gornjeg Milanovca, uz posetu fabrici Tetra Pak

8. oktobar 2015. – Prezentacija međunarodnog programa Eko-škole u Boru

2. oktobar 2015. – Predstavljanje programa Eko-škole u Gornjem Milanovcu

27.avgust 2015.- Predstavili smo međunarodni program Eko-škole u Sremskim Karlovcima

12. avgust 2015. – Poseta međunarodnom volonterskom eko-kampu u Aranđelovcu

7. juni 2015. – Ceremonija dodele zelenih zastava u Gornjem Milanovcu

Maj 2015 – Eko-paket kreativni konkurs za 2014/15 školsku godinu: rezultati konkursa ; Najava događaja i poziv medijima da promovišu program Eko-škole: 26. maj u 13h u UNS , Svečano dodeljeni sertifikati Eko-paket kreativnog konkursa

Maj 2015. – Eko-školski program prezentovan na Susretima vaspitača Srbije u Kladovu i sastanku udruženja vaspitača Nišavskog okruga u Nišu

April 2015 – NADZORNE POSETE EKO ŠKOLAMA U GORNJEM MILANOVCU I ČAČKU

April 2015 – Posetili smo Visoku tehnološku školu u Aranđelovcu , Održana je prva Tetra Pak radionica o reciklaži u 2015. godini

Mart 2015. – Pridruzite nam se 22.marta na obelezavanju medjunarodnog dana voda ; Predstavljanje međunarodnog programa Eko-škole na Novosadskom proleću, školama koje su uključene u projekat „Za čistije i zelenije škole Vojvodine“, mart 2015. godine ; Posetili smo Visoku škola strukovnih studija za menadžment i poslovne studije u Sremskim Karlovcima

Januar 2015 – Vest o Eko-skolama u Srbiji na sajtu medjunarodnih Eko-skola

Decembar 2014. – Eko-školama uručene ZELENE ZASTAVE ; Upoznajte Eko-škole Srbije

Godišnji sastanak nacionalnih koordinatora 2014. međunarodnog programa Eko-škole

Odluke Nacionalnog žirija 12. septembra 2014. godine

Национални жири за Еко-школе донео је одлуку да је још 12 школа у Србији заслужило ЗЕЛЕНУ ЗАСТАВУ – потврду да спроводе међународни програм Еко-школе:

International Nursery School Belgrade
ОШ Симеон Араницки, Стара Пазова
ОШ Момчило Настасијевић, Горњи Милановац
ОШ Десанка Максимовић, Горњи Милановац
ОШ Иво Андрић, Прањани, Горњи Милановац
ОШ Миодраг Чајетинац Чајка, Трстеник
ОШ Димитрије Туцовић, Чајетина
ОШ Свети Сава, Чачак
ОШ Марија Трандафил, Ветерник
ОШ Вук Караџић, Београд – Сурчин
ОШ Милинко Кушић, Ивањица
МТШ 14. Октобар, Краљево

____________________________________________________

Status pre zasedanja žirija 2014. godine (školska 2013/14 godina)- planira se sastanak Nacionalnog FEE Saveta u septembru 2014. godine

	škole prijavljene za sticanje statusa
	Vrtići	OŠ	SŠ	fakulteti
1	INSB, Beograd	21. oktobar, Sombor	MTŠ 14. Oktobar, Kraljevo
2		Desanka Maksimović, Gornji Milanovac
3		Dimitrije Tucović, Čajetina
4		Ivo Andrić, Pranjani, Gornji Milanovac
5		Janko Veselinović, Beograd
6		Marija Trandafil, Veternik
7		Milinko Kušić, Ivanjica
8		Milivoje Borović, Čajetina
9		Miodrag Čajetinac Čajka, Trstenik
10		Momčilo Nastasijević, Gornji Milanovac
11		Rastko Nemanjić – Sveti sava, Nova Pazova
12		Simeon Aranicki, Stara Pazova
13		Sveti Sava, Čačak
14		Vuk Karadžić, Surčin, Beograd
15		Žarko Zrenjanin, Novi Sad

Škole koje obnavljaju status u toku školske 2014-15, stekle status 2012/13 sa važenjem 2 godine
Vrtići	OŠ
Pčelica, Šetonje	Drinka Pavlović, Beograd
1001 radost, Beograd

Eko standardi i obrazovanje – uslov za konkurentnost i održivo poslovanje

Eko-paket pobednici za 2013/14 školsku godinu

Školska 2013/14 : započinje aktivnost EKO-PAKET

Prva Tetra Pak radionica o reciklaži

Poseta fabrici TetraPak u Gornjem Milanovcu

Poziv Eko-školama da učestvuju u novom Toyota projektu

Poziv Eko-školama da učestvuju u globalnoj akciji “Sat za planetu”

Kancelarija Međunarodnog programa EKO-ŠKOLE prati Eko-škole Srbije

Januara 2014. godine u Srbiji u Programu su 18 škola, od kojih su 3 sa “Zelenom zastavom” :

Eko-škole u Srbiji: Pogledajte strane 51-61 Evropskog dnevnika , publikacije su na srpskom jeziku

Decembar 2014. godine: Prvi godišnji sastanak školskih koordinatora, 20. decembar 2013. godine . Prezentacije sa sastanka:

Dragana Grujičić – Prvi sastanak ES koordinatora 2013

Gregor Cerar – Eko-paket Beograd 20.12.2013.

Zorica Velkovska – Eko-škole u Makedoniji Eco-schools Macedonia web

Dragica Božilović – Naš koraci do zelenog sna – Vrtić Pčelica

S. Stoiljković, A. Angeleski i V. Momčilović –

Od vrtica do fakulteta, zelenom rukom putujemo oko sveta

Dragana Grujičić – Primeri aktivnosti za osnovne skole

Preliminarna agenda prvog godišnjeg sastanka koordinatora međunarodnog programa Eko-škole, 20. decembar 2013. godine

Kompanija “Tetra Pak” podržava sprovođenje međunarodnog programa Eko-škole u Srbiji

Poziv društveno odgovornim kompanijama da podrže program

25. novembar 2013. – Uspostavljanje partnerske saradnje sa Udruženjem novinara Srbije

____________________________________________________

18. novembar 2013. – Poseta nacionalnog operatora za program Eko-škole Makedonije našoj organizaciji

SASTANAK NACIONALNIH KOORDINATORA PROGRAMA EKO-ŠKOLE iz više od 60 zemalja, OHRID 18.-19. OKTOBAR 2013.

____________________________________________________

Statistika škola uključenih u program u školskoj 2013/14 godini ( Eko-škole baza podataka 2013 ) – 14 škola uključenih u program

____________________________________________________

Saradnja sa lokalnom samoupravom – 18. novembra 2013. Program Eko-škole predstavljen na Okruglom stolu „Mogućnosti unapređenja saradnje izneđu javnog i civilnog sektora u GO Vračar“

19. novembar 2013. – Zelena zastava uručena vrtiću “Pčelica” , Šetonje

25. septembar 2013. godine – “1001 radost” iz Beograda – prvi vrtić u Srbiji sa ZELENOM ZASTAVOM

19. septembar 2013. godine: Osnovna škola “Drinka Pavlović” iz Beograda dobila međunarodni status EKO-ŠKOLE

____________________________________________________

6. septembar 2013. godine – Nacionalni žiri je usvojio prvo dodeljivanje “Zelenih zastava” za Eko-škole u Srbiji:

– OŠ Drinka Pavlović, Beograd

– Vrtić “1001 radost” Beograd

– Vrtić “Pčelica” , Šetonje

Žiri je zasedao u okviru sastanka Nacionalnog saveta za FEE programe u Srbiji.

Rok za prijave škola u 2. ciklusu (školska 2013/14) je 1. septembar 2013. godine.

____________________________________________________

U Republici Srbiji medjunarodni program Eko-škole podržava: – Ministartstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja „kao projekat koji ima za cilj zaštitu životne sredine i promovisanje obrazovanja za održivi razvoj“ (dopis broj 451-02-00073/2013-09, od 16.01.2013. godine)

Pokrovitelj međunarodnog programa Eko-škole u Srbiji je: – Ministarstvo zdravlja (dopis broj 500-01-2287/2012-04, od 20.12.2012. godine)

Program je podržan od Programa UN za životnu sredinu (UNEP) i Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO). Dodatno, Organizacija nacionalni operater je institucionalni član Akademskog Saveta u sistemu UN (ACUNS).

___________________________________________________

Juni 2013: Međunarodni FEE mentor Nacionalnog operatera obišao je OŠ “Drinka Pavlović” u Beogradu

Predstavljen je medjunarodni program Eko-škole na nacionalnom seminaru

___________________________________________________

Statistika za Srbiju:

Godina	Broj škola sa sertifikacijom da sprovode medjunarodni program Eko-škole	Broj prijavljenih škola, koje su započele implementaciju Međunarodnog programa Eko-škole, godina prijave
Godina		Vrtići	Osnovne škole	Srednje škole	Visokoškolske ustanove
2012	0	1	1	0	0
2013	Prati se napredak u 3 prijavljene škole	1

____________________________________________________________________________________________

U 2012-13 jedna osnovna škola i dva vrtića su se prijavili da žele da uvedu medjunarodni program Eko-škole.

Stalno je otvoren poziv za škole i vrtiće (ali i srednje škole i fakultete) da se PRIJAVE ZA UČESTVOVANJE U SPROVOĐJENJU MEĐUNARODNOG PROGRAMA “EKO-ŠKOLE“. Zainteresovani se mogu detaljnije informisati slanjem upita na fee.srbija@gmail.com

Medjunarodni program Eko-škole obuhvata predškolsko, osnovnoškolsko, srednjoškolsko i visokoškolsko obrazovanje, i predstavlja dopunu i dodatnu vrednost redovnog nastavnog programa obrazovnih institucija koje su opredeljene da đake i studente uče odgovornom upravljanju otpadom, uštedi energije i vode, zaštiti biljaka i životinja, odgovornom postupanju novcem i resursima, kao i ekološki odgovornom ponašanju za budućnost. U okviru pilot projekta, koji je u 2012. godini podržao Centar za promociju nauke, a u partnerstvu sa Savezom učitelja Srbije i Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, FEE Nacionalni operator za Srbiju je uspeo da Srbiju ucrta u mnogobrojne zemlje u svetu koje jednobrazno sprovode međunarodni program Eko-škole. Sprovodjenje programa u Srbiji ima veliki potencijal u obrazovanju mladih kao generacija koje će u budućnosti biti donosioci odluka u odgovornom postupanju novcem i ekološki odgovornom ponašanju.

Poster ekoskolski koraci 2

Poster ekoskolski koraci 1

Pozitivni primeri edukacije su i letnje škole u prirodi, kampove za decu iz dijaspore, koje organizujemo.

Rezolucija Evropskog parlamenta o organizacijama civilnog društva, životnoj sredini i klimatskim promenama, januar 2014

AOR / ENV.net tim je fokusirao čitanje Rezolucije (European Parliament resolution on the 2013 progress report on Serbia 2013/2880 RSP) na ocene i preporuke :

uloge organizacija civilnog društva, i
sektor životne sredine i klimatskih promena.

Organizacije civilnog društva– pozvana je Srbija da uključuje civilno društvo kroz konstruktivan konsultativni mehanizam za sve vreme procesa pristupanja EU; ukazano je na centralnu ulogu aktivnih i nezavisnih organizacija civilnog društva; podvučen je značaj dijaloga sa organizacijama civilnog društva , uključujući i u formiranju strategija i zakona, kao i u monitoringu rada nadležnih organa; zvana je Vlada Srbije da zajedno sa institucijama EU omogući bolji pristup evropskim fondovima za srpske organizacije civilnog društva.

Životna sredina i klimatske promene– imajući u vidu da je suviše malo urađeno u oblastima životne sredine i klimatskih promena, pozvana je Srbija da najbrže što može usvoji sveobuhvatnu strategiju za klimu, koja je usaglašena sa ciljevima EU: potrebno je poboljšati održivo upravljanje prirodnim resursima.

Evropski forum o resursima 2012 : održiva proizvodnja i potrošnja

Nemačka savezna agencija za životnu sredinu (ERF), uz podršku Evropske komisije, bila je domaćin Evropskog Foruma o resursima (http://www.resourcesforum.eu), u Berlinu 12-13 novembra 2012. Ova programska aktivnost spada u kategoriju medjunarodna saradnja, kao i u kategoriju EU i pristupanje EU, a tematski u: održivi razvoj, održiva proizvodnja i potrošnja, kao i zelena ekonomija.

Na poziv organizatora, ovom skupu je u ime “Ambasadora održivog razvoja i životne sredine” prisustvovala Prof dr Andjelka Mihajlov.

Više fotografija u galeriji slika.

EKO-ŠKOLE: OTVOREN POZIV ŠKOLAMA DA SE PRIJAVE

Pozivamo škole i vrtiće da se PRIJAVE ZA UČESTVOVANJE U SPROVOĐJENJU MEĐUNARODNOG PROGRAMA “EKO-ŠKOLE“. Zainteresovane škole i vrtići se mogu detaljnije informisati slanjem upita na fee.srbija@gmail.com

Medjunarodni program Eko-škole obuhvata predškolsko, osnovnoškolsko, srednjoškolsko i visokoškolsko obrazovanje, i predstavlja dopunu i dodatnu vrednost redovnog nastavnog programa obrazovnih institucija koje su opredeljene da đake i studente uče odgovornom upravljanju otpadom, uštedi energije i vode, zaštiti biljaka i životinja, odgovornom postupanju novcem i resursima, kao i ekološki odgovornom ponašanju za budućnost. U okviru pilot projekta, koji je u 2012. godini podržao Centar za promociju nauke, a u partnerstvu sa Savezom učitelja Srbije i Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, FEE Nacionalni operator za Srbiju je uspeo da Srbiju ucrta u mnogobrojne zemlje u svetu koje jednobrazno sprovode međunarodni program Eko-škole. Sprovodjenje programa u Srbiji ima veliki potencijal u obrazovanju mladih kao generacija koje će u budućnosti biti donosioci odluka u odgovornom postupanju novcem i ekološki odgovornom ponašanju.