U cirkularnoj/kružnom ekonomiji, za razliku od linearne ekonomije zasnovane na  obrascu uzeti-napraviti-potrošiti-baciti , materijali koji se nalaze unutar proizvoda će se ponovo upotrebljavati i otpad se pretvara u vredan resurs. Iako su preduzeća  počela da koriste ovaj model na određene proizvode u različitim sektorima, ona još nije implementirana u velikim razmerama. U svom saopštenju u vezi cirkularne  ekonomije , koju  je Evropska komisija predstavila u julu 2014.godine, Evropska komisija predlaže da se udvostruči stopa rasta produktivnosti resursa do 2030. godine.  Da bi se to postiglo, Evropska komisija razmatra širok spektar mera koje se odnose na dizajn i inovacije, finansiranje efikasnosti resursa, kao i svest o biznisu i potrošača. Tranzicija ka više cirkularnoj ekonomiji mogla bi imati niz pogodnosti:

• – jačanje sigurnosti snabdevanja za sirovina;
• – podsticanje rasta BDP;
• – jačanje konkurentnosti preduzeća u EU; i
• – podrška u zaštiti životne sredine.

Međutim, postoje i brojne barijere i izazovi:

• – kretanje ka cirkularnosti je velika promena u vreme ekonomske krize;
• – ključne osnove za tranziciju i dalje nedostaju;
• – postoje značajna odstupanja između država članica; i
• – takva tranzicija je glavni izazov na više nivoa .

Evropski parlament je u više navrata naglasio potrebu za promenama koje idu ka efikasnosti resursa i eko-inovacijama.

Mnoge zemlje članice su kritične prema predlogu Komisije iako su se neke već uputila se ka cirkularnoj ekonomiji.

Sa druge strane, postoji niz različititih stavova različitih zainteresovanih strana..