U okviru projekta „Razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama“ održan je prvi trening za nastavnike Eko-škola, u Aleksandrovcu. Nastavnici iz osnovnih škola, srednje škole i vaspitači su tokom dvodnevnog rada upoznati sa mogućnostima koje pruža razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije, sa posebnim osvrtom na situaciju u ruralnim zajednicama. Osim teorijskog dela koji je predstavila Bistra Mihajlova, predstavnica mreže „Žene angažovane za zajedničku budućnost“ (WECF – Women engage for a common future ) iz Nemačke, učesnici su imali prilike da razmene sopstvena iskustva vezano za dostupnost i bezbednost vode sanitaciju u ruralnim sredinama gde se nalaze mnoga područna odeljenja aleksandrovačkih škola. Pokrenuta je i tema menstrualne higijene i kako se u postojećim uslovima devojčice i mlade osobe edukuju, uz opšte komentare da je ova tema ipak još uvek tabu na našim prostorima i da se malo pažnje generalno posvećuje ovoj temi, kroz nastavne i vannastavne aktivnosti.
Predstavnici jednog od partnera na projektu iz Severne Makedonije, „Novinari za ljudska prava“, bili su gostujući predavači, koji su preneli svoja iskustva u višegodišnjoj borbi vezano za bezbednost vode, sanitaciju, menstrualnu higijenu i menstrualno zdravlje. Prema istraživanjima koja su realizovana, ili su u toku u Severnoj Makedoniji, Nataša Dokovska iz ovog udruženja je istakla da skoro 30% žena u ovoj državi ne može sebi da priušti menstrualne proizvode. I u Severnoj Makedoniji se susreću sa nedovoljnim obrazovanjem o ovoj temi i nespremnosti da se prihvati kao nešto što je biološki normalno i nemoguće praviti se da ne postoji. Njihovo udruženje se, između ostalog, zalaže i da se o menstrualnoj higijeni govori rodno neutralnim jezikom, da su to „menstrualni proizvodi“, a ne „proizvodi za žensku higijenu“. Veliki je problem generalno što skoro 80% devojčica o menstrualnom ciklusu saznaje prvo od drugarica ili starijih sestara u porodici, a ređe od majki ili kroz obrazovni sistem. Najveći problem u školama, praktično je što ne postoje osnovni sanitarni uslovi kako bi se pomoglo devojčicama i ženama tokom menstrualnog perioda, pa su, prema Natašinim rečima, u ruralnim sredinama one primorane da ostaju kod kuće tokom menstruacije i odsustvuju sa nastave.
Prema rečima nastavnika iz aleksandrovačkih škola, u ovoj opštini ne postoje ovako loša iskustva, a pozitivno je i što se kroz nastavu biologije u 6. razredu obrađuje tema manstraulnog ciklusa, u kojoj ravnopravnu učestvuju dečaci i devojčice.
U Srbiji do sada nisu rađena detaljnija istraživanja o menstrualnom zdravlju i menstrualnoj higijeni, osim sporadičnih članaka u medijima i inicijativa sa Univerziteta. Kroz projekat „Razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama“ će inicijalna istraživanja vezano za menstrualnu higijenu i menstrualno zdravlje biti realizovana kroz program Eko-škole tokom školske 2021/2022. godine. Rezultati će pokazati okvirnu sliku o bezbednosti vode, sanitaciji i menstrualnoj higijeni, što će omogućiti dalja istraživanja i pokretanje kampanji zagovaranja kod donosilaca odluka, pre svega vezano za dostupnost menstrualnih proizvoda za početak u odabranim Eko-školama.
Sledeća aktivnost na projektu biće trening za učenike Eko-škola o bezbednosti vode i sanitaciji u ruralnim zajednicama.
Projekat “Razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama“ podržavaju Federalno ministarstvo zaduženo za životnu sredinu Savezne Republike Nemačke, Evropska unija, a projektom rukovodi međunarodna organizacija „Žene angažovane za zajedničku budućnost“ . Pored Ambasadora održivog razvoja i životne sredine iz Srbije, u projekat su uključene i organizacije civilnog društva iz Severne Makedonije, Albanije, Rumunije.