“Eko-škole“ Srbije u Kazahstanu na Konferenciji i Festivalu „Klimatskog paketa“
Na manifestacijama „Klimatski paket – 3. Međunarodna konferencija učitelja i nastavnika (Razmena iskustva edukatora, predstavljanje najboljih praksi i inovativnih nastavnih metoda u klimatskom obrazovanju), 2. Međunarodni festival učenika (Otvoren prostor za učenike da predstave svoje klimatske projekte, učestvuju u aktivnostima i predstave svoj doprinos klimatskim akcijama) i 1. „Škola o klimi“ (obrazovni program osmišljen da inspiriše mlade učesnike praktičnim aktivnostima, interaktivnim učenjem i mogućnostima da prodube svoje razumevanje klimatskih izazova i rešenja), koje se održavaju u Almatiju, u Kazahstanu, od 28. do 31.oktobra 2024. godine, učestvuju i Eko-škole Srbije.
Ovaj međunarodni događaj, uz prisustvo nastavnika i učenika iz 9 zemalja (Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Ruska Federacija, Srbija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan), organizovala je UNDP Regionalna kancelarija za Evropu i Aziju (UNDP Istanbul Regional Hub ), u okviru programa „Klimatski paket“ , stvarajući platformu za razmenu znanja, razmenu iskustava i jačanje obrazovanja o klimatskim promenama. U Srbiji program koordinira UNDP Srbija .
Priliku da prezentuju (inovativna) rešenja na temu klimatskih promena, imali su odabrani predstavnici na Nacionalnom konkursu za projekte zaštite životne sredine, fokusiranom na rešavanje problema “Klimatskih promena”:
Inovativna upotreba otpada dobijenog pri preradi žitarica: dobijanje aktivnog uglja i prečišćavanje vode, Autor: Natalija Petković, VIII-4 OŠ „Stefan Nemanja“ Niš, Mentori: Vesna Kocić, Vesna Vukojević
Skuter na vodonik: Ulazak u eko–prijateljsku budućnost, Autor: Aleksej Radovanović, VII razred, International School “Crnjanski” Jagodina, Mentor: Jelena Radenković
Upotrebi maštu, zasadi perma baštu, Autor: Dunja Milenković, VIII-5 OŠ „Toplički heroji“ Žitorađa, Mentor: Valentina Aščetović
Prezentacije ovih radova od strane učenika Dunje, Natalije i Alekseja, bile su veoma uspešne, kao i učešće na Konferenciji direktorke škole „Stefan Nemanja“ iz Niša Aleksandre Projović i nastavnika Valentine Aščetović (OŠ „Toplički heroji“ Žitorađa) i Vladimira-Vuka Petrovića (International School “Crnjanski” Jagodina).
Milan Cerovac, predstavnik UNDP Srbija, doprineo je da se učesnici iz Srbije predstave na najbolji način i razmene iskustva sa učesnicima iz ostalih zemalja.
Učenici iz Srbije su dobili posebna priznanja:
- Natalija za kreativnost u rešavanju problema,
- Dunja za održivost rešenja datog projektom i
- Aleksej za inovativnost rešenja i za najbolju fotografiju za vreme trajanja događaja.
Projekat Klimatski paket, podržan od UNDP, realizuje konzorcijum koji predvodi strukovno udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine , koja je i nacionalni operater međunarodnog programa Eko-škole u Srbiji, zajedno sa partnerima: udruženje građana „Zlatiborski krug“ i „Mikser“. Na događajima u Kazahstanu prisutne su i Aleksandra Mladenović, nacionalna koordinatorka za program Eko-škole u Srbiji i koordinatorka projekta „Klimatski paket“ i prof. dr Anđelka Mihajlov, nacionalni mentor programa Eko-škole i tim lider implementacionog tima projekta za Srbiju.
EKO-SISTEM I “ZELENA STOLICA”: PROJEKAT „GRADOVI SPREMNI ZA KLIMATSKE PROMENE“
Konsultacije i radionica za pripremu predloga Strateškog plana mreže “Zelena stolica” organizovani su u okviru trećeg ciklusa EKO-SISTEM programa podrške „Gradovi spremni za klimatske promene“, u oktobru 2023. godine. Vodeći partner je Centar modernih veština, a partneri Arhus centar Novi Sad, Fondacija BFPE za odgovorno društvo i Ambasadori održivog razvoja i životne sredine. Cilj projekta je bio dalje unapređenje rada i osnaživanje mreže „Zelena stolica“. Ovoga puta tema projekta su prilagođavanje klimatskim promenama na lokalnom nivou.
U sredu 31. maja 2023. na konferenciji „EKO+SISTEM – Dobro upravljanje životnom sredinom“ potpisani su ugovori i projekat je zvanično počeo. Zelena stolica je jedna od deset podržanih mreža.
Tokom implementacije projekta, održane su konsultacije sa predstavnicima lokalnih zajednica: Kruševac, Pirot, Požega, Sremska Mitrovica i Subotica, kako bi se podstaklo zagovaranje na lokalnom nivou, vezano za prilagodjavanje i ublažavanje klimatskih promena.
Predstavnica Ambasadora održivog razvoja Aleksandra Mladenović radila je na pripremi modela lokalne inicijative za grad Kruševac, koja sadrži mere za ublažavanje klimatskih promena na lokalnom nivou. Kao deo mentorskog rada, održana su dva on-line tematska sastanaka, na kojima je pružena mentorska podrška timu za sačinjavanje lokalne inicijative, koja uključuje koncept mera koje će predložiti jedinici lokalne samouprave. Mentorski rad rezultirao je većoj koheziji lokalnog tima, jačanju međusobne komunikacije i postizanju dogovora o zajedničkoj klimatskoj akciji na lokalnom nivou.
Predlog mera i preporuka za prilagođavanje klimatskim promenama i ublažavanje uticaja klimatskih promena, za jedinice lokalne samouprave
Opšte mere
- Uključiti set mera i preporuka za prilagođavanje na klimatske promene prilikom izrade prostorno-planskih i strateških dokumenata, Planova razvoja, Lokalnih akcionih planova zaštite životne sredine.
- Izgradnja, jačanje i unapređenje kapaciteta na opštinskom nivou za: a) adaptaciju na klimatske promene kako bi se adekvatne mere uvele u politike i proces donošenja odluka na lokalnom nivou, b) planiranje i sprovođenje klimatskih politika, kao i modelovanje GHG emisija na lokalnom nivou i c) prikupljanje, analizu i upotrebu podataka (sa fokusom na upotrebu GIS-a), naročito onih koji se tiču rečnih slivova, karti poplava, zona zaštite vodoizvorišta, zona rizika od erozije i sl.
- Organizovanje obuka i seminara o dostupnim fondovima predviđenim za realizaciju projekata koji su direktno vezani za klimatske promene (obnovljivi izvori, energetska efikasnost), zajednički treninzi i seminari u cilju jačanja institucionalnih kapaciteta i unapređenja multisektorske saradnje.
- Priprema edukativnih priručnika kako bi se poboljšalo razumevanje ranjivosti pojedinih sektora na uticaje klimatskih promena i izgradila otpornost i adaptivni kapacitet lokalne zajednice.
- U saradnji sa višim nivoima vlasti jačati kapacitete (tehničke i ljudske) službi za zaštitu i spašavanje na lokalnom nivou sa ciljem preduzimanja organizovanih i efikasnih mera zaštite i spašavanja.
- Uspostavljanje sistema ranog upozorenja za upravljanje ekstremnim klimatskim događajima (za sve tipove klimatskih hazarda: poplave, suše, klizišta, šumske požare i sl.).
- Korišćenje digitalnih tehnologija za praćenje ekstremnih klimatoloških situacija (npr. praćenje dronovima, praćenje u realnom vremenu, itd.).
- Uspostavljanje jedinstvene baze podataka o sušama, poplavama i klizištima i štetama koje nastaju od njih.
- Prilagoditi Lokalne planove protiv-požarne zaštite u kontekstu adaptacije na klimatske promene; osigurati rezervne količine vode, izgradnjom ili postavljanjem rezervoara za vodu i dr. za efikasnu zaštitu od požara (posebno na otvorenom prostoru).
Mere po sektorima
– poljoprivreda
- Unaprediti znanje poljoprivrednika o uticajima klimatskih promena i upoznati ih sa primerima dobre prakse iz država Evropske unije, ali i iz zemalja iz okruženja.
- U organizovanoj poljoprivrednoj proizvodnji uspostaviti sistem protivgradne zaštite.
- Poboljšati infrastrukturu za navodnjavanje i osigurati dovoljne količine vode za navodnjavanje obradivih površina, naročito za potrebe obavljanja poljoprivredne proizvodnje koja se odvija na otvorenom i samim tim je izložena vremenskim uticajima.
- Vršiti prihvat i kaptiranje velikih voda kada ih ima i stavljanje na raspolaganje u uslovima potrebe putem izgradnje veštačkih akumulacija čime se pored proizvodnje električne energije stvaraju i uslovi za razvoj turizma, vrši zaštita od poplava nizvodnog područja i osigurava voda za navodnjavanje.
- Sprovoditi mere za poboljšanje hlađenja u poljoprivredi (izgradnja zaklona od sunca, odgovarajućeg smeštaja, postavljanje ventilatora i prskalica).
- Subvencionisati male poljoprivredne proizvođače, a naročito u kontekstu smanjenih prihoda i poljoprivrednih prinosa tokom sušnih perioda.
- U poljoprivredi podsticati korišćenje adekvatnih sorti tolerantnijih na toplotu i sušu, promeniti obrasce useva, ciljane prakse upravljanja zemljištem, strukturu poljoprivrednih gazdinstava, adaptivni kapacitet poljoprivrednika.
- Primena mera usmerenih ka sprečavanju bolesti biljaka, zagrevanja zemljišta, i sl.
- Stvoriti uslove i jačati svest poljoprivrednika za adekvatno upravljanje poljoprivrednim otpadom u cilju smanjenja emisija od metana.
– šumarstvo
- Maksimalno kontrolisati nelegalnu seču šume i sprovesti mere zdravstvene zaštite šuma (pojava patogenih gljiva, pojava šumskih požara, definisati mere kao odgovor na snežne oluje, udare vetra, mrazeve i dr.).
- Intenzivirati pošumljavanje u područjima izloženim klizištima i eroziji zemljišta kako bi se smanjio rizik od nastanka novih klizišta.
- Uspostaviti sveobuhvatan monitoring područja izloženih riziku od erozije i klizišta sa pripremom planova i karata i akcionog plana za prevenciju i kontrola nad njihovim sprovođenjem.
– građevinarstvo
- U cilju smanjenja rizika od klizišta uspostaviti kontinuirano praćenje i dokumentovanje nezakonite i neplanske gradnje stambenih i drugih objekata i dosledno sprovoditi propise koji regulišu uslove gradnje.
– vodoprivreda
- Planirati izgradnju sistema za povezivanje na kanalizacionu mrežu i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
- Predvideti stalno ulaganje u preventivne mere zaštite i spašavanja, kao i puna koordinacija sa svim akterima koji imaju uticaj na poplave.
- Nabavka adekvatnih materijalno-tehničkih sredstava i opreme značajne za pružanje i organizovanje svih mera koje utiču na stepen ugroženosti ljudi i materijalnih dobara od poplava.
- Obezbediti blagovremenu i potpunu informisanost građana o svim merama i radnjama koje opština preduzima u cilju smanjenja rizika od nastanka poplava, kao i podizanje svesti građana o mogućim posledicama poplava.
- Uspostavljanje jedinstvenih međuopštinskih i regionalnih mera zaštite od poplave i jedinstvenog sistema upozoravanja i obaveštavanja nadležnih struktura o nadolazećoj opasnosti, kao i potreba izgradnje zajedničkog (jedinstvenog) sistema upravljanja hidroenergetskim objektima koji imaju regionalni karakter.
– zaštita prirode
- Primena mera zasnovanih na prirodi (eng. Nature Based Solutions), kao što je održavanje i obnova prirodnih vodenih ekosistema (npr. reka, povezivanje rečnih kanala i meandera), pošumljavanje, obnova i održavanje travnjaka, tampon pojasa, adekvatno upravljanje zemljištem, itd, jer su mere zasnovane na prirodi efikasnije od tehničke infrastrukture za zaštitu od poplava (nasipi, kanali i slično), i u ekološkom i ekonomskom pogledu.
– upravljanje otpadom
- Sprovesti mere za smanjenje otpada koji se deponuje i adekvatno prikupljanje komunalnog otpada (mreže za prikupljanje u ruralnim područjima, izgradnja reciklažnih dvorišta, nabavka specijalizovane opreme za prikupljanje otpada, kao i aktivnosti na edukaciji i podizanju svesti kod lokalnog stanovništva o značaju ove teme).
– rodna ravnopravnost i ljudska prava
- Na lokalnom nivou raditi na povezivanju rodne ravnopravnosti i klimatskih promena, kao i ostvarivanju jednakih prava za sve, posebno ugrožene grupe (npr. mladi, Romi, žene, lica sa posebnim potrebama…), primenom mera ublažavanja klimatskih promena.
Sastanak nacionalnih operatera za Plavu zastavu u Tobagu, 15-18. oktobar 2024. godine
Sastanak nacionalnih operatera za program Plava zastava održan je u Skarborou u Tobagu, od 15. do 18. oktobra 2024. godine. To je bila odlična prilika za operatere programa iz raznih delova sveta da se upoznaju i razmene najnoviji napredak u implementaciji programa u svojim zemljama. Preko 60 učesnika, od nacionalnih operatera programa, iz oko 40 zemalja širom sveta, predstavnika Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini (FEE) i domaćina organizacije iz Trinidada i Tobaga, imali su priliku da čuju o novostima iz FEE, koje je predstavila Lesli Džons, predsednica FEE; Prošlogodišnjim dostihnućima; Akcionom planu Plave zastave za period 2024-2025., ali i o predstojećim izazovima Plave zastave prema zahtevima za sertifikaciju koje postavlja EU. Diskusija je bila otvorena za dalji razvoj programa Plava zastava u skladu sa ECGT direktivom, akreditacijama i drugim procesima. Pokrenut je rad na novim kriterijumima za plaže i nacrtu novih kriterijuma za plovne objekte.
Tokom sastanka je realizovana i radionica za komunikaciju i zagovaranje u vezi sa zahtevima za sertifikaciju programa Plava zastava , kao i prezentacija “Semafora”, istorijskog partnera programa Plava zastava i drugog partnera “Pick A Pier”.
Pojedinačne prezentacije su održale kolege iz Letonije: o projektu “EU SOS plaža”, Kolumbije: Usklađivanje sa nacionalnim programom javnih plaža i Indije: Plava zastava kao program za lokalne zajednice
Prezentaciju je pripremio Turistički klub srednjih škola.
Održane su tri sesije za razmenu znanja zainteresovanih strana o politici OCD-a, vlade i privatnog sektora kako pojačati i poboljšati globalni i nacionalni angažman u vezi sa održivošću životne sredine i promovisati zajedničko donošenje odluka.
KLIMATSKE PROMENE – Prva sesija
BIODIVERZITET – Sesija dva
ZAGAĐENjE – Treća sesija
Organizovan je Strateški sastanak Plave zastave SIDS-a na nacionalnom nivou.
Kolege iz organizacije domaćina, privatnog sektora i organizacije civilnog društva (OCD) postigli su konsenzus o unapređenju programa Plave zastave u Tobagu koji se usklađuje sa postojećim politikama učesnica, doprinosi postizanju ciljeva održivog razvoja (SDG), jača “plavu ekonomiju” i u potpunosti je u skladu sa FEE-ovom strategijom GAIA 20:30.
Očekivani rezultat: Preliminarne preporuke okvira za implementaciju programa Plave zastave za buduću saradnju koje se usklađuju sa politikama i podržavaju ciljeve održivog razvoja, doprinoseći razvoju “plave ekonomije” u regionu u skladu sa FEE-ovom strategijom GAIA 20:30.
FEE Regionalni razvoj u regionu Kariba / Amerike, panel diskusija
Proces je pokrenut od strane FEE u oktobru 2023. godine i ima za cilj da poboljša efikasnost FEE i uskladi ga sa strateškim ciljevima. Formirano je šest radnih grupa koje će se baviti temama vezanim za članstvo u FEE-u i finansijskim sistemima. Početkom 2024. godine, fokus je bio na strukturi članstva, standardu kvaliteta programa i finansijskim sistemima. Pitanja na kojima će se raditi uključuju razvoj kriterijuma za punopravne članove koji vode program u svojim zemljama, upravljanje programima u pojedinačnim zemalja, definisanje kriterijuma za članstvo, standardizaciju ugovora o članstvu i pojednostavljenje procesa prijavljivanja za članstvo. Sve ovo ima za cilj da se osiguraju jednostavnost i konzistentnost u strukturama i standardima članstva FEE.
Pored toga, kao deo ovog procesa, FEE istražuje načine da proširi svoj uticaj kroz programe u karipskim zemljama gde ne postoji organizacija koja bi vodila na nacionalnom nivou. Da bi se osigurao okvir za buduću implementaciju, oslonac su znanje i preporuke regionalnih zainteresovanih strana, kao što su Karipska turistička organizacija (CTO), Karipski savez za održivi turizam (CAST), Udruženje karipskih država (ACS), Karipska energetska komora i Univerzitet Zapadne Indije (UVI). Neke zemlje od interesa su Dominikana, Grenada, Sveta Lucija, Sveti Vinsent i Grenadini i Surinam.
Očekivani rezultati: Preporuke partnera za preliminarni okvir za implementaciju FEE programa za buduću saradnju u karipskom region, u skladu sa GAIA 20:30 strategijom.
Najava Okruglog stola u Podgorici, 6.septembar 2023.
Okrugli sto “Adaptacija I jačanje otpornosti lokalnih zajednica na klimatske promene u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Srbiji”, održaće se na Univerzitetu Donja Gorica, 6.septembra 2023.
Okrugli sto je završni događaj LOCCAR projekta, gde je organiyacija AMBASADORI ODRŽIVOG RAZVOJA I ŽIVOTNE SREDINE partner.
Agenda događaja:
EKO-SISTEM I “ZELENA STOLICA”: PROJEKAT „GRADOVI SPREMNI ZA KLIMATSKE PROMENE“
Konsultacije i radionica za pripremu predloga Strateškog plana mreže “Zelena stolica” organizovani su u okviru trećeg ciklusa EKO-SISTEM programa podrške „Gradovi spremni za klimatske promene“, u oktobru 2023. godine. Vodeći partner je Centar modernih veština, a partneri Arhus centar Novi Sad, Fondacija BFPE za odgovorno društvo i Ambasadori održivog razvoja i životne sredine. Cilj projekta je bio dalje unapređenje rada i osnaživanje mreže „Zelena stolica“. Ovoga puta tema projekta su prilagođavanje klimatskim promenama na lokalnom nivou.
U sredu 31. maja 2023. na konferenciji „EKO+SISTEM – Dobro upravljanje životnom sredinom“ potpisani su ugovori i projekat je zvanično počeo. Zelena stolica je jedna od deset podržanih mreža.
Tokom implementacije projekta, održane su konsultacije sa predstavnicima lokalnih zajednica: Kruševac, Pirot, Požega, Sremska Mitrovica i Subotica, kako bi se podstaklo zagovaranje na lokalnom nivou, vezano za prilagodjavanje i ublažavanje klimatskih promena.
Predstavnica Ambasadora održivog razvoja Aleksandra Mladenović radila je na pripremi modela lokalne inicijative za grad Kruševac, koja sadrži mere za ublažavanje klimatskih promena na lokalnom nivou. Kao deo mentorskog rada, održana su dva on-line tematska sastanaka, na kojima je pružena mentorska podrška timu za sačinjavanje lokalne inicijative, koja uključuje koncept mera koje će predložiti jedinici lokalne samouprave. Mentorski rad rezultirao je većoj koheziji lokalnog tima, jačanju međusobne komunikacije i postizanju dogovora o zajedničkoj klimatskoj akciji na lokalnom nivou.
Predlog mera i preporuka za prilagođavanje klimatskim promenama i ublažavanje uticaja klimatskih promena, za jedinice lokalne samouprave
Opšte mere
- Uključiti set mera i preporuka za prilagođavanje na klimatske promene prilikom izrade prostorno-planskih i strateških dokumenata, Planova razvoja, Lokalnih akcionih planova zaštite životne sredine.
- Izgradnja, jačanje i unapređenje kapaciteta na opštinskom nivou za: a) adaptaciju na klimatske promene kako bi se adekvatne mere uvele u politike i proces donošenja odluka na lokalnom nivou, b) planiranje i sprovođenje klimatskih politika, kao i modelovanje GHG emisija na lokalnom nivou i c) prikupljanje, analizu i upotrebu podataka (sa fokusom na upotrebu GIS-a), naročito onih koji se tiču rečnih slivova, karti poplava, zona zaštite vodoizvorišta, zona rizika od erozije i sl.
- Organizovanje obuka i seminara o dostupnim fondovima predviđenim za realizaciju projekata koji su direktno vezani za klimatske promene (obnovljivi izvori, energetska efikasnost), zajednički treninzi i seminari u cilju jačanja institucionalnih kapaciteta i unapređenja multisektorske saradnje.
- Priprema edukativnih priručnika kako bi se poboljšalo razumevanje ranjivosti pojedinih sektora na uticaje klimatskih promena i izgradila otpornost i adaptivni kapacitet lokalne zajednice.
- U saradnji sa višim nivoima vlasti jačati kapacitete (tehničke i ljudske) službi za zaštitu i spašavanje na lokalnom nivou sa ciljem preduzimanja organizovanih i efikasnih mera zaštite i spašavanja.
- Uspostavljanje sistema ranog upozorenja za upravljanje ekstremnim klimatskim događajima (za sve tipove klimatskih hazarda: poplave, suše, klizišta, šumske požare i sl.).
- Korišćenje digitalnih tehnologija za praćenje ekstremnih klimatoloških situacija (npr. praćenje dronovima, praćenje u realnom vremenu, itd.).
- Uspostavljanje jedinstvene baze podataka o sušama, poplavama i klizištima i štetama koje nastaju od njih.
- Prilagoditi Lokalne planove protiv-požarne zaštite u kontekstu adaptacije na klimatske promene; osigurati rezervne količine vode, izgradnjom ili postavljanjem rezervoara za vodu i dr. za efikasnu zaštitu od požara (posebno na otvorenom prostoru).
Pogledati detaljnije o predloženim merama
Prilagođavanje i otpornost lokalnih zajednica na klimatske promene (LOCCAR)
Prema Zelenoj agendi za Zapadni Balkan (2020), Zapadni Balkan je prepoznat kao jedan od regiona u Evropi koji je najviše pogođen klimatskim promenama. Pored toga, klimatski rizici nisu dovoljno obuhvaćeni na lokalnom nivou u dokumentima i realizovanim aktivnostima. Ipak, nedostaje razumevanje da klimatske promene (toplotni talasi, suše, požari, erozija obale, porast nivoa mora) utiču ne samo na životnu sredinu već i na lokalnu ekonomiju i zdravlje stanovništva. U svom izveštaju za zemlje Zapadnog Balkana 2021. godine, Evropska komisija navodi da se zemlje moraju uskladiti sa Strategijom EU o prilagođavanju na klimatske promene.
Projekat Prilagođavanje i otpornost lokalnih zajednica na klimatske promene (LOCCAR) ima za cilj da pomogne lokalnim vlastima u boljem razumevanju, pripremi i upravljanju klimatskim rizicima, kao i u razvoju inovativnih rešenja za izgradnju otpornosti. Projekat će takođe doprineti uspostavljanju održive regionalne saradnje u izgradnji klimatske otpornosti na Zapadnom Balkanu, imajući u vidu da nedostaju efikasni mehanizmi saradnje među susednim zemljama u fokusu ovog projekta (Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina), iako je prekogranična priroda klimatskih rizika na lokalnom nivou realnost.
Cilj LOCCAR projekta je da ubrza prilagođavanje klimatskim promenama na lokalnom nivou na Zapadnom Balkanu kroz jačanje uloge organizacija civilnog društva (OCD) u transformaciji ka klimatskoj otpornosti, osnaživanjem vidljivosti OCD u kreiranju politika, podizanjem svesti lokalnih donosilaca odluka o uticajima klimatskih promena na lokalne zajednice i stvaranje uslova za održivu regionalnu saradnju u izgradnji klimatske otpornosti na Zapadnom Balkanu.
Na kraju projekta biće organizovan regionalni okrugli sto sa učešćem glavnih aktera iz sve tri zemlje. Na osnovu konsultacija sa odabranim opštinama, biće pripremljena i distribuirana brošura sa smernicama za lokalne donosioce odluka o prilagođavanju klimatskim promenama u lokalnim strateškim i političkim dokumentima. Očekuje se da će ukupno 9 odabranih opština iz tri zemlje, kroz dva kruga sastanaka i konsultacija, dati svoj doprinos. Korišćenjem digitalnh platformi, Brošura sa smernicama biće široko dostupna (Facebook, Instagram, LinkedIn, Tviter) značajnom delu stanovništvu Zapadnog Balkana.
Partneri na projektu su Centar za klimatske promjene, prirodne resurse i energiju Univerziteta Donja Gorica (vodeći partner, Crna Gora), Resursni centar za okoliš REC BIH (Bosna i Hercegovina) i Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (Srbija).
LOCCAR projekat finansira Western Balkans Fund i kofinansira EU u okviru IPA.
Najava Okruglog stola u Podgorici, 6.septembar 2023.
Rezultati projekta sumirani su u publikaciji: loccar
Održan prvi trening za nastavnike u Celju (Slovenija) u okviru Erasmus+ projekta: „Šuma – naš celoživotni učitelj“
Prvi trening za nastavnike iz Srbije, Italije i Slovenije u okviru projekta „Šuma – naš celoživotni učitelj“ („ForLife“) održan je u Sloveniji, u Celju, od 13. do 17. maja 2022. godine. Više od 30 nastavnika iz sve tri zemlje, imalo je priliku da razmene iskustva o dosadašnjim aktivnostima u neformalnom obrazovanju o šumama. Nakon predstavljanja svih škola i predškolskih ustanova koje učestvuju u projektu (iz Srbije su učesnice osnovne i srednje škole iz Kraljeva i predškolska ustanova iz Čačaka), tokom četiri dana poseta Eko-školama u Sloveniji i lokalitetima od značaja za obrazovanje o šumama i klimatskim promenama. Tako su učesnici imali jedinstvenu priliku da “šetaju iznad krošnji drveća”, posetom pohorske šume, na vrhu Rogle, na nadmorskoj visini od 1517 metara. Na tom “Putu među krošnjama” dužine oko 1000 metara, postoji edukativna staza sa obeležjima, gde se može informisati o lokalnim vrstama drveća, ali i o mnogim životinjskim i biljnim vrsta koje žive u šumi. Na putu se nalaze mnoga iznenađenja i obilje informacija o prirodnim procesima u šumi, o tome kako ih zaštititi i o zanimljivim činjenicama koje posetiocima pomažu da shvatite šta šumi i njenim stanovnicima treba za život i preživljavanje.
Kolege iz nacionalnog Šumarskog instituta iz Slovenije predstavile su osnove “šumske pedagogije”, novog pravca u obrazovanju koji podrazumeva ispunjavanje obrazovnih standarda i ciljeva na teme vezane za šumsko okruženje. Učesnici su prošetali gradskom šumom u Celju i imali priliku da vide jedinstvenu “kućicu na drveću”, izgrađenu u cilju unapređenja obrazovanja o šumama.
Posetama Eko-školama i Eko-vrtićima iz Slovenije, učesnici su imali priliku da se upoznaju sa njihovim radom, ali i da razmene međusobna iskustva, uključujući primere dobre prakse saradnje sa upravljačima šumskih područja.
Sledeći trening će biti održan u Srbiji, u septembru 2022. godine, a domaćini će biti nastavnici i učenici Šumarske škole iz Kraljeva.
Projekat “Šuma-naš celoživotni učitelj” (eng. “Forest-our lifelong teacher”, “ForLife”) realizuje se od februara 2022. godine, u okviru Erasmus+ programa. Rukovodilac projekta je udruženje DOVES iz Slovenije, a Ambasadori održivog razvoja i životne sredine je partnerska organizacija, zajedno sa organizacijom Jump iz Italije. U projekat su iz Srbije uključene osnovne i srednje škole iz Kraljeva, kao i predškolska ustanova iz Čačka. Projekat je u skladu sa novim prioritetom EU „Evropski zeleni dogovor“, sa ciljem da obuči i osnaži nastavnike u oblasti globalnih izazova u obrazovanju za životnu sredinu (sa naglaskom na šume i povezanost sa klimatskim promenama). Projekat je prvenstveno namenjen nastavnicima koji predaju učenicima od 5 do 15 godina. Nastavnici koji obrazuju decu sa posebnim potrebama ili rade sa marginalnim grupama (Romi i imigranti), projektnim aktivnostima će pomoći ovoj deci da se lakše integrišu u društvo i podstaći ih da doprinesu ukupnom napretku. Kroz praktične aktivnosti, igre i aktivnosti na otvorenom, pomenute grupe mogu aktivno da učestvuju, uče i stiču nova znanja o šumama.
Projekat “ForLife” poseban naglasak stavlja na ulogu i značaj šuma i njihovih glavnih funkcija (socijalnih, ekonomskih i posebno ekoloških), kroz posete šumama tokom redovnih nastavnih aktivnosti, kako bi se unapredila znanja o šumama kao prirodnom okruženju u Evropi, kojima se upravlja na održiv način. Održivo upravljanje šumama zahteva usvajanje praksi koje uzimaju u obzir scenarije buduće klime. Informacioni/obrazovni instrumenti su takođe važno sredstvo otpornosti šume na klimatske promene (važnu ulogu imaju obrazovne institucije, uključujući Eko-škole).
Održan prvi nacionalni sastanak na projektu ForLife „Šuma – naš celoživotni učitelj“
U Kraljevu je povodom svetskog Dana šuma, održan prvi nacionalni sastanak kao uvod u projekat For Life „Šuma – naš celoživotni učitelj“. Sastanku su prisustvovali predstavnici svih Eko-škola iz Kraljeva i Čačka, koji će narednih meseci raditi na pripremi materijala o šumama i klimatskim promenama, za nastavnike i učenike i učestvovati na razmenama koje budu organizovane u Sloveniji i Italiji, tokom trajanja projekta. Prisutni su predstavili svoja dosadašnja iskustva u radu sa decom i učenicima od 5 do 15 godina, na temu šume i klimatske promene. Već ima dosta zanimljivog materijala, koji će se tokom projekta obnavljati i unapređivati.
Kao simbol projekta posađeno je i drvo u dvorištu Šumarske škole, da raste kako budu rasli i rezultati projekta. Sastanak svih partnera i trening za nastavnike iz Slovenije i Italije biće održan u Srbiji, domaćini će biti nastavnici i osoblje Šumarske škole iz Kraljeva, koji će pokazati okolinu pod šumom i pripremiti materijale o značaju šuma, održivom upravljanju, šumama kao ekonomskom resursu, ali pre svega šumama važnim za ublažavanje klimatskih promena i zaštitu životne sredine.
Projekat ForLife se realizuje u okviru Erasmus+ programa, podržan od strane Evropske unije. Rukovodila projekta je organizacija Doves iz Slovenije, a partenri su Jump iz Italije i Ambasadori održivog razvoja i životne sredine iz Srbije.
Materijale sa prvog nacionalnog sastanka možete pogledati ovde 1, 2, 3.
Šuma – naš celoživotni učitelj (ForLife) – Erasmus+
ForLife je zajednički projekat tri partnera: Udruženje Doves (Slovenija,vođa projekta), Jump (Italija) i Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (Srbija). Projekat je u skladu sa novim prioritetom EU „Evropski zeleni dogovor“ kojim se daje nova snažna poruka EU svim građanima. Projekat ima za cilj da obuči i osnaži nastavnike u oblasti globalnih izazova u obrazovanju za životnu sredinu (sa naglaskom na šume i povezanost sa klimatskim promenama), kroz kvalitetne lekcije i aktivnosti na otvorenom, za postizanje Ciljeva u oblasti obrazovanja za održivi razvoj. Nastavnicima će biti pružena podrška stručnjaka koji će preneti svoja znanja iz oblasti šumarstva, kroz razmenu iskustava dobre prakse koje će preneti u svoj rad. Na kraju projekta, nastavnici će biti dovoljno kvalifikovani, samopouzdani, sa novim veštinama i znanjem koje će moći da prenesu učenicima i uče ih o važnosti šuma u kontekstu klimatskih promena. Očekuje se da će učenici u narednom periodu promeniti svoj odnos prema šumama i svojim aktivnostima (ne samo u školama, već i šire u lokalnoj zajednici) pokazati brigu za prirodu i budućnost naše planete, postajući aktivni građani u borbi protiv klimatskih promena. Tokom projekta naglasak će biti na ulozi i značaju šuma i njihovih glavnih funkcija (socijalnih, ekonomskih i posebno ekoloških), kroz posete šumama tokom redovnih nastavnih aktivnosti, kako bi se unapredila znanja o šumama kao prirodnom okruženju u Evropi, kojima se upravlja na održiv način. U projekat će biti uključeni i nastavnici koji predaju učenicima sa posebnim potrebama, marginalizovanim i osetljivim grupama (Romi i migranti koji zbog poznavanja terminologije često imaju poteškoća u učenju, žene i devojčice), s obzirom da ovi nastavnici nemaju mnogo mogućnosti za učešće u međunarodnim projektima. Kroz praktične aktivnosti, igre i aktivnosti na otvorenom, pomenute grupe mogu aktivno da učestvuju, uče i stiču nova znanja o šumama. Održivo upravljanje šumama zahteva usvajanje praksi koje uzimaju u obzir scenarije buduće klime. Informacioni/obrazovni instrumenti su takođe važno sredstvo otpornosti šume na klimatske promene (važnu ulogu imaju obrazovne institucije, uključujući Eko-škole).
Projekat je prvenstveno namenjen nastavnicima koji predaju učenicima od 5 do 15 godina. Nastavnici koji obrazuju decu sa posebnim potrebama ili rade sa marginalnim grupama (Romi i imigranti), projektnim aktivnostima će pomoći ovoj deci da se lakše integrišu u društvo i podstaći ih da doprinesu ukupnom napretku.
Cilj projekta je da se nastavnici osposobe da prenesu znanje pre svega na sekundarnu grupu učesnika u projektu: nastavno i nenastavno osoblje, uprava škola, sve do učenika, koji će steći nova znanja iz oblasti šuma. Nastavnici će nastaviti da dele svoja znanja i iskustva na stručnim sastancima za nastavnike, studijskim grupama, tematskim konferencijama, kroz mrežu Eko-škola u Sloveniji i Srbiji, pripremajući mesečne biltene o aktivnostima, kako bi obaveštavali ostale članove tima i škola.
Projekat ForLife je počeo u februaru 2022. i traje do jula 2023. godine. Podržava ga EU, kroz program Erazmus+.
Inicijalni sastanak održan je 24-25. februara 2022. godine u Portorožu, Slovenija, uz učešće predstavnika sve tri partnerske organizacije. Bila je to veoma dobra prilika da se razgovara o predstojećim aktivnostima u svakoj zemlji, kao i o aktivnostima koje će se zajednički organizovati – treninzi za nastavnike uključene u projekat. Tokom susreta bilo je i prilike da se poseti Škocijanska jama, vidi kako izgleda šumska staza u okolini Škocijanske jame, upozna sa edukativnim aktivnostima koje nacionalni Zavod za šume iz Slovenije organizuje sa školskom decom i da se upozna sa ekoškolskim programom u predškolskim ustanovama u Sloveniji.
„Škole postaju zelene i digitalne – Erazmus+ podržava izvrsnost u nastavi!“
Erasmus+ “ForLife” projekat na destinaciji – Soverato, Italija
Erasmus+ program mobilnosti u Srbiji Projekat „ForLife“
Održan prvi nacionalni sastanak na projektu ForLife „Šuma – naš celoživotni učitelj“
Drugi seminar za ambasadore klime i životne sredine
Drugi seminar (konferencija-vebinar) održaće se 21.februara 2022.godine sa nazivom skupa Eko-i klimatski održive prakse i navike u gradskim i seoskim sredinama. Okvirnu agendu skupa možete pogledati ovde.
Skup je registrovan u ZUOV kao oblik stručnog usavršavanja nastavnika. Broj u katalogu je 680, a broj Odluke je 1789-4/2021 od 30.12.2021. godine.
Skup je najavljen i na sajtu Klimatskog pakta Evropske unije.
Skup je delimično podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i projekta Planiranje bezbednosti voda i sanitacije u regionu Balkana.
Link za prijavljivanje i učestvovanje za vebinar Eko- i klimatski održive prakse i navike u gradskim i seoskim sredinama:
https://us06web.zoom.us/
Nakon registracije, dobićete potvrdu i link za pristup vebinaru.
___________________________________
Prezentacije predavanja sa seminara :
Jovana Bila Dubaić, Održive urbane zelene površine u borbi za biološku raznovrsnost
Marjana Brkić, Uloga građanskih naučnih istraživanja u adaptaciji gradova na klimatske promene
Marina Drndarski, Ekološki otisci gradova
Zorica Milosavljević, Školsko dvorište kao javna površina, primeri i mogućnosti za školske projekte
Jagoda Petrović Ukaj, Grad mora imati rešenje!
Vesna Belčević, Učenici u akciji: zavirimo u prošlost – da osmislimo budućnost!
Radmila Jokić, Zaštićena područja i prirodna dobra, njihov značaj i naša realnost
Aleksandra Mladenović, Održivost načina tretmana otpadnih voda u (Eko-) školama u Srbiji
Prezentacije sa prvog seminara možete pogledati ovde
Webinar-Eko i klimatski održive prakse i navike u gradskim i seoskim sredinama (21.2.2022.) : https://www.youtube.com/watch?v=pn-KLVgP-6U
Preporučujemo: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji
UNICEF u Srbiji je septembra 2021. godine izdao publikacju “Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji”. Publikacija je dostupna i na engleskom jeziku.
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine smo bili identifikovani kao akter u sekundarnim istraživanjima i odgovorima u okviru intervjua doprineo nalazima primarnog istraživačkog tima i analizi (videti Aneks C publikacije).
Izvod iz rezimea: U Srbiji su ekstremni događaji sve učestaliji, a među njima poplave, požari na otvorenom, suša i ekstremne temperature predstavljaju najveći rizik. Srbija je takođe izložena trajnim opasnostima kao što su loš kvalitet vazduha i prisustvo opasnih hemikalija. Do toga uglavnom dolazi zbog industrijskih praksi, a nedostatak zvanične infrastrukture za preradu otpada i otpadnih voda te za prečišćavanje vode u Srbiji odgovaran je za konstantno prisustvo zagađujućih materija i patogena u zemlji i vodi. Klimatske promene dodatno pogoršavaju te efekte, jer šteta prouzrokovana ekstremnim vremenskim događajima omogućava emisiju zagađujućih materija, a promena obrazaca kretanja temperature i padavina olakšava konstantno prisustvo patogena u životnoj sredini u Srbiji.
Deca su posebno podložna efektima klimatskih promena i degradacije životne sredine. U traženju rešenja za pitanja klimatskih promena i degradacije životne sredine i njihov uticaj na decu u Srbiji, napore između ostalog treba fokusirati na smanjenje opasnosti od zagađenja vazduha i poplava, za koje je kroz analitički rad na ovom izveštaju utvrđeno da imaju širok uticaj na decu i kratkoročno i dugoročno gledano.
Uprkos tome što se formalno ne uzimaju u obzir u politikama i strateškim okvirima u oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine, deca i ugrožene kategorije ipak mogu imati naknadne koristi od uticaja intenzivnih aktivnosti u toj oblasti.
Zbog toga što inicijative u oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine ne uzimaju u obzir decu te zbog nedostatka sredstava, deca se suočavaju sa značajnom cenom nečinjenja u vezi sa hitnim opasnostima u toj oblasti (posebno ukazujemo na prikazanu metodologiju za analizu ekonomskog troška nečinjenja). Ovaj izveštaj se fokusirao na zagađenje vazduha i poplave i koristio je dostupne podatke za kvantifikovanje aktuelnih troškova nečinjenja po decu i modeliranje očekivanih troškova u narednim godinama. Pod pretpostavkom da se dosadašnji trendovi nastave do 2025. godine i da se ne preduzmu dodatne mere za smanjenje nivoa zagađenja vazduha, procenjuje se da će troškovi po dobrobit društva povezani sa zagađenjem vazduha za decu mlađu od 15 godina u Srbiji dostići oko 142 miliona evra do 2025. godine (proračunato kao neto sadašnja vrednost ukupnih troškova po doborobit za period 2020–2025. godine). Ranije studije takođe iznose dodatne troškove nečinjenja koji se odnose na zagađenje vazduha, uključujući troškove zdravstvene zaštite, manje pohađanje škole te rizike u pogledu zaštite koji potiču od smanjenja prihoda domaćinstva zbog izgubljenih radnih dana.
Značajno nam je što su aktivnosti Ambasadora održivog razvoja i životne sredine kao nosioca programa Eko-škole i Eko-paket (i učešća U svaka limenka se računa) identifikavane kao primeri dobre prakse!
Podvlačimo da je analiza urađena sa ciljem da osvetli ključne uticaje klimatske situacije na decu, naročito onu koja su suočena sa nejednakostima, i da sagleda koje će efekte nedostatak sadašnjih finansijskih izdvajanja u ovoj oblasti imati na prava deteta u budućnosti. Ovaj izveštaj ukazuje na moguće pravce delovanja kako javnog tako i privatnog sektora i sastoji se od četiri poglavlja. Prvo poglavlje se fokusira na dve nedovoljno istražene, ali ključne oblasti: uticaje klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu i kako se postojeće nejednakosti odražavaju na te uticaje u kontekstu Srbije. Naredna dva poglavlja se fokusiraju na trenutno stanje angažovanja javnog sektora te angažovanja privatnog sektora i međunarodnih finansijera u vezi sa temama iz oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine . Poslednje poglavlje rezimira nalaze, preostale nedostatke i daje preporuke zasnovane na dokazima za bavljenje suštinski važnim temama iz ove oblasti u Srbiji. Koristeći nalaze iz poglavlja 1, 2 i 3, poslednje poglavlje takođe ističe relevantne mogućnosti za poboljšanje usklađenosti sa Ciljevima održivog razvoja UN.
Preporuke obuhvaćene ovom publikacijom mogu pomoći da se formulišu aktuelni politički planovi i ciljevi Srbije (uključujući Agendu za održivi razvoj do 2030) u vezi sa temama iz oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine i da se pruže informacije na kojima se mogu zasnovati procesi prikupljanja podataka, nacionalne i lokalne politike, troškovi i programi koji se tiču uticaja klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu. Istraživanje će takođe dopuniti aktuelna regionalna i globalna istraživanja međunarodnih organizacija, poput Svetske zdravstvene organizacije i UN, na temu uticaja klime i životne sredine na zdravlje dece.
Seminari za ambasadore klime i životne sredine
Prijavite se za 1. seminar:
https://forms.gle/LoBoNrQSxSEQLcXv5
Topic: Zelena znanja i veštine
Time: Nov 25, 2021 09:30 AM BudapestJoin Zoom Meeting
https://us06web.zoom.us/j/
Meeting ID: 856 2230 5302
Passcode: 023813
Prof dr Anđelka Mihajlov, kao ambasadorka Evropskog klimatskog pakta, pokrenula je aktivnost obrazovanja za klimu i životnu sredinu kroz „Seminare za ambasadore klime i životne sredine ”. Aktivnost je najavljena na godišnjem nacionalnom sastanku koordinatora eko-škola, održanom u Vladimirovcima, Srbija, 8. oktobra 2021. Uvodnim govorom, ona je informisala o značaju klimatskog obrazovanja i podizanja svesti kroz „Seminare za ambasadore klime i životne sredine“, u organizaciji Evropskog ambasadora za klimatski pakt, a u okviru prioritetnih tema Pakta o klimi, a realizovaće ih strukovno udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine “ putem nacionalne mreže eko-škola (sa više od 100 obrazovnih ustanova od predškolskog do univerzitetskog nivoa).
Prvi će biti vebinar 25. novembra 2011. sa zelenim znanjem i veštinama kao tematskim fokusom, sa fokusom dnevnog reda na „rečniku“ i terminima koji će doprineti razumevanju Klimatskog pakta i Zelenog dogovora EU (kao i Fit for 55 – “Da odgovara za 55”), koje će predstaviti prof. Dr Anđelka Mihajlov. Predavanja na tu temu će izlagati i drugi profesori, koji su učestvovali u izradi Klimatskog paketa na srpskom jeziku . Održavanje ovog vebinara kao stručnog skupa , Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije priznaje kao stalni oblik stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.
Prezentacije predavanja sa prvog seminara:
Anđelka Mihajlov, Osnovni rečnik Klimatskog pakta i ključne reči u vezi niskougljeničnog razvoja
Marina Drndarski, Velika porodica otisaka
Radmila Jokić, Cirkularna ekonomija i klimatske promene – primeri dobre prakse u Srbiji i svetu
Online Konferencija – Zelena znanja i veštine (25.11.2021.):
https://www.youtube.com/watch?v=8WhhT3ic_Sk&t=1s
Drugi vebinar biće u februaru 2022. godine sa tematskim fokusom na zelene površine i zgrade. Ovaj seminar će biti delimično podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i projekta Planiranje bezbednosti voda i sanitacije u regionu Balkana.
Predavanja sa drugog seminara možete preuzeti ovde.
Treći vebinar/seminar biće u maju/junu 2022. godine sa tematskim fokusom na zeleni transport.
Ovi događaji su u skladu sa ciljevima i vrednostima Klimatskog pakta; uključiće veliki broj građana koji će moći da preduzmu mere za očuvanje klime i izgrade zeleniju zemlju, region i Evropu. Pretpostavka je da će svaki od seminara privući najmanje 50 nastavnika i profesora (150+ za 3 seminara), dopirući dalje do najmanje oko 4000 studenata i učenika, što će dodatno uticati na njihove porodice i članove zajednice . Seminari neće biti ograničeni samo na Eko-škole; biće otvoreni i za javnost u svim zemljama u regionu za učesnike koji mogu da prate prezentacije na srpskom jeziku .
“Klimatski paket” na srpskom jeziku je dostupan
Sa zadovoljstvom ukazujemo na to da je KLIMATSKI PAKET , na kome smo radili prethodne i ove godine, dostupan!!!!!
Ohrabrujemo nastavnike, pre svih nastavnike Eko-škola, ali i sve zainteresovane, da koriste ovaj materijal.
WatSanPlan
Planiranje bezbednosti vode i sanitacija u regionu Balkana: Albanija, Severna Makedonija, Rumunija i Srbija, je projekat u saradnji sa WECF-om; AOR promoviše Plan u Srbiji, kroz proširenje i reviziju plana, obrazovne materijalae za poboljšanje kvalifikacija nastavnika i učenika i za motivisanje građana da samostalno mere nivo nitrata u vodi. Sprovešće se relevantna analiza i predstaviti rezultati. Projekat je podržan sredstvima nemačkog Saveznog ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu sigurnost (BMU).
__________
“Svetska nedelja vode”, Stokholm online i uz lično prisustvo, od 23. avgusta do 1. septembra 2022.
Svetski dan menstrualne higijene 2022.
BUDITE U TOKU SA DEŠAVANJIMA NA REGIONALNOM UNECE FORUMU O ODRŽIVOM RAZVOJU
Seminar ambasadora klime i životne sredine, februar 2022.
Infografik o odrzivosti upravljanja (otpadnim) vodama u Eko-skolama u Srbiji
Eko-škole iz Aleksandrovca pokrenule izradu Plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije
Trening za nastavnike o bezbednosti vode i sanitaciji
Dan zaštite životne sredine – 5. jun 2021. godine (EnE21, #GenerationRestoration), Trening
Razvoj plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije u ruralnoj zajednici
Da li smo spremni za sve češće poplave?
Kako smanjiti i sprečiti širenje infektivnih bolesti u školama
Cirkularna ekonomija – infografik dokumenata koje smo uradili
Projekat “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372″ završen je u decembru 2020. godine. Tokom tri godine implementacije projekta u Srbiji, izrađene su publikacije vezano za cirkularnu ekonomiju, što je bila jedna od glavnih tema projekta EN.net. Sve publikacije dostupne su online na adresi: http://ambassadors-env.com/en/
Klimatske promene – infografik dokumenata koje smo uradili
Projekat “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372″ završen je u decembru 2020. godine. Tokom tri godine implementacije projekta u Srbiji, izrađene su publikacije vezano za klimatske promene, što je bila jedna od glavnih tema projekta EN.net. Sve publikacije dostupne su online na adresi: http://ambassadors-env.com/en/
Cilj održivog razvoja 13 – Akcija za klimu; borba protiv klimatskih promena i njihovog uticaja u lokalnim zajednicama
Projekat ima za cilj da se predstavnici mreže međunarodnog programa Ekoškole u Srbiji aktivnije uključe u jačanje inicijative u borbi za ublažavanje klimatskih promena, posebno u lokalnim zajednicama kojima pripadaju, koristeći dosadašnje iskustvo i primere dobre prakse.
U okviru projekta je izrada:
- Analize trenutne situacije vezano za Cilj održivog razvoja 13 – Akcija za klimu, u odnosu na potciljeve, sa osvrtom na situaciju u Srbiji
- Publikacije za vannastavne aktivnosti prilagođene uzrastu osnovne škole
- Postera na temu klimatske promene, prilagođenog uzrastu za srednje škole.
Projekat je podržalo Ministarstvo životne sredine, u okviru konkursa za NVO 2020.godine.
Uskoro…..“KLIMATSKI PAKET” za decu i mlade u Srbiji
Deca i mladi u Srbiji uskoro će dobiti domaću verziju inovativnog, interaktivnog udžbenika o klimatskim promenama pod nazivom “Klimatski paket”.
Reč je o inovativnom obrazovnom paketu za predškolce, osnovce i srednjoškolce koji će doprineti podizanju svesti i nivoa upotrebljivog znanja o klimatskim promenama i njihovim posledicama na živi svet na planeti.
Osim što se u ovoj oblasti kriju najvažnije i najtraženije profesije budućnosti, neophodno je nove generacije obrazovati u pravcu očuvanja i regeneracije životne sredine, kako bi obezbedili zdraviju, bezbedniju i čistiju sutrašnjicu.
Paket će sadržati udžbenik prilagođen nastavi za decu u osnovnim i srednjim školama, preko 100 kviz-kartica za interaktivnu proveru znanja, mapu-poster klimatskih promena, kao i poseban priručnik za predavače.
Paket će tokom avgusta biti preveden na srpski sa lokalnim primerima i prikazima realnih uslova i tako prilagođen potrebama domaćeg obrazovnog sistema. Adaptacija “Klimatskog paketa” podrazumeva i niz treninga za predavače iz oblasti biologije, geografije, fizike, i zaštite životne sredine.
Upravo u te generacije polažemo nade da isprave propuste koje smo napravili do sada i ozdrave planetu za srećan i zdrav život onih koji je iz naših ruku nasleđuju. Zbog toga je obrazovanje usmereno na klimatske promene od prvih školskih dana ključno za formiranje stava i svesti mladih, a “Klimatski paket” pruža znanja i svojom interaktivnom prirodom angažuje mlade od predškolskog do srednjoškolskog uzrasta.
Adaptacija i nadgradnja “Klimatskog paketa” za potrebe rada sa decom i omladinom u Srbiji poverena je organizacijama Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, UG Zlatiborski krug i Mikser koje su udružile bogata znanja i iskustva iz oblasti održivog razvoja i obrazovanja mladih kako bi odgovorile na potrebe milenijalaca u školskim klupama i pružile slobodu učenicima da kreiraju, istražuju, udružuju se i uče u ambijentu koji je njima najprirodniji.
“Klimatski paket” je nastao u Rusiji 2015. kao deo međunarodnog pilot-projekta Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP Izvorni paket (http://climate-box.com/) je kreirao interdisciplinarni tim ruskih eksperata uključujući klimatologe, geografe, biologe, ekonomiste, stručnjake za životnu sredinu, nastavnike.. Do sada, paket je preveden i sproveden u još sedam država istočne Evrope i centralne Azije. Srpska adaptacija udžbenika odvija se u okviru projekta u oblasti klimatskih promena koji sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, uz tehničku podršku Programa UN za razvoj i finansijsku podršku Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF).
Adaptacija Klimatskog paketa se sprovodi u okviru pripreme izveštaja Republike Srbije prema UNFCCC koju realizuje Ministarstvo zaštite životne sredine uz tehničku podršku Programa UN za razvoj (UNDP) i finanisijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).
Klimatski paket za Srbiju pripremaju Ambasadori održivog razvoja, Mikser i Udruženje građana Zlatiborski krug.
Učestvujemo na međunarodnoj konferenciji u Sloveniji
Na poziv organizatora, učestvujemo na Konferenciji “SPLETNA MEDNARODNA KONFERENCA »Z LOKALNO PRIDELANO HRANO IN GIBANJEM DO ZDRAVEGA ŽIVLJENJSKEGA SLOGA«, 8.-11. juna 2020, Slovenija.
Učestvujemo sa predavanjem, odnosno prezentacijom KLIMATSKE PROMENE-ODGOVARNA ISHRANA, a autori su A.Mihajlov, A.Puđa, B.Knežević i A.Mladenović.
Prezentacija je predavanje u okviru projekta: “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372).
5. juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“
In English: June 5,2020 – EnE20 Conference “Citizen science: Focus on Agenda 2030 and Sustainable Development Goals”
Povodom 5. juna 2020 godine, u okviru obeležavanja svetskog Dana životne sredine (jedan od događaja registrovan u okviru UNEP World Environment Day ), Strukovno udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ , u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije , organizuju 16. konferenciju „Životna sredina ka Evropi“ (EnE20). U skladu sa trenutnim okolnostima oko Covid19, EnE20 konferencija se realizuje on line, predstavljanjem dosadašnjih rezultata i dostignuća u razvoju građanske nauke u Srbiji: „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“. Imajući u vidu da je koncept “građanske nauke” u Srbiji tek u razvoju, ali podržan kroz razne zajedničke akcije i inicijative stručnjaka/naučnika i formalnog/neformalnog građanskog aktivizma, posebno želimo da skrenemo pažnju na učešće mladih kroz obrazovno-vaspitne ustanove uključene u međunarodni program Eko-škole u Srbiji.
Ove godine, suorganizatori EnE20 su UN za Srbiju , Global Listening Centre , Centar za promociju nauke , NALED , Francuski institut u Srbiji i JP Ada Ciganlija.
Agenda
Plenarna predavanja po pozivu :
– dr Tanja Adnađević, dr Marjana Brkić, Citizen science u službi klimatske akcije – TeRRIfica projekat- Beograd pilot region, Centar za promociju nauke, Beograd
– mr Dušan Stokić, dipl. maš. inž., Standardi životne sredine – alat za održivo poslovanje, Privredna komora Srbije, Beograd
– Slobodan Krstović, Sanja Knežević Mitrović, Đurđija Petrović, Uloga javno-privatnog dijaloga u oblasti zaštite životne sredine, NALED, Beograd
– Prof dr Andjelka Mihajlov, Povezanost osluškivanja poruka same životne sredine i građanske nauke, sa fokusom na primenu ciljeva održivog razvoja / Nexus Environmental Listening – Citizen Science, with focus to SDGs implementation, GLOBAL LISTENING CENTRE, Albuquerque/London/Mumbai
Nacionalna debata za učenike-ce osnovne i srednje škole: Učvrstiti globalno partnerstvo za održivi razvoj (Cilj održivog razvoja 17) – Program debate
U okviru obeležavanja Dana životne sredine i kao poseban deo EnE20 konferencije, održava se nacionalna debata za 20 učenika/ca uzrasta od 11 do 18 godina, koji su se plasirali u esejskom delu takmičenja koje je organizovala međunarodna organizacija The Trust for Sustainable Living . Cilj debate je pronaći rešenja za održivu budućnost pozivajući se na Cilj 17, My vision: Partnerships for a sustainable future. Akcenat govornika će biti stavljen na problem u životnoj sredini, klimatske promene i održivo korišćenje resursa, kako bismo slušajući mlade i njihove vizije, dalji ekonomski i društveni razvoj uskladili sa mogućnostima i potencijalima okruženja u kome živimo.
Debata se realizuje na Adi Ciganliji, plaži koja je 9 godina, uključujući i sezonu 2020., dobijala međunarodni sertifikat Plavu zastavu, kao simbol posvećenosti očuvanju životne sredine i brizi o zdravlju i bezbednosti posetilaca tokom letnje sezone kupanja. Ispunjavajući kritrijume za dobijanje Plave zastave za kupalište Ada Ciganlija, lokalna zajednica i preduzeće koji upravljaju prostorom Ade Ciganlije doprinose naporima za ublažavanje posledica klimatskih promena i razvoju svesti posetilaca o održivom korišćenju resursa i potrebi da se životna sredina zaštiti, kako bismo se priključili ispunjenju zelenog Evropskog plana oporavka.
Momenti sa debate:
EU Info centar u Beogradu o debati i konferenciji
EnE20 konferencija je deo kampanje koja se odnosi na klimatske promene, u okviru projekta: “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372).
Sve informacije u vezi Konferencije možete dobiti putem Emaila: eneconference@feeserbia.com .
5.juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“
Agenda i detalji konferencije
____________________________
Strukovno udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ (www.ambassadors-env.com) i Privredna komora Srbije (https://pks.rs/) 5.juna 2020. organizuju 16. konferenciju „Životna sredina ka Evropi“. U skladu sa trenutnim okolnostima oko Covid19, razmatramo mogućnosti na koji način će EnE20 biti realizovana. Tradicionalno, Konferencija je među zvaničnim događajima kojima UN obeležava svetski dan životne sredine u Srbiji i regionu.
Ove godine, suorganizatori su UN za Srbiju (https://serbia.un.org/), Global Listening Centre (www.globallisteningcentre.org), Centar za promociju nauke (http://www.cpn.rs/en/) i NALED (https://naled.rs/ ), a okvirna tema je „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“.
Uvodno obraćanje je potvrdila Ms Jacob, UN Rezident Koordinator.
Plenarna predavanja po pozivu, za sada su prihvatili stručnjaci i eksperti iz PKS, Global Listening Centre, Centra za promociju nauke, NALED-a i „Ambasadora održivog razvoja i životne sredine“.
U popodnevnom delu Konferencije predvidjena je nacionalna debata za 24 učenika/ca uzrasta od 11 do 18 godina, koji su se plasirali u esejskom delu takmičenja koje je organizovala međunarodna organizacija The Trust for Sustainable Living (https://trustforsustainableliving.org/). Cilj debate je pronaći rešenja za održivu budućnost pozivajući se na Cilj 17, My vision: Partnerships for a sustainable future. Program debate će takože biti prilagođen raspoloživim uslovima i kapacitetima.
EnE20 konferencija je deo kampanje koja se odnosi na klimatske promene, u okviru projekta: “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372).
Sve informacije u vezi Konferencije možete dobiti putem Emaila: eneconference@feeserbia.com . Ukoliko možete doprineti ili imate pitanja oko učešća, slobodno nam se obratite.
Odgovorna ishrana
U okviru projekta “Kao potrošač, budi deo promena!”, podržanog od strane C&A Fondacije u okviru globalne kampanje “Budi promena!”, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine izdali su publikaciju “Odgovorna ishrana”, autora Anđelke Mihajov i Ane Puđa.
Analiza predstavljena u ovoj publikaciji ima, pored predgovora, pet celina:
-uvodna razmatranja,
-saveti za odgovornu ishranu,
-nauka i istraživanja potkrepljuju savete za odgovornu ishranu (održivo korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene, upravljanje otpadom i hemikalijama, otisak – ono što je dobro za mene dobro je i za planetu, ciljevi održivog razvoja),
-pokazni primer: užina za vreme školskog odmora,
-zaključna razmatranja: imati više ne znači imati bolje.
Prikazana naučna saznanja korišćena su radi potkrepljivanja prikazane veze: ishrana – prirodni resursi -klimatske promene – otpad i hemikalije – ciljevi održivog razvoja.
U publikaciji su korišćeni primeri dobre prakse u okviru međunarodnog programa Eko-škole, koji se od 2012. godine realizuje u Srbiji. Trenutno je u programu 125 obrazovno-vaspitnih institucija, koje svojim aktivizmom doprinose očuvanju životne sredine i podstiču odgovorno ponašanje lokalnih zajednica prema resursima.
ENV.net inicijativa: Inovirati Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara u skladu sa principima cirkularne ekonomije
Skup je otvorila Nataša Đereg, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog Konventa o EU za Poglavlje 27 ( životna sredina i klimatske promene) koja je na samom početku rekla da je cilj događaja da se organizacijama civilnog društva koje su okupljene u Konventu dalju nove informacije i ukaže na trendove i pristup kad je u pitanju cirkularna ekonomija, ali i da se vidi njeno mesto u procesu realizovanja i primene Poglavlja 27.
Prof. dr Anđelka Mihajlov predstavila je temu „Kompleksnost koncepta cirkularne ekonomije, prezentacija: segmentarni naspram celovitog pristupa“.
Foto: Milisav Pajević
– Prelaz na cirkularnu ekonomiju odlična je prilika da se naše društvo preoblikuje u cilju veće održivosti, stvaranja lokalnih radnih mesta, očuvanja svetskih resursa (doprinosa u pogledu klimatskih promena).
To je i prilika da Evropi damo prednost pred konkurencijom u svetu koji se menja, rekla je prof. dr Anđelka Mihajlov i dodala da konceptu cirkularne ekonomije operativno krug nije zatvoren.
Ona je naglasila da koncept cirkularne ekonomije, pored najnovijih opredeljenja EU usmerenih ka intervencijama u oblasti upravljanja otpadom, obuhvata i zaštitu prirodnih resursa.
Foto: Milisav Pajević
– Potrebni su nam adekvatni kriterijumi u javnim nabavkama, odgovarajući propisi kada je reč o obezbeđenju i rasipanju hrane, zatim eko-dizajn, eko-znak, povezanost politika o hemikalijama, proizvodima i otpadu, postupanju sa plastikom, kaže prof. dr Anđelka Mihajlov.
Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a predstavio je temu „Klimatska akcija kao podsticaj prelaska na cirkularnu ekonomiju“.
On je rekao da uz mere energetske efikasnosti i obnovljivim izvorima energije možemo doći do smanjenja gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanja klimatskih promena.
– Moramo poboljšati sektor životne sredine i tako smanjiti karbonski otisak, uticaj na klimatske promene, povećati energetsku efikasnost, smanjiti neodržive oblike saobraćaja, smanjiti uopšte zagađivanja i prekomernu potrošnju vode i smanjiti prekomerno iscrpljivanje resursa, jasan je Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).
Ilija Batas Bjelić govorio je o lokalnim klimatskim planovima i kako oni mogu osnažiti lokalne samouprave za prelazak na cirkularnu klimatski otpornu ekonomiju.
Po njemu je suština u racionalnom i realnom razmišljanju i donošenju prave odluke i dobrog analiziranog plana za koji će se opredeliti neka lokalna zajednica.
Foto: Milisav Pajević
Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije je rekao da je ta institucija pokretanjem Akademije cirkularne ekonomije ušla u program transfera znanja, posebno ka sektoru malih i srednjih preduzeća, kako bi se pripremila za energetsku i ekološku tranziciju, radi jačanja konkurentnosti na regionalnom i svetskom tržištu i da su privi rezultati već vidljivi.
– Ideja „cirkularne ekonomije“ ima za cilj upotrebu i ponovnu upotrebu resursa, kako bi se smanjila i završila proizvodnja otpada, što zahteva temeljne promene u čitavom lancu vrednosti, kaže Siniša Mitrović i naglašava da su direktne koristi cirkularne ekonomije otvaranje novih radnih mesta, smanjenje opterećenja na životnu sredinu i prelazak na čiste tehnologije ponovnim iskorišćavanjem resursa koji su se do sada odlagali na deponije.
Aleksandra Mladenović, nacionalna koordinatorka EU regionalnog projekta ENV.net i predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine predstavila je i dokumentovala inicijativu da se kroz vizuru prihvatanja koncepta cirkularne ekonomije inovira „Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara“.
Foto: Milisav Pajević
– Inoviranje ove strategije suštinski bi doprinelo efikasnijem približavanju Srbije Evropskoj uniji, a našu inicijativu uputićemo Ministarstvu za zaštitu životne sredine, i nadamo se da će je podržati, istakla je Aleksandra Mladenović.
Sednici Radne grupe Nacionalnog Konventa o EU za Poglavlje 27 u EU info centru prisutvovale su predstavnici držаvnе аdministrаciје, pоlitičkih pаrtiја, nеvlаdinih оrgаnizаciја, privrеde, sindikаtа, medija i prоfеsiоnаlnih оrgаnizаciја.
Preneto iz https://www.energetskiportal.rs/koncept-cirkularne-ekonomije-cuva-zivotnu-sredinu/
Pogledajte i http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/3287266/kompleksnost-koncepta-cirkularne-ekonomije-.html
Održana javna rasprava u Beogradu, vezana za Zakon o klimatskim promenama – učešće AOR
Zakon o klimatskim promenama nalazi se u nacrtu i trenutno su u toku javne rasprave u gradovima u Srbiji. U Beogradu je održana javna rasprava u Privrednoj komori Srbije, 3. aprila 2018. godine, uz prisustvo Ministra za zaštitu životne sredine, predstavnika Privredne komore Srbije, organizacija civilnog društva, međunarodnih organizacija, privrednika, javnih preduzeća i institucija, stručne javnosti i drugih zainteresovanih strana.
Predloženim Zakonom o klimatskim promenama utvrđuje se opšti interes Republike Srbije koji se odnosi na smanjenje emisija GHG i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove i u skladu sa tim izradu politika i mera od strane nadležnih državnih organa i organizacija. Ovaj Zakon se donosi kako bi se uspostavio sistem za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, ispunile obaveze prema međunarodnoj zajednici, okvirnoj Konvenciji UN o promeni klime i Sporazumu iz Pariza, a takođe i kako bi se uskladilo domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU.
Zakon ima 11 poglavlja, a između ostalog, predlaže izradu Strategije niskougljeničnog razvoja, za period od 10 godina, koju će usvajati Skupština Republike Srbije. Uz Strategiju predviđena je izrada Akcionog plana, koji će biti donet za period od 5 godina i usvajaće ga Vlada Republike Srbije. Zakonom se još definišu i ograničenja emisija, a predviđena je i izrada Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
Zakon takođe podržava i postojanje Nacionalnog saveta za klimatske promene, za postizanje društvenog konsenzusa o pitanjima klimatskih promena, čiji su članovi predstavnici donosilaca odluka, stručna javnost, privreda, industrija i predstavnici civilnog sektora.
Zakon je generalno pohvaljen od strane prisutnih predstavnika različitih institucija, uz pojedinačne komentare i napomene, a priliku da iskaže svoje pismene komentare javnost ima do 20. aprila 2018. godine, putem formulara sa sajta Ministarstva zaštite životne sredine.
Energetska efikasnost u Eko-školama
U partnerstvu sa javnim preduzećem „Elektroprivreda Srbije“, pokrenut je projekat „Energetska efikasnost u Eko-školama“. Projekat ima za cilj podizanje svesti kod predškolaca, učenika osnovnih i srednjih škola, kao i studenata o važnosti i značaju energetske efikasnosti. Projekat se sastoji iz dva dela:
- Edukativnog – gde se učesnicima kroz kreativne radionice približava tema energetske efikasnosti
- Praktičnog – projekat smo povezali sa programom Mladi Eko-reporteri, gde će se učesnici baviti kreativnim eko-novinarstvom
Ovogodišnja tema programa Mladi Eko-reporteri je „Energetska efikasnost u očima mladih Eko-reportera“. Konkurs je otvoren do 1. aprila 2018. godne. Mladi eko-reporteri treba da istaknu probleme u životnoj sredini, u kontekstu energetske efikasnosti i o tome prave izveštaje u formi članka, fotografije ili videa. Više o programu Mladi Eko-reporteri
Mart 2021: Klimatske promene i energetika
Mart 2020: Nedelja Energetske efikasnosti u Eko-školama
Maj 2019: Svečana dodela diploma i nagrada pobednicima nacionalnog takmičenja za Mlade eko-reportere
Edukativne i praktične aktivnosti u energetskoj efikasnosti
Zajednički promo eko-dan osnovnih Eko-škola iz Čačka
Jedno lepo iskustvo sa radionice iz Čačka
Podsetnik: uskoro se završava ovogodišnji konkurs za Mlade Eko-reportere
Pobednici nacionalnog takmičenja Mladih Eko-reportera 2018. su iz Vranja, Blaca i Paraćina
Pridružite nam se 5. juna na konferenciji “Životna sredina ka Evropi”- pogledajte Agendu
Eko-heroji , izložba
oktobar 2018: Konkurs za Mlade Eko-reportere: rok je 1.februar 2019.; tema; energetska efikasnost
CILJEVI ODRŽIVOG RAZVOJA u aktivnostima AOR
Tim AOR će od 1.januara 2018. godine pratiti svoje aktivnosti po kategorijama CILJEVA ODRŽIVOG RAZVOJA – COR:
COR 1 – SVET BEZ SIROMAŠTVA
COR 2 – SVET BEZ GLADI
COR 3 – ZDRAVLJE I BLAGOSTANJE
COR 4- KVALITETNO OBRAZOVANJE
COR 5 – RODNA RAVNOPRAVNOST
COR 6 – ČISTA VODA I SANITARNI USLOVI
COR 7 – PRISTUPAČNA ENERGIJA IZ ČISTIH IZVORA
COR 8 – DOSTOJANSTVEN RAD I EKONOMSKI RAST
COR 9 – INDUSTRIJA, INOVACIJE I INFRASTRUKTURA
COR 10 – SMANJENJE NEJEDNAKOSTI
COR 11- ODRŽIVI GRADOVI I ZAJEDNICE
COR 12 – ODGOVORNA POTROŠNJA I PROIZVODNJA
COR 13 – OČUVANJE KLIME
COR 14 – OČUVANJE VODENOG SVETA
COR 15 – OČUVANJE ŽIVOTA NA ZEMLJI(ŠTU)
COR 16 – MIR, PRAVDA I SNAŽNE INSTITUCIJE
COR 17 – PARTNERSTVO ZA OSTVARIVANJE CORa
Istovremeno, pratićemo aktivnosti i po ostalim TEMATSKIM OBLASTIMA koje su u fokusu UN Environment:
VAZDUH
HEMIKALIJE I OTPAD
KLIMATSKE PROMENE
OBRAZOVANJE I USAVRŠAVANJE
UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM
ŠUME
ZELENA EKONOMIJA
EFIKASNOST KORIŠĆENJA RESURSA
VODA
ŽIVOTNA SREDINA POD LUPOM (PROCENA ŽIVOTNE SREDINE, INFORMACIJE I PODACI)
kako bi bliže identifikovali ključne aktivnosti AOR radi daljeg strateškog planiranja aktivnosti organizacije.
Potreba za ovakvom kategorizacijom aktivnosti identifikovali smo nakon učešća na događajima u okviru UNEA3, novembra-decembra 2017. u Najrobiju, Kenija (videti :
Ambasadori održivog razvoja na UNEA3 događajima u Najrobiju, Kenija
http://ambassadors-env.com/blog/2017/12/02/naucno-politicko-poslovni-forum-un-o-zivotnoj-sredini-u-okviru-priprema-za-skupstinu-programa-za-zivotnu-sredinu-ujedinjenih-nacija/ ,
http://ambassadors-env.com/blog/2017/12/03/sume-i-zivot-na-zemlji-u-fokusu-priprema-za-unea3/ )
„Šume i život na zemlji“, u fokusu priprema za UNEA3
Samo dan pre početka Sukpštine UN Programa za životnu sredinu, Forum UN o šumama organizovao je sastanak na visokom nivou u sedištu upraljača šume Karura u Najrobiju. Neke simbolike ima, prvo želja organizatora je bila da se deo delegata UNEA3 „izmesti“ iz zatvorenih sala gde se sastanci održavaju još od 27. novembra, počev od Foruma nevladinih organizacija i završiće se 6. decembra zatvaranjem UNEA3. Drugo i dosta bitno je da je sastanku povodom ove teme prisustvovao predsednik Generalne skupštine UN gospodin Miroslav Lajčak, a suorganizatori su bili Vlada Kenije i ministarstvo zaduženo za životnu sredinu, kao i ambasade Brazila, Kine i Norveške. Dakle, tema izgleda da postaje aktuelna, ako do sada i nije bilo posvećeno dovoljno pažnje šumama, zaštiti biodiverziteta, održivom korišćenju ekosistemskih usluga, nadamo se da će ove teme biti u fokusu bar dok traju Agenda 2020 i Ciljevi održivog razvoja 2030.
Jer svi govornici pozivajući se na ove i druge globalne rezolucije, dogovore, strategije, planove….istakli su veliki značaj šuma i očuvanih prirodnih celina za ublažavanje klimatskih promena. Više niko i ne pominje sprečavanje, jer klimatske promene se zaista dešavaju, sva znanja i sve aktivnosti usmerene su na ublažavanje klimatskih promena.
Gospodin Lajčak je između ostalog napomenuo da je nedavno usvojen Strateški plan UN vezan za šume, za period 2017-2030 u kome se ističe značaj očuvanja šuma i daljeg održivog upravljanja u kontekstu održivog razvoja. Ključnu ulogu u realizaciji plana razvoja i zaštite šuma trebalo bi da preuzme privatni sektor, ali je bitno i povezivanje ključnih zainteresovanih strana, kako bi zaštita šuma i praćenje stanja bili svrsishodni. Predsednik Lajčak je istakao i da je briga o šumama dugoročna investicija za dobrobit ljudi, jer su zdravlje šuma i zdravlje građanstva kao lik i odraz u ogledalu.
Ambasador Narodne republike Kine u Keniji, H.E. Dr. Liu Xianfa istakao je i da je oktobarski Kongres Komunističke partije Kine prepoznao potrebu očuvanja ekosistema i raspoloživih resursa u cilju zaštite biodiverziteta, u pravcu razvoja ekološke bezbednosti i života ljudi. Kao prva aktivnost tokom 2017. godine, izrađen je opšti plan za zaštićena područja – nacionalne parkove u Kini, a dalji pravac rada na zaštiti prirodnih vrednosti, uključujući i šume, biće izrada strateških dokumenata, koji će sadržati smernice za ekološku bezbednost.
Ambasador Norveške u Keniji, H.E. Victor C. Rønneberg istakao je da osim aktivnosti u svojoj zemlji na polju zaštite šuma i biodiverziteta, Norveška učestvuje i u zajedničkim projektima na zaštiti tropskih šuma, pre svega na teritoriji Afrike. Norveška se zalaže za odgovorno vlasništvo nad šumama i na edukaciju lokalnog stanovništva, kao najboljih zaštitara svog prostora, koji će se odovorno boriti protiv nelegalnih seča. Ambasador je istakao da je osim pojedinačnih napora, zajednički i kontinuran rad na globalnom nivou vrlo bitan za očuvanje šumskih resursa.
Ambasador Brazila u Keniji, H.E. Fernando Coimbra dao je osvrt na obaveze preuzete uspostavljanjem Ciljeva održivog razvoja, jedan od ciljeva (Cilj 15) direktno se odnosi i na odgovorno upravljanje šumama. Naglasio je da odgovorno upravljanje šumama i prirodnim bogatstvima direktno utiče na smanjenje siromaštva, očuvanje biodiverziteta i održivi razvoj lokalne i zajednica globalno. Nacionalni ciljevi održivog razvoja Brazila odnose se i na očuvnje tropskih šuma, pre svega Amazon. Uspostavljene su javne politike za očuvanje šuma. Ustanovljena je i saradnja jug-jug koja se odnosi na ublažavanje klimatskih promena, a poseban akcenat stavlja se na jačanje kapaciteta i mobilizaciju snaga za uspostavljanje sistema praćenja stanja i davanje tehničkih i tehnoloških rešenja, sve u kontekstu uloge šuma u ublažavanju klimatskih promena.
Što se tiče same Kenije, postoje tri glavna pravca razvoja društva za koja se opredelila država i Vlada, a to su ekonomski rat, uključivanje mladih i rešavanje imigracija. Pred narodom Kenije stoji izazov da ispuni očekivanja sva tri pravca, a jedna od mogućih aktivnosti odnosi se i na povezivanje ključnih aktera u zaštiti šuma i biodiverziteta. Inače, u Keniji je od ove godine zabranjena upotreba plastičnih kesa, po zakonu, što je još jedna stvar za koju bi Evropa mogla da se ugleda od jedne nerazvijene, ili već zemlje u razvoju!
Srbija, na početku 21. veka, u temi šume i zaštita biodiverziteta, čini se da nije daleko odmakla u naporima i konkretnim aktivnostima. Vreme je da se “pomire” strane koje drže šumari i zaštitari prirode i biodiverziteta i da se proba, a verujemo da nije teško i još manje bolno, da se ujedine u jednom cilju: održivo korišćenje biodiverziteta i usluga ekosistema u cilju unapređenja dobrobiti građana. A i apetiti koji postoje, a odnose se na legalne i ilegalne seče šuma, moraju da se isključe, jer ne postoji ni jedna ekonomska opravdanost na štetu života i zdravlja živih bića.
Iz Najrobija, Aleksandra Mladenovic
Ambasadori održivog razvoja na UNEA3 događajima u Najrobiju, Kenija
Životna sredina ka Evropi ( EnE ) (projekat/proces)
Projekat prati različite faze u procesu pristupanja Evropskoj Uniji. Glavna aktivnost projekta je organizovanje i održavanje regionalne konferencije ” Životna sradina ka Evropi” (Environment to Europe – EnE) svake godine juna meseca u Beogradu. Konferencija je istovremeno jedan od zvaničnih dogadjaja kojim UN (UN Environment/UNEP) obeležava Svetski dan životne sredine.
____________________________________________________________
Ucesce na UNECE ministarskom sastanku “Zivotna sredina za Evropu”, Nikozija, Kipar, oktobar 2022.
Učešće na međunarodnim sastancima (avgust, septembar i oktobar 2022.)
EnE22, juni 2022 – UNEP@50 i Dan životne sredine
Dan zaštite životne sredine – 5. jun 2021. godine (EnE21, #GenerationRestoration)
Novembar 2020.- Evropski biro za životnu sredinu (EEB – European Environmental Bureau) – godišnja konferencija i generalna skupština 2020.
Pripreme – 5.juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“
AOR prati implementaciju Ciljeva održivog razvoja u Srbiji
PREGOVARAČKE POZICIJE ZA POGLAVLjE 27
Učestvujemo na konferenciji ”Inovativna rešenja za zagađenje u jugoistočnoj i južnoj Evropi”
AOR primljena u Evropski Biro za Životnu sredinu kao punopravni član – čast nam je i izazov
Poziv za učešće ; ENV.net inicijativa: Inovirati Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara u skladu sa principima cirkularne ekonomije
Konferencija ’’Životna sredina ka Evropi’’- EnE18: moguć razvoj odgovoran prema prirodi
Pridružite nam se 5. juna na konferenciji “Životna sredina ka Evropi”- pogledajte Agendu
mart 2018: Sednica Saveta
februar 2018: Poziv – Četrnaesta regionalna Konferencija “Životna sredina ka Evropi – EnE18”: Zaštita prirode – Razvoj odgovoran prema prirodi,5. juna 2018.
septembar 2017: “Da upotreba žive postane prošlost!” – AOR učestvuje na Prvoj konferenciji zemalja članica Minamata konvencije u Ženevi
juli 2017: Učestvujemo na “Civil Society Forum ” (Forum građanskog društva) u Trstu, 11-12 juli, 2017
5. juni 2017: Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE17: podstreh stručnjacima i mladima ; EnE17-Konferencija 5.juni 2017.
Najava i poziv : Konferencije za medije-ŽIVOTNA SREDINA KA EVROPI, UNS, 2. jun 2017. u 12h
Program Trinaeste regionalne konferencije EnE17 (5.juni 2017.) – Nacrt na dan 22.05
April 2017: Drugi poziv: Trinaesta regionalna Konferencija “Životna sredina ka Evropi – EnE17”, 5. juni 2017., Beograd ; maj 2017: Izabrani su najbolji eko-reporteri u 2017. godini!
Februar 2017 : Najava 13. regionalne Konferencije Životna sredina ka Evropi – EnE17: Obrazovanje o klimatskim promenama
Juni 2016. – Agenda, EnE16-ENV.net Zbornik radova/Proceedings of papers
Maj 2016.- Nacrt okvirnog dnevnog reda Konferencije Životna sredina ka Evropi, 6. juni 2016. u Beogradu
April 2016 – Rezervišite datum 6. juni 2016. godine za učešće na konferenciji “Životna sredina ka Evropi”
April 2016. – ENV.net kurs: Učešće organizacija civilnog društva u procesu pristupanja EU, 8. april 2016.
Septembar 2015. – Sedmi akcioni program EU: procena i strateška procena uticaja na životnu sredinu su efikasni instrumenti kada se ispravno primenjuju
11. juni 2015. – Sastanak potpredsednika Evropske komisije sa predstavnicima civilnog društva
5. juni 2015. Konferencija, Zbornik radova , 5.juni – Obeležili smo radno Konferencijom i panelom , Gostovanje Prof dr Anđelke Mihajlov, Ambasadorke održivog razvoja i životne sredine, na TV , na dan održavanja Konferencije i Panela
Učestvujemo na ZELENOJ NEDELJI EU
april 2015. – Konferencija EnE15-ENV.net “Životna sredina ka Evropi” uvršćena u zvanične događaje Evropske nedelje održivog razvoja
5.juni 2015. – Rezervišite datum za EnE15/ENV.net Konferenciju; informacije preko Emaila eneconference@feeserbia.com
___________________________________________________________
Decembar 2014 – Tematski zbornik radova “Životna sredina ka Evropi”
5.juni 2014 – EnE14/ENV.net Konferencija , Konferencija 2014
29. maj 2014 – Dnevni red EnE14/ENV.net Konferencije “Životna sredina ka Evropi”, 5. juna 2014. godine u PKS, sa početkom u 10h , ZBORNIK RADOVA 10. REGIONALNE KONFERENCIJE “ŽIVOTNA SREDINA KA EVROPI“, 2014/ EnE14-ENV.net „ENVIRONMENT FOR EUROPE“ CONFERENCE PROCEEDINGS, BELGRADE, SERBIA, 2014
28. maj 2014 – Svetski dan životne sredine
25. april 2014 – UNEP desetu godinu za redom uz nas na Konferenciji EnE14/ENV.net – 5.juna 2014. godine u Beogradu
5. april 2014 – Drugi poziv i više detalja oko Konferencije
6. februar 2014 .- Poziv da 5. juna 2014. godine uzmete aktivno učešće u konferenciji Životna sredina ka Evropi – EnE14-ENV.net
EnE14 / ENV.net Konferencija održaće se 5. juna 2014. godine u Beogradu (Biće ovo 10. regionalna Konferencija). Tematska oblast u fokusu: Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene, u procesu približavanja EU. Rezervišite datum! Informacije slede i stalno se aktuelizuju.
____________________________________________________________
EnE13 Konferencija održana je 10. juna 2013. godine sa tematskim fokusom na životnu sredinu u opštinama. Organizacija ENV.net okruglog stola bila je u okviru realizacije ENV.net projekta i jedan od zvaničnih događaja u obeležavanju Svetskog dana životne sredine. Koordinatorka organizacije ovogodišnje konferencije je Doc dr Dunja Prokić. Na konferenciji je bilo preko 120 učesnika, saopšteno je preko 20 radova, a diskusija i razmena mišljenja produžila je trajanje konferencije za čitava 2 sata. Štampan je CD Zbornik radova. Održavanje Konferencije su podržali: Eptisa Regional Office for SEE, Hemofarm fond i Coca Cola Hellenic, uz institucionalnu podršku Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja i NacionalneKomisije za saradnju sa UNESCO. Konferenciju tradicionalno organizuju AOR i PKS.
| 2013 | EnE13 | ENV.net Okrugli stoFokus: Životna sredina na lokalu, u opštinama | Detaljna agendaZbornik radova EnE13 – Zivotna sredina ka EvropiPoruka EnE13/ENV.net Konferencije: struka, obrazovanje i partnerstvo treba da budu osnov akcija u životnoj srediniMomenti sa konferencije |
_____________________________________________________________
U okviru procesa “Životna sredina ka Evropi” organizacija aktivno učestvuje u različitim aktivnostima ( na primer: u vezi efikasnog upravljanja resursima, održivom korišćenju resursa , hemikalijama, eko-zaštitom potrošača, eko-obeležavanju, prezentacijom radova na konferencijama, itd )
____________________________________________________________
Evidencija o prethodnim konferencijama:
| Tematski fokus | Publikovani materijal | ||
| 2005 | EnE05 | Značaj sektora životne sredine u procesu Evropskih integracija | Detaljna agendaCD Zbornik radovaKnjiga “Održivi razvoj i životna sredina ka Evropi u 95+ koraka”, autora A.Mihajlov (na srpskom jeziku) |
| 2006 | EnE06 | Evropske vrednosti životne sredine;Istovremeno, organizovan je regionalni sastanak OCD Forum EfE07 kao priprema za UNECE Ministarsku konferenciju “Životna sredina za Evropu” 2007 | Detaljna agendaCD Zbornik radovaKnjiga “Sustainable Sustainable Development and Environment Towards Europe in 95+ Steps”, A.Mihajlov (na engleskom jeziku) |
| 2007 | EnE07 | Posvećeno tematskim oblastima Ministarske konferenciju “Životna sredina za Evropu” 2007 , Usvojena NvO Dekleracija o ekološkoj koheziji Zapadnog Balkana | Detaljna agendaCD Zbornik radova |
| 2008 | EnE08 | Mladi i osetljive grupe | Detaljna agendaEnE08 Zbornik radova 4. regionalne Konferencije „Zivotna sredina ka Evropi“-sadrzaj |
| 2009 | EnE09 | Klimatske promene (vazduh) i održivi turizam | Detaljna agenda (agenda EnE09)CD Zbornik radova .http://www.europa.rs/en/mediji/arhiva-vesti/2009/645/Environment+protection+is+a+joint+effort.html |
| 2010 | EnE10 | Zeleno obrazovanje i zelena ekonomija | Detaljna agenda ( Agenda EnE10 Konferencije )CD Zbornik radova |
| 2011 | EnE11 | Ruralni i održivi razvoj planina | Detaljna agenda (agenda_ene11)http://www.ruralinfoserbia.rs/dokumenta/agenda_ene11.pdfCD Zbornik radovaŠtampan zbornik selektovanih radova |
| 2012 | EnE12 | Prateći dogadjaj u okviru priprema za Svetsku UN Konferenciju Rio+2o – Zelena ekonomija i upravljanje za održivi razvoj | Detaljna agenda Agenda EnE12 http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/Agenda%20EnE12.pdfCDZbornik raadova.UNDP/UNEP Studija o zelenoj ekonomiji http://sustainabledevelopment.un.org/content/documents/984serbia.pdf |
Projekti regionalne kohezije u oblasti životne sredine podržavaju proces “životna sredina ka Evropi”.
Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Mart 2021:
Klimatske promene i energetika
Da li smo spremni za sve češće poplave?
31.dec 2020.:Projekat “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372″ završen je u decembru 2020. godine. Tokom tri godine implementacije projekta u Srbiji, izrađene su publikacije vezano za klimatske promene, kao i za cirkularnu ekonomiju, što su bile glavne teme projekta EN.net3. Sve publikacije dostupne su online na adresi: http://ambassadors-env.com/en/
16.sept.2020: Poziv za prijavu za subgrant
Anketa: Signali o postupanju otpadom u praksi
AOR e-kampanja pozornosti evidentirana u prvom broju biltena ECO CORNER
Pripreme: 5.juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“
Nedelja Energetske efikasnosti u Eko-školama
ENV.net i cirkularna ekonomija u regionu Zapadnog Balkana i Turske , Tirana, mart 2020.
Borba protiv zagađenog vazduha u Srbiji. Da li proces pristupanja EU može pomoći?
CIRKULARNA EKONOMIJA U SRBIJI – ZAPOČET PROCES
18.januar 2020. – ponovljen konkurs za preostala sredstva
Okrugli sto o unapređenju javnih politika u oblasti održive mode
sastanak ekoškolskih koordinatora, 18-19. oktobar 2019. Zlatibor
Finalizacija PREGOVARAČKE POZICIJE ZA POGLAVLjE 27
Parlamentarizam i zaštita životne sredine
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine na 12. Festivalu nauke na Beogradskom sajmu
Regionalna konferencije (To report: The first Regional Conference on Circular Economy was success )
6.novembar 2018: Otvoren poziv za dodelu sub-grantova u okviru ENV.net projekta ; 19.januar 2020. – ponovljen poziv za preostala sredstva
oktobar 2018: Konkurs za Mlade Eko-reportere: rok je 1.februar 2019.; tema; energetska efikasnost
oktobar 2018: Poziv za učešće ; ENV.net inicijativa: Inovirati Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara u skladu sa principima cirkularne ekonomije
oktobar 2018: Održan godišnji nacionalni sastanak Eko-školskih koordinatora i Eko-paket konferencija o cirkularnoj ekonomiji
ENV.net NOVOSTI ZA JUNI 2018.
Env.net NOVOSTI ZA MAJ 2018.
Env.net NOVOSTI ZA APRIL 2018.
U susret planeti Zemlji : cirkularna ekonomija i najava ENV.net aktivnosti
ENV. net NOVOSTI ZA MART 2018.
april 2018: Učestvujemo u nedelji održivog razvoja na Fakultetu političkih nauka
april 2018: Održana javna rasprava u Beogradu, vezana za Zakon o klimatskim promenama – učešće AOR
mart 2018: Sednica Saveta
Aktivnosti koje podržavaju ENV.net proces- mart 2018: „Youth Roadmap for New Urban Agenda“ , Analiza stanja i predlog izmena (zakonodavnog okvira i) prakse koji može da doprinese boljoj sanaciji deponija u Beogradu
ENV.net NOVOSTI FEBRUAR 2018
Pratite projekat na : facebook.com/envnetsite/ i www.env-net.org
Februar 2018: ENV.net3 – novi početak projekta!
_______________________________________________________
U decembru 2017. smo zapoceli 3. fazu ENV.net projekta – ENV.net 3 : ENV-net factoring the environmental portfolio for Western Balkans and Turkey in the EU Policy Agenda (ref. no. 2017/394-372)
_______________________________________________________
Projekat ENV.net (Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj: unapredjivanje uticaja stanovništva na proces reformi u sektoru životne sredine kao podrška približavanja Evropskoj uniji) postavljen je na iskustvu EU finasiranog projekta Environment Forum (http://www.envforum.eu/doku.php) i ima za cilj postizanje veće opredeljenosti za reforme u sektoru životne sredine kao podrške približavanja Evropskoj uniji, kroz analizu, monitoring i popularizaciju. Za proces pristupanja EU ovaj projekat predstavlja podršku.
Projekat ima poseban sajt gde se predstavljaju aktivnosti u svim zemljama obuhvaćenim projektom. Dodatno, projekat ima posebnu facebook stranu i ENV.net Newsletters.
Nosilac projekta je organizacija Puntosud ( www.puntosud.org ) iz Italije, a pored “Ambasadora održivog razvoja i životne sredine” – EASD, partneri su: Co-PLAN ( http://www.co-plan.org) iz Albanije, EEB – European Environmental Bureau, (http://www.eeb.org) iz Belgije, ATRC (http://www.advocacy-center.org) sa Kosova i TEMA (www.tema.org.tr) iz Turske, tako da realizacija projekta doprinosi da se osnaži: regionalna saradnja, medjunarodna saradnja, EU i pristupanje EU, kao i strukovno povezivanje eksperata. Sastanci i konferencije u okviru projekta će na neki način biti i obrazovni signali i kursevi za održivi razvoj i životnu sredinu.
Projekat je finansiran od strane EU – EuropeAid/132438/C/ACT/Multi, 2012/306-642 i 2014/351-610, i trajaće od 2012. do 2016. godine.
_________________________________________
ENV.net Srbija čine: Dr Nataša Žugić Drakulić -nacionalni koordinator i Filip Jovanović – asistent, koji su izabrani po konkursu organizacije „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“, koja je partner u ovom projektu. Nacionalni konsultant za evropske integracije u prvoj godini projekta je prof dr Anđelka Mihajlov. Dr Hristina Stevanović Čarapina je vodeći ekspert, a Sandra Radunović, ekspert, takođe izabrani po konkursu. Izabrani će biti angažovani u skladu sa potrebama projekta (ukoliko potrebe projekta u kasnijim fazama budu veće, slediće adekvatni konkursi i izbori).
_________________________________
Neki od detalja aktivnosti na ENV.net projektu se mogu pratiti preko aktuelnosti.
_________________________________
ENV.net glavne publikacije na jednom mestu:
- A Guideline of EU Accession Monitoring Tools for CSOs in candidate and potential candidate countries: Chapter 27, (Authors and contributors: Andjelka Mihajlov, Natasa Zugic-Drakulic, Filip Jovanovic, Federico Bastia, Simona Pogliani, Mara Silina, Teida Shehi and Dusko Hristov), Published by Environmental Ambassadors for Sustainable Development with the financial assistance of the EU – ENV.net project document, Belgrade January 2015
- How to influence environmental policy through effective advocacy (Authors: Margherita Tolotto and Mara Silina), ENV.net Advocacy Toolkit, European Environmental Bureau, Brussels, January 2015
- Climate change and challenges of the enlargement (Authors: Anja Kolmuss, Dragana Mileusnic, Zanna Vanrenterghem and Richard Filcak), ENV.net Advocacy Toolkit, European Environmental Bureau, Brussels,September 2016
6. juni 2016: Agenda ; EnE16-ENV.net Zbornik radova/Proceedings of papers
Maj 2016: Nacrt okvirnog dnevnog reda Konferencije Životna sredina ka Evropi, 6. juni 2016. u Beogradu
April 2016. – ENV.net kurs: Učešće organizacija civilnog društva u procesu pristupanja EU, 8. april 2016. , Poglavlje 27: uključivanje OCD
Mart 2016. – Novi internet portal: Greenweb
Januar 2016. – Regionalna konferencija : „Održivost FPA ” u Briselu ; Voda – poljoprivreda- energija – životna sredina u slivu reke Sava – naučene lekcije i dalji koraci
Oktobar – decembar 2015 – Ministarstvo podržalo ENV.net projekat , SEMINAR/OKRUGLI STO ZA MEDIJE KOJI IZVEŠTAVAJU O ŽIVOTNOJ SREDINI I KLIMATSKIM PROMENAMA, 28.10.2015.
5. i 6. oktobar 2015. – Jačanje partnerstva za borbu protiv klimatskih promena – učešće na konferenciji
11. juni 2015.- Sastanak potpredsednika Evropske komisije sa predstavnicima civilnog društva
7. juni 2015. – Ambasadori održivog razvoja 7. juna u Gornjem Milanovcu: biciklijada i niz drugih aktivnosti , Partnerstvo u organizaciji biciklijade i Nedelje životne sredine u Gornjem Milanovcu
5. juni 2015. – Konferencija , Zbornik radova , Izveštaj
26. maj 2015. – Promotivni događaj
21. april 2015. – Javno slušanje u Skupštini Klimatske promene kao realnost u Srbiji i EU – izazovi, odgovornosti, mogućnosti
april 2015. – Konferencija EnE15-ENV.net “Životna sredina ka Evropi” uvršćena u zvanične događaje Evropske nedelje održivog razvoja
mart 2015. – Pridruzite nam se 22.marta na obelezavanju medjunarodnog dana voda; Medjunarodni Dan voda
2. februar 2015. – objavljen poziv za učestvovanje na EnE15-ENV.net Konferenciji
29. januar 2015. – zavšen dikument A Guideline of EU Accession Monitoring Tools for CSOs in candidate and potential candidate countries (ENV.net region): Chapter 27
27. januar 2015. – promocija publikacije
9. januar 2015. – promocija publikacije
31. decembar – Tematski zbornik radova “Životna sredina ka Evropi”
12. decembar – ENV.net seminar za nastavnike
24-25 novembar – Sastanak ENV.net partnera i promocija ENV.net projekta na marginama ECF sastanka u Briselu
4-5. novembar – Učestvovali smo na regionalnom treningu o potencijalnim NATURA 2000 lokacijama
30. oktobar – Učestvovali smo na konferenciji „Pristupanje EU u oblasti zaštite životne sredine i uloga jedinica lokalne samouprave’
Oktobar 2014 – Pripremljena je i štampana ENV.net brošura
23-24. oktobar – ENV.net trening: ”Pristup sredstvima iz EU fondova i implementacija politike zaštite životne sredine’ , Poziv, Agenda , Brošura
14. oktobar –Eko standardi i obrazovanje – uslov za konkurentnost i održivo poslovanje
23-25 septembar – ENV.net tim u Briselu prisustvovao završnoj konferenciji I faze FPA projekata EU
29. septembar – ENV.net okrugli sto sa niškim srednjoškolcima “Dijalogom ka zelenijoj budućnosti“ (sub-grant)
Septembar – Pratimo eksplanatorni skrining za poglavlje 27
9. septembar – Razgovor sa EU ekspertima o sprovođenju odredjenih direktiva EU u oblasti zaštite prirode , učešće
29. avgust – ENV.net publikacija: “Vrste biljaka i životinja značajne za zaštitu prirode u EU”
27. juli – “Čekajući vetar” da životna sredina dobije veći značaj
19. juni – Obrazovna inicijativa za buduće građane EU – Eko-paket
5. juni – KONFERENCIJA , Oko 200 učesnika Konferencije
4. juni – Konferencija za medije
29. maj – U okviru ENV.net projekta, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, organizju EnE14 / ENV.net Konferenciju (ovo će biti 10 regionalna EnE konferencija) koja će se održati 5. juna 2014. godine u Sali 1 Privredne Komore Srbije u Beogradu. Tematska oblast u fokusu je Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene, u procesu približavanja EU). Organizatori skupa su Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (ENV.net partner iz Srbije), Privredna Komora Srbije, UNEP i Ministarsvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije.
Do sada je prijavljeno oko 200 učesnika, a skupu će se između ostalih obratiti: Irena Vojáčková – Sollorano (Visoki predstavnik UN u Srbiji), Freek Janmaat (Direktor sektora za evropske integracije i ekonomiju, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji), Gabriela Bennemann (Rukovodilac ekonomskog odeljenja nemačke ambasade u Republici Srbiji), Stana Božović (državna sekretarka za životnu sredinu (čeka se finalna potvrda)), Filip Radović (Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije-Ministarstvo poljoprvirede i zaštite životne sredine Republike Srbije), Rodolјub Šabić (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Vlade Srbije), Željko Sertić ( Predsednik Privredne komore Srbije (čeka se finalna potvrda)), Snežana Radočaj (Direktorka Fondacije Hemofarm), Aleksandar Dragišić (Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije), Prof. dr Stevan Lilić (Institut za javnu politiku Podgorica/Beograd/Ljubljana), Saša Mihajlović (Predsednik Privredne komore Zelene Srbije), Tatjana Trifunov (JP “Ada Ciganlija” Beograd), Maja Spasojević (Direktor sektora životne sredine, energetike, zdravlja i poljoprivrede, EPTISA Regionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu), Prof. dr Anđelka Mhajlov (predsednik Ambasadora održivog razvoja i životne sredine), Arunas Kundrotas (ENVAP projekat), Prof. dr Nataša Žugić-Drakulić (ENV.net projekat), Prof. dr Christos Vlachokostasa (Univerzitet u Solunu) i
formiran Dnevni red EnE14-ENV.net konferencije
22-24. maj – Četvrti sastanak ENV.net partnera u Milanu
13. maj – Evropski dani sunca -promotivni događaj
10.maj – Najava: događaj 10. maja u 11h u Centru vodenih sportova na Adi Ciganliji – “Očistimo okruženje” (Let us clean up Europe!) ; “Ekosferci” 10. maja 2014. godine na Adi Ciganliji: deca, roditelji i vaspitači/nastavnici na zajedničkom zadatku
7-8 maj – Na marginama ECF sastanka, sastanak nekih od ENV.net partnera
4.april – Delegacija EU u Srbiji: konsultacija sa OCD o napretku u priblizavanju EU u 2014. godini
1. april – PROTEGO i PROTECTA potpisali ugovore za sufinansiranje potprojekata
26. mart – Doprinos u izradi novog “UNECE Pregleda stanja životne sredine za Srbiju “
23.mart – Objavljeni rezultati rangiranja ENV.net potprojekta
20. mart – Učestvovali smo na Panelu o životnoj sredini na Fakultetu organizacionih nauka
4-6. mart – Učestvovali smo u Zagrebu na radionici Savske komisije
26. februar – Na sajt su u skladu sa procedurom, postavljena pitanja i odgovori u vezi ENV.net konkursa za potprojekte
20-21. februar 2014.- učešće, Kakvo civilno društvo želimo?
18. februar 2014. – učešće, Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene) treba da bude među prioritetetima u procesu integracije u EU
13. februar 2014. – učešće , Životna sredina u omladinskoj politici u Srbiji
12. februar – sastanak sa predstavnicima ENVAP2 projekta
7.februar 2014. – Obuka za organizacije civilnog društva u sklopu učešća u procesu programiranja , učešće
6. februar 2014 .- Poziv da 5. juna 2014. godine uzmete aktivno učešće u konferenciji Životna sredina ka Evropi – EnE14-ENV.net
1. februar 2014. – Objavljujemo konkurs za finansiranje (subgranting) projekata ” Evropska unija: posmatramo i učimo da bi bili spremni”
30.januar 2014. – Učešće na javnoj raspravi Studijske grupe Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK)
30. januar 2014. – Sastanak predstavnika SEKO konzorcijuma, Kancelarije za evropske integracije i nadležnog ministarstva
30. januar 2014. – Učešće u mapiranju OCD, profesionalnih i strukovnih udruženja, akademske javnosti, medija i drugih zainteresovanih strana u procesu pregovora o pristupanju Srbije EU
7. januar 2014 – Počela je organizacija ENV.net okruglog stola-konferencije. Aktuelnosti u vezi EnE14-ENV.net Konferencije, koja će se održati 5. juna 2014. godine u Beogradu
2. januar 2014 – Ukazujemo na ŽIVOTNU SREDINU u EVROPSKOM DNEVNIKU: Sinergija ENV.net i aktivnosti Delegacije EU u Beogradu
_________________________________
23. decembar 2013 – Tri radionice za predškolce u Somboru , Učešće na promociji rezultata Zavoda za zaštitu prirode i Agenciji za zaštitu životne sredine
20.decembar 2013. – Promocija izveštavanja zasnovanog na znanju: Uložimo da bi nam se vratilo!
20. decembar 2013. – Obrazovanje za buduće građane EU , Izuzetno uspešan i motivisan događaj
17. decembar 2013. – Zeleno svetlo EU za pregovore sa Srbijom
16. decembar 2013. – Radionica za strateško planiranje daljeg rada SEKO mehanizma
3. decembar 2013. – ENV.net projekat predstavljen studentima master studija Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu
2. decembar 2013. – U fokusu: okviri regionalne saradnje ENV.net regiona i proces integracije Srbije u EU
28. novembar 2013. – Sastanak sa predstavnikom Direktorata za proširivanje EU i predstavnicima Delegacije EU u Srbiji
25. novembar 2013. – Uspostavljanje partnerske saradnje sa Udruženjem novinara Srbije
Partnerstvo sa lokalnom samoupravom – ENV.net projekat predstavljen na Okruglom stolu „Mogućnosti unapređenja saradnje izneđu javnog i civilnog sektora u GO Vračar“
Saradnja sa TACSO Srbija (Tehnička podrška organizacijama civilnog društva) – U petak, 15. novembra 2013. godine u hotelu Park u Beogradu, održan je Konsultativni sastanak sa TACSO Savetodavnim odborom (LAG), predstavnicima Organizacija i mreža civilnog društva i OCD ekspertskom zajednicom Srbije. Na sastanku je razmatran nacrt dokumenta o Procenama potreba civilnog društva u Srbiji.
Mišljenje i komentari na Nacrt dokumenta Country Strategy Paper (CSP) , Strategy Paper for the Republic of Serbia 2014-2020 – u svojstvu vodeće SEKO organizacije za sektor životna sredina i energetika, tim AOR je na bazi dokumenta koji je razvijen u okviru ENV.net projekta ( Serbia 2013 Progress Report and Strategy – Reading by ENV.net Serbia Team ), pripremio mišljenje, koje je dostavljeno na razmatranje u okviru daljeg procesa usvajanja.
_______________________________________
Povećani kapaciteti : AOR primljena za člana IPEN mreže: Budućnost bez otrova za sve nas
Novembar – Treći sastanak partnera ENV.net projekta u Milanu
______________________________________________
Oktobar 2013–
28. oktobar – Sastanak sa evropskim parlamentarcima
ENV.net Srbija tim je pripremio analizu Izveštaja o napretku i strateških dokumenata (Serbia 2013 Progress Report and Strategy – Reading by ENV.net Serbia Team )
ENV.net aktivnost : upravljanje hemikalijama (olovom) za zdravlje dece
Pozornost na klimatske promene
Ucesce na Eko-svetu : obrazovanje, inovacije, tehnologije i standardi za životnu sredinu
______________________________________________
Postavljena je facebook strana projekta.
2. oktobar 2013. godine – Ministar prosvete i nauke Srbije istakao problem pijaće vode kao jedan od prioriteta. ENV.net tim učestvovao na Konferenciji.
Status sektora životne sredine u Srbiji u procesu pristupanja EU ( otpad , vode i EIA tematske oblasti ), od članica AOR tima prezentovani na međunarodnim konferencijama u Beču, Austrija i Zadru, Hrvatska, kao i u oblasti hemikalija na regionalnom SAICM sastanku. Dodatno, razgovaralo se za zainteresovanim partnerima o ENV.net projektu.
______________________________________________
ENV.net novi sajt: www.env-net.org postavljen
Septembar 2013: U okviru aktivnosti Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije 6. septembra 2013. godine održana je Konferencija pod nazivom „Izgradnja kapaciteta OCD-a za praćenje sprovođenja politika u oblasti zaštite životne sredine i energetike (27. poglavlje pregovora sa EU)“ . Prezentacije sa Konferencije uključuju: Poglavlje 27 pregovori, Iskustvo R Slovenije, Natura 2000 Ministarstvo, Uloga civilnog drustva u monitoringu, Natura 2000 NGO )
Komplementarno sa ENV.net projektom, AOR aktivno uključeni u Post-Rio+20 Agendu.
_____________________________________________
ENV.net projekat predstavljen na sednici Nacionalnog Saveta za programe ekološke edukacije u Srbiji, koji je održan 6. septembra u prostorijama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Avgust 2013: Analiza
juli 2013. – Po pozivu, Prof dr Hristina Stevanović Čarapina, održala je plenarno predavanje na 8. Simpozijumu “Reciklažne tehnologije i održivi razvoj”, koji je održan od 3. do 5. jula 2013. godine u hotelu “Jezero” na Borskom jezeru. Naslov rada koji je prezentovala je POUZDANOST PODATAKA O GENERISANJU OTPADA U PRIMENI LCA KAO PREDUSLOV U PROCESU DONOŠENJA ODLUKE O UVOĐENJU RECIKLAŽE U OPŠTINI BOR. Saopšteni rezultati istraživanja daju neke od odgovora na pitanja do kojih se došlo u procesu ENV.net projekta.
20. juni 2013. godine – Nacionalna ENV.net koordinatorka gostovala u jednočasovnoj emisiji Radio Beograda U SREDIŠTU PAŽNJE.
10. juna 2013. godine održan je ENV.net okrugli sto / EnE13 Konferencija
___________________________________
23. i 24. maja 2013. godine održan je skup 18 OCD koje učestvuju u IPA SCF projektima finansiranim od strane EU. Konferencija je održana u Palati Srbije u Beogradu i na njoj je učestvovalo preko 200 predstavnika OCD. Između ostalih, svi partneri ENV.net projekta (9 predstavnika iz 6 zemalja) su bili prisutni.
21. i 22. maj 2013: u Beogradu je održan drugi sastanak partnerskih organizacija ENV.net projekta . Momenti sa sastanka se mogu pogledati u galeriji slika.
_____________________________________
April 2013: Evropski ekonomski i socijalni komitet (European Economic and Social Committee-EESC) je 11. aprila 2013. godine u Domu Omladine u Beogradu održao Javnu diskusiju o ulozi civilnog društva u odnosima Evropske unije i Srbije. Ovom prilikom predstavljen je nacrt mišljenja Odeljenja za spoljne odnose EESC o ulozi civilnog društva u odnosima EU i Srbije. Organizacijama civilnog društva je data mogućnost da daju svoje mišljenje i pozvani su da dostave svoje komentare u pisanoj formi, a finalna verzija ovog dokumenta će biti usvojena početkom jula. Ovom događaju je prisutvovala i predstavnica ENV.net projekta.
April 2013: Delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji je 9. aprila 2013. godine održala sastanak sa zainteresovanim organizacijama civilnog društva iz Srbije. Na ovom sastanku diskutovan je napredak naše zemlje na putu ka EU, uloga civilnog društva u odnosima EU-Srbija i date su smernice u vezi sa pripremom Izveštaja o napredovanju Republike Srbije u oblasti Evropskih integracija za period septembar 2012-septembar 2013. Sastanku je prisutvovala i predstavnica ENV.net projekta.
_____________________________________
April 2013: EU – Izazovi i perspektive Srbije u oblasti životne sredine 2013. godine
3. aprila 2013. godine odrzana je konferencija pod nazivom „EU – Izazovi i perspektive Srbije u oblasti životne sredine 2013. godine“, u organizaciji Fonda „ECOTOPIAˮ, uz podršku Ambasade Velike Britanije u Republici Srbiji. Konferencija je deo projekta pod nazivom „Unapređenje dijaloga predstavnika državnih institucija i OCD u procesu evropskih integracija Srbije u oblasti zaštite životne sredineˮ, i ENV.net projekat je imao svog predstvnika na ovoj konferenciji. Na konferenciji je bilo razmatrano trenutno stanje u životnoj sredini, stepen usklađenosti sadašnjeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, ključni problemi prilikom donošenja zakonskih propisa i izazovi i teškoće u njihovom sprovođenju. Poseban akcenat je bio stavljen na procedure i stepen uključenosti oraganizacija civilnog društva i javnosti u procesu donošenja i sprovođenja zakonskih propisa, kao i dalji neophodni koraci i mere za unapređivanje postojećeg stanja.
_____________________________________
April 2013: Pismeno mišljenje o napredovanju u sektoru životne sredine u 2013. godini
Delegacija EU u Beogradu, u procesu izrade Izveštaja o napredovanju u 2013. godini u oblasti Evropskih integracija pozvala je organizacije civilnog društva da daju svoje mišljene u pisanom obliku. AOR, na bazi Studije koja se radi u okviru ENV.net projekta, dostavila je pisano mišljenje Delegaciji EU u Beogradu, fokusirano na sektor životne sredine.
_____________________________________
Mart 2013: TACSO Srbija sastanak
26.03.2013, TACSO eksperti davali su odgovore na pitanja i nedoumice vezano za sprovođenje MB IPA projekata. Radionica je održana u hotelu Zira sa početkom od 14 časova. a prisustvovali su Nacionalni kordinator i asistent ENV.net projekta.
__________________________________________
Mart 2013: Pripremljen je i postavljen ENV.net upitnik: Alat za podršku zaštiti životne sredine u Srbiji , i distribuiran poziv OCD i drugim zainteresovanim organizacijama, kao i javni poziv da odgovore na pitanja u Upitniku on-line: https://docs.google.com/spreadsheet/viewform?fromEmail=true&formkey=dGhqU09hRjhfci1WMVN3WE5IcXlrVGc6MA
Rok je 29. mart 2013. godine, koji je lasnije produžen na 2.april.
Ovaj Upitnik je deo ankete koja se trenutno sprovodi u okviru projekta ENV.net , koji finansira Evropska unija sa ciljem da se podstakne učešće i promovisanje aktivnosti organizacija civilnog društva u sektoru zaštite životne sredine u Albaniji, na Kosovu, u Srbiji i u Turskoj. Cilj ovog projekta je ne samo da se podstakne uloga civilnog sektora u oblasti zaštite životne sredine, kroz učešće na javnim skupovima, seminarima i treninzima, već i da se utiče na nacionalne reformske procese u sektoru zaštite životne sredine na putu putu Srbije ka Europskoj uniji (tzv. “evropske integracije, odnosno približavanje i usklađivanje zakonodavstva u sektoru životne sredine“). Projektni tim ENV.net-a se bavi identifikacijom različitih grupa postojećih organizacija civilnog društva koje su aktivne u oblasti zaštiti životne sredine, identifikacijom njihovih nadležnosti, prednosti i izazova sa kojima se susreću, a sve u cilju boljeg planiranja realnih i korisnih aktivnosti za dobrobit civilnog društva u Srbiji. Ovo istraživanje takođe ima za cilj informisanje o mogućnostima saradnje sa organizacijama aktivnim u sektoru zaštite životne sredine kako bi se bolje planirale i organizovale dalje aktivnosti ENV.net projekta. U tom smislu, ENV.net projekat će izdvojiti određena finansijska sredstva za realizaciju manjih inovativnih potprojekata. Zbog toga je ovaj Upitnik važno sredstvo za uspostavljanje kontakata sa organizacijama zainteresovanim da budu deo ove inicijative. Sve prikupljene informacije će biti tretirane kao poverljive. Opšte informacije o organizaciji (poglavlje A upitnika) kao i trenutni projekti / inicijative (poglavlje B, pitanje 12), mogu se postaviti na web-stranicu ENV.net projekta u cilju promocije inicijativa učesničke organizacije, samo ukoliko ona želi i ukoliko se izjasni za tu opciju (videti pitanje 22).
ENV.net Projektni tim stoji na raspolaganju za potrebne dodatne informacije o ovom Upitniku ili projektu (e-mail adresa: env.net.easd@gmail.com ). (*) Projekat pod nazivom “Razvoj ENV.net u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj: unapređenje uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredina kao podrška približavanja Evropskoj uniji”. Za više informacija pogledajte: http://www.tacso.org/doc/130110_information-sheet-ENV.NET-project_REVISED.pdf
______________________________________
Mart 2013: U kontekstu uloge OCD u podršci EU integracija u oblasti životne sredine i klimatskih promena, A.Mihajlov je, na konsultativnom sastanku predstavnika EU sa predstavnicima udruženja građana, 7. marta 2013. godine u prostorijama Delegacije EU u Beogradu, ukazala na potencijal ENV.net projekta
__________________________________
Na marginama sastanka Globalnog foruma glavnih grupa i zainteresovanih strana (Global Major Groups and Stakeholders Forum- GMGSF-14) , kao i na istorijkom sastanku UNEP Upravnog Saveta (the UNEP Governing Council- GC-27/GMEF), koji je ove godine bio Prvi univerzalni sastanak (16-22 februar, 2013, Najrobi, Kenija), Andjelka Mihajlov je razgovarala o različitim grupama u okviru “Glavnih grupa zainteresovanih strana” (raličitim grupama OCD -organizacija civilnog društva), sa ciljem adekvatnog formulisanja Platforme uključena različitih kategorija OCD u okviru ENV.net projekta. Neki momenti sa učešća na sastancima u Galeriji slika.
__________________________________________
Pripremljena su dva važna dokumenta (decembar 2012 – februar 2013) : Aktuelno stanje u vezi Poglavlja 27 u procesu pristupanja EU u Srbiji i Identifikacija specificnih tematskih oblasti u oblasti životne sredine u Srbiji.
|
Aktuelno stanje u vezi Poglavlja 27 u procesu pristupanja EU u Srbiji ACTUAL STATUS OF EU ENVIRONMENTAL ACQUIS (Chapter 27) IN SERBIA
|
Identifikacija specificnih tematskih oblasti u oblasti životne sredine u SrbijiIDENTIFICATION SPECIFIC THEMATIC AREAS IN SERBIA |
| Pripremila Anđelka Mihajlov, Nacionalni konsultant za Evropske integracije | Pripremila Hristina Stevanović Čarapina , vodeći ekspert |
Tekstovi su na engleskom jeziku (koji je radni jezik ENV.net projekta), i predmet su analiza i davanja mišljenja (svi zainteresovani mogu dati doprinos ukazujući na važne elemente u okviru ovih tema).
Nalazi Studija biće predstavljeni na EnE13 Konferenciji “Životna sredina ka Evropi”, 10. juna 2013. godine u Beogradu, i nakon dijaloga i intervencija na samoj konferenciji, biti finalizovani.
________________________________________
U Briselu je 22. i 23. januara 2013. godine održan prvi sastanak partnera projekta ENV.net (projekat podržan od EU, EuropeAid/132438/C/ACT/Multi ,2012/306-642). Sastanak je održan u prostorijama EEB, a u ime “Ambasadora održivog razvoja i životne sredine” prisustvovali su Nataša Žugić-Drakulić, Hristina Stevanović-Čarapina i Anđelka Mihajlov. Ovom sastanku je prehodio sastanak u Evropskoj komisiji.
_________________________________________
Srbija je status kandidata stekla 1. marta 2012. godine,
Samoj odluci davanju statusa kandidata, prethodilo je nekoliko pozitivnih mišljenja o spremnosti Srbije da dobije taj status.
Vlada Srbije je 22.aprila 2011. godine poslala Evropskoj komisiji poslednji paket pod nazivom Odgovori na dodatna pitanja . Tako je i simbolično zaključena etapa koja je započela 24. novembra 2010. godine kada Evropski komesar za proširenje uručio Upitnik Evropske komisije upućen Vladi Republike Srbije radi pripreme mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u EU, čije je popunjavanje bio jedan od uslova za sticanje statusa kandidata.
Srbija je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisala sa zemljama članicama EU 29. aprila 2008. godine u Luksemburgu. Sporazum sa Srbijom prva je ratifikovala Španija 19. januara 2010. godine, a poslednja Rumunija 21. maja 2012. godine. Evropski Parlament je SSP ratifikovao 19. novembra 2011. godine.
Sami pregovori o zaključenju SSP-a započeli su 10. oktobra 2005. godine, a zaključeni su dve godine kasnije 10. septembra 2007. godine završetkom Pete tehničke runde pregovora. Narodna Skupština Republike Srbije ratifikovala je SSP i Prelazni trgovinski sporazum 9. septembra 2008. godine. Savet ministara spoljnih poslova EU, 7. decembra 2009. godine, odlučuje da se započne sa primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma koji je i on je formalno stupio na snagu 1. februara 2010. godine.
Za građane Srbije verovatno najupečatljiviji moment u odnosima sa Evropskom unijom dogodio se 30. novembra 2009. godine, kada je uspostavljen bezvizni režim između Srbije i zemalja šengenske zone.
Aprila 2005. godine, tadašnja državna zajednica koju su činile Srbija i Crna Gora, dobija pozitivnu ocenu o Izveštaju o spremnosti za pregovore o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU – Studija izvodljivosti.
Prvi veliki međunarodni skup kojim je Evropska unija potvrdila svoju nameru ka daljem proširenju i koji je jasno otvorio perspektive Srbije i zemalja Zapadnog Balkana – za članstvo u Evropskoj uniji kao konačnom cilju – održan je u Solunu 19. – 20. juna 2003. godine. Solunskom agendom ustanovljeno je Evropsko partnerstvo sa državama Zapadnog Balkana, kojim se identifikuju kratkoročni i srednjoročni prioriteti koje svaka zemlja pojedinačno treba da reši na putu ka EU. Na osnovu odluka koje su donesene u Solunu i potvrđene u nekoliko navrata od strane Evropske unije, Srbija je tada postala potencijalni kandidat za pristupanje EU. Solunski samit je imao veliki značaj za zemlje regiona, a posebno za Srbiju jer njime i formalno prestaje njena deceniju duga međunarodna izolacija i jasno se otvaraju perspektive evropskih integracija.
U junu 2001. godine, Evropski savet objavljuje da su sve zemlje koje učetsvuju u Porocesu stabilizacije i pridruživanja “ potencijalni kandidati” za članstvo u EU. Mesec dana kasnije počela je sa radom Zajednička konsultvativna radna grupa EU – SRJ koja je, kako su odnosi napredovali, prerasla u Unapređeni stalni dijalog EPD. Ovo telo je na redovnim sastancima, koji se odražavaju više puta tokom godine u Beogradu i Briselu, ocenjivalo i raspravljalo o dinamici evropskih integracija Srbije.
8. Oktobra 2000. godine, SRJ pristupa Procesu stabilizacije i pridruživanja koji je za ostale zemlje u regionu započeo godinu dana ranije.
Učestvujemo na “Civil Society Forum ” (Forum građanskog društva) u Trstu, 11-12 juli, 2017
AOR učestvuje na “Civil Society Forum ” (Forumu građanskog društva) u Trstu, 11-12 juli, 2017, koji je organizovan uz 4. međuvladin samit zemalja Zapadnog Balkana i EU.
Učešće AOR je fokusirano na pitanja životne sredine i klimatskih promena, kao i inovacija, mladih i regionalnu saradnju.
Momenti sa Radioice “životna sredina, energija i klimatske promene” i sa otvaranja Foruma.
Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE17: podstreh stručnjacima i mladima
5. juna 2017. godine, sa početkom u 10h, održana je u PKS 13. regionalna konferencija “Životna sredina ka Evropi”-EnE17.
Konferenciju je otvorio Goran Trivan, sekretar za životnu sredinu grada Beograda, sa upečatljivim i jasnim porukama gde se nalazi i kako treba da se razvija sektor životne sredine i klimatskih promena.
Uvodnim obraćanjima učesnicima konferencije su se obratili i :
- Päivi Alatalo, Zamenik šefa misije Ambasade Finske u Beogradu
- Stanojla Mandić, Zamenica poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije
- Zoran Vujović, Potpredsednik Privredne komore Srbije
- dr Mirjana Drenovak Ivanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu ( i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27)
- mr Dusan Stokić, suorganizator EnE17 Konferencije, Direktor Centra za zaštitu životne sredine, standarde i tehničke propise, Privredna komora Srbije
- Predsedavajuća EnE17 Konferencije, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine
Pogledajte fotografije sa uvodnog dela konferencije
Dodela povelje Zelena Planeta Kompaniji Tetra Pak
Društvo stručnjaka ekoloških nauka Srbije dodelilo je Kompaniji Tetra Pak povelju Zelena Planeta koje je jedno od najznačajniji priznanja koje se u Srbiji dodeljuje za višegodišnji uspešan rad u oblasti zaštite životne sredine. Kompanija Tetra Pak podržava međunarodni program Eko-škole, kroz Eko-paket projekat koji realizuju Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, te je EnE17 Konferencija bila prilika da se promovišu primeri dobre prakse u očuvanju životne sredine i oda priznanje Kompaniji Tetra Pak za sve što čini za naše društvo. U ime Društva stručnjaka ekoloških nauka Srbije prisutnima se se obratio direktor Fonda “Zelena planeta” g. Branislav Marinkov. Povelju je u ime Kompanije Tetra Pak primila Ljubica Naumović, referent za zaštitu životne sredine u Tetra Pak Production doo Beograd.
Pogledajte fotografije uručivanja povelje Zelena plaketa
Panel na temu Obrazovanje o klimatskim promenama za održivi razvoj
Učesnici Panela:
Prof. dr Vladimir Đurđević, Fizički fakultet, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Aleksandar Jovović, Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Prim. mr sci. med. Branislava Matić, Šef Odseka za humanu ekologiju i školsku higijenu, Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”
Nataša Đokić, Načelnik sektora za planiranje i upravljanje projektima u životnoj sredini, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda
MSc Izabel Airas, Savetnik za cirkularnu ekonomiju, Centar za cirkularnu ekonomiju, Privredna komora Srbije
prof. dr Anđelka Mihajlov, Članica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije, zadužena za klimatske promene iz Poglavlja 27
Moderator Panela je bila Milica Momčilović.
Pogledajte fotografije sa Panela.
Dodela nagrada najboljim Mladim Eko-reporetima u 2017. godini
Na početku su se nagrađenima obratili: Aleksandra Mladenović, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, Milena Tabašević, MSc, koordinator Programa Mladi Eko-reporteri,i Jelena Kiš, menadžerka RECAN fondacije za reciklažu limenki za piće
Pogledajte fotografije sa dodeljivanja nagrada Mladim Eko-reporterima
Na konferenciji su usmeno izloženi naučni i stručni radovi (moderatori sekcije bili su prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, i dr Uroš Rakić) – pogledajte prezentacije:
UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA PRIRODU I OBRAZOVANJE KAO MERA ZAŠTITE PRIRODE, MILA RISTIĆ, NATAŠA PANIĆ, ZAVOD ZA ZAŠTITU PRIRODE REPUBLIKE SRBIJE
TRANSPOZICIJA HORIZONTALNOG ZAKONODAVSTVA EU U RS, TINA JANJATOVIĆ, MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE
ELEKTRONSKO UČENJE O ŽIVOTNOJ SREDINI U CIVILNOM DRUŠTVU, MILKA GVOZDENOVIĆ, DUŠICA TRNAVAC BOGDANOVIĆ, MLADI ISTRAŽIVAČI SRBIJE
ZAŠTO JE OBRAZOVANJE O KLIMATSKIM PROMENAMA VAŽNO ZA NAŠE ZDRAVLJE?, UROŠ RAKIĆ, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLЈE SRBIJE “DR MILAN JOVANOVIĆ BATUT”, BEOGRAD
ZABRINUTOST I STAV O KLIMATSKIM PROMENAMA NA PROSTORU BIVŠE JUGOSLAVIJE, SAŠA RALETIĆ JOTANOVIĆ, VALERIJA VEČEI FUNDA, MILADIN KALINIĆ, NIKOLA VUKSANOVIĆ, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE (MPK)
APPLICATION OF URBAN CLIMATE RESEARCH IN NOVI SAD (SERBIA), DEJAN ĐURĐEVIĆ, STEVAN SAVIĆ, DRAGAN MILOŠEVIĆ, CLIMATOLOGY AND HYDROLOGY RESEARCH CENTRE, FACULTY OF SCIENCES, UNIVERSITY OF NOVI SAD
CITIZENS4SCIENCES APPROACH IN MONITORING AIR QUALITY AND PERSONAL EXPOSURE TO PM2.5, VLATKA MATKOVIC PULJIC, HEALTH & ENVIRONMENT ALLIANCE (HEAL), BRUSSELS, MARIJA JEVTIĆ, FACULTY OF MEDICINE, UNIVERSITY OF NOVI SAD, INSTITUTE OF PUBLIC HEALTH OF VOJVODINA, CATHERINE BOULAND, UNIVERSITÉ LIBRE DE BRUXELLES (ULB), SCHOOL OF PUBLIC HEALTH, RESEARCH CENTER FOR ENVIRONMENTAL HEALTH
EKO-PEDAGOŠKE KOMPETENCIJE NASTAVNIH KADROVA KAO PUT KA ODRŽIVOM RAZVOJU, LJILJANA ĐUROVIĆ, OŠ „MOMČILO NASTASIJEVIĆ“, GORNJI MILANOVAC, VESNA NIKOLIĆ, FAKULTET ZAŠTITE NA RADU, UNIVERZITET U NIŠU, DANIJELA MARKOVIĆ, UČITELJSKI FAKULTET U JAGODINI
KONVENCIJA O ZAŠTITI EVROPSKE DIVLJAČI I NJIHOVIH PRIRODNIH STANIŠTA, FILIP POPOVIĆ, PRAVNI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU
Konferencija u medijima – uskoro
Pogledajte fotografije iz sekcije izlaganja istraživačkih rezultata
Program Trinaeste regionalne konferencije EnE17 (5.juni 2017.) – Nacrt na dan 24.05
Nacrt Agende možete preuzeti u celini.
Trinaesta regionalna konferencija EnE17
Životna sredina ka Evropi
Beograd, 5. jun 2017.
Obrazovanje o klimatskim promenama za održivi razvoj
Program konferencije – Nacrt na dan 22.05.
Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE17 predstavlja zvaničan događaj kojim se u Republici Srbiji obeležava UN Svetski dan zaštite životne sredine (World Environment Day – WED). Na ovaj dan, od 1972. godine do danas, UN skreću pažnju vlada, država i najšire javnosti na goruća pitanja zaštite životne sredine i potrebu njihovog kontinuiranog rešavanja. Tema ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine je “Povezivanje ljudi sa prirodom’’, obeležava se uz slogan “Ja sam sa prirodom”, a zemlja domaćin je Kanada u kojoj će se održati centralna proslava. Cilj ovogodišnjeg 5. juna je da nas motiviše da cenimo lepotu i značaj prirode, kao i da učinimo korak više da zaštitimo Planetu koju delimo. Navodeći nas na razmišljanje kako smo deo prirode i kako zavisimo od nje, očekuje se globalna akcija miliona ljudi, kroz hiljade aktivnosti širom sveta.
Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE17 predstavlja zvaničan događaj kojim se u Republici Srbiji obeležava Evropska nedelja održivog razvoja (European Sustainable Development Week, ESDW). ESDW je inicijativa rasprostranjena na području evropskih zemalja koja stimuliše i čini vidljivim aktivnosti, projekte i događaje koji promovišu ciljeve održivog razvoja ( Sustainable Development Goals, SDGs). Održava se svake godine od 30. maja do 5. juna, a ima za cilj podizanje svesti o Agendi 2030 u Evropi i značaju lokalnih zainteresovanih strana u ostvarenju 17 ciljeva održivog razvoja i održivosti uopšte.
5. jun June 5th
| Velika sala u PKS, II sprat, Terazije 23, Beograd | Main Hall, 2nd floor – Serbian Chamber of Commerce, Terazije 23, Belgrade |
9:00 – 10:00 Registracija učesnika / Registration
10:00 – 10:40 Uvodna obraćanja / Opening remarks
Predsedništvo: mr Dušan Stokić, mr Aleksandra Mladenović, prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, prof. dr Nataša Žugić Drakulić
Confirmed / Potvrdili
- Goran Trivan, Secretary for Environmental Protection of the City of Belgrade / Sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda
- Päivi Alatalo, Deputy Head of the Mission, Embassy of Finland, Belgrade / Zamenik šefa misije Ambasade Finske u Beogradu
- Rodolјub Šabić,The Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data / Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Vlade Srbije
- Representative, Institute for Nature Conservation of Serbia / Predstavnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije
- Zoran Vujović, Vicepresident, Chamber of Commerce and Industry of Serbia / Potpredsednik Privredne komore Srbije
- dr Mirjana Drenovak Ivanović, Faculty of Law, University of Belgrade (and Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27 ) / Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu ( i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27)
- mr Dusan Stokić, Co-organizer of the EnE17 Conference, Director of the Centre for Environmental Protection, Standards and Technical Regulation, the Chamber of Commerce and Industry of Serbia / suorganizator EnE17 Konferencije, Direktor Centra za zaštitu životne sredine, standarde i tehničke propise, Privredna komora Srbije
- the EnE17 Conference Chair person, Environmental Ambassador for Sustainable Development / predsedavajuća EnE17 Konferencije, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine
Note / Napomena: The Conference will be opened by Mr. Goran Trivan, Secretary for Environmental Protection of the City of Belgrade. / Konferenciju će otvoriti gospodin Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda.
10:50 -11:00 Tehnička pauza
11:00 -12:30 Panel na temu Obrazovanje o klimatskim promenama za održivi razvoj
Moderator: Milica Momčilović, novinar
Panelists/ Učesnici Panela:
Prof. dr Vladimir Đurđević, Faculty of Physics, University of Belgrade / Fizički fakultet, Univerzitet u Beogradu
– Docent na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Bio je i gostujući istraživač u National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA), USA; Euro-Mediterranean center for climate change (CMCC), Italia; Tehnical institute (IST), University of Lisbon, Portugal; Mediterranean Centre on Insular Coastal Dynamics (ICoD) of the University of Malta. Učestvovao je u međunarodnim naučno-istraživačkim projekatima finasiranih iz fondova EU-Horizon2020, EU-FP7, IPA, JRC, IOC-UNESCO i GEF. Učesnik je međunarodnih inicijativa za proučavnje klime Mediterana – MedCORDEX i klime Panonskog regiona – PannEX. Učestvovao je u izradi Nacionalnih komunikacija prema UNFCCC u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Brazilu, kao i u izradi drugih relevantnih dokumenta u oblasti klimatskih promena, kao što su Nacionalno opredeljeni doprinosi, Plan za adapatciju na klimatske promene i Akcioni plana adaptacije na klimatske promene za grad Beograd.
Prof. dr Aleksandar Jovović, Faculty of Mechanical Engineering, University of Belgrade / Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
– Profesor Univerziteta u Beogradu, Mašinski fakultet na Odseku za procesnu tehniku i zaštitu životne sredine. Član je Akademskog odbora čovek i životna sredina SANU i Matičnog naučnog odbora za uređenje, zaštitu i korišćenja voda, zemljišta i vazduha Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Osnivač je Asocijacije za upravljanje čvrstim otpadom, SeSWA i član nacionalnog saveta. Član je naučnog saveta Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine u više saziva i tehničkih komisija za procene uticaja na svim nivoima. Učesnik i rukovodilac velikog broja generalnih, idejnih i glavnih projekata, kao i nacionalnih strateških dokumenata, propisa i studija iz oblasti zaštite životne sredine, enegetike i održivog razvoja.
Prim. mr sci. med. Branislava Matić, Head of Unit for Human Ecology and School Hygiene at Institute of Public health of Serbia “Dr Milan Jovanovic Batut” / Šef Odseka za humanu ekologiju i školsku higijenu, Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”
– Zaposlena u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ od 2000. kao doktor medicine. Specijalista higijene sa medicinskom ekologijom (2004)/ magistar med.nauka 2007/ Primarijus od 2016. Odobrena doktorska teza decembra 2013. na temu „Prediktori respiratornog zdravlja školske dece), Fakultet medicinskih nauka Univerziteta Kragujevac.Trenutno šef Odseka za humanu ekologiju i školsku higijenu u IJZS (2014).Od 2013. Nominovani Nacionalni korespondent Ministarstva zdravlja pri WHO za životnu sredinu i zdravlje. Član HIC Group (Health in Climate Change) WHO. Rukovodila radnom grupom IJZS koja je izradila Nacrt Vodiča za postupanje u toku toplotnih talasa, za primenu, pre svega od strane zdravstvenog sektora, podržane od strane WHO. Član stalne radne grupe za implementaciju „AP adaptacije na klimatske promene sa procenom osetljivosti“, izabrane od strane Gradske skupštine Grada Beograda.
Nataša Đokić, Head of Department for planning projects at City of Belgrade, Secretariat for Environmental Protection / Načelnik sektora za planiranje i upravljanje projektima u životnoj sredini, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda
– Rođena je 1971. godine u Kruševcu. Nakon diplomiranja 1997. godine na Rudarsko-geološkom fakultetu na odseku za hidrogeologiju nastavlja da radi kao saradnik na Institutu za hidrogeologiju. Stipendista ministarstva nauke na poslediplomskim studijama. Autor brojnih naučnih radova. U Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine radila je od 2002. do 2007. godine, najpre u Odseku za geološka istraživanja i mineralne sirovine, a kasnije u Odeljenju za međunarodnu saradnju. Od oktobra 2007. godine do danas zaposlena u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Beograda, najpre kao načelnik Odeljenja za planove i projekte u oblasti zaštite prirode i životne sredine, a od 2013. godine kao pomoćnik sekretara u Sektoru za planiranje i upravljanje projektima. U projektu „Adaptacija na klimatske promene na području zapadnog Balkana“, član upravljačke radne grupe i koordinator za grad Beograd, urednik publikacije „Akcioni plan adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti“, publikovane nakon usvajanja plana u Skupštini grada Beograda. Prati i koordinira brojne projekte u oblasti zaštite životne sredine za područje grada Beograda. Pohađala brojne treninge i obuke u oblasti zaštite životne sredine u zemlji i inostranstvu. Govori engleski jezik. Majka dve ćerke.
MSc Izabel Airas, Advisor for circular economy, Center for Circular Economy, the Chamber of Commerce and Industry of Serbia / Savetnik za cirkularnu ekonomiju, Centar za cirkularnu ekonomiju, Privredna komora Srbije
– Rođena i odrasla u Nemačkoj. Stekla je zvanje master nauke iz oblasti životne sredine i upravljanja resursima na Univerzitetu u Gisenu, Nemačka. Radila je na internacionalnim projektima iz oblasti životne sredine, od kojih je većina finansirana od strane GIZ-a u zemljama poput Malavije, Kolumbije, Saudijske Arabije i Nemačke. U poslednjih šest meseci, zaposlena je u Privrednoj komori Srbije. Uža specijalnost su joj cirkularna ekonomija i klimatske promene. Menadžer je ’’Climate-KIC’’ projekta, finansiranog od strane EU, koji implementira aktivnosti za preduzetnike i početnike u preduzetništvu, studente i osobe koje stiču praksu u oblasti životne sredine.
prof. dr Anđelka Mihajlov (Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for climate changes in Chapter 27 / Članica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije, zadužena za klimatske promene iz Poglavlja 27)
– Ekspert Ujedinjenih nacija, konsultant i naučnik, redovni profesor Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, u penziji od 2015. godine. Koordinator za zelenu ekonomiju i životnu sredinu Instituta za javnu politiku. Članica je Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije ( od avgusta 2015.) zadužena za određene sektore poglavlja 27- životna sredina i klimatske promene. Okviri njene profesionalne orijentacije u poslednjih više od 20 godina su: životna sredina i evropske integracije, upravljanje otpadom, održivi razvoj, klimatske promene, međunarodna saradnja u oblasti održivog razvoja i životne sredine. Ima više od 300 referentnih naučnih publikacija i konsultantske reference, uključujući i u okviru projekata podržanih od EU i Svetske banke. Član je Odbora za životnu sredinu i održivi razvoj Privredne komore Srbije od 2004. i nacionalni mentor međunarodne Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini. Po pozivu predaje na različitim univerzitetima u zemlji i svetu. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala tehničke nauke na Univerzitetu u Beogradu. Iz oblasti hemijskog inženjerstva ima dodatno obrazovanje u SAD. Bila je član Vlade Republike Srbije na poslovima ministarke za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine od juna 2002. do marta 2004. godine. Bila je član Savetodavnog tela za ekološka i socijalna pitanja Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) od 2005 do 2010, London, kao i član Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO od 2008. do 2015. Od strane Programa UN za životnu sredinu (UNEP) 2006. godine je identifikovana kao jedna od žena u svetu koja je dala značajan doprinos u oblasti životne sredine kao „lider u oblasti životne sredine Zapadnog Balkana“. Počasna je predsednica strukovnog udruženja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, kao i Srpske asocijacije za upravljanje otpadom.
12:30 -13:00 Dodela nagrada najboljim Mladim Eko-reporetima u 2017. godini
Obraćanje: mr Aleksandra Mladenović, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, Milena Tabašević, MSc, coordinator Programa Mladi Eko-reporteri, Jelena Kiš, menadžerka RECAN fondacije za reciklažu limenki za piće
13:00-13:30 Pauza
13:30-17:00 Usmena izlaganja
(Moderatori: prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, dr Uroš Rakić, prof. dr Nataša Žugić Drakulić)
TRANSPOZICIJA HORIZONTALNOG ZAKONODAVSTVA EU U RS, TINA JANJATOVIĆ, MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE
ELEKTRONSKO UČENJE O ŽIVOTNOJ SREDINI U CIVILNOM DRUŠTVU, MILKA GVOZDENOVIĆ, DUŠICA TRNAVAC BOGDANOVIĆ, MLADI ISTRAŽIVAČI SRBIJE
ZNAČAJ EDUKACIJE U SMANJENJU RANJIVOSTI POPULACIJE, MARIJA JEVTIĆ, MEDICINSKI FAKULTET, UNIVERZITET U NONOM SADU, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, TATJANA TAMAŠ, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, TANJA NOVAKOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU
ZAŠTO JE OBRAZOVANJE O KLIMATSKIM PROMENAMA VAŽNO ZA NAŠE ZDRAVLJE?, UROŠ RAKIĆ, UNIVERZITET U NOVOM SADU, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, TATJANA TAMAŠ, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, TANJA NOVAKOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU
ZABRINUTOST I STAV O KLIMATSKIM PROMENAMA NA PROSTORU BIVŠE JUGOSLAVIJE, SAŠA RALETIĆ JOTANOVIĆ, VALERIJA VEČEI FUNDA, MILADIN KALINIĆ, NIKOLA VUKSANOVIĆ, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE (MPK)
APPLICATION OF URBAN CLIMATE RESEARCH IN NOVI SAD (SERBIA), DEJAN ĐURĐEVIĆ, STEVAN SAVIĆ, DRAGAN MILOŠEVIĆ, CLIMATOLOGY AND HYDROLOGY RESEARCH CENTRE, FACULTY OF SCIENCES, UNIVERSITY OF NOVI SAD
CITIZENS4SCIENCES APPROACH IN MONITORING AIR QUALITY AND PERSONAL EXPOSURE TO PM2.5, VLATKA MATKOVIC PULJIC, HEALTH & ENVIRONMENT ALLIANCE (HEAL), BRUSSELS, MARIJA JEVTIĆ, FACULTY OF MEDICINE, UNIVERSITY OF NOVI SAD, INSTITUTE OF PUBLIC HEALTH OF VOJVODINA, CATHERINE BOULAND, UNIVERSITÉ LIBRE DE BRUXELLES (ULB), SCHOOL OF PUBLIC HEALTH, RESEARCH CENTER FOR ENVIRONMENTAL HEALTH
OBRAZOVANJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ISKUSTVO NASTAVNIKA, JAGODA PETROVIĆ UKAJ, GEODETSKA TEHNIČKA ŠKOLA, BEOGRAD
MREŽA EKO-KOORIDNATORA KAO ZNAČAJNA PODRŠKA VASPITNO-OBRAZOVNIM USTANOVAMA I LOKALNOJ ZAJEDNICI U OSTVARIVANJU PROGRAMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, SONJA MILIĆEVIĆ, ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU, STEFAN MALINOVIĆ, FAKULTET MEDICINSKIH NAUKA, UNIVERZITET U KRAGUJEVCU, VERICA AGATONOVIĆ MALINOVIĆ, HEMIJSKO-TEHNOLOŠKA ŠKOLA KRUŠEVAC, DALIBORKA ŽIVKOVIĆ, PREDŠKOLSKA USTANOVA ’’NATA VELJKOVIĆ’’ KRUŠEVAC, OLIVERA KOLARIĆ, OŠ ’’JOVAN POPOVIĆ’’ KRUŠEVAC, DRAGANA MILIĆEVIĆ, DIREKCIJA ZA MERE I DRAGOCENE METALE, OKN KRUŠEVAC
EKO-PEDAGOŠKE KOMPETENCIJE NASTAVNIH KADROVA KAO PUT KA ODRŽIVOM RAZVOJU, LJILJANA ĐUROVIĆ, OŠ „MOMČILO NASTASIJEVIĆ“, GORNJI MILANOVAC, VESNA NIKOLIĆ, FAKULTET ZAŠTITE NA RADU, UNIVERZITET U NIŠU, DANIJELA MARKOVIĆ, UČITELJSKI FAKULTET U JAGODINI
INCREASING CROSS-BORDER COOPERATION (CBC) TO FACE CLIMATE CHANGES CHALLENGES. PROGRESSING TO A SUSTAINABLE WORLD, RUI ALEXANDRE CASTANHO, ENVIRONMENTAL RESOURCES ANALYSIS RESEARCH GROUP (ARAM), UNIVERSITY OF EXTREMADURA, BADAJOZ, SPAIN, ANA VULEVIĆ, INSTITUTE OF TRANSPORTATION – CIP, DEPARTMENT OF ARCHITECTURE AND URBAN PLANNING. BELGRADE, SERBIA, JOSÉ CABEZAS, LUIS FERNÁNDEZ-POZO, ENVIRONMENTAL RESOURCES ANALYSIS RESEARCH GROUP (ARAM), UNIVERSITY OF EXTREMADURA, BADAJOZ, SPAIN, LUÍS LOURES, POLYTECHNIC INSTITUTE OF PORTALEGRE, PORTUGAL AND RESEARCH CENTRE FOR SPATIAL AND ORGANIZATIONAL DYNAMICS (CIEO), UNIVERSITY OF ALGARVE, PORTUGAL.
UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA: IZAZOVI ZA ODRŽIVU POLJOPRIVREDU, MARKO ALEKSIĆ, LJUBICA KOMAZEC, EKONOMSKI FAKULTET U SUBOTICI, UNIVERZITET U NOVOM SADU
ULOGA ZADRUŽNOG POVEZIVANJA U ENERGETSKOJ SAMOODRŽIVOSTI SELA, D. DAKIĆ, INOVACIONI CENTAR MAŠINSKOG FAKULTETA U BEOGRADU, M. PAPRIKA, B. REPIĆ, S. NEMODA, INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE VINČA, LABORATORIJA ZA TERMOTEHNIKU I ENERGETIKU, M. TURKOVIĆ, ASOCIJACIJA ZA ODRŽIVI RAZVOJ (ASOR), BEOGRAD, SRBIJA
ZNAČAJ I ULOGA RIPARIJALNIH PODRUČJA I NJIHOVA OSETLJIVOST NA KLIMATSKE PROMENE, TAMARA KRPIĆ, UNIVERZITET SINGIDUNUM, FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, SLAĐANA ĐORDJEVIĆ, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU, DANIELA CVETKOVIĆ, ZLATA MAJINSKI, UNIVERZITET SINGIDUNUM, FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, DUSICA PEJIĆ, FAKULTET ZA BEZBEDNOST, UNIVERZITET U BEOGRADU
UTICAJ PRIMENE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE NA KLIMU U GRADOVIMA, MILAN MARTINOVIĆ, GEOGRAFSKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU
KONVENCIJA O ZAŠTITI EVROPSKE DIVLJAČI I NJIHOVIH PRIRODNIH STANIŠTA, FILIP POPOVIĆ, PRAVNI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU
17:00 Zatvaranje konferencije / Conference closing
Obraćanje: Aleksandra Mladenović, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredi
I ove godine Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (AOR) nastavljaju sa promovisanjem aktivnosti koje imaju minimalan negativan uticaj na životnu sredinu, te je EnE17 Konferencija prepoznata kao ekološki prijateljska i izbegnuto je bespotrebno štampanje materijala i publikovanje Zbornika radova u štampanom izdanju. Takođe, AOR preporučuju dolazak učesnika na Konferenciju sredstvima javnog prevoza.
Konferencija Životna sredina ka Evropi, 6. juni 2016. u Beogradu
Moments from the Conference-Gallery of pictures
Dvanaesta regionalna Konferencija “Životna sredina ka Evropi – EnE16-ENV.net” održana je 6. juna 2016. godine u Beogradu (Srbija) i bila je posvećena temi klimatske promene i održivo korišćenje prirodnih resursa. Tradicionalno, Konferenciju su organizovali Ambasadori održivog razvoja i životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Konferencija je bila zvaničan događaj kojim UNEP obeležava Svetski dan životne sredine u Srbiji i održavana je pod pokroviteljstvom EU, a kroz realizaciju projekta: “Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj: unapređivanje uticaja stanovništva na proces reform cnvi u sektoru životne sredine kao podrška približavanja Evropskoj uniji.”
EnE16-ENV-net je otpočela uvodnim izlaganjima Nermine Ljubovic, izvršne direktorke Privredne komore Srbije, Stanojle Mandiić, zamenice poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije, doc. dr Mirjane Drenovak Ivanović sa Pravnog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i članice Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužene za određene sektore poglavlja 27 i prof. dr Anđelke Mihajlov, Ambasadorke održivog razvoja i životne sredine i članice Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužene za određene sektore poglavlja 27. Konferenciji su prisustvovali predstavnici Vladinog i nevladinog sektora, internacionalne organizacije, naučne institucije i poslovne asocijacije.
Učesnici konferencije (približno 170 registrovanih učesnika) su bili složni u jednom: imamo respektabilne stručnjake za oblasti životne sredine i klimatskih promena (kako one sa iskustvom, tako i mlade stručnjake – koji teško nalaze zaposlenje u struci). Kako je pristupanje EU značajan prioritet Srbije, time će i poglavlje koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene (Poglavlje 27) biti sve važnije u procesu da u našoj zemlji imamo evropske standarde. Struka i iskustvo treba da budu garant za “prava” rešenja na ovom putu (koji će po prvim procenama, u ovom sektoru, u našoj zemlji, trajati više desetina godina). Ova konferencija doprinosi unapređenju uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredina kao podrška približavanja Evropskoj uniji. Učešće javnosti u odlučivanju o pitanjima važnim za životnu sredinu jedan je od stubova održivosti rešenja. Kako je ova Konferencija podržana i od Programa UN za životnu sredinu (UNEP), kao jedan od zvaničnih događaja kojim se u svetu obeležava Svetski dan životne sredine 5. juni, prenosioci smo poruke UNEP-a i Interpola da je, na globalnom nivou, kriminal prema životnoj sredini u porastu i da se taj trend mora „obrnuti“ da bi se postigao održivi rast i razvoj.
Press Release – Osnovne informacije
Dvanaesta regionalna konferencija EnE16-ENV.net – The Twelfth Regional Conference EnE16-ENV.net
Životna sredina ka Evropi – Environment to Europe
Beograd, 6. juni 2016. – Belgrade, Serbia, June 6, 2016
Klimatske promene i održivo korišćenje prirodnih resursa – Climate Change and Sustainability of Resources
Program konferencije – dan 02.06. Conference Agenda- as on 02/06
6. jun June 6th
| Velika sala u PKS, II sprat, Terazije 23, Beograd | Main Hall, 2nd floor – Serbian Chamber of Commerce, Terazije 23, Belgrade |
9:00 – 10:00 Registracija učesnika / Registration
10:00 – 11:00 Uvodna obraćanja / Opening remarks
Predsedništvo: Marko Čadež, prof. dr Nataša Žugić-Drakulić, prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, mr Dušan Stokić
- Irena Vojáčková – Sollorano, UN Resident Coordinator / Visoki predstavnik UN u Srbiji
- Nermina Ljubović, Chamber of Commerce and Industry of Serbia, Director / Izvršni direktor Privredne komore Srbije
- Goran Trivan, Secretary for Environmental Protection of the City of Belgrade, Sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda
- Sandra Radojević, Embassy of Bosnia and Herzegovina, Counsellor / savetnik, Ambasada Bosne i Hercegovine
- Stanojla Mandić, Deputy Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection of the Republic of Serbia /Zamenica poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije
- Aleksandar Dragišić, Head of Institute for nature conservation of Serbia / Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije
- Representative, Electric Power Industry of Serbia / Elektroprivreda Srbije
- Mirjana Drenovak-Ivanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27 / Faculty of Law, University of Belgrade and Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27
- Prof. dr Anđelka Mihajlov, Uvodna poruka / Introductory message, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27 / Environmental Ambassador for Sustainable Development and Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27
Note / Napomena: Pending invitation will be included in the final Agenda upon confirmation / Uvaženi pozvani gosti će biti uvršćeni u finalni dnevni red, po dobijanju potvde učešća
11:00 -11:10 Technical Break / Tehnička pauza
11:10- 13:30 Plenary lectures / Plenarna predavanja
(Moderatori: Prof. dr Hristina Stevanović-Čarapina, mr Aleksandra Mladenović, mr Dušan Stokić, mr Draženko Bijelić)
ENV.net PROJEKAT, Nataša Žugić-Drakulić i Filip Jovanović, Nacionalna koordinatorka i asistent projekta Development of ENV.net in West Balkan and Turkey: giving citizens a voice to influence the environmental process reforms for closer EU integration – Ambasadori održivog razvoja i životne sredine / Environmental Ambassadors for Sustainable Development
BRIDGING THE GAP BETWEEN CLIMATE CHANGE AND URBAN CLIMATE, CHRISTOS VLACHOKOSTAS, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE; VIS. PROFESSOR, CLIMATE CHANGE AND ENERGY STRATEGIES, MSC SUSTAINABLE DEVELOPMENT, INTERNATIONAL HELLENIC UNIVERSITY; VICE PRESIDENT OF THE GENERAL ASSEMBLY OF TECHNICAL CHAMBER OF GREECE
CLIMATE CHANGE AND THE TOURISM SECTOR: DECISION SUPPORT TOWARDS ENVIRONMENTAL SUSTAINABILITY OF TOURISM, ALEXIA MICHAILIDOU, SENIOR RESEARCHER, LABORATORY OF HEAT TRANSFER AND ENVIRONMENTAL ENGINEERING, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE, MEMBER OF THE PERMANENT COMITTEE FOR SUSTAINABLE TOURISM, TECHNICAL CHAMBER OF GREECE
ENVIRONMENTAL PERFORMANCE OF BUILDINGS IN THE CONTEXT OF CLIMATE CHANGE, ANTHIMOS AMANATIDIS, SECRETARY GENERAL OF THE TECHNICAL CHAMBER OF GREECE / REGION OF CENTRAL MACEDONIA
SUSTAINABLE PRODUCTION – A LIFE CYCLE THINKING APPROACH IN INDUSTRIAL DESIGN, CHARISIOS ACHILLAS, SENIOR RESEARCHER, LABORATORY OF HEAT TRANSFER AND ENVIRONMENTAL ENGINEERING, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE, ACADEMIC COORDINATOR, SCHOOL OF ECONOMICS, BUSINESS ADMINISTRATION AND LEGAL STUDIES, INTERNATIONAL HELLENIC UNIVERSITY, GREECE; ADJUNCT LECTURER, DEPARTMENT OF LOGISTICS, TEI OF CENTRAL MACEDONIA
sistem zaštite prirode i klimatske promene, marija trukić I Biljana Krsteski, zavod za zaštitu prirode srbije / institute for nature conservation of serbia
Biodiversity of National parks of the Republic of Serbia – natural resource directly endangered by climate changes, Dejan stojanović, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Nacionalni Park «Fruška gora», Milica Tomić, nacionalni park «tara», suzana komatović, predrag šumarac, nacionalni park «kopaonik», Nacionalni Park «Đerdap», marko tomić, nacionalni park «tara»
13:30-14:30 Break with buffet / Pauza sa posluženjem
14:30-17:15 Usmena izlaganja / Oral presentations
(Moderatori: Uroš Rakić, Milena Tabašević, Vladimir Mrkajić, Dragana Nešković Markić)
KVALITET VAZDUHA U NOVOM SADU I BEOGRADU OD 2011. DO 2014. GODINE, BILJANA RADOVANOVIĆ, JKP ’’PARKING SERVIS’’ NOVI SAD, TIHOMIR POPOVIĆ, AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE, MIRJANA VOJINOVIĆ MILORADOV, IVANA BOŽOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU
KONJUKTURA VODE U USLOVIMA KLIMATSKIH PROMENA, DUŠAN LUKIĆ
KONCEPT METODOLOGIJE ZA OTKRIVANJE I ISTRAŽIVANJE EKSTREMNIH VREMENSKIH I KLIMATSKIH POJAVA, SLAVKO MAKSIMOVIĆ, UDRUŽENJE MILUTIN MILANKOVIĆ, MIROLJUB MILUTINOVIĆ, REPUBLIČKI HIDROMETEORLOŠKI ZAVOD, MOMČILO ŽIVKOVIĆ, SEWA
GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEMI, KLIMATSKE PROMENE, ODRŽIVI RAZVOJ I ZDRAVLJE LJUDI, UROŠ RAKIĆ, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE “DR MILAN JOVANOVIĆ BATUT”, BEOGRAD, SRBIJA
CLIMATE CHANGE AFFECTS HEALTH CARE – RETHINKING ABOUT HEALTHY ENERGY FOR SUSTAINABILITY, Marija Jevtić, University in Novi Sad, Faculty of Medicine, Institute of Public Health of Vojvodina, Vlatka Matković PuljiĆ, Health & Environment Alliance (HEAL), Catherine Bouland, Université libre de Bruxelles (ULB), School of Public Health, Research Center on Environmental Health and Occupational Health
ODRŽIVOST OKRUŽENJA I EKOLOŠKI OTISAK KAO INDIKATORI UPOTREBE PRIRODNIH RESURSA U REPIBILAKAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE, SAŠA RALETIĆ JOTANOVIĆ, VELERIJA VEČEI FUNDA, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE SREMSKI KARLOVCI, MINA KOVLJENIĆ, EKONOMSKI FAKULTET
PRIMER PROCENE RANJIVOSTI NA LOKALNOM NIVOU U SRBIJI, SLOBODAN MILUTINOVIĆ, PETAR VRANIĆ, FAKULTET ZAŠTITE NA RADU, UNIVERZITET U NIŠU
JAČANJE KAPACITETA LOKALNIH ZAJEDNICA ZA ODGOVOR NA KLIMATSKE PROMENE U REGIONU PODRINJA, SLAĐANA ĐORĐEVIĆ, FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, UNIVERZITET SINGIDUNUM, BEOGRAD, MILA VUKAŠINOVIĆ, UNIJA EKOLOGA “UNEKO”, BEOGRAD, DANIELA CVETKOVIĆ, DUŠICA PEJIĆ, FAKULTET BEZBEDNOSTI, UNIVERZITET U BEOGRADU
SANITARNO-HIGIJENSKA ISPRAVNOST VODE JAVNIH ČESAMA-ZNAČAJ ZA ZDRAVLJE LJUDI, LJILJANA PLEĆEVIĆ, BRANKICA LUKOVIĆ, ĐORĐE MIHAILOVIĆ, VAHID IBRULJ, MILANA ŠEVO, VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ARANĐELOVAC
VODNI AGENT DUNAVSKE REGIJE, MAJDA ADLEŠIĆ, JOŽE CVETKO, VODNA AGENCIJA
PRISUSTVO BIOLOSKIH INDIKATORA I NJIHOV UTICAJ NA MIRIS I UKUS VODE, MILKICA KOVAČEVIĆ
UVOĐENJE ČISTIJE PROIZVODNJE U GRAFIČKOJ INDUSTRIJI I PROIZVODNJI PAPIRA, DARJA ŽARKOVIĆ, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, BEOGRADSKA POLITEHNIKA, SANDRA ZIHERL, FABRIKA KARTONA UMKA, UMKA, BEOGRAD, MARICA ILIĆ STAMENKOVIĆ, VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, ARANĐELOVAC
MONITORING ŠUMSKIH POŽARA SA ZEMLJE I IZ VAZDUHA, SINIŠA JOVANOVIĆ, SIMA MARKOVIĆ, NACIONALNI KLASTER ŠUMARSTVA, VIDOSAVA JOVANOVIĆ, UPRAVA ZA ŠUME, SLAVKO MAKSIMOVIĆ, UDRUŽENJE MILUTIN MILANKOVIĆ
AGROEKOLOGIJA – DOBRA EKOLOGIJA JE DOBRA EKONOMIJA, STELA STRSOGLAVEC, CENTAR ZA OBRAZOVANJE ODRASLIH “EDUCA HUMANA”
GUBITAK BIODIVERZITETA POD UTICAJEM GLOBALNIH EKOLOŠKIH PROMENA, IVANA TRIFKOVIĆ
EVROPSKO TRŽIŠTE UGLJEN-DIOKSIDA, BOJANA ŽIVKOVIĆ
POSTUPANJE SA NEUPOTREBLJIVIM LEKOVIMA IZ DOMAĆINSTAVA, Nataša Bukumirić, Vesna Alivojvodić, Šimon Đarmati, Visoka škola stukovnih studija – Beogradska politehnika
DECA EDUKATORI U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE, DRAGANA IGNJATOVIĆ CRNATOVIĆ, DEČIJI EKOLOŠKI POKRET NIŠ
PROGRAM EКО-ŠKOLA U FUNKCIJI RAZVOJA STRATEGIJE GRADA SREMSKI KARLOVCI, RADOVAN VLADISAVLJEVIĆ, FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADŽMENT, PRIVREDNA AKADEMIJA, NOVI SAD, ČASLAV KALINIĆ, PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U NOVOM SADU, MILADIN KALINIĆ, VALERIJA VEČEI FUNDA, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE, SREMSKI KARLOVCI
MEĐUNARODNI PROGRAM EKO ŠKOLE KAO PODSTICAJ ZA OBELEŽAVANJE ZNAČAJNIH DATUMA, LJILJANA ĐUROVIĆ, OŠ “MOMČILO NASTASIJEVIĆ”, GORNJI MILANOVAC
Poster izlaganja / Poster presentations
climate, traffic and combustion – related air pollutants in the urban air of Vranje City, Jovana Džoljić, Ljiljana Đorđević, Gordana Bogdanović, College of Applied Professional Studies Vranje
zdravstvene posledice i troškovi korišćenja uglja za proizvodnju struje u republici srbiji, Vlatka Matković PuljiĆ, Health and Envirionment Alliance (HEAL), Brussels
Da nam klima prija svima, marija milićević, centar enrgija mladih, sonja milićević, elektrotehnički fakultet, univerzitet u beogradu, dragana milićević, gradska uprava kruševac
SMANJENJE NEGATIVNIH EFEKATA NASTALIH KAO POSLEDICA KLIMATSKIH PROMENA, Milan Martinović, GeografskI fakultet, UNIVERZITET U BeogradU
UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE ŽIVOTINJA, NATAŠA VUKMIROVIĆ, LINK PLUS
DISTRIBUTIVNI MODEL ZA PREDVIĐANJE BUJIČNIH POPLAVA NA MALIM SLIVOVIMA, Nedeljković Marko, Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Divna Đokić, Erasmus Mundus, Marine biodiversity and conservation, Ghent, Koprivica Ana, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Climate Consultant as a tool to determine and achieve thermal comfort conditions in buildings: A case study for the city of Belgrade, Milovan Medojević, Milana Medojević, Nenad Medić, Milovan Lazarević, Nemanja Sremčev, fakultet tehničkih nauka, univerzitet u novom sadu
KLIMATSKE PROMENE I URBANI PROSTOR, Milan Martinović, GeografskI fakultet, UNIVERZITET U BeogradU
The role of green roofs in climate change adaptation, Sandra Stanković, Jasmina Radosavljević, Dejan Vasović, Faculty of Occupational Safety, University of Niš
RAZVOJ GRAĐEVINSKOG PODRUČJA POD EKOLOŠKIM RIZICIMA U SRBIJI, Milica Gačić, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu
Kartiranje i vizuelizacija prirodnih karakteristika prostora opštine Svilajnac u GISu, MILOŠ NINKOVIĆ, UROŠ RADOJEVIĆ, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum
EKOLOŠKA DIMENZIJA ODRŽIVOG RAZVOJA TURIZMA U ZAŠTIĆENIM PODRUČJIMA, Ljubica Komazec, Marko Aleksić, Radmila Bjekić, Ekonomski fakultet u Subotici, Univerzitet u Novom Sadu
Geoekološko vrednovanje Kaluđerskih Bara na Tari u funkciji održivog turizma, Emina muratović, geografski fakultet univerziteta u beogradu, safet muratović, zoran kričković, ministarstvo odbrane
klima kao turistićka vrijednost tuzle, jusuf omerović, evropski univerzitet kallos, tuzla
Aktuelni izazovi razvoja biciklističkog turizma u srednjem i donjem delu Dunavskog regiona, vladimir mrkajić, novosadska biciklistička inicijativa
Stirling motor – prijatelj životne sredine, Miodrag Jovanović, RViPVO, Vojska Srbije, Ministarstvo odbrane
PLAN ODRŽIVOG UPRAVLJANJA OTPADNIM ULJIMA NA “POLJU D” RB “KOLUBARA”, Ana Koprivica, Uroš Pantelić, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Reciklaža ambalažnog otpada u Srbiji – trenutno stanje i izazovi, vladimir mrkajić, nemanja stanisavljević, fakultet tehničkih nauka, univerzitet u novom sadu
procedne vode sa deponije komunalnog otpada, dragana nešković markić, željka šobot pešić, draženko bjelić, J.P. DEP-OT Regionalna deponija Banja Luka
lociranje divljih deponija, jagoda petrović ukaj, geodetska tehnička škola, beogrAD
KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U CRNOJ GORI, MARINA PETROVIĆ, OŠ JUGOSLAVIJA, BAR
Valorizacija komine grožđa – hladno ceđeno ulje iz koštica, Vesna Vujasinović, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci, Miloš Bjelica, Tehnološki fakultet, UNIVERZITET U NOVOM SADU, Valerija Večei-Funda, Nikola VuksanoviĆ, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci
ZNAČAJ KRIVIČNOG ZAKONA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE U REPUBLICI SRBIJI ZA PROCES INTEGRACIJE U EU, Aleksandar Luković, koridori srbije, Brankica Luković, Visoka tehnološka škola strukovnih studija, Aranđelovac
17:15 Zatvaranje konferencije / Conference closing
Dvanaesta regionalna konferencija EnE16-ENV.net
The Twelfth Regional Conference EnE16-ENV.net
Životna sredina ka Evropi
Environment to Europe
ORGANIZACIONI I NAUČNO – RECENZENTSKI ODBOR:
ORGANISATION AND SCIENTIFIC – ADVISORY COMMITTEE:
Marko Čadež, ko-predsedavajući Konferencije, Conference co-Chair
Prof. dr Nataša Žugić-Drakulić, Nacionalni koordinator ENV.net projekta, Conference co-Chair
glavna koordinatorka Konferencije, Main Conference Coordinator
Milena Tabašević MSc, asistentkinja glavne koordinatorke Konferencije, assistant
Mr Dušan Stokić
Prof. dr Hristina Stevanović Čarapina
Filip Jovanović MSc
dr Uroš Rakić
mr Danko Aleksić
mr Aleksandra Mladenović
Prof. dr Anđelka Mihajlov
Jezik Konferencije
Engleski i srpski (i/ili jezici bivših jugoslovenskih republika); simultano prevođenje je obezbeđeno zaključno sa 13:30h.
Conference language
English and Serbian (and/or languages of former Yugoslav Republics); simultaneous translation will be provided up to 13:30.
Zbornik radova
On-line Zbornik radova objavljenih u celini predstavlja radove koji su recenzirani, razvrstani i dostavljeni u predviđenom roku; autori radova su odgovorni za sadržaj radova i prevod na engleski jezik.
Book of Proceedings
Book of Proceedings, with all accepted papers, is available online. Authors are responsible for content and English translation of their papers.
Recenzentski odbor je, na bazi tematske usmerenosti i načina prezentovanja, razvrstavao radove za Zbornik po kategorijama: plenarni radovi, radovi u celini, apstrakti radova.
Papers are grouped in several categories: Plenary Papers, Full Papers, and Abstracts.
Kontakt: “Ambasadori održvog razvoja i životne sredine”, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: fee.serbia@ambassadors-env.com; Tel/faks: +381 11 2836926; Tel. u vezi Konferencije: +381 64 133 4136
Contact: „Environmental Ambassadors for Sustainable Development“, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: fee.serbia@ambassadors-env.com; Phone/fax: +381 11 2836926; Phone for information related to Conference: +381 64 133 4136
Zbornik radova Konferencije / Conference Proceedings of Papers: http://ambassadors-env.com/ene16-env-net-zbornik-radovaproceedings-of-papers/
Rezervišite datum 6. juni 2016. godine za učešće na konferenciji “Životna sredina ka Evropi”
Pozivamo Vas da učestvujete na Dvanaestoj regionalnoj Konferenciji “Životna sredina ka Evropi EnE16 – ENV.net”, koja će biti posvećena temi: Klimatske promene i održivo korišćenje prirodnih resursa. Konferencija će biti održana 6. juna 2016. godine u Beogradu (Privredna komora Srbije) i predstavljaće događaj u okviru UNEP obeležavanja Svetskog dana životne sredine.
Konferenciju organizuje strukovno udruženje “Ambasadori održivog razvoja i životne sredine” i Privredna komora Srbije, uz podršku Programa UN za životnu sredinu. Konferencija je deo ENV.net procesa, koji je podržan od EU. Tradicionalno, u okviru Konferencije svake godine imamo značajan broj ambasadora iz različitih zemalja, kao i učešće preko 150 autora i koautora radova koji se objavljuju u CD Zborniku radova Konferencije, kao i učesnika bez rada.
Konferencija je prilika za obrazovne institucije, organizacije, predstavnike privrede i pojedince da predstave svoja istraživanja i gledišta u vezi sa odabranom temom. Čvrsto verujemo da će Vaš naučno-stručni rad i iskustvo znatno pomoći razumevanju ove oblasti. Svesni neophodnosti bliske saradnje između nauke i prakse, uključujući i praksu u okviru nadležnih organa, pozivamo Vas da uzmete aktivno učešće na Konferenciji “Životna sredina ka Evropi EnE16-ENV.net”, bilo pripremom i prezentovanjem Vašeg rada ili doprinosom kao učesnik.
Organizacioni odbor Konferencije Vas sa zadovoljstvom obaveštava da, zahvaljujući podršci EU preko ENV.net projekta, neće biti kotizacije za učešće. Prijavite se za program Konferencija “Životna sredina ka Evropi” na sledećem linku: http://feeserbia.com/programi/konferencija-zivotna-sredina-ka-evropi . Nakon prijave biće Vam omogućen pristup registracionom formularu, koji morate da popunite kako biste registrovali Vaše učešće na Konferenciji.
Ukoliko budete imali problema prilikom registracije, pošaljite mail na: eneconference@feeserbia.com .
Bliže informacije: Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, e-mail: eneconference@feeserbia.com,
web site: http://ambassadors-env.com i http://feeserbia.com/
Radionica za medije “Klimatske promene: razumevanje izazova – obaveštenje o rešenjima” u susret COP21
Na radionici ze medije održanoj u sredu, 25. novembra u organizaciji Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine dobrodošlicu okupljenim novinarima poželele su Stelina Nedera, Zamenica stalne predstavnice UN za razvoj u Republici Srbiji i Njena Ekselencija Kristin Moro, Ambasador Republike Francuske u Srbiji.
U okviru programa predstavnici medija mogli su da čuju dva veoma zanimljiva kratka predavanja o nauci o klimatskim promenama “šta znamo o trendu porasta temperature” i “ o prilagodjavnju na nove klimatske uslove – suša ili dve žetve” prof dr Vladimira Djordjevića sa Fizičkog fakulteta u Beogradu .
O podršci UNDP Srbiji u borbi protiv klimatskih promena, uz jasne i adekvatne ilustracije. prisutnima je govorio Miroslav Tadić, portfolio menadžer, UNDP.
Nove zakone za novu klimu “regulatorni program Vlade Srbije u oblasti klimastkih promena” predstavila Danijela Božanić, šef odseka za klimastke promene, Mnistrastva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Iz ugla medijskog profesionalca prisutnima svoj način rada predstavila Danijela Vraneš, meterolog, novinar RTS.
Medju ključnim porukama radionice u susret COP21 su “da se rešavanje klimatskih promena neće desiti preko noći već će to biti dugačak put, i Konferencija u Parizu treba da posluži kao mapa za dugoročnu akciju u oblasti klimatskih promena.” i da je “UNDP posvećen podršci akcijama u oblasti klimatskih promena na nivou država do 2050. Na COP21 najaviće svoje “Klimastke obaveze” koje će biti usresredjene na dva ključna stuba podrške (1) dekarbnizaciju razvoja i (2) podršku državama u prilagodjavanju na posledice globalnog zagrevanja.”
Prema rečima organizatora sve prezentacije sa radionice za medije biće uskoro dostupne na sajtu www.klimatskepromene.rs
SEMINAR/OKRUGLI STO ZA MEDIJE KOJI IZVEŠTAVAJU O ŽIVOTNOJ SREDINI I KLIMATSKIM PROMENAMA, 28.10.2015.
Održan je SEMINAR/OKRUGLI STO ZA MEDIJE KOJI IZVEŠTAVAJU O ŽIVOTNOJ SREDINI I KLIMATSKIM PROMENAMA : Poglavlje 27, životna sredina i klimatske promene u medijima (28. oktobar 2015. godine , sa početkom u 12h, Medija centar, Terazije 3, Beograd).
Predstavljanje panelista i pozdravno obraćanje Verice Ćurčić Pantelić, predstavnice Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Aleksandre Mladenović, izvršne direktorke strukovnog udruženja « Ambasadori održivog razvoja i životne sredine »
Predstavnica ministarstva je, između ostalog, ukazala na novi sajt Pregovaračke grupe za Poglavlje 27: životna sredina i klimatske promene.
Sta je Poglavlje 27, Prof. dr. Nataša Žugić Drakulić, Nacionalna koordinatorka ENV.net projekta
Odnos medija prema životnoj sredini i klimatskim promenama, Velimir Ćurgus Kazimir , Medijski arhiv EBART (Primer Bil Gejts – Danas 4. septembar 2015, Online-Klimatske_promene )
Uloga novinara u zastiti zivotne sredine i klimatskim promenama, Milica Momčilović, novinar
Pitanja, intervencije, mišljenja učesnika – razvila se zanimljiva diskusija.
Na neka od pitanja odgovorila je prisutna Prof dr Anđelka Mihajlov, član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju RS Evropkoj uniji, zadužena za određene sektore poglavlja 27
Zaključno obraćanje panelista
Učesnici: Primarno novinari i nevladine organizacije koji izveštavaju pitanjima životne sredine i klimatskih promena….(uskoro spisak prisutnih)
Organizatori: strukovno udruženje “Ambasadori održivog razvoja i životne sredine” i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, u cilju razvoja profesionalne komunikacije medju novinarima a radi što bolje informisanosti gradjana o temi koje je danas medju prvima po važnosti u svetu. Događaj je u okviru projekta “Poglavlje 27: zivotna sredina i klimatske promene u medijima”, kojim Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije u 2015. godini sufinansira aktivnosti projekta “Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj: unapredjivanje uticaja stanovništva na proces reformi u sektoru životne sredine kao podrška približavanja Evropskoj uniji” EuropeAid/132438/C/ ACT/Multi, 2012/306-642 i 2014/351-610
Više fotografija u Galeriji slika
Učestvujemo na Međunarodnom sajmu zaštite životne sredine ECOFAIR 2015 – poziv za medije na Seminar 28. oktobra!
12. Međunarodnom sajmu zaštite životne sredine, “ECOFAIR 2015” koji se pod sloganom “Zelena energija” održava od 14. do 16.oktobra 2015. je najveći specijalizovani sajam iz oblasti zaštite životne sredine u regionu zapadnog Balkana.
Ove godine, na sajmu „ECOFAIR 2015“ učestvuju najvažnije firme i institucije iz oblasti zaštite životne sredine Srbije i regiona, akreditovane laboratorije, mala i srednja preduzeća koja se bave zaštitom životne sredine i lokalne samouprave, sa najboljim primerima iz prakse, izdavači stručnih publikacija. Pokrovitelj Sajma je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, a aktivnu podršku daju i Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda, Privredna komora Srbije, Privredna komora Beograda, strukovna udruženja i akademske institucije iz zemlje, a očekuje se podrška i učešće celog regiona.
Predstavnici strukovnog udruženja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, u sredu 14. oktobra u Zelenoj sali, u bloku od 15:30 do 16:30 prezentovaće i najaviti svoje aktivnosti u okviru projekta Poglavlje 27: zivotna sredina I klimatske promene u medijima, kojim Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine u 2015. godini sufinansira ENV.net projekat. Najavljen je Seminar/Okrugli sto za 28. oktobar u 12 h u Medija centru, za medije i NVO koji izveštavaju o poglavlju 27, odnosno životnoj sredini i klimatskim promenama u procesu pridruživanja EU . Ako ste zaintersovani, prijavite se na office@ambassadors-env.com
Centralne teme Sajma su Zelene investicije u infrastrukturu i zaštitu životne sredine, EU fondovi i privlačenje finansija u regiju, zajedničko apliciranje za projekte kod EU, regionalni projekti kroz regionalnu saradnju, regionalno napredovanje i poslovni sastanci kompanija. Posebne celine ovog Sajma su Komunalna delatnost i Berza ekoloških usluga gde će svoju delatnost iz oblasti zaštite životne sredine predstaviti javna komunalna preduzeća, gradovi i opštine Srbije i regiona. Društveno odgovorno poslovanje i javno privatno partnerstvo su aktuelne teme gde se saradnja privatnog, javnog i civilnog sektora realizuje kroz partnerski odnos firmi, NVO i lokalnih samouprava koje prepoznaju značaj i ulažu znatna sredstva u zaštitu životne sredine.
Poglavlje 27: zivotna sredina i klimatske promene u medijima
čime se doprinosi cilju projekta da utičemo na unapredjenje novinarskih veština i znanja za specijalizovano izveštavanje u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, koje bi doprinelo unapredjenju načina, kvaliteta I obima izveštavanja medija i boljoj informisanosti gradjana.
Projekat se realizuje uz podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine , kojim u 2015. godini ministarstvo sufinansira ENV.net projekat.
Projekat je inicirao i radionicu UNDP za novinare.
Jačanje partnerstva za borbu protiv klimatskih promena – učešće na konferenciji
„Дијалог о климатским променама у Србији – у сусрет конференцији у Паризу – Јачање партнерстава за деловање у борби против климатских промена“, 5. и 6. октобар 2015. године, Хотел Метропол, Булевар краља Александра 69, Београд
Сходно Петом извештају Међународног панела за климатске промене (IPCC), атмосферске концентрације CO2 су се повећале 40% у поређењу са пре-индустријским периодом, превасходно услед интензивног сагоревања фосилних горива а друго, улед интензивне пренамене коришћења земљишта. Људски утицај је уочен када је реч о загревању атмосфере и океана, променама у глобалном хидролошком циклусу, редукцији снега и леда, глобалном средњем порасту нивоа мора као и променама неких климатских екстрема. Континуиране емисије гасова са ефектом стаклене баште ће проузроковати даље загревање и промене свих компоненти климатског система. Промена глобалне температуре до краја 21. века ће вероватно превазићи 1.5°C према већини сценарија, док ће према неким сценаријима глобална температура вероватно и премашити 2°C. Евидентно је да ће се загревање наставити и после 2100. године. Загревање неће бити регионално униформно већ ће приказивати међугодишњу – декадну варијабилност. Промене у глобалном хидролошком циклусу као одговор на загревање неће бити униформне током 21. века. Контрасти у падавинама између сувих и влажних региона као и између влажних и сувих сезона ће се продубити, иако постоји могућност регионалних изузетака. Глобални средњи ниво мора ће наставити да расте током 21. века.
Оквирна конвенција УН о промени климе (у даљем тексту: Конвенција или UNFCCC) усвојена је на Конференцији УН о развоју и животној средини 1992. године у Рио де Жанеиру. Основни циљ Конвенције је обезбеђивање стабилизације атмосферских концентрација гасова са ефектом стаклене баште (у даљем тексту: ГХГ). Начин постизања овог циља за период 2008 – 2012. година био је утврђен Кјото протоколом (у даљем тексту: Протокол).
С обзиром да су Протоколом биле дефинисане обавезе смањења емисија ГХГ за период до краја 2012. године, континуитет у остварењу основног циља Конвенције условљен је наставком акција на смањењу емисија ГХГ и после 2012. године и прилагођавању на измењене климатске услове.
Договори и правни акти по питању спровођења Конвенције усвајају се на Конференцијама држава чланица Оквирне конвенције УН о промени климе, које се одржавају у последњем кварталу сваке године.
Преговори о обавезама за период после 2012. године започети су на Конференцији одржаној 2007. године, на Балију, Индонезија, и очекивао се њихов завршетак на Конференцији одржаној 2009. године у Копенхагену, Данска.
Како на Конференцији у Копенхагену 2009. године није усвојен нови међународно правно обавезујући документ, преговарачки процес о обавезама држава чланица Конвенције и Протокола, за период после 2012. године, настављен је. До сада је постигнут договор о усвајању новог правно обавезујућег документа, не касније од 2015. године, а који би ступио на снагу 2020. године. Нови правно обавезујући документ требао би бити усвојен на овогодишњој Конференцији, која се одржава у Паризу, Француска, у периоду од 30. новембра до 11. децембра 2015. године..
Суштину преговора по питању обавеза за период после 2020. године чине питања: смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, прилагођавања на измењене климатске услове, финансирање, јачање капацитета и пренос технологија, али и правна природа документа. Документ којим ће се, такорећи, наставити Кјото протокол, треба бити правно обавезујуће природе, што је позиција и Европске уније. Истовремено, део земаља спремно је на смањење емисија за период после 2020. године то на добровољној основи.
Један од кључних захтева Оквирне конвенције УН о промени климе, а у циљу постизања договора на Конференцији у Паризу је достављање Намераваних национално одређених доприноса смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште, тзв. INDCs.
Р. Србија доставила је своје INDCs у јуну 2015. године и тиме постала једна од 10 земаља које су у том тренутку то постигле.
Доприноси Р. Србије глобалном смањењу емисија ГХГ утолико су већи узимајући у обзир изражене, већ уочене и очекиване промене климе и утицаје на секторе и системе.
Према анализама израђеним на националном нивоу, период 1960-2012. година карактерише просечни тренд средњих годишњих температура од 0,3°C по декади. У зависности од сценарија, може се очекивати раст температуре у опсегу од 3.2 до 4°C до краја века и дефицит падавина и до 20%. Овакве промене биће праћене и интензивирањем екстрема, посебно температурних.
Највећи утицаји промена климе осмотрени су и пројектовани у секторима пољопривреде, хидрологије, шумарства, али и здравља људи и биодиверзитета. У 20-ом веку, посебно од 1950-1960, проток на рекама у Србији генерално бележи негативан тренд. Средњи дугорочни годишњи тренд протока на рекама, изузимајући велике реке, негативан је и износи око -3% по декади са промењивом просторном расподелом. Ово смањење очекивано је у будућности и то израженије за период после 2050. године и креће се од неколико до преко 20%. Овакве промене изазваће, између осталог, проблеме у вези са доступношћу воде, квалитетом воде и интензитетом и учесталости поплава и суша.
Суше, инвазија инсеката и појаве шумских пожара значајно су утицали на шумске екосистеме у Р. Србији. Дугорочно, климатске промене могу изазвати трансформацију читавих шумских екосистема, мењајући распоред и састав шума. До краја 21. века, око 90% данашњих букових шума ће бити ван својих биоклиматских ниша у којима су биле у 20. веку, а око 50% ће се наћи у зони у којој се може очекивати масовни морталитет.
Промене климе утицаће на просторна померања агроклиматских услова, на услове гајења пољопривредних култура и избор одговарајућих сорти. Отопљавање ће, такође, утицати и на фенологију биљака, доводећи до бржег развоја. Поједина сценарија за перод 2071-2100 указују на очекивано смањење приноса кукурза од -52 до -22 % за целу територију Р. Србије, за услове без наводњавања. Очекиван је утицај и на друге ратарске и повртарске културе.
По питању биодиверзитета и природних екосистема промене климе могу довести до промена у фенолошким циклусима; морфолошких промена, физиологије и понашања врста; губитка постојећих станишта и појаве нових врста; промене у броју и дистрибуцији врста; повећање броја штеточина и болести; генетске промене и изумирање врста које нису у стању да се прилагоде.
Утицаји промена климе на здравље, иако иницијално анализирани, све су израженији. За време топлотног таласа у јулу 2007. године, забележена је повећана смртност у Београду. Климатске промене ће сигурно довести до промене распрострањености и повећање учесталости векторски преносивих заразних болести (маларија, денга грозница, вирус Западног Нила, итд), као и ширења заразних болести које се преносе путем воде.
Од 2000. године Р. Србија се суочила са неколико значајних екстремних климатских и временских епизода које су проузроковале значајнe материјалне и финансијске губитке, као и губитке људских живота. Два најупечатљивија догађаја су суша у 2012. г. и поплаве у 2014. години. Суша из 2012. била је посебно јака, и допринела је смањењу приноса неких усева и до 50%. Процене показују да су суше 2000., 2003., 2007. и 2012. године изазвале материјалне штете веће од 3.5 милијарди евра, а поплаве у 2014. години и преко 1.5 милијарде евра. Процене показују и да су материјалне штете настале као последица шумских пожара у периоду 2000-2009. година веће од 300 милиона евра.
Овакви утицаји и последице распрострањени су широм Европе и света и због тога је потребна глобална акција, дефинисана међународним уговором, како би се нивои гасова са ефектом стаклене баште смањили, али и како би се државе чланице боље и ефикасније припремиле и реаговале на изазове промена климе. Ово је и разлог неопходности постизања међународног договора у Паризу 2015. године.
У циљу подршке постизању договора на Конференцији у Паризу, представљања улоге ЕУ у процесу међународних преговора, као и значају питања климатских промена на националном нивоу, Министарство пољопривреде и заштите животне средине и Програм УН за развој, у сарадњи са Амбасадом Р. Француске, организовали су конференцију која има за циљ да окупи представнике надлежних институција, међународне заједнице, локалне самоуправе, пословног сектора, научних установа и организација цивилног друштва.
5.juni – Obeležili smo radno Konferencijom i panelom
5. juna, uspešno smo održali Jedanaestu regionalnu Konferenciji Životna sredina ka Evropi EnE15 – ENV.net „Horizontalno zakonodavstvo: Metode, standardi i alati u oblasti životne sredine“ i Panel na temu Mediji u procesu Životna sredina ka Evropi.
Sa sajta Instituta za javnu politiku preuzeli smo izveštaj.
Strukovno udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, Privredna komora Srbije i Institut za javnu politiku organizovali su ovu konferenciju u okviru obeležavanja svetskog dana životne sredine(UNEP) i Evropske nedelje održivog razvoja (ESDW).Ovaj naučni skup, sa 170 registrovanih učesnika, pozdravnim govorima svečano su otvorili Irene Vojáčková – Sollorano, visoki predstavnik UN u Srbiji, Richard MÁŠA, prvi sekretar i šef III sektora operacija Delegacije Evropske unije u Srbiji, Dejan Lekić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije, Miroslav Miletić, potpredsednik Privredne komore Srbije , predstavnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije i prof. dr Anđelka Mihajlov, ambasadorka održivog razvoja i životne sredine i članica Instituta za javnu politiku.
Konferencija je od programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu UNEP podržana kao jedan od zvaničnih događaja kojim se u svetu obeležava Svetski dan životne sredine i predstavlja podršku sektoru životne sredine u procesu približavanja Evropskoj uniji i deo je projekta Razvoj ENV.net u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj: Unapređenje uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredine kao podrška približavanja Evropskoj uniji.
U sklopu ovog događaja održan je i panel pod nazivom Mediji u procesu “Životna sredina ka Evropi” na kome je Velimir Ćurgus, direktor medijskog arhiva Ebart, prezentovao rezultate analize štampe i informativnih programa nacionalnih televizija po ključnim rečima “životna sredina”, “ekologija” i “klimatske promene”. Istraživanje pokazuje sve manju prisutnost ove teme u medijima, pri čemu je ova 2015. godina sa daleko najmanje interesovanja medija za temu. Izuzetak čini izveštavanje 2014. godine o katastrofalnim poplavama, koje su mediji povezali sa klimatskim promenama.
Istraživanja su takođe pokazala da građani i drugi akteri ispoljavaju visok nivo svesti o potrebi za zaštitom životne sredine, ali nizak nivo praktičnog truda. Od 2009 – 2014. godine, zavisno od godine istraživanja, između 25% i 42% građana je bilo spremno da izmeni dosadašnje životne navike.
Sektor životne sredine je na stabilnom 8-9. mestu kao prioritet građana. Čini se da su građani svesni koliko je za EU važan sektor životne sredine, jer je 24%-45% građana, zavisno od godine istraživanja, čulo da EU finansira u Srbiji projekte iz ove oblasti.
Prema UN istraživanjima „Srbija kakvu želim“ 72,9% građana bi dalo deo svog dohotka kada bi bili sigurni da će se taj novac iskoristiti za sprečavanje zagađenja životne sredine; 35,7% smatra da treba imati promotivne akcije u medijima i akcije podizanja svesti javnosti.
Anđelka Mihajlov je istakla da obrazovanje ima ključnu ulogu u podizanju svesti. “Građani i drugi akteri ispoljavaju visok nivo svesti o potrebi za zaštitom životne sredine, ali nizak nivo praktičnog truda. Od 2009. do 2014. godine, zavisno od godine istraživanja, između 25% i 42% građana je bilo spremno da izmeni dosadašnje životne navike. Ova konferencija doprinosi unapređenju uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredina kao podrška približavanju Evropskoj uniji. Učešće javnosti u odlučivanju o pitanjima važnim za životnu sredinu jedan je od stubova održivosti rešenja”- dodala je Mihajlov.
Sa konferencije je poručeno da je Evropska unija najobrazovanija i najzdravija zajednica na planeti koja nastavlja da bude lider održive budućnosti i pomaže Srbiji u odgovoru na sistemske izazove u sektoru životne sredine u procesu pristupanja EU. Poglavlje 27 je jedno od najzahtevnijih i to stalno treba imati u vidu. Životna sredina je važna i za Evropsku uniju i za građane Srbije, a svi nivoi vlasti treba da su uključeni u evropske integracije; posebna pažnja treba da bude posvećena održivom razvoju gradova.
“Stručnjaci u Srbiji postoje i jedan od ciljeva ove konferencije je da se okupimo i predstavimo svoja gledišta. Ova konferencija je posebna prilika za mlade ljude. Mnogi sada priznati stručnjaci počeli su pre jednu deceniju predstavljanjem radova na ovoj konferenciji”– zaključila je Mihajlov.
Zbornik radova 11. regionalne konferencije ENE15 – ENV.NET možete preuziti OVDE.
Agenda Konferencije i poziv za medije
Prezentacije, uskoro
Koliko nam i ovog juna znači Svetski dan životne sredine i Evropska zelena nedelja?
“Politika”, KULTURNI DODATAK 30. maj 2015. godine,
strana 9: NAUKA
KLUPA SA REZERNIM IGRAČIMA
Postoji jedna rečenica u izveštajima Evropske Komisije o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU (a koju možemo očekivati i ove godine) „da Srbija treba da se usaglasi sa stavovima Evropske Unije po pitanju klimatskih promena“.
Da bi se ovo desilo, obzirom da nam „prvi tim još ne igra u ligi EU“, svako pojedinačno sa naše klupe sa rezervnim igračima, a koji se zovu na primer „Energetika, Saobraćaj, Otpad, Poljoprivreda, Životna sredina“, moraju tako dobro da nauče „pravila lige EU“, da bi ih selektor pozvao u igru. Nije se još desilo da neko sa klupe za rezervne igrače menja pravila igre. Nema prostora da sa klupe za rezervne igrače se pregovara ili razgovara, ni sa selektorom, ni sa trenerom – ako znaš pravila i po njima (dobro) igraš ideš u tim. Ako igraš po nekim drugim pravilima – jesi kandidat za tim, ali ćeš sedeti i sedeti na klupi za rezervne igrače.
Toliko o ligi Evropske Unije.
A zašto naši igraći sede na klupi za reserve? Možda zato što igraju trening utakmice kojima se zadovoljavaju, možda zato što igraju u nekoj ligi različitoj od EU, koja nema mnogo zahteva prema našim igračima ….
Ono što je dokazivo je da je u Srbiji od 1960.godine do danas uočen značajan porast srednjih dnevnih temperatura sa prosečnim trendom 0,3 stepena Celzijusa po dekadi i da se može očekivati dalji porast. Zagrevanje je najizraženije tokom leta i jeseni i očekuje se da će prevazići 4 stepena celzijusa do kraja ovog veka. Evidentiran je značajan opadajući trend protoka vode za sve reke u Srbiji (osim Dunava i Tise, koje izviru u nekim drugim zemljama). U pojedinim delovima zemlje očekuje se i značajno suvlje klima (manje padavina). Ovaj trend promene klime koji se već dešava, utiče i na biodiverzitet i na ljudsko zdravlje, pa čini se da već imamo negativan uticaj na zdravlje nekih virusa kojima takva klima pogoduje.
Nove „epizode“ suše 2015.
Srbija je u jednom od regiona najpogođenijim izmenjenim klimatskim uslovima, što potkrepljuju i „epizode“ suše 2012. godine, poplave 2014. godine, i kažu nove epizode suše u leto-jesen 2015. godine.
Prema Konvenciji UN o klimatskim promenama, kao međunarodnom ugovoru koji je naša zemlja i potpisala i ratifikovala (zakonom usvojenim u Skupštini obećala da će ga sprovoditi), Srbija ima obaveze (koje sada nisu identične obavezama EU, obzirom da je naša zemlje svrstana u zemlje u razvoju).
Prema ovom obavezujućem međunarodnom ugovoru smo svake dve godine dužni da podnosimo izveštaje. U procesu je izrade „Drugi izveštaj RS prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama“, kojim utvrđujemo situaciju, pogođenost, mere prilagođavanja situaciji koja se očekuje (u sektorima vode, šume, poljoprivreda itd), kao i mere sprečavanja (mitigacije). Identifikovali smo 12 akcija na nacionalnom nivou neophodnih za sprečavanje klimatskih promena, i većina njih je u fazi traženja finansijske podrške za sprovođenje. Imamo 6 registrovanih projekata po „mehanizmu čistog razvoja“.
Međutim, trenutni nivo i resursi na nacionalnom nivou nisu dovoljni za efikasnu i brzu reakciju na promene klime i suzbijanje njenih uticaja i efekata. Srbija tek treba da utvrdi prve procene za mogućnosti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (što smo isto obavezni prema Konvenciji). Pored scenarija „ ništa ne menjati“ predmet analize su i dva druga moguća scenarija. Naša sadašnjost je najbliža konstataciji „da skoro ništa ne menjamo“, jer uočava se na primer ne ispunjavanje do sada planiranih obaveza u energetskom sektoru i spore promene u sektoru otpada (čvrst otpad, otpadne vode). Ako nastavimo praksu „skoro ništa ne menjati“ mi bismo se po emisijama gasova sa efektom staklene bašte 2020. godine približavali stanju iz 1990. godine (a postavljeni cilj za zemlje EU je smanjenje 40% u odnosu na 1990. godinu).
Kada se zna da je u 2013. godini sektor energetike (uključuje energetsku industriju i saobraćaj) učestvovao sa 79,4% u emisijama ovih gasova u našoj zemlji, poljoprivrede sa 10,6%, otpada sa 5,1% i industrijske proizvodnje sa 4,8%, onda postaje jasno zašto su igrači na klupi za rezerve.
Formalno gledano, sprovodjenje Konvencije i integracija u EU nisu isto, pa tako gledano u ovom trenutku ne moramo možda sve da sprovodimo kao EU.
Dakle, mi nemamo problem kako ćemo se predstaviti na konferenciji zemalja članica Konvencije krajem godine u Parizu, ali imamo veliki, veliki „kao kuća“ problem što tako šaljemo Briselu jasan signal da nismo (još uvek) spremni za ligu koja se zove EU.
Ugovor o energetskoj zajednici
Čini se da je potrebno da naši igrači, još uvek na rezervnoj klupi, shvate da „igra za Pariz, još nije dovoljna za EU ligu“.
Ne treba zaboraviti, postoje i međunarodni ugovori kojima smo se obavezali da „igramo u EU ligi“, kao na primer ugovor o energetskoj zajednici. Ukoliko se promene odlažu, neizbežna transformacija na niskougljenićnu ekonomiju će biti teža.
Da li je posao lak? Nije. Potrebne su (ne lake) političke, strateške i finansijske odluke, koje treba da dovedu do ključnih zaokreta u energetici, saobraćaju, poljoprivredi, životnoj sredini i drugim sektorima. Mislim da smo o tome već godinama svesni, ali ne dovoljno.
Da li će biti teže ako kasnije rešavamo ovaj zadatak? Hoće. Između ostalog i zato što dok mi skoro stojimo, drugi ne stoje – kreću se, nekad i brzo.
Mi smo politički i strateški izabrali da nam je cilj da igramo u timu EU. Taj tim, upravo zato što pokazuje veću odgovornost prema građanima kroz brigu i o budućim generacijama, ima sjajnu boju za koju će biti čast igrati. A do tada? Opominjimo one na našoj klupi za rezervne igrače da ne misle da mi ne vidimo da igraju na pomoćnom terenu. Pomozimo im da shvate da igraju tek utakmicu za zagrevanje, ali su još na klupi kandidata, na klupi za rezervne igrače.
Suštinski, stručni selektor(i) i trener(i) su neophodni. Ako to ne obezbedimo, jedan pomoćni teren zamenićemo drugim (možda i dalje od glavnog terena). Ja razlikujem one koji se bave klimatskim promenama „površinski“ ili „kozmetički“ (oni koji „baš vole“ klimatske promene a da pri tome o njima mnogo ne znaju, pa još i zbunjuju i igrače i gledaoce-građane ) i stručnjake. Pogrešno razumevanje problematike vodi pogrešnim odlukama (hoću da poentiram razliku izmedju ” eko-znanja” i “eko-estrade”, razliku između „znanja o klimatskim promenama“ i „klimatske-estrade“; eko-estrada kozmeticki dodaje rec ” zeleno” na neprimerene suštine, postupke, proizvodnje i procese).
Zbog svega napred rečenog, zabrinuta sam koliko nam i ovog juna znači Svetski dan životne sredine i Evropska zelena nedelja.
Anđelka Mihajlov, profesorka univerziteta i ambasadorka održivog razvoja i životne sredine
Klimatske promene kao realnost u Srbiji i EU – izazovi, odgovornosti, mogućnosti
Sedmo javno sluštanje Odbora za zaštitu životne sredine, a prvo u oblasti klimatskih promena, održano je u ponedeljak, 20. aprila 2015. u Domu Narodne skupštine. Tema javnog slušanja je bila: „Klimatske promene kao realnost u Srbiji i EU – izazovi, odgovori, mogućnosti“ i na njoj su govorili: prof. dr Snežana Bogosavljević-Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Danijela Božanić, šef Odseka za klimatske promene u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Steliana Nedera, zamenik stalnog predstavnika UNDP-a za Republiku Srbiju, Stevo Temelkovski, zamenik ministra za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Republike Makedonije, Goran Pejanović, pomoćnih direktora Republičkog hidrometerološkog zavoda, Davor Škrlec, Evopski parlament, Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Ben Martin, Climate Parlament, prof. dr Dragoljub Todić, Institut za međunarodnu politiku i privredu i Zvezdan Kalmar, Centar za ekologiju i održivi razvoj. Javnom slušanju je prisustvovala i Prof dr Nataša Žugić Drakulić, izvršna direktorka AOR.
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković kaže da se ukupne materijalne štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima od 2000. godine u Srbiji procenjuju većim od pet milijardi evra ( 1 , video , Sajt Ministarstva )
Održan drugi pripremni sastanak regionalnog NVO Foruma životna sredina i klima (ECF)
FORUM ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE I KLIME (ECF), CSO KOMPONENTA ECRAN PROJEKTA
Drugi pripremni sastanak Foruma za zaštitu životne sredine i klime u Srbiji
BEST WESTERN Hotel Šumadija, Šumadijski trg 8, Beograd,
14. April 2015.
PRELIMINARNA AGENDA
| Početak | Kraj | Tema | Moderatori/Predavači | Sadržaj | |
| 9:30 | 10:00 | Registracija, kafa dobrodošlice | |||
| 10.00 | 10:15 |
Otvaranje sastanka, pozdravna obraćanja
|
Aleksandra Mladenović, izvršni direktor, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine |
Prezentacije o svrsi i ciljevima drugog pripremnog sastanka ECF | |
|
Andjelka Mihajlov, ECRAN ekspert
|
|||||
|
Prezentacija: Pozicija Srbije nakon eksplanatornog i bilaterelnog skrininga za Poglavlje 27: Zaštita životne sredine i klimatske promene |
Jasmina Murić, zamenik predsednika Pregovaracke grupe 27[1], i Milan Stevanović, savetnik državnog sekretara za EU integracije i medjunarodnu saradnju, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine |
||||
| 10:15 | 11:00 | Prezentacija I diskusija | |||
| 11:00 | 11:30 |
Diskusija |
Moderator: Aleksandra Mladenović, AOR, ECF predstavnik, Kopredsedavajući: Jasmina Murić, zamenik predsednika Pregovaracke grupe 27 , i Milan Stevanovic, savetnik državnog sekretara za EU integracije i medjunarodnu saradnju, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine |
Uvod: Agenda i predstavljanje učesnikaPitanja I odgovori | |
| 11:30 | 12:00 | Pauza za kafu | |||
| 12:00 | 12:30 | SESIJA 1: Izveštavanje o napretku za 2015. godinu | Moderiranje: Nataša Žugić Drakulić, AOR, ECF predstavnikKopredsedavanje: Aleksandar Vesić, pomocnik ministra u Sektoru za planiranje i upravljanje, i
Gordana Petković,nacelnik Odeljenja za evropske integracije i međ. saradnju u oblasti zivotne sredine, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine |
Kratka prezentacija: Nataša Žugić Drakulić, AOR, ECF predstavnik, Prezentacija osnovnih postupaka i procedura u izveštavanju o napretku, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
Diskusija nakon prezentacija, sumiranje zaključaka |
|
| 12:30 | 13:30 | SESIJA 2: Horizontalna pitanja i process pristupanja EU | Moderiranje: Zvezdan Kalmar, CEKOR, ECF predstavnikKopredsedavanje i prezentacije: Željko Pantelić, pomoćnik ministra u Sektoru inspekcije za zaštitu životne sredineGordana Petković,nacelnik Odeljenja za evropske integracije i međ. saradnju u oblasti zivotne sredine,
Ljiljana Veljković, nacelnik Odeljenja za upravljanje projektima u oblasti zivotne sredine Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine |
Kratka prezentacija: Zvezdan Kalmar, CEKOR, ECF predstavnikPrezentacija o usklađenosti sa direktivama EU, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredineDiskusija nakon prezentacija, sumiranje zaključaka | |
| 13:30 | 14:15 | Pauza za ručak | |||
| 14:15 | 15:45 | SESIJA 3: ECF PRIORITETNA PITANJA | Moderiranje: Tanja Petrović, Mladi istraživači Srbije, ECF predstavnik,Kopredsedavanje: Zvezdan Kalmar, CEKOR, Aleksandra Mladenović, AOR, ECF predstavnici | Prezentacije o učešću na ECRAN sastancima/treninzima o podizanju kapaciteta, kao i o najvažnijiim tematskim pitanjima važnim za Srbiju, Zvezdan Kalmar, CEKOR, Aleksandra Mladenović, AOR, ECF predstavniciKratke prezentacije o godišnjem sastanku ECF-a za 2014. godinu, ECF predstavniciDiskusija nakon prezentacija, sumiranje zaključaka | |
| 15:45 | 16:00 | Zvanično zatvaranje sastanka, zaključci i dalji koraci | |||
[1] Sastanku prisustvuju i šefovi sektorskih radnih grupa Pregovaracke grupe 27 iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine:Tina Janjatović, Ljubica Bolović, Sonja Roglić, Radmila Šerović, Nada Lukačević, Dusan Ognjanović, Kristina Perić, Dusanka Stanojevic, Dragana Milovanović, kao i: Verica Curcic Pantelic – šef Odseka za planiranje i standarde, Sandra Milićević Sperlić i Nikola Maravić iz Odeljenja za evropske integracije i međ. Saradnju, Dragana Radulović -Odsek za klimatske promene, – Jasmina Bogdanovic -Odsek za zaštitu vazduha i ozonskog omotaca, i Tina Savić – Odsek za zastitu voda
Momenti sa sastanka:
Pratimo šta se dešava u Limi, Peru: klimatske promene
U Limi se decembra 2014. godine održava 20. Konferencija zemalja članica UN Konvencije o klimatskim promenama i 10. Sastanak zemalja članica Kjoto protokola (COP 20/CMP 10).
U toku je izveštavanje od strane država koje su članice Aneksa 1, i država koje nisu u okviru Aneksa 1, Nacionalnim programima i planovima adaptacije na klimatske promene, mehanizmima za primenu Kjoto protokola, Varšavskom međunarodnom mehanizmu za gubitke koji prate klimatske promene, finansiranju, transferu tehnologija, podizanju kapaciteta za primenu međunarodnih dogovora, i drugim važnim pitanjima.
Pogledajte i zaključke i odluke sa sastanka ( Lima ZAKLJUCCI )
Prenosimo iz medija: Crvene lampice zbog “zelene” budućnosti
Црвене лампице због „зелене” будућности
___________________________________________tekst u celini____________
Svetska i evropska scena oko formule održivog rasta i razvoja je usijana. Upravo sam na Evropskom forumu o resursima u Berlinu čula da svetski razvoj, ograničen našom planetom, vodi trku i sa vremenom. U sistemskom razmišljanju, zasnovanom na nauci, sve „crvene lampice“ su upaljene, ali svi se slažu da nema načina da se utiče na klimatske promene bez promene ekonomskog, kulturološkog i obrazovnog obrasca, kao i povezivanja održivog korišćenja raspoloživih prirodnih resursa sa obrascima ublažavanja klimatskih promena.
Uzavrelosti svetske scene doprinosi (potpuno neočekivan) sporazum između SAD i Kine (dve zemlje koje najviše emituju gasove sa efektom staklene bašte) u vezi „zajedničkog paketa“ za ublažavanje klimatskih promena. Ovo je naravno i izazov za novu parlamentarnu većinu u SAD, koja je već najavila signale da će preispitivati predsednikov prioritet za 2015. godinu, a koji se odnosi na mere za ublažavanje klimatskih promena.
Čini se da se nekoliko poslednjih godina ništa ne menja – klimatske promene ostaju „vruća tema“ za političare .
I čini se da svi ponovo isto pričaju. Na neki način je to tačno, jer naučnici stalnim ponavljanjem upozorenja hoće da „stignu“ do odgovornih donosioca odluka.
Zašto o tome sada pišem? Pišem upravo iz želje da već za desetak godina, a sigurno za tridesetak godina, naša deca i unuci „ne budu zatečeni“ promenjenim obrascem življenja i „računom koji će morati da plate“ – a račun za neodrživo korišćene prirodnih resursa pravi naša generacija.
Ujedinjene nacije ukazuju da samo još malo emitovanih gasova sa efektom staklene bašte (50 PPM) nas deli od planetarne katastrofe. Samo sa brzom (vrlo brzom) akcijom u pravom smeru možemo zaustaviti proces dalje od tih magičnih 2 stepena Celzijusa (već smo „topliji“ za 0,85 stepeni, u poređenju sa preindustriskim vremenom), koje bi nas uvele u neizvesnosti opstanka . Predloženi „ciljevi održivog razvoja“ za period posle 2015. godine, sinergetski sa razvojem uključuju i sprečavanje klimatskih promena.
Da bi se to desilo emisije 2100. treba smanjiti praktično na nulu. Obrasci za održivu budućnost se danas traže na nekoliko koloseka.
Međunarodni panel za klimatske promene završio je 5. Izveštaj (AR5), u čijoj sam izradi u malom segmentu učestvovala kao ekspert (među oko hiljadu naučnika i eksperata). O njemu će donosioci odluka razgovarati u decembru ove godine u Peruu, odnosno 2015. godine u Parizu. U izveštaju se kaže da je verovatnoća da ljudi utiču na klimatske promene 95%.
Nova Junkerova Evropska komisija među 10 prioriteta ima politiku klimatskih promena. Sam gospodin Junker je jasan u poruci da veruje u potencijale „zelenog rasta i da to dugujemo budućim generacijama“ (ja lično bih više volela da je rekao „zelenog razvoja“ a ne „zelenog rasta“, neki tradicionalni ekonomisti bi voleli da je izostavio reč „zeleni“, ali biće važnije kakvi rezultati budu postignuti). Lideri EU su pre nekoliko sedmica bili jedinstveni da se emisija gasova sa efektom staklene bašte smanji za 40% (od stanja u 1990. godini) do 2030. godine (sa ciljem da cilj za energetsku efikasnost bude 27%, kao i 27% za udeo obnovljivih izvora energeje). Sugeriše se smanjenje emisija od najmanje 40% do 70% od nivoa 2010. godine.
Razvijene zemlje počinju menjanje svojih strategija razvoja. Danska je na primer počela pronalaženje mogućnosti da do 2015. godine napusti korišćenje uglja . Za nuklearnu energiju je jasno da se „ne može provući“ kao energija iz obnovljivih izvora, kao što su neki predlagali.
Naš region sporo reaguje. U izveštajima o napredovanju evropskih integracija za 2014. godinu, koje je dala Evropska komisija, za svaku zemlju iz regiona, uključujući Srbiju, stoji da strategije razvoja nisu usaglašene sa okvirnom politikom EU do 2030. godine u vezi sa klimatskim promenama i energijom.
Ovde želim da ukažem da za Srbiju ovo nisu samo obaveze koje proističu iz uslova evropskih integracija . Formalno, prema međunarodnim ugovorima koje je Srbija ratifikovala (nezavisno od evropskih integracija), naša zemlja je preuzela niz obaveza po kojima mora efikasne mere sprečavanja klimatskih promena, održivog korišćenja prirodnih resursa i zaštite životne sredine, da uključi u scenario razvoja. Suštinski, sve ove mere su za dobrobit i blagostanje građana Srbije i opstanka.
Istoriju današnjice su odredile neke odluke iz prošlosti – istoriju budućnosti pišemo danas.
Izazov je i međugeneracijska obaveza da počnemo tako da razmišljamo, i da novom strategijom energetike Srbije, novom strategijom razvoja saobraćaja, kao i drugim strateškim dokumentima, odgovorimo tom izazovu. Da ne bi bili „zatečeni“.
Najčešće se počne „unazad“ od zadanih ciljeva: ako 2100. godine emisije gasova sa efektom staklene bašte treba da teže nuli, kako da od situacije koju imamo možemo da stignemo do tog cilja.
Ako ovu jednačinu odgovorno i stručno rešimo na održivi način, imaćemo „jasno nacrtane“ pozicije za pregovaranje nekih rokova u procesu pridrudruživana Evropskoj uniji, a bićemo sigurni da ćemo moći biti deo svetske trgovine dobrima i uslugama u budućnosti.
Prof dr Anđelka Mihajlov, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine
Izveštaj EK za Srbiju u 2014. godini: “mali napredak u oblastima životne sredine i klimatskih promena”
U izveštaju Evropske komisije stoji, između ostalog da, “moraju se sprovesti i široke strukturne reforme, obrazovni sistem učiniti delotvornijim”, kao i da se srpsko zakonodavstvo mora usklađivati s propisima EU uporedo s pregovorima o članstvu, “što obuhvata sektor energije, uključujući gasovod Južni tok, životnu sredinu, klimatske promene, državne subvencije, zdravstvo i socijalnu zaštitu i politiku azila”.
“Mali napredak je ostvaren u oblastima zaštite životne sredine i klimatskih promena.
Strateško planiranje, veći administrativni kapacitet i značajne investicije povezane sa strateškim prioritetima su potrebne za dalje usklađivanje sa politikama EU u oblastima životne sredine, klimatske akcije i civilne zaštite.
Linija investicionih prioriteta je razvijens u maju 2014.
Napori koji su u toku da se isprave inspekcijski nadzor i sprovođenje propisa, treba da budu propraćeni uklanjanjem nedoslednosti i praznina u zakonodavstvu koje sprečavaju efikasnu primenu istog.
Potrebno je delotvorno i trajno finansiranje sistema za zaštitu životne sredine i klimatske promene.
Potrebno je da zemlja prikaže do kraja prvog kvartala 2015 svoj doprinos klimatskom sporazumu.
Generalno, prioriteti u oblastima životne sredine i klimatskih promena su počeli da se rešavaju.”
Pratimo eksplanatorni skrining za Poglavlje 27
Od 15. do 19.seprembra 2014. godine održava se Eksplanatorni skrining za Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene). Prestavnici nadležnih organa, koliko smo mogli da vidimo 15-20 osoba, učestvuje u Briselu na ovom sastanku.
U organizovanom prenosu u PKS pratimo svaki dan tok skrininga 
preko web stream-a.
___________________________
foto iz Brisela
Eksplanatorni skrining za Poglavlje 27 biće održan od 15. do 19. septembra 2014. godine.
Od 15. do 19.seprembra 2014. godine održaće se Eksplanatorni skrining za Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene).
Pratićemo prenos iz Brisela preko web stream-a.
Pozivamo Vas da 5. juna 2014. godine uzmete aktivno učešće u konferenciji Životna sredina ka Evropi – EnE14-ENV.net
EnE14 / ENV.net Konferencija održaće se 5. juna 2014. godine u Beogradu (Biće ovo 10. regionalna Konferencija). Tematska oblast u fokusu: Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene, u procesu približavanja EU ). Rezervišite datum!
Konferenciju organizuje strukovno udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ i Privredna komora Srbije, uz podršku Programa UN za životnu sredinu i Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije.
Konferencija je deo ENV.net procesa, koji je podržan od EU.Tradicionalno, u okviru konferencije svake godine imamo značajan broj ambasadora iz različitih zemalja, kao i učešće oko 150 autora i koautora radova koji će biti štampani u CD Zborniku radova konferencije, kao i učesnika bez rada. Odabrani radovi usmereni na Poglavlje 27 u procesu predovaranja sa EU biće saopšteni na konferenciji.
Ovo je jubilarna konferencija – deseta, pa kao organizatori planiramo da upriličimo prigodno pominjanje onih koji su najviše doprineli. Kako je ovo jedno od najzahtevnijih poglavlja u prihvatanju vrednosti EU, želimo da katalizujemo postavljanje ovog sektora na značajnije mesto na listi prioriteta, kako kod donosioca odluka, tako i kod svih ostalih aktera iz vladinog i nevladinog sektora.
Pozivamo Vas da uzmete aktivno učešće u konferenciji Životna sredina ka Evropi – EnE14-ENV.net, bilo tako što ćete pripremiti rad, ili doprineti kao slušalac i učesnik. Recenski odbor će odabrati radove koji će biti štampani u CD Zborniku radova konferencije, i predložiti formu izlaganja rada na Konferenciji (1. Plenarno izlaganje – okvirno 20 minuta usmenog izlaganja , 2. Saopštenje u formi intevencije – okvirno do 10 minuta usmenog izlaganja; kod predlaganja formi izlaganja rada značajno će biti u kojoj meri je rad fokusiran na Poglavlje 27 u približavanju EU).
Prijava za učešće sa ili bez rada slati na propisanom formularu na mail Konferencije: conference.ene14@gmail.com
Važni datumi
Rok za dostavu prijave za učešće sa radom i apstrakta –do 200 reči: 20. april
Obavestenje autora o prihvatanju apstrakta: 6. maj
Rok za dostavu rada u celosti prema upurstvu za rad: 15. maj
Obaveštetnje autora o prihvatanja rada: 27. maj
Rok za uplatu kotizacije po nižoj ceni: 23. maj
Drugi rok za uplatu kotizacije: 31. maj
Rok za dostavu prijave za učešće bez rada: 25. maj
Održavanje konferencije: 5. jun
Dnevni red EnE14/ENV.net Konferencije “Životna sredina ka Evropi”, 5, juna u PKS, sa početkom u 10h
Program Konferencije
5. juni June 5th
| Velika sala u PKS, Resavska 15 | Serbian Chamber of Commerce, Resavska 15 |
9:00 – 9:45 Registracija učesnika /Registration
9:45 – 10:00 Preparation to opening sharp at 10:00 / Priprema da otvaranje bude sa početkom tačno u 10h
10:00 – 11:00 Uvodna obraćanja sa uručivanjem Zahvalnica za partnerstvo “Životna sredina ka Evropi” / Opening remarks with handing out Recognitions for “Environment to Europe” partnership
Predsedništvo: Siniša Mitrović, prof.dr Andjelka Mihajlov , prof.dr Nataša Žugić-Drakulić, Dušan Stokić
- Irena Vojáčková – Sollorano, UN Resident Coordinator / Visoki predstavnik UN u Srbiji
- Freek Janmaat, Head of European Integration and Economic Section, Delegation of the European Union to the Republic of Serbia, Direktor sektora za evropske integracije i ekonomiju, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji
- Gabriela Bennemann, Head of department for economy and trade at the German Embassy in the Republic of Serbia, Rukovodilac ekonomskog odeljenja nemačke ambasade u Republici Srbiji
- Stana Božović, State Secretary for Environment, Ministry for Agriculture and Environmental Protection/državna sekretarka za životnu sredinu (tbfc)
- Filip Radović, Head of Serbian Environmental Protection Agency – Ministry for Agriculture and Environmental Protection , Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije-Ministarstvo poljoprvirede i zaštite životne sredine Republike Srbije
- Rodolјub Šabić,The Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data /Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Vlade Srbije
- Representative of the Government of Serbia’s Office for EU integration, Predstavnik Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije
- Željko Sertić, Serbian Chamber of Commerce President / Predsednik Privredne komore Srbije (tbc)
- Representative of SCC Commity of Environment and Sustainable Development/ Predstavnik Odbora za životnu sredinu i održivi razvoj PKS
- Snežana Radočaj, Head of Hemofarm Foundation/Direktorka Fondacije Hemofarm
- Aleksandar Dragišić, Head of Institute for nature conservation of Serbia/Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije
- Prof. dr Stevan Lilić, Public Policy Institute Podgorica/Beograd/Ljubljana, Institut za javnu politiku Podgorica/Beograd/Ljubljana
- Saša Mihajlović,Green Serbian Chamber of Commerce President/ Predsednik Privredna komora Zelene Srbije
- Tatjana Trifunov, JP “Ada Ciganlija” Beograd
- Represebntative of OSCE in Serbia / Predstavnik OEBS u Srbiji
- Maja Spasojević, Head of Environmental Management, Health, Energy and Agriculture Department, EPTISA Regional Office for SEE, Eptisa Regional Office for SEE/ Direktor sektora zivotne sredine, energetike, zdravlja i poljoprivrede, EPTISA Regionalna kancelarija za jugoistocnu Evropu
- Prof.dr. Anđelka Mhajlov, Introductory message: Importance and Institutional set up in Serbia for Chapter 27 negotiation with EU / Uvodna poruka: Važnost i institucionalno organizovanje u Srbiji za pregovaranje poglavlja 27 sa EU
Note/Napomena: Pending invitation will be included in the final Agenda upon confirmation/ Uvaženi pozvani gosti će biti uvršćeni u finalni dnevni red, po dobijanju potvde učešća
11:00 -11:10 Technical Break / Tehnička pauza
11:10- 13:00 Plenary lectures / Plenarna predavanja
(Moderatori: Prof dr Hristina Stevanović-Čarapina, Prof. Dr. Predrag Simonović, Prof. Dr. Zora Dajić-Stevanovć, Draženko Bijelič, Milica Petrović)
Negotiating chapter 27: process and challenges, Arunas Kundrotas, Senior adviser on EU integration, ENVAP project, Jovana Majkic, Coordinator of Negotiaton Group 27, Ministry of Agriculture and Environmental Protection
EMAS III – DOBRODOŠLI U EU! / EMAS III – WELCOME TO EU!, DRAGANA PETROVIĆ, VICTORIA CONSULTING D.O.O./ EMAS NACIONALNI EKSPERT NA PROJEKTU EU: LAW ENFORCEMENT IN THE FIELD OF INDUSTRIAL POLLUTION CONTROL, PREVENTION OF CHEMICAL ACCIDENTS AND ESTABLISHING THE EMAS SYSTEM IN SERBIA,EUROPEAID/131555/C/SER/RS., BEOGRAD
CLIMATE CHANGE AND ECONOMY: TOURISM ASPECTS FOR GREECE, A.V. Michailidou, Ch. Vlachokostasa, Ch.-T. Tsourdioua, D. Spyridia, G. Baniasb, Ν. Moussiopoulosa, Laboratory of Heat Transfer and Environmental Engineering, Aristotle University Thessaloniki; School of Economics and Business Administration, International Hellenic University, Thermi, Greece
Multi-criteria Prioritization of the Flood Management Projects in Republica Srpska using PEPA Methodology, Merih Kerestecioglu, Mihajlo Stevanović, Ljiljana Stojić, Vassilis Evmopidis, COWI IPF Consortium ,Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management of Republika Srpska
Aktivnosti Zavoda za zaštitu prirode Srbije u oblasti zaštite prirode, Poglavlje 27, Verica Stojanović, član radne grupe za Poglavlje 27
ENV.net PROJEKAT : NAPREDAK I IZAZOVI / ENV.net Project: Progress and Chalanges, Nataša Žugić-Drakulić i Filip Jovanović, Naconalna koordinatorka i asistent projekta Development of ENV.net in West Balkan and Turkey: giving citizens a voice to influence the environmental process reforms for closer EU integration – Ambasadori održivog razvoja i životne sredine/Environmental Ambassadors for Sustainable Development
Moj izbor, moje pravo–zdrava životna sredina!, Zorica Stevanović, Centar za razvoj građanskog društva “PROTECTA”, Niš
Vrste biljaka i životinja značajnih za zaštitu prirode u EU, Gabor Mesaroš, Udruženje za zaštitu i razvoj okruženja i graditeljskog nasleđa – Protego, Subotica
13:00-14:00 Break with buffet / Pauza sa posluženjem
14:00-14:15 Zajedničko fotografisanje dobitnika Priznanja za partnerstvo “Životna sredina ka Evropi” / Group Photo of awarded with Diploma for Partnership Recognition), Spisak na kraju Agende/List of awarded is included in the Agenda
14:15-17:00 Nastavak plenarnih predavanja – Plenary presentation continuation
(Moderatori: Milica Petrović, Draženko Bijelić, Uroš Rakić, Milena Tabašević, Radmila Marjanov-Panjević, Nataša Žugić Drakulić)
Učestalost prekoračenja GV PM10 – poređenje stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji i EU, Anđelka Radosavljević, Tihomir Popović, Lidija Marić Tanasković, Biljana Jović, Agencija za zaštitu životne sredine
MEĐUNARODNI PROPISI O UČEŠĆU JAVNOSTI U DONOŠENJU ODLUKA I REPUBLIKA SRBIJA, TINA JANJATOVIĆ, MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE , DRAGOLJUB TODIĆ, INSTITUT ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU, BEOGRAD
SRBIJA U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA I ZNAČAJ PRIMENE EMS U ORGANIZACIJAMA LOKALNE SAMOUPRAVE, Novica Staletović, Nataša Borojević, Violeta Ćulibrk, Srđan Kovačević, UnivErzitet Union-Nikola Tesla, Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine, Beograd; SO Plandište: EPS JP PK, Beograd
REZULTATI I PROBLEMI U SPROVOĐENJU IPA PROGRAMA PREKOGRANIČNE SARADNJE OD ZNAČAJA ZA OBLAST ŽIVOTNE SREDINE I POGLAVLJE 27, MLADENKA IGNJATIĆ, DRAGOLJUB TODIĆ, ISTRAŽIVAČKI FORUM EVROPSKOG POKRETA U SRBIJI
Izlaganja/Presentations
Promena ekološke svesti građana Bora od LEAP-a 2003. do LEAP-a 2013, Dragan Ranđelović, Milan Trumić, Toplica Marjanović, Ljiljana Marković Luković, Maja Trumić, Društvo mladih istraživača Bor
Application of geographic information system (GIS) in environmental monitoring, Uroš Rakić, Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” Beograd
Assessing Territorial Attractiveness in South East Europe/Ocena atraktivnosti teritorija Jugoistocne Evrope, Projekat, Blaž Barborič, Geodetski institut Slovenije, Republička agencija za prostorno planiranje
Eko-standardi kao konkurentska prednost u hotelijerstvu i turizmu, Jovana Stevanovic, Ratko Trifunovic, Milica Petrovic, Marija Kostic, Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjackoj Banji, Vrnjacka Banja
ADAPTACIJE NA KLIMATSKE PROMENE U OBLASTI BIODIVERZITETA U REPUBLICI SRBIJI, Daniela Cvetković, Slađana Đorđević, Tanja Kukobat, Miloš Nikolić, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum, Beograd
EKOLOŠKE MREŽE U FUNKCIJI SMANJENJA NEGATIVNOG UTICAJA KLIMATSKIH PROMENA NA BIODIVERZITET, Ljubica Petrović, Geografski fakultet Beograd
MALE VODENE POVRŠINE U KONTEKSTU KLIMATSKIH PROMENA, Radmila Marjanov Panjević, Ines Trivan Krivo, Ante Stantić, JP „ Zavod za urbanizam Grada Subotice
Praktični rezultati usaglašavanja sadržaja arsena u pijaćoj vodi Vojvodine sa zahtevima direktive 98/83/EC, Andrej Kukučka, Udruženje zaštite životne sredine RIO , Nov Sad
Uticaj deponije na zagađivanje podzemnih voda , Draženko Bjelić, Dragana Nešković Markić, J.P.’’DEP-OT’’ Regionalna deponija Banja Luka
Emergentne supstance i istraživanja 2020, Mirjana Vojinović Miloradov, Ivan Španik, Ivana Mihajlović, Olga Vyviurska, Draginja Kalinić, Jelena Radonić, Maja Turk Sekulić, Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu; Slovački Tehnološki Univerzitet u Bratislavi, Institut za analitičku hemiju, Univerzitet u Bratislavi, Slovačka
Primena biootpada kao heterogenog katalizatora u proizvodnji biodizela, Sofija Miškov, Ivona Radović, Mirjana Kijevčanin, Tehnološko – metalurški fakultet Beograd
Dinamika aeroalergenog polena u Subotici , Nataša Čamprag Sabo, Zavod za javno zdravlje Subotica
OPORAVAK DEGRADIRANOG ŠUMSKOG ZEMLJIŠTA SA ASPEKTA ŽIVOTNE SREDINE, Milijana Petković-Kostić, Jelena Đurić, Milena Stanojević, JP Zavod za urbanizam Niš
Energy efficient lighting – pilot project at University of Belgrade, Todorović Dušan, Jovović Aleksandar, Radić Dejan, Obradović Marko, Stanojević Miroslav, Bodrožić Jasmina, Janković Petar University of Belgrade Faculty of Mechanical Engineering, OSRAM d.o.o., Belgrade,Serbia
ENERGETSKA REHABILITACIJA FASADA I BEZBEDNOST OD POŽARA, Mirjana Laban, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Srbija
BIOGAS-REGULATIVE, STRATEGIJE I UPOTREBA U EU I REGIONU, Jelena Velimirović, Univerzitet ”Union Nikola Tesla”, Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine
ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE KAO OSNOVA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, Milica Bulatović, Fakultet političkih nauka, Beograd
Obnovljivi izvori energije, Dejan Doljak, Geografski fakultet Beograd
ARHUSKA KONVENCIJA – ZAKONSKA REGULATIVA ČIJOM PRIMENOM SE U TOKU INVESTICIONE REALIZACIJE U RUDARSTVU DOBIJA KVALITETNA PROJEKTNA DOKUMENTACIJA, Nenad Nikolić, Nataša Đereg, Mioljub Stanković, Jovica Veljučić – Kerčulj, NVO „Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA“;Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR“, Subotica; . Privredno društvo ”Termoelektrane – Kopovi Kostolac“ Kostolac d.o.o
STAVOVI I ZNANJA UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA O EFEKTU STAKLENE BAŠTE, Nataša Bukumirić, Vesna M. Alivojvodić, Šimon A. Đarmati, Beogradska politehnika, Beograd
Gde smo bili, gde smo sada i kuda idemo?, Aleksandar Savić, Dragan Knežević, TS Rade Koncar Beograd
Poučavanje ekologije u školama u Hrvatskoj, Zrinka Sablić, Klara Lisec, Veleučilište VERN’, Zagreb
POTREBA ZA UVOĐENJEM PERMANENTNOG EKOLOŠKOG OBRAZOVANJA NA PRIMERU SREDNJIH STRUČNIH ŠKOLA, Marija Đurković, Elektrotehnička škola ”Nikola Tesla” Beograd
Strukovne studije zaštite životne sredine – stanje i potrebe, Darja Žarković, Olivera Jovanović, Koviljka Banjević, Saša Marković, Visoka škola strukovnih studija Beogradska politehnika, Beograd
UTICAJ KLIMATSKIH PROMJENA, ADAPTACIJA I RANJIVOST, Ljiljana Crnogorac
Klima Severoistočne Bosne, Senada Nezirović, Evropski Univerzitet Brčko Distrikt
Hajde da sprečimo +6 zajedno, Brankica Luković, Prvoslav Jovanović, Ljiljana Plećević, Milun Miljković, Jelena Đurđević, Visoka tehnološka škola strukovnih studija, Aranđelovac
Poučavanje ekologije u vrtićima u Hrvatskoj , Zrinka Sablić, Klara Lisec, Zvonimir Grgas, Zrinka Sablić, Veleučilište VERN’, Zagreb
Moralni i vaspitni elementi individualnosti, kao filozofija života i shvatanja prioriteta unapređenja društvene svesti o zaštiti životne sredine, Slobodan Petrović, Fakultet za pravo, javnu upravu i bezbednost Megatrend univerzitet
17:00Zatvaranje konferencije-Closing |
|
Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene) treba da bude među prioritetetima u procesu integracije u EU
Institut za javnu politiku organizovao je 18. februara 2014. godine Panel diskusiju Pregovori kao prioritet – prioriteti u pregovorima.
Panelisti su bili
– predstavnici IJP : prof. dr Nikola Samardžić, prof. dr Stevan Lilić, prof. dr Mijat Damjanović, prof. dr Anđelka Mihajlov, i mr Gordana Lazarević.
– predstavnici Vlade Srbije: dr Tanja Miščević, šefica srpskog pregovaračkog tima sa Evropskom unijom, Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave, i Lazar Krstić, ministar finansija.
Moderator Panela je bila Selena Tasić.
Istaknuta su značajna pitanja prioriteta u pregovorima, između ostalog i potrebu da i sektor životne sredine bude među prioritetima.
“Kviz pitanje” panelistima i učesnicima panela postavila je Prof dr Anđelka Mihajlov. Pitanje je glasilo : ako se struka stavi u fokus, da li oblast koja predstavlja jednu trećinu pravnih tekovina EU, treba da bude među prioritetima Evropskih integracija? Istakla je da se odgovor sam nameće, i da sektor životna sredine i klimatske promene je potrebni prioritet u približavanju EU. Istakla je važnost da prisutni predstavnici Vlade, nevladinog sektora, industrije, medija i međunarodnih organizacija, zapamte i Poglavlje 27, ozirom da poslednji talasi proširenja EU ukazuju na to da su pregovori u vezi sa Poglavljem 27 bili najteži, između ostalog i zato što zadire u nadležnosti mnogih ministarstava, za značajnom odgovornošću ministarstva finansija i postojećih „finansijskih praznina“ da bi se sprovodili zakoni iz ove oblasti. Podvukla je će i ostala poglavlja za pregovaranje, kao na primer bezbednost hrane, ruralni razvoj i poljoprivreda, ribarstvo i energetika, u mnogim segmentima zavisiti od postignute infrastrukture u upravljanju otpadom, otpadnim vodama i industrijskom zagadjenju. Založila se da se Poglavlje 27 što pre otvori, da se identifikuju teme koje se ne mogu i koje se mogu pregovarati, da bi u promišljenim koracima mogli da se približavamo “ekološkim” vrednostima EU u ovoj oblasti. Istakla je da sada treba iskoristiti momentum kada su nam se posle više od deset godina “kucanja na vrata EU, ta vrata otvorila” i mobilisali timove za svako poglavlje, ističući da za sektor životne sredine tim svakako treba da bude stručno i iskustveno i jak i brojan.
Predstavnik ENV.net projekta je učestvovao na ovom skupu.
UNESCO Srbija: sjedinjavanje različitosti
Nacionalna komisija za UNESCO (Komisija RS za saradnju sa UNESCO) 18. marta 2014. godine u Jugoslovenskoj kinoteci promovisala je, u okviru regionalnog UNESCO sastanka, publikaciju SJEDINJAVANJE RAZLIČITOSTI.
U okviru publikacije nalaze se i poglavlja koje su pripremile članice AOR: – o međunarodnom programu Eko-škole u Srbiji, kao i o – Potkomitetu za MAB i klimatske promene.
Rezolucija Evropskog parlamenta o organizacijama civilnog društva, životnoj sredini i klimatskim promenama, januar 2014
AOR / ENV.net tim je fokusirao čitanje Rezolucije (European Parliament resolution on the 2013 progress report on Serbia 2013/2880 RSP) na ocene i preporuke :
- uloge organizacija civilnog društva, i
- sektor životne sredine i klimatskih promena.
Organizacije civilnog društva– pozvana je Srbija da uključuje civilno društvo kroz konstruktivan konsultativni mehanizam za sve vreme procesa pristupanja EU; ukazano je na centralnu ulogu aktivnih i nezavisnih organizacija civilnog društva; podvučen je značaj dijaloga sa organizacijama civilnog društva , uključujući i u formiranju strategija i zakona, kao i u monitoringu rada nadležnih organa; zvana je Vlada Srbije da zajedno sa institucijama EU omogući bolji pristup evropskim fondovima za srpske organizacije civilnog društva.
Životna sredina i klimatske promene– imajući u vidu da je suviše malo urađeno u oblastima životne sredine i klimatskih promena, pozvana je Srbija da najbrže što može usvoji sveobuhvatnu strategiju za klimu, koja je usaglašena sa ciljevima EU: potrebno je poboljšati održivo upravljanje prirodnim resursima.
Uložimo da bi nam se vratilo!
POLITIKA, TV REVIJA, 20. decembar 2013. godine: MOJ KOMENTAR
“Odrastala sam uz školske, naučne i ekološke programe – kojih danas više nema. Za nekog ko se sa betona centra grada pomerio na čubursku kaldrmu, ti programi su bili stvarni „prozor u svet“, uz koje smo formirali vrednosti života. Ponekad sam bila i deo nekih divnih dečijih emisija, tek toliko da „udahnem“ radost Stvaralaštva tadašnjih urednika emisija (molim da posle lekture ostane veliko slovo „S“). Kasnije pamtim i posebne redakcije ekološkog i naučnog programa.
Evo već u prvom pasusu dotakla sam se pojma – vrednosti. Da li je veća vrednost „znati“ ili „imati“? Iz mog ugla nekog ko se poslednjih dvadesetak godina bavi unapređenjem životne sredine i ima iskustva u UN i EU intitucijama, moram reći da sadašnji medijski prostor ne doprinosi našem pozitivnom odnosu prema životnoj sredini (i obrazovanju, kulturi, nauci, istraživanjima, inovacijama, zdravlju). Mi koji se iz različitih uglova, i sa različitih pozicija, bavimo promocijom vrednosti životne sredine, vodimo kontinualnu borbu da ukazujemo na važnost ove oblasti – za naš svakodnevni život, potrošačke navike, projektovanje razvoja. Stalno smo na „kaldrmi“ uspona i padova, gde bi odgovorna televizija mogla da učini ovu kaldrmu manje truckavom – da bi što skorije čistije, zdravije i bolje živeli. Jer – zaštita životne sredine je kultura življenja i jedini scenario ka održivoj budućnosti.
Da li gledalac, naš prosečan građanin, može da pravi „ekološki prijateljske“ izbore? Prvo, nema uopšte tematskih emisija. Drugo, nema na znanju zasnovanih emisija. Treće, nema „ekološke“ etike u oglašavanju na TV ( kako je moguće da se široko reklamiraju ekološki nebezbedni proizvodi?). Četvrto, u emisijama drugog žanra koje se dotaknu ove problemetike, jezik kojim se pominje životna sredina je toliko arhaičan i često nestručan (tako da ja isključujem program). Peto, pitanja životne sredine se koriste kao „poštaštapilica“ za druge, uglavnom političke ciljeve, a da struka i dijalog nisu ni imali prilike da kažu nešto. Današnje brze TV slike „jure“ ekološke katastrofe, plakate i pištaljke „koje se lepše slikaju“ od naučnika i znalaca. Nisam ni protiv prvog (ukoliko se radi planski, a ne površno i nestručno) – ali ukoliko postoji i prostor za stručnu debatu i stavove ovih drugih.
Jako cenim one koji i za svoje „za“ i za svoje „protiv“ znaju zašto je to tako – odgovor „zato“ nije održiv, ali može da posluži nekom kratkoročnom cilju. Kada sam prošle nedelje po pozivu držala predavanje za master studente Fakulteta bezbednosti, studenti su me pitali „da li sam za ili protiv GMO“. Rekla sam da ne znam dovoljno o tome. Jer, da bih oformila stav, moram čuti one koji znaju, koji imaju ista ili različita mišljenja zasnovana na znanju. Evo prilike, a rekla bih i potrebe, za seriju naučnih emisija ovog tipa.
Ja bih volela, zbog stanovništva i novih generacija koje stasavaju, da nam TV, kroz odgovarajuće proizvodnje specijalizovanog programa (između ostalog i informacije zasnovane na znanju i u informativnom programu) dokumentovano, savremeno tehnološki priča i otvara prostor za debatu o vrednostima u Evropskoj uniji. Bilo bi vredno da se objasne razlike između eksploatacije i održivog korišćenja, ekonomskog i održivog rasta, zašto je važno blagovremeno shvatiti klimatske promene (i razmisliti pre nego što gradimo skijališta ili hidroelektrane na lokacijama na kojima možda neće biti snega ili oskudevati vodom). Nedavno sam u jednom naučnom časopisu pročitala o vezi Alchajmerove bolesti i izlaganju olovu u detinjstvu, i – pomislila sam na generacije naše dece koja su odrastala uz auspuhe automobila koji su koristili olovni benzin. Mislim da je vrednosno i etički napraviti i praviti takav program.
Ja mislim da Javni servis ne treba da juri gledanost i da medisjki prostor za ovakav program postoji (emisije o kojima ja govorim u zemljama EU se emituju na glavnom programu u udaranim terminima). Iz moje vizure, i mali broj gledalaca ovakve, ili ovakvih emisija danas, bi mogli učiniti da se vrednosti životne sredine polako usvajaju kao način življenja, da struka i nauka postanu imperativ, a inovacije šansa. Uložimo da bi nam se vratilo! ”
Prof dr Anđelka Mihajlov, ambasadorka održivog razvoja i životne sredine
2014. godina će biti važna: Ciljevi Održivog Razvoja se uobličavaju i odrediće procese na globalnom nivou u narednoj deceniji
Ciljevi Održivog Razvoja ( Sustainable Development Goals – SDG ), kao dokument koji se dogovara u širokom procesu i koji kada ga kroz sistem UN usvoje države sveta, počinje da ima svoje obrise.
Kao Tim AOR/CE, koji u okviru svojih kapaciteta i mandata, prati i učestvuje u procesu, želimo da ukažemo da je jako teško pratiti sve procese koji paralelno teku ( na primer Radna grupa SDG OWG, Panel na visokom nivou – the High Level Panel, temetske konsultacije u samim zemljama, uključujući Srbiju, procesi u okviru različitih UN agencija i programa, procesi u okviru Glavnih grupa – the Major Groups, gde spadaju NVO, instituti i naučne i istraživačke organizacije, kao i različitih koalicija koje se formiraju).
Ono što je sigurno da vlade u državama članicama UN su odlučujući faktor kako će izgledati dokument “pravila ponašanja u ostvarivanju razvoja nakon 2015. godine”. Krajem februara ili početkom marta 2014. godine, očekuje se prvi nacrt dokumenta (koga priprema SDG OWG, i u kojoj aktivno učestvuje 70 zemalja). Posle diskusije, očekuje se da dokument-izveštaj bude spreman za Generalnu Skupštinu UN septembra 2014. godine..
U ovom trenutku se još uvek nezna kako će izgledati taj set ciljeva. Čini da najveće šanse da se dogovore kao globalni ciljevi imaju:
– Zdravlje
– Obrazovanje
– Voda
– Hrana
– Siromaštvo.
Velike diskusije i usaglašavanja teku oko mogućih dogovora za ostale ciljeve, među kojima:
– Energija
– Zapošljavanje
– Urbani razvoj
– Globalna saradnja
– Okeani
– Šume
– Pomoć kod udesa I nepogoda
– Mir i bezbednost
– Biodiverzitet
– Klimatske promene.
Ima i ciljeva za koje se predlažu da budu “horizontalni”, kao na primer:
– Rodna ravnopravnost
– Upravljanje – institucionalni okviri (Governance)
Brojčane vrednosti – kvantitativno određenje za ciljeve se pokazuje kao težak process na globalnom nivou.
Za indikatore se u ovom trenutku čini da će dogovori ostati za kasnije, obzirom da mnoge države zastupaju stav da su značajan broj indikatora specifični za pojedinačne države i da ih je teško generalizovati do globalnog nivoa.
Ne-vladini učesnici u procesu su do sada, čini se, više diskutovali ciljeve međusobno, a mnogo manje sa predstavnicima državama. Očekuje se intenziviranje komunikacije vlade-nevladin sektor u 2014. godini.
U korpusu pitanja za koje se još nezna da li će se dogovoriti je i preporučeno institucionalizovanje Visokog komesara za buduće generacije ( High Commissioner for Future Generations ).
“May be we have different personal goals and interests – but, we have ONLY ONE EARTH”, Prof Andjelka Mihajlov , Environmental Ambassador for Sustainable Development, addressing SDGs process, 2013
U fokusu: okviri regionalne saradnje i proces integracije Srbije u EU
REGIONALNA SARADNJA – Prirodna bogatstva su među ekonomskim prioritetima u regionu – 2. decembar 2013. godine, Budva, Crna Gora – Zvaničnim usvajanjem dokumenta „Big Win for Dinaric Arc“, Republika Albanija, Republika Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Republika Hrvatska, Kosovo*, Makedonija, Republika Slovenija i Republika Srbija, prihvatile su obavezu daljeg zajedničkog rada na unapređenju zaštićenih područja.U narednih pet godina ministarstva su se obavezala zajedno raditi na jačanju procesa planiranja u zaštiti prirode, kao i proceni ekonomske vrednosti svog prirodnog bogatstva, uključivanjem ciljeva zaštite prirode u planove za ekonomski razvoj za ribarstvo, šumarstvo, poljoprivredu, energiju, prostorno planiranje i međusektorsku suradnju. Jedan od ciljeva je i pronaći model za održivo finansiranje zaštićenih područja u regionu. To uključuje i planove za izgradnju održivog turizma u tim područjima. Više
Nedavno je u Sarajevu usvojena Strategija razvoja Jugoistočne Evrope do 2020. godine ( SEE2020-Strategy), koja EU ističe kao važnu u procesu EU integracija zemalja u regionu.
AKTUELNOSTI U PROCESU INTEGRACIJE SRBIJE U EU :
26. sednica Odbora za evropske integracije Skupštine – Na sednici održanoj 28. novembra, Odbor za evropske integracije razmatrao je radni tekst Rezolucije o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji.
U Domu Narodne skupštine danas je održano je 2. decembra 2013. godine peto javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine pod nazivom „NATURA 2000 u Srbiji 2013“.
Nedavno je održan Prvi konstitutivni sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropska unija – Republika Srbija.
Održan je radni doručak o politici životne sredine i pristupanju EU u organizaciji Beogradske otvorene škole i Fondacije Konrad Adenauer. Rečeno je Srbija očekuje da do kraja 2015. ili početkom 2016. godine predstavi Evropskoj komisiji pregovaračku poziciju i da počne pregovore u poglavlju 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene.
Novi zakonski okvir EU: Sedmi program za životnu sredinu (The 7th EAP)
Parlament EU usvojio je 20. novembra 2013. godine Sedmi program za životnu sredinu (The 7th EAP – The 7th Environmental Action programme) kao zakon EU, sa periodom važenja do 31. decembra 2020. godine.
Ustanovljeni su sledeći prioriteti (slobodan prevod, za detalje pogledati originalni tekst PE00064_en) :
- Zaštita, očuvanje i poboljšanje prirodnog kapitala Unije,
- Preusmeravanje Unije na ekonomiju zasnovanu na: efikasnosti resursa, zelenoj ekonomiji i nisko-karbonskoj konkurentnosti
- Zaštita građana Unije od pritisaka i rizika u životnoj sredini, koji utiču na zdravlje i uslove života
- Maksimizovanje prednosti zakonodavstva EU u oblasti životne sredine, preko poboljšanja primene zakona
- Poboljšanje znanja i evidencione osnove za politiku životne sredine EU
- Osiguranje investicija za životnu sredinu i klimatske promene, kao i uključenje eksternih troškova životne sredine
- Poboljšanje integracije životne sredine u ostale sektore i koherentnosti politika
- Poboljšane održivosti gradova EU
- Povećanje efikasnosti EU u praćenju međunarodnih izazova u oblasti životne sredine I klimatskih promena.
Podvlači se da se primena EU acquis u oblasti životne sredine smatra investicijom u životnu sredinu i zdravlje ljudi, kao i u ekonomiju.
Naš tim ukazuje na značaj uključenja iz “nevladinog sektora” (koristeći termin NGA – nongovernmental actors).
“Mali napredak” 2013. godine u približavanju sektora “životna sredina i klimatske promene” – ocena Evropske komisije
Delegacija EU u Srbiji predstavila je organizacijama civilnog društva (uključujući i nevladinim organizacijama, odnosno udruženjima) Izveštaj EK o napredku u evropskim integracijama, u petak 18. oktobra 2013. godine.
Nakon predstavljanja ekonomskih poglavlja Izveštaja, usledila je diskusija u kojoj je značajni deo u diskusiji bio posvećen poglavlju 27.
ENV.net Srbija tim je pripremio analizu Izveštaja o napretku i strateških dokumenata (Serbia 2013 Progress Report and Strategy – Reading by ENV.net Serbia Team )
Učešće na GEF regionalnom sastanku, Sarajevo, septembar 2013
GEF (Global Environmental Facility) Sekretarijat je izabrao AOR predstavnika da učestvije na regionalnom sastanku u Sarajevu, septembra 2013 ( GEF proširena Radionica – ECU za izbornu jedinicu Istočne Evrope ). Izbornu jedinica Istočne Evrope čine sledeće zemlje: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Gruzija, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Poljska, Rumunija, Srbija i Ukrajina. GEF Radionica (ECU) je komponenta GEF pdrške svakoj zemlji. ECU će okupiti GEF kontakt osobe, kontakt osobe za tri Rio konvencije (biodiverzitet, dezertifikacije, klimatske promene ), predstavnike civilnog društva i predstavnike GEF agencija.
Detalji o toku sastanka, prezentacije i materijali se mogu preuzeti sa sajta organizatora.
AOR ekspertski tim je, u okviru priprema za Rio+20, bio angažovan od UNDP i uradio, procenu potreba zemlje za sprovođenje sve tri Rio konvencije, kao i prateći akcioni plan.
Podržana nominacija Prekograničnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav
Priznanje ekspertizi
Pozivom za člana Panela eksperata Evropske zajedničke programske inicijative za klimatske promene, odato je značajno priznanje ekspertizi Anđelke Mihajlov, jednim od osnivača organizacije.
Prvi sastanak Panela eksperata bio je februara 2014. godine u Kopenhagenu.
Programska aktivnost: Čovek i biosfera, planine i ekosistemske usluge
U okviru Nacionalne komisije za UNESCO* (Ujedinjene nacije), formiran je Komitet za prirodne nauke, i u okviru njega Potkomitet za MAB (program: čovek i biosfera-UNESCO) i klimatske promene. Potkomitet je konsituisan pocetkom 2011. godine. Nacionalna komisija za UNESCO je izabrala Prof dr Andjelku Mihajlov (člana Nacionalne komisije za UNESCO) za predsednicu Potkomiteta.
Kontakt: mab.cc.unesco.serbia@gmail.com
Potkomitet za MAB i klimatske promene Nacionalne komisije za UNESCO čine (2011- ):
- Andjelka Mihajlov, clan Nacionalne komisije, predsednica Potkomiteta,
- Gordana Brun, clan Nacionalne komisije,
- Vladimir Stevanovic, SANU,
- Biljana Panjkovic, Pokrajinski Zavod za zastitu prirode,
- Aleksandra Doslic, Ministarstvo zivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja,
- Slavisa Popovic/ Dijana Cvoro, Ministarstvo zivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja – Agencija za zastitu zivotne sredine,
- Aleksandar Mijovic/Tijana Jevtovic, Zavod za zastitu prirode Srbije,
- Ljuba Josic, NP Fruska Gora,
- Nenad Radakovic, NP Djerdap,
- Nada Dragovic Sumarski fakultet/Ministarstvo nauke,
- Gordana Jancic, “Srbijasume”,
- Milica Petrovic / Sandra Radunovic, koordinatorke projekta UNESCO Ekoloski otisak /”Ambasadori održivog razvoja i životne sredine”,
- Aleksandar Peric, PKS,
- Predstavnik Centra za razvoj Golije ,
- Vranic, PP Golija,
- Dragan Roganovic, IDA, Kraljevo.
VESTI:
Septembar 2013: Podržana nominacija Prekograničnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav
April 2013: Sastanak Potkomiteta za MAB i klimatske promene Nacionalne komisije za UNESCO
Sastanka je održan 3. aprila 2013. godine, u prostorijama Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, u prisustvu 14 članova Potkomiteta. Dnevni red : 1. Informacija o sledećem sastanku UNESCO MAB, koji se održava u Parizu od 27-30.05. 2013. godine – 25. Zasedanje medjunarodnog koordinacionog saveta za program “Čovek I biosfera” , poziv za učešće u svojstvu posmatrača ; 2.Izveštaj o stanju dokumentacije za nominaciju prekogranicnog rezervata biosfere “Gornje Podunavlje”/ TBR MDD ; 3. Izveštaj o aktivnostima vezanim za otklanjanje uočenih nedostataka u vezi rezervata biosfere “Golija/Studenica” ; 4. Izveštaj o realizaciji projekta “Univerzitet u prirodi” Univerziteta u Beogradu, koji je Komisija / Potkomitet podrzala ; 5. Ostalo/Razno. Po razmatranim tačkama dnevnog reda su usvojeni stavovi.
Planirane aktivnosti u 2013. godini:
1. Razmatranje, po dostavljanju, nominacija za:
a) prekogranični rezervat biosfere MDD
b) rezervat biosfere Stara planina
2. Učešće delegiranog predstavnika na seminaru u Svedskoj koji se odnosi na upravljanje rezervatima biosfere
3. Razmatranje izvestaja nadleznih organa o sprovodjenju obaveza za rezervat bisfere Golija- Studenica (prema aktuelnim zahtevima UNESCO)
4. Rad na realizaciji zaključaka sa sednice Potkomiteta iz jula 2012. godine
5. Učešće na vaznim relevantnim medjunarodnim sastancima skupovima, u skladu sa mogucnostima
6. Dalji rad na koordinaciji komunikacije izmedju nadleznih institucija u zemlji
Aktivnosti Potkomiteta za MAB i klimatske promene u 2012. godini:
Broj sastanaka u 2012. godini : 2 (mart, juli) + stalna medjusobna komunikacija clenova elektronskim putem
Sastancima prosecno prisustvuje 10-15 clanova
Stalna podrska i prisustvo sastancima:
Jasna Zrnovic, generalni sekretar NK za UNESCO, MSP
Medjunarodne aktivnosti:
1. Na zahtev MAB-UNESCO, rad na dopuni Izvestaja o 10-godisnjem funkcionisanju rezervata biosfere “Golija- Studenica”, dostavljeno MAB UNESCO; operativno kontaktiranje sa Ambasadom za UNESCO u Parizu
2. Ucesce na sastancima Saveta TBR MDD (Transb. Biosphere Reserve Mura-Drava-Danube); podrska nominaciji za prekogranicni rezervat biosfere
3. Komunikacija sa timom projekta za nominaciju Stare planine za rezervat biosfere; podrska nominaciji
4. Ucesce clana potkomiteta na Svetskom kongresu o obrazovanju o odrzivom razvoju na visokoskolskim ustanovama, Rio de Zaneiro, juni 2012
5. Ucesce u izradi dokumenta o Zelenoj ekonomiji, kao osnovi za ucesce nase delegacije na Svetskoj konferenciji o odrzivom razvoju, Brazil, juni 2012 (videti dokument na:
Aktivnosti u zemlji:
Podrska nekolicini projekata za konkurisanje kod UNESCO-a u novom ciklusu; podrska “Univerzitetu u prirodi” , u osnivanju na Goliji, inicijativa Univerziteta u Beogradu ; podrska Eko-kampu na Goliji u okviru razvijenog kurikuluma (Ambasadori zivotne sredine)
Aktivnosti Potkomiteta za MAB i klimatske promene Nacionalne komisije za UNESCO u 2011. godini
| Broj sastanaka u 2011. godini | tri : juni. septemar, decembar (uspostavljena medjusobna informisanost elektronskim putem) |
| Napomena | Potkomitet je konstituisan 21. decembra 2010. godine |
| Clanovi: | 21 clan (sastancima prosecno prisustvuje 10-15 clanova) |
| Predsednica: | Andjelka Mihajlov |
| Stalna podrska i prisustvo sastancima: | Jasna Zrnovic, generalni sekretar NK za UNESCOTrivo Indjic, predsednik NK za UNESCO |
| Medjunarodne aktivnosti: | 1. ucesce na Konferenciji posvecenoj 40-godisnji MAB UNESCO programa, I 23. sastanku medjunarodnog koordinacionog komiteta za MAB program, od 26. do 30. juna u Drezdenu, Nemacka (ucesce finansijski podrzano od Ministarstva zivotne sredine I prostornog planiranja)2. Izvestaj o 10godisnjim aktivnostima u rezervatu biosfere Golija-Studenica (2001-2011), predato MAB UNESCO, predato 30. Septembra 2011.3. Ucesce na prvom sastanku Saveta TBR MDD (Transb. Biosphere Reserve Mura-Drava-Danube) koji je odrľan u 28.10. 2011. u Budimpesti (ucesce finansijski podrzano od Pokrajinskog Zavoda za zastitu prirode) |
| Aktivnosti u zemlji: | 1. Prisustvo I prezentacija rada na Regionalnoj konferenciji “Zivotna sredina ka Evropi – EnE11”, 7. i 8. juni 2011. u Beogradu2.Obelezavanje 10 godina rezervata biosfere Golija – Studenica (u okviru projekta “Ekoloski otisak”)3. Participativno razmatranje I usvajanje Izvestaja o rezervatu biosfera Golija-Studenica,pripremljenom na propisanom formularu UNESCO , izvestioci : predstavnici nadleznih organa Ministarstva zivotne sredine, rudarstva I prostornog planiranja I Zavoda za zastitu prirodePredlog dopisa Ministarstvu povodom obracanja udruzenja “Centra za razvoj Golija” , a radi pripreme realne/ dokumentovane informacije |
| Neki od zakljucaka I podrski (koje potvrdjuje decembra 2011. godine gacionalna komisija) | Prihvatanje izvestaja projekta “ekoloski otisak” (realizator organizacija “Ambasadori zivotne sredine”), podrska za nastavak I akreditaciju |
| Neke od aktivnosti koje se sagledavaju u 2012. Godini | Nastavak aktivnosti (Golija- studenica; priprema dokumentacije za prekogranicni rezervat biosfere)Rio + 20 , Ostale Aktivnosti |
___
Sastanak Potkomiteta za MAB i klimatske promene Nacionalne komisije za UNESCO, 8. septembra 2011. godine u prostorijama Ministarstva spoljnih poslova, Beograd
Na sednici je, izmedju ostalog, razmatrano: 1. Uloga i mandat Komisije za UNESCO i Potkomiteta za MAB i klimatske promene Nacionalne komisije za UNESCO, 2. Izvestaj o aktivnostima Potkomiteta izmedju dve sednice (ucesce na Konferenciji posvecenoj 40-godisnji MAB UNESCO programa, i – 23. sastanku medjunarodnog koordinacionog komiteta za MAB program, od 26. do 30. juna u Drezdenu, Nemacka; kontakt sa UNESCOsekretarijatom MABa, obelezavanje 10 godina jedinog rezervata biosfere u Srbiji), 3. Participativno razmatranje i usvajanje Izvestaja o rezervatu biosfera Golija-Studenica, pripremljenom na propisanom formularuUNESCO , 4. Izvestaj o realizaciji UNESCO Projekta “Ekoloski otisak”, 5. Misljenje Nacionalnoj komisiji o zahtevima za patronazu iz okvira rada potkomiteta.
Ucesce na 23. sastanku medjunarodnog koordinacionog komiteta za MAB program, Drezden, 26-30 juni 2011.
Predsednica potkomiteta za MAB i klimatske promene, ucestvovala je u Drezdenu na Konferenciji posvecenoj 40-godisnji MAB UNESCO programa, i – 23. sastanku medjunarodnog koordinacionog komiteta za MAB program. Ucesce je pripremljeno zajedno sa Ministarstvom zivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Prof Andjelka Mihajlov je aktivno ucestvovala u finalizovanju teksta Drezdenske deklaracije. Ponovo je uspostavljen kontakt sa UNESCOsekretarijatom MABa.
________________________________________________________________________________
* Nacionalna komisija za saradnju sa UNESCO
http://www.unesco.org/ncp/index.php?lc=E&rid=208&module=national_commissions
| Opste informacije | |
| Naziv na engleskom jeziku | Commission of the Republic of Serbia for UNESCO |
| Naziv na francuskom jeziku | Commission de la République de Serbie pour l’UNESCO |
| Adresa | Ministarstvo spoljnih poslova Kneza Milosa 24-26 11 000 Beograd Republika Srbia |
| Telefon | (+ 381.11) 306 83 06; (+ 381.11) 322 04 66 (Pt) |
| Faks | (+ 381.11) 361 80 30; |
| jasna.zrnovic@mfa.rs (SG); mirjana.vergas@mfa.rs;nada.dragic@mfa.rs; tindjic@predsednik.rs (Pt) | |
| Kancelarija | |
| Predsednik | Dr. Trivo Indjic |
| Generalni sekretar – opunomoceni ministar | Jasna Zrnovic |
| Savetnik | Nada Dragic |
| Sastav Komisije | Clanovi:
Prof dr Radivoje Mitrovic Vesna Fila Radoslav Zelenovic Borivoje Dimitrijevic Prof dr Andjelka Mihajlov mr Gordana Brun Prof dr Ratko Kadovic Prof dr Snezana Pajovic Dr Branka Vasiljevic, naucni savetnik Natasa Radovic Vladimir Stankovic Prof dr Gordana Zindovic Vukadinovic Prof dr Miso Kulic Vera Pavlovic Loncarski dr Predrag J.Markovic, naucni savetnik akademik Nikola Tasic Prof dr Jasna Janicijevic Prof dr Radovan Bigovic Jovan Cirilov Isidora Zebeljan dr Jovan Despotovic Prof dr Dragan Milovanovic Prof dr Vladimir Kostic Zaklina Nikolic Kusic Prof dr Srbobran Brankovic
Generalni sekretar: Jasna Zrnovic, Ministarstvo spoljnih poslova |
Naučni signali
Ambasadorka osvojila drugo mesto na konkursu za zelenu ideju
Usvojen je Program promocije nauke
:::::::: Stavovi i vesti:
U noći istraživača: jedan na jedan sa naučnikom
AOR među institucijama u Nacionalnom metaregistru za informacije o životnoj sredini
EurAsia 2014: Istraživački tim AOR na konferenciji u Istanbulu
Scientific signals No 4: Evaluacija dugoročnih uticaja termoelektrana koje koriste lignit na životnu sredinu
Održive deponije i upravljanje otpadom
Procena uticaja na životnu sredinu i socijalna procena uticaja, značenje i okvir
Istraživački rezultati predstavljeni na međunarodnoj konferenciji ICEEM/07, septembar 2013. godine, Beč (oblasti: otpad i vode)
Rangiranje univerziteta 2013. godine
RECIKLAŽNE TEHNOLOGIJE I ODRŽIVI RAZVOJ
Studijsko putovanje u vezi zaštite od poplava
Bezbedne hemikalije i proizvodi – prioritet posle 2015. godine
Održivo korišćenje prirodnih resursa
________________________________
Naučni signali No 3: Nauka o životnoj sredini u totalu
Nataša Žugić-Drakulic, članica AOR, ENV.net Nacionalni koordinator, koautor je rada:
Using diatoms to monitor stream biological integrity in Eastern Canada: An overview of 10 years of index development and ongoing challenges
objavljenog u respektivnom naučnom časopisu Science of the Total Environment.
Više o radu: http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0048969713005263
________________________________
Naučni signali br 2: Uvažavanja
Hristina Stevanović Čarapina, Predsednica Saveta AOR
- Član Naučnog odbora konferencije: INTERNATIONAL SCIENCE CONFERENCE “REPORTING FOR SUSTAINABILITY”, 7– 10 Maj, 2013, Hotel Mediteran, BEČIĆI, Crna Gora
Anđelka Mihajlov, Predsednica AOR
- Član međunarodnog naučnog saveta konferencije : Sardinia 2013 – 14th International Waste Management and Landfill Symposium, Forte Village – S.Margherita de Pula, Italija, 30.09-4.10 2013
- Član Naučnog odbora konferencije:First Regional Conference on Environmental Impact Assessment, Zadar, Hrvatska, 18-21 Septembar 2013
- Član Naučnog odbora konferencije: EUROASIA WASTE MANAGEMENT SYMPOSIUM, 28-30 April 2014, Istanbul Turska
___________________________________
Naučni signali br 1:
Programi upravljanja ribarskim područjem se donose da bi se poštovali
Zaštita životne sredine u zaštićenim prirodnim dobrima mora biti uskladjena i harmonizovana sa Programom upravljanja ribarskim područjem koje se u tom zastićenom dobru nalazi. Ukazujemo na naučne signale posledica nepridržavanja Programa upravljanja ribarskim područjem u zastićenom Predelu izuzetnih odlika “Klisuri reke Gradac”.
Naučni signali ukazuju na potpunu promenu populacione strukture autohtone linije dunavske potočne pastrmke, a posebno uzrasne strukture, sa nepovratnim onečišćenjem njenog genofonda neovlašćenim uvodjenjem matičnih primeraka potočne pastrmke atlantske linije iz ribnjaka O ovome postoji naučno saopštenje dato 2010. godine u Yellowstone-u na Wild Trout Symposium X – “Conserving Wild Trout”, Proceedings, pp.354
