EKO-SISTEM I “ZELENA STOLICA”: PROJEKAT „GRADOVI SPREMNI ZA KLIMATSKE PROMENE“
Konsultacije i radionica za pripremu predloga Strateškog plana mreže “Zelena stolica” organizovani su u okviru trećeg ciklusa EKO-SISTEM programa podrške „Gradovi spremni za klimatske promene“, u oktobru 2023. godine. Vodeći partner je Centar modernih veština, a partneri Arhus centar Novi Sad, Fondacija BFPE za odgovorno društvo i Ambasadori održivog razvoja i životne sredine. Cilj projekta je bio dalje unapređenje rada i osnaživanje mreže „Zelena stolica“. Ovoga puta tema projekta su prilagođavanje klimatskim promenama na lokalnom nivou.
U sredu 31. maja 2023. na konferenciji „EKO+SISTEM – Dobro upravljanje životnom sredinom“ potpisani su ugovori i projekat je zvanično počeo. Zelena stolica je jedna od deset podržanih mreža.
Tokom implementacije projekta, održane su konsultacije sa predstavnicima lokalnih zajednica: Kruševac, Pirot, Požega, Sremska Mitrovica i Subotica, kako bi se podstaklo zagovaranje na lokalnom nivou, vezano za prilagodjavanje i ublažavanje klimatskih promena.
Predstavnica Ambasadora održivog razvoja Aleksandra Mladenović radila je na pripremi modela lokalne inicijative za grad Kruševac, koja sadrži mere za ublažavanje klimatskih promena na lokalnom nivou. Kao deo mentorskog rada, održana su dva on-line tematska sastanaka, na kojima je pružena mentorska podrška timu za sačinjavanje lokalne inicijative, koja uključuje koncept mera koje će predložiti jedinici lokalne samouprave. Mentorski rad rezultirao je većoj koheziji lokalnog tima, jačanju međusobne komunikacije i postizanju dogovora o zajedničkoj klimatskoj akciji na lokalnom nivou.
Predlog mera i preporuka za prilagođavanje klimatskim promenama i ublažavanje uticaja klimatskih promena, za jedinice lokalne samouprave
Opšte mere
- Uključiti set mera i preporuka za prilagođavanje na klimatske promene prilikom izrade prostorno-planskih i strateških dokumenata, Planova razvoja, Lokalnih akcionih planova zaštite životne sredine.
- Izgradnja, jačanje i unapređenje kapaciteta na opštinskom nivou za: a) adaptaciju na klimatske promene kako bi se adekvatne mere uvele u politike i proces donošenja odluka na lokalnom nivou, b) planiranje i sprovođenje klimatskih politika, kao i modelovanje GHG emisija na lokalnom nivou i c) prikupljanje, analizu i upotrebu podataka (sa fokusom na upotrebu GIS-a), naročito onih koji se tiču rečnih slivova, karti poplava, zona zaštite vodoizvorišta, zona rizika od erozije i sl.
- Organizovanje obuka i seminara o dostupnim fondovima predviđenim za realizaciju projekata koji su direktno vezani za klimatske promene (obnovljivi izvori, energetska efikasnost), zajednički treninzi i seminari u cilju jačanja institucionalnih kapaciteta i unapređenja multisektorske saradnje.
- Priprema edukativnih priručnika kako bi se poboljšalo razumevanje ranjivosti pojedinih sektora na uticaje klimatskih promena i izgradila otpornost i adaptivni kapacitet lokalne zajednice.
- U saradnji sa višim nivoima vlasti jačati kapacitete (tehničke i ljudske) službi za zaštitu i spašavanje na lokalnom nivou sa ciljem preduzimanja organizovanih i efikasnih mera zaštite i spašavanja.
- Uspostavljanje sistema ranog upozorenja za upravljanje ekstremnim klimatskim događajima (za sve tipove klimatskih hazarda: poplave, suše, klizišta, šumske požare i sl.).
- Korišćenje digitalnih tehnologija za praćenje ekstremnih klimatoloških situacija (npr. praćenje dronovima, praćenje u realnom vremenu, itd.).
- Uspostavljanje jedinstvene baze podataka o sušama, poplavama i klizištima i štetama koje nastaju od njih.
- Prilagoditi Lokalne planove protiv-požarne zaštite u kontekstu adaptacije na klimatske promene; osigurati rezervne količine vode, izgradnjom ili postavljanjem rezervoara za vodu i dr. za efikasnu zaštitu od požara (posebno na otvorenom prostoru).
Mere po sektorima
– poljoprivreda
- Unaprediti znanje poljoprivrednika o uticajima klimatskih promena i upoznati ih sa primerima dobre prakse iz država Evropske unije, ali i iz zemalja iz okruženja.
- U organizovanoj poljoprivrednoj proizvodnji uspostaviti sistem protivgradne zaštite.
- Poboljšati infrastrukturu za navodnjavanje i osigurati dovoljne količine vode za navodnjavanje obradivih površina, naročito za potrebe obavljanja poljoprivredne proizvodnje koja se odvija na otvorenom i samim tim je izložena vremenskim uticajima.
- Vršiti prihvat i kaptiranje velikih voda kada ih ima i stavljanje na raspolaganje u uslovima potrebe putem izgradnje veštačkih akumulacija čime se pored proizvodnje električne energije stvaraju i uslovi za razvoj turizma, vrši zaštita od poplava nizvodnog područja i osigurava voda za navodnjavanje.
- Sprovoditi mere za poboljšanje hlađenja u poljoprivredi (izgradnja zaklona od sunca, odgovarajućeg smeštaja, postavljanje ventilatora i prskalica).
- Subvencionisati male poljoprivredne proizvođače, a naročito u kontekstu smanjenih prihoda i poljoprivrednih prinosa tokom sušnih perioda.
- U poljoprivredi podsticati korišćenje adekvatnih sorti tolerantnijih na toplotu i sušu, promeniti obrasce useva, ciljane prakse upravljanja zemljištem, strukturu poljoprivrednih gazdinstava, adaptivni kapacitet poljoprivrednika.
- Primena mera usmerenih ka sprečavanju bolesti biljaka, zagrevanja zemljišta, i sl.
- Stvoriti uslove i jačati svest poljoprivrednika za adekvatno upravljanje poljoprivrednim otpadom u cilju smanjenja emisija od metana.
– šumarstvo
- Maksimalno kontrolisati nelegalnu seču šume i sprovesti mere zdravstvene zaštite šuma (pojava patogenih gljiva, pojava šumskih požara, definisati mere kao odgovor na snežne oluje, udare vetra, mrazeve i dr.).
- Intenzivirati pošumljavanje u područjima izloženim klizištima i eroziji zemljišta kako bi se smanjio rizik od nastanka novih klizišta.
- Uspostaviti sveobuhvatan monitoring područja izloženih riziku od erozije i klizišta sa pripremom planova i karata i akcionog plana za prevenciju i kontrola nad njihovim sprovođenjem.
– građevinarstvo
- U cilju smanjenja rizika od klizišta uspostaviti kontinuirano praćenje i dokumentovanje nezakonite i neplanske gradnje stambenih i drugih objekata i dosledno sprovoditi propise koji regulišu uslove gradnje.
– vodoprivreda
- Planirati izgradnju sistema za povezivanje na kanalizacionu mrežu i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
- Predvideti stalno ulaganje u preventivne mere zaštite i spašavanja, kao i puna koordinacija sa svim akterima koji imaju uticaj na poplave.
- Nabavka adekvatnih materijalno-tehničkih sredstava i opreme značajne za pružanje i organizovanje svih mera koje utiču na stepen ugroženosti ljudi i materijalnih dobara od poplava.
- Obezbediti blagovremenu i potpunu informisanost građana o svim merama i radnjama koje opština preduzima u cilju smanjenja rizika od nastanka poplava, kao i podizanje svesti građana o mogućim posledicama poplava.
- Uspostavljanje jedinstvenih međuopštinskih i regionalnih mera zaštite od poplave i jedinstvenog sistema upozoravanja i obaveštavanja nadležnih struktura o nadolazećoj opasnosti, kao i potreba izgradnje zajedničkog (jedinstvenog) sistema upravljanja hidroenergetskim objektima koji imaju regionalni karakter.
– zaštita prirode
- Primena mera zasnovanih na prirodi (eng. Nature Based Solutions), kao što je održavanje i obnova prirodnih vodenih ekosistema (npr. reka, povezivanje rečnih kanala i meandera), pošumljavanje, obnova i održavanje travnjaka, tampon pojasa, adekvatno upravljanje zemljištem, itd, jer su mere zasnovane na prirodi efikasnije od tehničke infrastrukture za zaštitu od poplava (nasipi, kanali i slično), i u ekološkom i ekonomskom pogledu.
– upravljanje otpadom
- Sprovesti mere za smanjenje otpada koji se deponuje i adekvatno prikupljanje komunalnog otpada (mreže za prikupljanje u ruralnim područjima, izgradnja reciklažnih dvorišta, nabavka specijalizovane opreme za prikupljanje otpada, kao i aktivnosti na edukaciji i podizanju svesti kod lokalnog stanovništva o značaju ove teme).
– rodna ravnopravnost i ljudska prava
- Na lokalnom nivou raditi na povezivanju rodne ravnopravnosti i klimatskih promena, kao i ostvarivanju jednakih prava za sve, posebno ugrožene grupe (npr. mladi, Romi, žene, lica sa posebnim potrebama…), primenom mera ublažavanja klimatskih promena.
Praćenje kretanja u sprovođenju nacionalno određenih kontribucija (Nationally Determined Contribution- NDC) u vezi klimatskih promena
2022.godine je Republika Srbija saopštila svoj ažurirani nacionalno utvrđeni doprinos (NDC) (u skladu sa članovima 3. i 4. Pariskog sporazuma i paragrafima 22. i 24. Odluke 1 CP/21). Republika Srbija je potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) od 2001. godine i Pariskog sporazuma od 2017. godine. Vlada Republike Srbije je 2015. godine podnela svoje Nameravane nacionalne utvrđene doprinose (INDC) kojima je definisano smanjenje emisije gasova staklene bašte od 9,8% do 2030. godine u poređenju sa emisijama iz bazne godine (1990).
Radi se nezavisna naučna analiza koja prati klimatske akcije vlada i meri ih u odnosu na globalno dogovoreni cilj Pariskog sporazuma „održavanja zagrevanja znatno ispod 2°C, i nastojanja da se zagrevanje ograniči na 1,5°C“ (Climate Action Tracker ). Bilans NDC-a na globalnom nivou ne pokazuje ohrabrujuće podatke. Za Srbiju stoji da je 2022. dodala nove ciljeve (videti link u prethodnom pasusu) , ali da nisu radili analizu priloženog dokumenta.
Pratimo proces. AOR je prethodno uradila Shadow Report za VNR of the Agenda 2030 implementation in Serbia (2019), kao i Five years of implementing the Sustainable Development Goals, with a focus on SDG 13 .
IPEN globalni projekat monitoringa plastike
Cilj IPEN projekta globalnog praćenja plastike je podizanje svesti lokalno i globalno o opasnim hemikalijama u recikliranoj plastici, koja se koristi za proizvodnju novih proizvoda. Projekat je bio usmeren na reciklirane plastične pelete od polietilena visoke gustine (HDPE) koji se koriste u proizvodnom procesu malih, lokalnih preduzeća, jer je ovo jedan od najčešće korišćenih materijala u proizvodnji. Sakupljeni uzorci peleta širom sveta analizirani su na prisustvo UV stabilizatora, dekabromodifenil etra (deka BDE) i bisfenola (PCB).
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su učestvovali u projektu kao IPEN učesnička organizacija, članica. Uzorci recikliranog peleta uzeti su iz reciklažnog postrojenja, koje se nalazi u severozapadnoj Srbiji, sa oko 75 zaposlenih. Preduzeće je osnovano pre 16 godina, 75% proizvoda se izvozi u zemlje Centralne Evrope (Poljska, Češka…), a ostalih 25% se prodaje domaćim proizvođačima plastike (po Srbiji). Ovaj plastični pelet se koristi za proizvodnju novih plastičnih proizvoda, ali ne i za proizvode koji služe za čuvanje hrane.
Postoji nekoliko koraka za proizvodnju recikliranih plastičnih peleta, od malih komada plastike (ljuskica ili fragmenata) do peleta koji se koristi u narednim koracima proizvodnog ciklusa. Sve sekundarne sirovine koje se prikupe kao plastični otpad se koriste u procesu reciklaže („nula otpada“ na kraju procesa). Ovo postrojenje koristi plastične lomove i otpad iz njegove proizvodnje za pravljenje plastičnih kanti za građevinski sektor, crne boje. Ulazna plastika dolazi od neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, ali velike količine se takođe uvoze
Uzorci ovog plastičnog recikliranog peleta iz Srbije su poslati u IPEN na analizu. Više o ovome….
Rezultati analiza su prikazani u IPEN studiji: Widespread chemical contamination of recycled plastic pellets globally.
Predstavićemo rezultate istraživanja toksičnosti plastičnog peleta, na multikongresu SERBIAN VISION
Prezentacije sa Serbian Vision konferencije:
- Mladenovic A. IPEN globalni projekat monitoringa plastike
- Mihajlov A. Globalna studija reciklirani plasticni pelet
- Mladenovic A. Rezultati istraživanja reciklirani plasticni pelet.pptx
SVETSKI DAN TOALETA 2021. GODINE – Učestvujte u istraživanju koliko su održivi načini tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji –
U cilju prikupljanja informacija, pozivamo vas da popunite upitnik na adresi: https://forms.gle/WUBvGnZigBeh32Mz9
Svetski dan toaleta obeležava se 19. novembra. I dok je ova tema u nekim sredinama još uvek na nivou podsmeha, ili “sramote”, u svetu preko 2,4 milijarde ljudi nema osnovne sanitarne uslove, a milijardu ljudi koriste otvoreni prostor za obavljanje osnovnih fizioloških potreba. Da, milijardu, 1.000.000.000 ljudi na planeti nemaju toalet. Nedostatak pristupa čistoj vodi i kanalizaciji može da ima smrtni ishod.
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana toaleta je „Borba protiv klimatskih promena“. Održiva sanitacija počinje sa toaletom koji efikasno sakuplja ljudske fekalije i urin u bezbednom, dostupnom i dostojanstvenom okruženju.
Svetski dan toaleta ustanovila je Svetska toaletna organizacija 2001. godine, a 2013. godine, Generalna skupština UN proglasila je Svetski dan toaleta zvaničnim danom UN, u pokušaju da pomogne u razbijanju tabua oko toaleta i da sanitacija za sve postane prioritet globalnog razvoja.
Zašto pričamo o toaletima? Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, samo 39 % svetske populacije koristi toalet koji je povezan sa sigurnim kanalizacionim sistemom. Uprkos ogromnom napretku u tehnologiji, nauci i industriji tokom prošlog veka, milioni ljudi širom sveta i dalje nemaju pristup toaletima. Toaleti su presudni za zdrav razvoj ljudi, a o deci da i ne govorimo. Isto tako i sanitacija – objekti i usluge za bezbedno odlaganje ljudskog urina i fekalija obuhvataju održavanje higijene kroz usluge kao što su odlaganje smeća i otpadnih voda. Ljudski izmet može da nosi širok spektar prenosivih patogena: Campilobacter, Enterococcus, Escherichia coli, Salmonella, Shigella, Staphilococcus, Streptococcus i Iersinia bakterije – kao i viruse kao što su norovirus, rotavirus i hepatitis A i E, da spomenemo samo neke.
U cilju podizanja svesti o potrebi obezbeđivanja adekvatnih sanitarnih uslova i bezbednoj vodi, Ambasadori održivog razvoja učestvuju u projektu „Razvoj plana za bezbednost vode i sanitaciju“, kroz uključivanje Eko-škola i lokalnih zajednica u sagledavanje trenutne situacije, ali i u pronalaženju održivih rešenja problema koji postoje. Projekat vodi WECF , a podržavaju nemačko Federalno ministarstvo za životnu sredinu, očuvanje prirode i nuklearnu bezbednost i Evropska unija.
Pokrenuli smo inicijativu da saznamo koliko su održivi načini tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, kroz program podrške nevladinim organizacijama 2021. godine.
U cilju prikupljanja informacija, pozivamo vas da popunite upitnik na adresi: https://forms.gle/WUBvGnZigBeh32Mz9
Održivost načina tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji
Od oktobra 2021. godine, Ambasadori održivog razvoja realizuju projekat “Održivost načina tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji”, sa ciljem razvoja svesti stanovnika ruralnih područja o potrebama, prednostima i mogućnostima kako da se u malim zajednicama obezbedi sanitacija i tretman otpadnih voda. Kroz organizaciju promotivnih i obrazovnih aktivnosti planiranih projektom, očekuje se podizanje nivoa znanja i delovanja u oblasti upravljanja otpadnim vodama i povezanom sanitacijom. Realizacijom predviđenih projektnih aktivnosti, očekuje se poboljšanje saradnje Eko-škola i donosilaca odluka u lokalnim zajednicama, a takođe biće povećano i znanje u pripremi Plana za unapređenje sanitacije i tretmana otpadnih voda u Eko-školama.
Kroz projekat će se analizirane mogućnosti i zahtevi održive sanitacije i svojstva otpadnih voda iz Eko-škola i drugih izvora, mapirati problemi koji postoje usled neadekvatnog tretmana otpadnih voda u Eko-školama u ruralnim zajednicama i predstavljeni rezultati građanskog aktivizma kroz Eko-škole u lokalnim zajednicama, vezani za održivi tretman otpadnih voda.
UKOLIKO ŽELITE DA DOPRINESETE KVALITETU REZULTATA PROJEKTA, MOLIMO DA POPUNITE UPITNIK NA ADRESI:
link će biti postavljen
Projekat je doprinos postizanju Ciljeva održivog razvoja, Cilj 6: Čista voda i sanitarni uslovi.
Bezbednost vode, sanitacija i higijena predstavljaju ključne elemente, a nekoliko ministarstava i institucija dele odgovornost za službe za pijaću vodu i kanalizaciju (prema Ustavu Republike Srbije, voda i kanalizacija predstavljaju ljudsko pravo) . Tako pored Ministarstva zdravlja, koje vodi inicijative za promociju higijene i ima brojne odgovornosti za vodosnabdevanje i kanalizaciju, odgovornosti su i na Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu zaštite životne sredine, kao i Institutima za javno zdravlje.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Ujedinjene nacije (UN), na globalnom nivou od 2008. godine prate ključne elemente vodosnabdevanja, sanitacije i higijene (VSH) preko Globalne analize i procene kanalizacije i pijaće vode (GLAAS) , sa posebnim fokusom na vođenje i upravljanje, praćenje, ljudske resurse i finansije.
Na osnovu analize podataka za stanje VSH sistema za period 2018/2019. godine (podaci ne pokrivaju sve aspekte VSH sektora), ustanovljeno je da “Politike i planovi za VSH postoje, u njihovoj primeni je potreban proaktivni pristup donosilaca odluka (stejkholdera), veće kompetencije i odgovornosti”. Takođe se navodi i da je “Vlada Republike Srbije intenzivirala razvijanje, usvajanje i unapređenje nacionalne politike za sanitaciju i snabdevanje vodom za piće urbanih i ruralnih sredina, paralelno sa aktivnostima u procesu pristupanja Evropskoj Uniji”. Međutim, problem u implementaciji nastaje usled neadekvatnih i nedovoljnih kadrovskih i finansijskih sredstava. U okviru pregovaračkog procesa za Poglavlje 27 su pripremiljeni Specifični planovi implementacije EU direktiva u oblasti vode i sanitacije, kojima je izvršena procena neophodnih sredstava.
Prema analizi i izveštaju za Srbiju iz 2018. godine Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE), na osnovu rezultata samostalne procene – Jednaki pristup vodi i sanitaciji (u okviru Protokola za vodu i zdravlje), za Srbiju se pominju sledeće činjenice, koje su od posebnog interesa za obrazovno-vaspitne ustanove, uključujući i one koje pripadaju mreži Eko-škole Srbije:
- Zakon o sanitarnoj kontroli i Pravilnik o opštim sanitarnim uslovima, ne predviđaju obavezu odvojenih toaleta kao uslov …. nisu obezbeđeni posebni uslovi za upravljanje menstrualnom higijenom (u potpoglavlju „Korisnici zdravstvenih ustanova“);
- Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisani su higijensko-tehnički uslovi (sanitarna i protivpožarna zaštita), dok su Pravilnikom o opštim sanitarnim uslovima propisani opšti sanitarni uslovi koji se moraju obezbediti za svaki objekat koji podleže sanitarnoj kontroli … Terenske posete i sekundarna istraživanja otkrila su da obrazovne institucije uglavnom imaju odvojene toalete, dok ne postoje posebni uslovi za upravljanje menstrualnom higijenom (u potpoglavlju „Korisnici obrazovnih ustanova“). Javno finansiranje za njih nije predviđeno na državnom nivou, nego je obaveza lokalnih samouprava.
- Na isti način se to pitanje pominje u potpoglavljima „Obezbeđivanje pristupa ranjivim i marginalizovanim grupama“ i „Uslovi u zatvorima“.
U ostalim dokumentima se pitanja iz VSH sektora ne pominju direktno, ali se uključuju posredno, kao što su: Konačni nacrt nacionalnog programa za životnu sredinu i javno zdravlje za 2020-2022. (Nije odobren), Akcioni plan za obezbeđivanje jednakog pristupa vodi i sanitarnim uslovima za region Šumadije i Pomoravlja 2019-2022. godine (verovatno Nacrt, nemamo dokaza o odobrenju), Strategija javnog zdravlja za period 2018-2026. godine
Potrošnja i upotreba vode stvara otpadne vode. Neuređeno odvođenje sirovih otpadnih voda predstavlja pretnju po javno zdravlje i životnu sredinu. Pravilno prečišćavanje otpadnih voda i bezbedna sanitacija ključni su izazovi za zdravu životnu sredinu u urbanim i ruralnim sredinama, jer je glavni cilj prečišćavanja otpadnih voda uklanjanje i/ili izbegavanje kontakta sa patogenima, mikroorganizmima, koji stvaraju bolesti. Osnovni cilj sanitacije zapravo je sprečavanje ljudskog kontakta sa patogenima iz ljudskih izlučevina.
*Projekat: “Održivost načina tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji” podržan je od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, kroz podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2021. godini.
Seminar ambasadora klime i životne sredine, februar 2022.
Preporučujemo: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji
UNICEF u Srbiji je septembra 2021. godine izdao publikacju “Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji”. Publikacija je dostupna i na engleskom jeziku.
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine smo bili identifikovani kao akter u sekundarnim istraživanjima i odgovorima u okviru intervjua doprineo nalazima primarnog istraživačkog tima i analizi (videti Aneks C publikacije).
Izvod iz rezimea: U Srbiji su ekstremni događaji sve učestaliji, a među njima poplave, požari na otvorenom, suša i ekstremne temperature predstavljaju najveći rizik. Srbija je takođe izložena trajnim opasnostima kao što su loš kvalitet vazduha i prisustvo opasnih hemikalija. Do toga uglavnom dolazi zbog industrijskih praksi, a nedostatak zvanične infrastrukture za preradu otpada i otpadnih voda te za prečišćavanje vode u Srbiji odgovaran je za konstantno prisustvo zagađujućih materija i patogena u zemlji i vodi. Klimatske promene dodatno pogoršavaju te efekte, jer šteta prouzrokovana ekstremnim vremenskim događajima omogućava emisiju zagađujućih materija, a promena obrazaca kretanja temperature i padavina olakšava konstantno prisustvo patogena u životnoj sredini u Srbiji.
Deca su posebno podložna efektima klimatskih promena i degradacije životne sredine. U traženju rešenja za pitanja klimatskih promena i degradacije životne sredine i njihov uticaj na decu u Srbiji, napore između ostalog treba fokusirati na smanjenje opasnosti od zagađenja vazduha i poplava, za koje je kroz analitički rad na ovom izveštaju utvrđeno da imaju širok uticaj na decu i kratkoročno i dugoročno gledano.
Uprkos tome što se formalno ne uzimaju u obzir u politikama i strateškim okvirima u oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine, deca i ugrožene kategorije ipak mogu imati naknadne koristi od uticaja intenzivnih aktivnosti u toj oblasti.
Zbog toga što inicijative u oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine ne uzimaju u obzir decu te zbog nedostatka sredstava, deca se suočavaju sa značajnom cenom nečinjenja u vezi sa hitnim opasnostima u toj oblasti (posebno ukazujemo na prikazanu metodologiju za analizu ekonomskog troška nečinjenja). Ovaj izveštaj se fokusirao na zagađenje vazduha i poplave i koristio je dostupne podatke za kvantifikovanje aktuelnih troškova nečinjenja po decu i modeliranje očekivanih troškova u narednim godinama. Pod pretpostavkom da se dosadašnji trendovi nastave do 2025. godine i da se ne preduzmu dodatne mere za smanjenje nivoa zagađenja vazduha, procenjuje se da će troškovi po dobrobit društva povezani sa zagađenjem vazduha za decu mlađu od 15 godina u Srbiji dostići oko 142 miliona evra do 2025. godine (proračunato kao neto sadašnja vrednost ukupnih troškova po doborobit za period 2020–2025. godine). Ranije studije takođe iznose dodatne troškove nečinjenja koji se odnose na zagađenje vazduha, uključujući troškove zdravstvene zaštite, manje pohađanje škole te rizike u pogledu zaštite koji potiču od smanjenja prihoda domaćinstva zbog izgubljenih radnih dana.
Značajno nam je što su aktivnosti Ambasadora održivog razvoja i životne sredine kao nosioca programa Eko-škole i Eko-paket (i učešća U svaka limenka se računa) identifikavane kao primeri dobre prakse!
Podvlačimo da je analiza urađena sa ciljem da osvetli ključne uticaje klimatske situacije na decu, naročito onu koja su suočena sa nejednakostima, i da sagleda koje će efekte nedostatak sadašnjih finansijskih izdvajanja u ovoj oblasti imati na prava deteta u budućnosti. Ovaj izveštaj ukazuje na moguće pravce delovanja kako javnog tako i privatnog sektora i sastoji se od četiri poglavlja. Prvo poglavlje se fokusira na dve nedovoljno istražene, ali ključne oblasti: uticaje klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu i kako se postojeće nejednakosti odražavaju na te uticaje u kontekstu Srbije. Naredna dva poglavlja se fokusiraju na trenutno stanje angažovanja javnog sektora te angažovanja privatnog sektora i međunarodnih finansijera u vezi sa temama iz oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine . Poslednje poglavlje rezimira nalaze, preostale nedostatke i daje preporuke zasnovane na dokazima za bavljenje suštinski važnim temama iz ove oblasti u Srbiji. Koristeći nalaze iz poglavlja 1, 2 i 3, poslednje poglavlje takođe ističe relevantne mogućnosti za poboljšanje usklađenosti sa Ciljevima održivog razvoja UN.
Preporuke obuhvaćene ovom publikacijom mogu pomoći da se formulišu aktuelni politički planovi i ciljevi Srbije (uključujući Agendu za održivi razvoj do 2030) u vezi sa temama iz oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine i da se pruže informacije na kojima se mogu zasnovati procesi prikupljanja podataka, nacionalne i lokalne politike, troškovi i programi koji se tiču uticaja klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu. Istraživanje će takođe dopuniti aktuelna regionalna i globalna istraživanja međunarodnih organizacija, poput Svetske zdravstvene organizacije i UN, na temu uticaja klime i životne sredine na zdravlje dece.
WatSanPlan
Planiranje bezbednosti vode i sanitacija u regionu Balkana: Albanija, Severna Makedonija, Rumunija i Srbija, je projekat u saradnji sa WECF-om; AOR promoviše Plan u Srbiji, kroz proširenje i reviziju plana, obrazovne materijalae za poboljšanje kvalifikacija nastavnika i učenika i za motivisanje građana da samostalno mere nivo nitrata u vodi. Sprovešće se relevantna analiza i predstaviti rezultati. Projekat je podržan sredstvima nemačkog Saveznog ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu sigurnost (BMU).
__________
“Svetska nedelja vode”, Stokholm online i uz lično prisustvo, od 23. avgusta do 1. septembra 2022.
Svetski dan menstrualne higijene 2022.
BUDITE U TOKU SA DEŠAVANJIMA NA REGIONALNOM UNECE FORUMU O ODRŽIVOM RAZVOJU
Seminar ambasadora klime i životne sredine, februar 2022.
Infografik o odrzivosti upravljanja (otpadnim) vodama u Eko-skolama u Srbiji
Eko-škole iz Aleksandrovca pokrenule izradu Plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije
Trening za nastavnike o bezbednosti vode i sanitaciji
Dan zaštite životne sredine – 5. jun 2021. godine (EnE21, #GenerationRestoration), Trening
Razvoj plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije u ruralnoj zajednici
Da li smo spremni za sve češće poplave?
Kako smanjiti i sprečiti širenje infektivnih bolesti u školama
Odgovorna ishrana
U okviru projekta “Kao potrošač, budi deo promena!”, podržanog od strane C&A Fondacije u okviru globalne kampanje “Budi promena!”, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine izdali su publikaciju “Odgovorna ishrana”, autora Anđelke Mihajov i Ane Puđa.
Analiza predstavljena u ovoj publikaciji ima, pored predgovora, pet celina:
-uvodna razmatranja,
-saveti za odgovornu ishranu,
-nauka i istraživanja potkrepljuju savete za odgovornu ishranu (održivo korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene, upravljanje otpadom i hemikalijama, otisak – ono što je dobro za mene dobro je i za planetu, ciljevi održivog razvoja),
-pokazni primer: užina za vreme školskog odmora,
-zaključna razmatranja: imati više ne znači imati bolje.
Prikazana naučna saznanja korišćena su radi potkrepljivanja prikazane veze: ishrana – prirodni resursi -klimatske promene – otpad i hemikalije – ciljevi održivog razvoja.
U publikaciji su korišćeni primeri dobre prakse u okviru međunarodnog programa Eko-škole, koji se od 2012. godine realizuje u Srbiji. Trenutno je u programu 125 obrazovno-vaspitnih institucija, koje svojim aktivizmom doprinose očuvanju životne sredine i podstiču odgovorno ponašanje lokalnih zajednica prema resursima.
Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva
Projekat je sufinansiran po javnom konkursu za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2019. godini, od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije
Projekat: Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva nastao je sa sa ciljem da se javnost informiše o vrednostima koncepta cirkularne ekonomije i predstave dosadašnja iskustva i primeri primene cirkularne ekonomije u obrazovno-vaspitnim institucijama u Srbiji. S tim u vezi, tokom trajanja projekat u periodu jul-novembar 2019. godine, definisane su ključne zainteresovane strane koje su uključene u razvoj koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji, posebno u odnosu na preduzetničke inicijative obrazovno-vaspitnih institucija, žena i mladih, organizovane su konsultacije sa istaknutim predstavnicima u sektorima privrede, nauke, državne i lokalne uprave i nevladinom sektoru, koji su pokazali iskustvo i dostignuće u primeni koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji; predstavljena su široj javnosti dostignuća u cirkularnoj ekonomiji, kroz publikacije i javna predstavljanja.
Šta podrazumeva koncept cirkularne ekonomije?
Tokom socio-ekonomskog razvoja društva, u prethodnom periodu razvijan je linearni model koji je podrazumevao postojanje veze između rasta i potrošnje (princip: uzmi, izradi, konzumiraj, baci). Takav način ponašanja i korišćenja resursa je bio neodrživ, pa je nastao održivi razvoj baziran na politici „zelenog rasta“, gde se ekonomski interesi dodiruju ili preklapaju sa interesima zaštite životne sredine i gde se razmatraju najbolje opcije za razvoj društva.
Prelazak na cirkularnu ekonomiju (CE), bio je u prvom planu baziran na činjenicama da se korisni materijali ne iskorišćavaju dovoljno u proizvodnji, javila se povećana potražnja za resursima, povećana je konkurencija, što je rezultiralo velikim pritiskom na životnu sredinu. Koncept cirkularne ekonomije nalazi se u Strategiji Evropa 2020, kao preduslov za pametan i održiv rast.
Sam koncept cirkularne ekonomije podrazumeva industrijsku proizvodnju koja se bazira na:
•obnovljivosti materijala,
•iskorišćavanju obnovljivih izvora,
•smanjenju i/ili eliminaciji upotrebe hemikalija,
•smanjenju stvaranja otpada
Dodatna vrednost proizvoda se „zadržava“ što duže u životnom ciklusu i ne stvara se otpad. Resursi se „zadržavaju“ u privredi i posle kraja upotrebnog veka proizvoda, sa ciljem ponovne upotrebe i stvaranja nove vrednosti.
Za prelazak na cirkularnu ekonomiju potrebne su promene u celom životnom ciklusu proizvoda, dizajnu proizvoda, potrebni su novi poslovni i tržišni modeli, nov način pretvaranja otpada u resurse, nov način ponašanja potrošača…Osim toga, potrebne su i promene sistema i inovacije: u tehnologiji, u organizaciji, društvu, metodama finansiranja i politikama, kao i primenu novih modela upravljanja celim sistemom.
U Srbiji je koncept cirkularne ekonomije prihvaćen, ali je potrebno raditi na razvoju svesti o saznanjima i vrednovanju upotrebe ovog koncepta. Paket cirkularne ekonomije je deo uslova za pristupanje EU (Poglavlje 27 – otpad), ali po iskazanoj oceni Srbija je po ovoj temi na samom početku. S toga je potrebno na početku ispitati kakve su mogućnosti, koji zakonski okviri postoje, pronaći primere najbolje prakse i prezentovati široj javnosti, ostavljajući prostor za praćenje daljeg napretka.
Jedan od doprinosa promociji koncepta cirkularne ekonomije i njegovom značaju je i projekat Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva, Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, koji je sufinansiran od strane Ministarstva zaštite životne sredine, uz podršku Env.net 3 regionalnog projekta (“ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agend EU” (ref. no. 2017/394-372). Projekat je realizovan u periodu jul-novembar 2019. godine, kroz aktivnosti kao što su:
– analiza postojećeg stanja vezano za cirkularnu ekonomiju u Srbiji (na osnovu dostupnih informacija, dokumenata i doprinosa ključnih zainteresovanih strana, pripremljeni su analiza trenutnog stanja i lista ključnih zainteresovanih strana, izrađen je predlog dokumenta o stanju cirkularne ekonomije u Srbiji
– priprema promotivnog i materijala za medije (pripremljeni su video materijali i fotografije za promociju sa medijima, vezano za postojeće aktivnosti institucija u cirkularnoj ekonomiji, organizovani su konferencija i sastanak ekoškolskih koordinatora radi promocije aktivnosti vezanih za cirkularnu ekonomiju i širenje ideje o primeni koncepta u obrazovno-vaspitnim institucijama 18-19. oktobra na Zlatiboru https://ambassadors-env.com/blog/2019/10/27/godisnji-sastanak-ekoskolskih-koordinatora-18-19-oktobar-2019-zlatibor/)
– izrada publikacija/vannastavnog materijala na temu cirkularne ekonomije (publikacija za osnovnu školu i poster za srednje škole).
Eko-škole u svojim aktivnostima već primenjuju koncept cirkularne ekonomije, u skladu sa mogućnostima, ali je veoma značajno što su ove obrazovno-vaspitne ustanove pioniri i glavna snaga u podizanju svesti čitave lokalne zajednice vezano za usvajanje i primenu ovog koncepta i van Eko-škola
Okrugli sto o unapređenju javnih politika u oblasti održive mode
U okviru Beogradske nedelje mode, od 2018. godine održava se Dan održive mode, u kome su u okviru Okruglog stola predstavljene inicijative za unapređenje javnih politika u oblasti cirkularne ekonomije, studija slučaja „održiva moda“
„Tekstilna industrija“ u Srbiji predstavlja 10% ukupnog izvoza, vrednosti oko 1,5 milijardi dolara, oko 1 milijarda samo tekstil, bez kože i obuće. Od pre dve godine beleži se suficit. Posle 2000. godine je zamrla tekstilna industrija (zbog toga su stavljeni na početku znaci navoda na „tekstilna industrija“, koja se danas obeležava više kao „modna industrija“ u Srbiji. Tekstilna industrija u Srbiji ne postoji, postoji MODNA industrija, koja je konkurentnija. Nova industrijska strategija mora da podrazumeva i modnu industriju.
Posle 2005. godine otvaraju se izvozne mogućnosti. Investicije u ovoj oblasti dolaze iz Turske, za proizvodnju proizvoda široke potrošnje, Italije, za proizvodnju čarapa (Srbija je druga u svetu po proizvodnji čarapa). Takozvani „tehnički tekstil“ odnosi se na tekstil koji se koristi za proizvodnju sedišta i presvlaka. Od tog perioda polako počinju da se razvijaju porodične firme, a giganti fabrike konfekcije kao što su bili „Prvi maj“ Pirot, „Beko“, „Kluz“, „Rudnik“ propadaju. Pozicioniraju se „Mona“ i slične male firme. Privredna komora Srbije domaćim firmama pomaže u pozicioniranju na domaćem i regionalnom nivou. Cilj je da se ide na sajmove, predstave roba i usluge i pruži podrška na plasiranju u regionu i šire. Radi se da se smanje porezi i doprinosi.
Veliki problem u tekstilnoj ili modnoj industriji predstavlja tekstilni otpad. Velike količine kroz gotove proivode dolaze iz dalekoistočnih zemalja, završavaju na deponijama, ilegalno, jer od 2016. godine je zabranjeno odlaganje tekstilnog otpada na deponijama. Inicijativa da se postave kontejner zvona je propala u Beogradu, jer su Romi obijali i uzimali materijal, oštećujući kontejnere. Dodatni problem je što ne postoje reciklažni centri i nema odlaganja tekstila koje je sistemsko i organizovano. U Vojvodini se planira otvaranje reciklažnog centra, gde bi tekstilni otpad postao sirovina i dobio novu vrednost.
U okviru Ministarstva zaštite životne sredine postoji „Grupa za cirkularnu i zelenu ekonomiju“. U okviru PLAC projekta, u saradnji sa UNDP, urađena je ex-ante analiza efekata za potrebe izrade dokumenata javnih politika, vezano za cirkularnu ekonomiju. Javno predstavljanje dokumenta je 6. novembra. Program cirkularne ekonomije sa Akcionim planom će se raditi od 2020. godine. Izrađen je dokument Platforma za cirkularnu ekonomiju sa planom puta za sprovodjenje, sa preporukama kako uvesti CE u Srbiju. U tom kontekstu, EU je donela niz dokumenata iz cirkularne ekonomije i otpada, a Srbija prati i prilagođava svoju regulativu sa EU. Tekstilni otpad će biti razmatran kao resurs, i to potrošački i industrijski tekstilni otpad sa upotrebnom vrednošću. Npr. Adidas brend proizvodi liniju patika od plastike iz okeana, tj. od materijala koji će moći lako da se reciklira. H&M i druge neke velike tekstilne kuće obavezale se da će do 2030. povećati procenat RECIKLIRANE plastike u svojim proizvodima.
Količina tekstilnog otpada u Srbiji je na godišnjem nivou oko 500 t mesečno. Nema sistemskog rešenja za podizanje infrastrukture, čak ni javna preduzeća komunalnog karaktera. Postoji Nacionalna platforma za ponovnu upotrebu tekstila. Prilika za privatni sektor da se uključi u upravljanje i procesuiranje otpada od tekstila. Jedno od rešenja je da se iz Fonda za životnu sredinu povuku sredstva za neophodno finansiranje reciklaže tekstila.
(U Malom Zvorniku investitor izgradio sistem za prečišćavanje otpadnih voda u tekstilnoj industriji).
Srbija zadržala svoje brendove, a druge zemlje su izgubile ulaskom u EU. Pronaći načine kako da se domaći brendovi zaštite.
Kompanija Henkel, ima odgovorno poslovanje i svoju Strategiju održivosti do 2030. Nastali privatizacijom Merime, rade na ostvarivanju SDG, dobili sertifikat za EE 2012., Led gold sertifikat liderstvo u energetski održivom dizajnu, koristili građevinski otpad za izgradnju nove fabrike. U Kruševcu u Henkel fabrici postoji sistem zatvoren za vodu koja se prečišćava, samo se kanalizaciona voda odvodi.
Danas žene kupuju 60% više odeće. Modna industrija u poglavlju 20, pokušava se da se modna industrija ubaci u ovo poglavlje.
Proizvodnje tekstilnih materijala nema u Srbiji, samo na jednom mestu uvozi se pamučno predivo.
Iznajmljivanje odeće, popravka oštećene odeće, ponovna upotreba odeće – „cirkularna“ rešenja za smanjenje tekstilnog otpada.
Oko 19 mil. tona tekstila se uveze u Srbiju, oko 0,30% su sirovine, sve ostalo je odeća. Uglavnom su proizvodi „brze mode“, koje se posle malog broja pranja raspadne. Da li nam je to potrebno? Problem u reciklaži je i sastav, zbog sastava ne može da se reciklira svaki materijal.
Jedina firma koja se bavi reciklažom tekstila u Srbiji pravi industrijske krpe, oko 5000 tona mesečno, ali mogu da recikliraju samo pamučni otpad. Industrijski škart se reciklira za potrebe izolacije i sličnih proizvoda u drugim industrijama.
Poziv za 4.juni 2019.:Okrugli sto ČIST VAZDUH – ZDRAVIJA BUDUĆNOST – upoznajte se sa nacrtom dnevnog reda
Program /Agenda
Nacrt AGENDE – Finalna agenda će imati dopune
Draft as on May 22, 2019 –Final agenda will be adopted to the June 4th status
Prijavite svoje učešće putem Emaila: eneconference@feeserbia.com
4. jun June 4th
Sala PKS, Resavska 13-15 Beograd Serbian Chamber of Commerce Conference room,
Resavska 13-15, Belgrade
9:30 – 10:00 Registracija učesnika / Registration
10:00 – 10:40 Uvodna obraćanja /
Opening remarks
Predsedavajući/Chair persons: mr Dušan Stokić – PKS, dr Uroš Rakić, mr Aleksandra Mladenović – Ambasadori održivog razvoja i životne sredine
Goran Trivan , Minister, Ministry of Environmental Protection of Republic of Serbia / ministar zaštite životne sredine Republike Srbije
□ Stanojla Mandić, Deputy Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection of the Republic of Serbia / zamenik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije
□ Mihailo Vesović, advisor of president, Chamber of Commerce and Industry of Serbia , Co-organizer of the EnE19 Conference/ Privredna komora Srbije, koorganizator Konferencije
□ Environmental Ambassadors for Sustainable Development representative, Co-organizer of the EnE19 Conference/Predstavnik Ambasadora održivog razvoja I životne sredine, koorganizator Konferencije
Note: Competent authorities and international community in Serbia were invited to address the event with opening remarks – the list will be updated when receive official confirmation
Napomena: Nadležni organi i diplomate/međunarodne organizacije u Srbiji su pozvani da pozdrave konferenciju – ova lista će biti dopunjena kada organizatori budu dobili zvanične potvrde o prihvatanju poziva
Grupno slikanje / Group photo
Okrugli sto/Round table
Moderator dr Uroš Rakić
Introductory presentations, by invitation – Uvodna obraćanja, po pozivu
(sugerisano trajanje 10 minuta)
Discussion – Diskusija
10:45 -12:30
Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zaštite životne sredine,
Republika Srbija, naslov će biti poznat do konferencije:
Dragan Ðurica, Pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine – Sektor za monitoring i informacioni sistem životne sredine: Kvalitet vaduha – dela pre reči
dr Elizabet Paunović , bivsa šefica Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) / former head of WHO European Centre for Environment and Health. Nacionalna implementacija Agende 2030 kao odlicna prilika za smanjivanje negativnog uticaja zagadjenog vazduha na ljudsko zdravlje
dr sci Uroš Rakić, Institut za javno zdravlje Srbije “dr Milan Jovanović Batut” : Aerozagađenje kao faktor rizika po zdravlje
Andrej Šoštarić, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd: Monitoring kvaliteta vazduha u Beogradu
Prof dr Svetlana Stanišić, Univerzitet Singidunum: Veza između kvaliteta vazduha u Beogradu i smrtnosti
Marko Kazimirović, Univerzitet u Beogradu, Šumarski fakultet: Uticaj rasta šuma na kvalitet vazduha
Discussion interventions by invitation -Diskusione intervencije po pozivu –
(sugerisano trajanje 5 minuta)
Discussion – Diskusija
12:30-13:00 Milenko Jovanović, Načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zaštite životne sredine, Republika Srbija: Analiza stanja kvaliteta vazduha u Srbiji u 2018. godini
Vladimir Savić, Pomoćnik direktora za kvalitet , Zavod za javno zdravlјe Kralјevo:
Lokalni monitoring kvaliteta vazduha na teitoriji grada Kraljeva
Dunja Đenić , član gradskog veća zadužen za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost grada Uzica gradska uprava: Aerozagađenje u Užicu
Zoran Živkovic, zamenik gradonačelnika Valjeva: Aerozagađenje u Valjevu
Ivana Krstić, Sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Niša : Aerozagađenje u Nišu
Mirjana Mitrović, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zaštite životne sredine, Republika Srbija: Polen u Srbiji
13:00-13:10 #BeatAirPollution: SOS za insekte/oprašivače, Eko-škola “Drinka Pavlović”, Beograd
#BeatAirPollution: SOS for insects/pollinators, Eco-schools “Drinka Pavlovic”, Belgrade
13:10 -14:00
Discussion interventions by invitation, continuation -Diskusione intervencije po pozivu , nastavak–
(sugerisano trajanje 5 minuta)
Discussion-Diskusija
Aleksandra Mladenović, predsednik, AOR, Refleksija na odluke i dogadjaje u okviru UNEA4, koje su usmerene na zastitu vazduha od zagadjenja: fokus na uzroke
Prof dr Marija Jevtić, Medicinski Fakultet Univerzitet Novi Sad / Institut Za Javno Zdravlje Vojvodine
“Citizens science” – u izazovima kvaliteta vazduha
Aleksandar Macura, suosnivač, direktor programa RES fondacija, Trošenje javnih sredstava za mere smanjenja zagađenja vazduha: Kriterijumi i način sprovođenja
Vladimir Spasić, Balkan Green Energy News/ Center for Promotion of Sustainable Development: Aerozagađenje i mediji
Srđana Kukolj, Health and Environment Alliance: Kvaliteta vazduha i uticaj na zdravlje čovjeka
Učešće u diskusiji potvrdili su i : dr Tamara Perunović Ćulić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine, Dragan Jeremić, Državni sekretar i Predsednik radne grupe za donošenje mera za smanjenje aerozagađenja, Ministarstvo zaštite životne sredine,
14:00 Conference closing (coorganisators) –
Zatvaranje konferecije (obraćanje u ime kooganizatora)
Analiza stanja i predlog izmena (zakonodavnog okvira i) prakse koji može da doprinese boljoj sanaciji deponija u Beogradu
“Ambasadori održivog razvoja i životne sredine” su, na predlog Gradjanskih inicijativa, a uz saglasnost službe Zaštitnika građana, uradili Analizu stanja i predlog izmena zakonodavnog okvira i prakse koji može da doprinese boljoj sanaciji deponija u Beogradu.
Analiza je uradjena u okviru projekta „Jačanje kapaciteta Zaštitnika građana za pokretanje zakonodavnih inicijativa kroz saradnju sa civilnim društvom” koju realizuje se pod vodstvom Saveza udruženja „Kuća ljudskih prava i demokratije“ iz Beograda. Projekat finansiraju Ambasada Velike Britanije u Srbiji i Švajcarska kancelarija za saradnju u Srbiji. Na javnom pozivu „Jačanje kapaciteta Zaštitnika građana za pokretanje zakondavnih incijativa kroz saradnju sa civilnim društvom” prihvaćena je prijava i Komisija zaštitnika građana je predložila Kući ljudskih prava da zaključi ugovor sa našom organizacijom oktobra 2015.godine .
AOR
Eko-paket
Preporučujemo: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji
U školskoj 2019/20 program nije aktivan na nacionalnom nivou.
Izabrani pobednicii Eko-paket kreativnog konkursa za školsku 2018/2019 godinu
Završen je Eko-paket kreativni konkurs za 2019 godinu!
Eko-paket kreativni konkurs je u toku! Rok je 31.mart 2019.godine…..
decembar 2018: Ambasadori održivog razvoja i životne sredine na 12. Festivalu nauke na Beogradskom sajmu
oktobar 2018: Održan godišnji nacionalni sastanak Eko-školskih koordinatora i Eko-paket konferencija o cirkularnoj ekonomiji
maj 2018: Nagrade Eko-paket takmičenja uručene
23.april 2018: Izabrani pobednicii Eko-paket kreativnog konkursa za školsku 2017/2018 godinu
10.april 2018. – Završen je Eko-paket kreativni konkurs 2018.!
1.januar 2018. – Novi koordinator u Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine
2-3.novembar 2017 – Održane prve u nizu radionica o reciklaži u okviru Eko-paket projekta u školskoj 2017/2018
20.oktobar 2017. –Eko-paket godišnji sastanak ekoškolskih koordinatora u školskoj 2017/2018 godini ; Potvrde za koordinatore
10.oktobar 2017. – Nastavljamo druženje i ove godine – otvoren je Eko-paket kreativni konkurs!
Edukacija učenika osnovnih škola u Gradu Somboru
juni 2017: RTV Mlava
26.maj 2017: Dodela priznanja najkreativnijim učesnicima Eko-paket kreativnog konkursa
16.maj 2017: Eko-paket kreativni konkurs 2017. – uručenje priznanja 26.maja u IN hotelu
10.maj 2017: Mladi predstavili gradove budućnosti – proglašeni su rezultati Eko-paket kreativnog konkursa za 2017. godinu
12.april 2017: Otvoreno je glasanje u okviru Eko-paket kreativnog konkursa
KROZ EKO-PAKET PROJEKAT UČIMO O RECIKLAŽI
Pogledajte nagrađene radove na konkursu za Mlade Eko-reportere u 2016. godini
Eko Paket, projekat koji je deo Međunarodnog programa Eko Škole, kreiran je u cilju edukacije javnosti o tome koji su pravilni načini za odlaganje upotrebljene Tetra Pak ambalaže i podizanje svesti o tome koliko je važno imati odgovoran odnos prema prirodi.
Projekat je primarno kreiran za učenje dece od najranijih godina o tome kako da pravilno odlažu višeslojnu Tetra Pak ambalažu i na ovaj način doprinesu očuvanju životne sredine i zdravlja. Projekat je prvo pokrenut u Sloveniji u saradnji sa programom Eko-škole pre 7 godina. U Hrvatskoj je pokrenut kao pilot projekat u školskoj 2011/2012, a u Srbiji školske 2013/14 godine i uspešno se nastavlja.
Projekat podrazumeva sakupljanje upotrebljene Tetra Pak ambalaže i organizovanje radionica za mališane u vrtićima, školama i mlade na fakultetima, gde oni mogu da prave različite predmete od upotrebljene Tetra Pak ambalaže, a ujedno ih vaspitači, nastavnici, profesori edukuju na temu reciklaže.
Aktivnosti u okviru projekta prati kreativni konkurs. Sve ustanove učestvuju u kreiranju pravih malih umetničkih dela od upotrebljene Tetra Pak ambalaže i šalju ih organizatorima projekta. Na kraju školske godine Tetra Pak i partneri nagrađuju najbolje škole i najkreativnije učenike, decu, studente vrednim nagradama.
Tetra Pak takođe organizuje i radionice u vidu demonstracija za sve učesnike projekta Eko Paket. Oni su na taj način u prilici da vide proces reciklaže upotrebljene Tetra Pak ambalaže kao i kako se od nje pravi papir.
____________________
Decembar 2016: UČESTVUJ U EKO-PAKET PROJEKTU I OSVOJI NAGRADU!
NASTAVLJAMO SA EDUKATIVNIM RADIONICAMA O RECIKLAŽI
Godisnji sastanak i spisak Eko-skola, Paracin novembar 2016
UČESTVUJEMO NA MEĐUNARODNOM SAJMU I KONFERENCIJI ZELENE GRADNJE
OBRAZOVANJE ZA ODRŽIVOST: EKO-ŠKOLE I MLADI EKO-REPORTERI 19. septembar 2016. 14:00h EU info centar
Predstavili smo međunarodni program Eko-škole na stručnom skupu: XXX Sabor učitelja Srbije
N1 TV: http://rs.n1info.com/a167047/Vesti/Vesti/Umesto-u-ucionici-deca-ucila-u-prirodi.html
4. juni: Biciklijada u G.Milanovcu
Eko-fakultetski projektni dan u Visokoj školi primenjenih strukovnih studija u Vranju
Dodeljene su Eko-paket nagrade za 2016. godinu
Najava:Eko-paket kreativni konkurs – svečana dodela nagrada -Press centar UNS-a, 26. maj u 13 sati
Rezultati Eko-paket kreativnog konkursa za 2016. godinu
Radovi pristigli na konkurs 2016.: kreativnost na delu
OTVOREN JE EKO-PAKET KONKURS ZA 2016. GODINU
Osnazujemo i promovisemo Eko-paket projekat, kroz promociju u Eko-skolama ( U poseti Eko-skolama , Belfast: na sastanku smo nacionalnih operatera međunarodnog programa Eko-škole , Eko-škole na Međunarodnoj konferenciji zaposlenih u obrazovanju , Posete Eko-školama 9. i 10. decembra 2015. godine: škole u Surčinu, Jakovu i Platičevu i vrtićima u Vladimircima i Vrdniku )
Eko-paket kreativni konkurs za 2014/15 školsku godinu: rezultati konkursa , Najava događaja i poziv medijima da promovišu program Eko-škole: 26. maj u 13h u UNS , Svečano dodeljeni sertifikati Eko-paket kreativnog konkursa
Održana je prva Tetra Pak radionica o reciklaži u 2015. godini
Eko-paket pobednici za 2013/14 školsku godinu
19. juna 2014. godine u 13h u prostorijama Udruženja novinara Srbije: proglašavanje pobednika akcije EKO-PAKET , 1. godina realizacije
Životna sredina ka Evropi ( EnE ) (projekat/proces)
Projekat prati različite faze u procesu pristupanja Evropskoj Uniji. Glavna aktivnost projekta je organizovanje i održavanje regionalne konferencije ” Životna sradina ka Evropi” (Environment to Europe – EnE) svake godine juna meseca u Beogradu. Konferencija je istovremeno jedan od zvaničnih dogadjaja kojim UN (UN Environment/UNEP) obeležava Svetski dan životne sredine.
____________________________________________________________
Ucesce na UNECE ministarskom sastanku “Zivotna sredina za Evropu”, Nikozija, Kipar, oktobar 2022.
Učešće na međunarodnim sastancima (avgust, septembar i oktobar 2022.)
EnE22, juni 2022 – UNEP@50 i Dan životne sredine
Dan zaštite životne sredine – 5. jun 2021. godine (EnE21, #GenerationRestoration)
Novembar 2020.- Evropski biro za životnu sredinu (EEB – European Environmental Bureau) – godišnja konferencija i generalna skupština 2020.
Pripreme – 5.juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“
AOR prati implementaciju Ciljeva održivog razvoja u Srbiji
PREGOVARAČKE POZICIJE ZA POGLAVLjE 27
Učestvujemo na konferenciji ”Inovativna rešenja za zagađenje u jugoistočnoj i južnoj Evropi”
AOR primljena u Evropski Biro za Životnu sredinu kao punopravni član – čast nam je i izazov
Poziv za učešće ; ENV.net inicijativa: Inovirati Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara u skladu sa principima cirkularne ekonomije
Konferencija ’’Životna sredina ka Evropi’’- EnE18: moguć razvoj odgovoran prema prirodi
Pridružite nam se 5. juna na konferenciji “Životna sredina ka Evropi”- pogledajte Agendu
mart 2018: Sednica Saveta
februar 2018: Poziv – Četrnaesta regionalna Konferencija “Životna sredina ka Evropi – EnE18”: Zaštita prirode – Razvoj odgovoran prema prirodi,5. juna 2018.
septembar 2017: “Da upotreba žive postane prošlost!” – AOR učestvuje na Prvoj konferenciji zemalja članica Minamata konvencije u Ženevi
juli 2017: Učestvujemo na “Civil Society Forum ” (Forum građanskog društva) u Trstu, 11-12 juli, 2017
5. juni 2017: Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE17: podstreh stručnjacima i mladima ; EnE17-Konferencija 5.juni 2017.
Najava i poziv : Konferencije za medije-ŽIVOTNA SREDINA KA EVROPI, UNS, 2. jun 2017. u 12h
Program Trinaeste regionalne konferencije EnE17 (5.juni 2017.) – Nacrt na dan 22.05
April 2017: Drugi poziv: Trinaesta regionalna Konferencija “Životna sredina ka Evropi – EnE17”, 5. juni 2017., Beograd ; maj 2017: Izabrani su najbolji eko-reporteri u 2017. godini!
Februar 2017 : Najava 13. regionalne Konferencije Životna sredina ka Evropi – EnE17: Obrazovanje o klimatskim promenama
Juni 2016. – Agenda, EnE16-ENV.net Zbornik radova/Proceedings of papers
Maj 2016.- Nacrt okvirnog dnevnog reda Konferencije Životna sredina ka Evropi, 6. juni 2016. u Beogradu
April 2016 – Rezervišite datum 6. juni 2016. godine za učešće na konferenciji “Životna sredina ka Evropi”
April 2016. – ENV.net kurs: Učešće organizacija civilnog društva u procesu pristupanja EU, 8. april 2016.
Septembar 2015. – Sedmi akcioni program EU: procena i strateška procena uticaja na životnu sredinu su efikasni instrumenti kada se ispravno primenjuju
11. juni 2015. – Sastanak potpredsednika Evropske komisije sa predstavnicima civilnog društva
5. juni 2015. Konferencija, Zbornik radova , 5.juni – Obeležili smo radno Konferencijom i panelom , Gostovanje Prof dr Anđelke Mihajlov, Ambasadorke održivog razvoja i životne sredine, na TV , na dan održavanja Konferencije i Panela
Učestvujemo na ZELENOJ NEDELJI EU
april 2015. – Konferencija EnE15-ENV.net “Životna sredina ka Evropi” uvršćena u zvanične događaje Evropske nedelje održivog razvoja
5.juni 2015. – Rezervišite datum za EnE15/ENV.net Konferenciju; informacije preko Emaila eneconference@feeserbia.com
___________________________________________________________
Decembar 2014 – Tematski zbornik radova “Životna sredina ka Evropi”
5.juni 2014 – EnE14/ENV.net Konferencija , Konferencija 2014
29. maj 2014 – Dnevni red EnE14/ENV.net Konferencije “Životna sredina ka Evropi”, 5. juna 2014. godine u PKS, sa početkom u 10h , ZBORNIK RADOVA 10. REGIONALNE KONFERENCIJE “ŽIVOTNA SREDINA KA EVROPI“, 2014/ EnE14-ENV.net „ENVIRONMENT FOR EUROPE“ CONFERENCE PROCEEDINGS, BELGRADE, SERBIA, 2014
28. maj 2014 – Svetski dan životne sredine
25. april 2014 – UNEP desetu godinu za redom uz nas na Konferenciji EnE14/ENV.net – 5.juna 2014. godine u Beogradu
5. april 2014 – Drugi poziv i više detalja oko Konferencije
6. februar 2014 .- Poziv da 5. juna 2014. godine uzmete aktivno učešće u konferenciji Životna sredina ka Evropi – EnE14-ENV.net
EnE14 / ENV.net Konferencija održaće se 5. juna 2014. godine u Beogradu (Biće ovo 10. regionalna Konferencija). Tematska oblast u fokusu: Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene, u procesu približavanja EU. Rezervišite datum! Informacije slede i stalno se aktuelizuju.
____________________________________________________________
EnE13 Konferencija održana je 10. juna 2013. godine sa tematskim fokusom na životnu sredinu u opštinama. Organizacija ENV.net okruglog stola bila je u okviru realizacije ENV.net projekta i jedan od zvaničnih događaja u obeležavanju Svetskog dana životne sredine. Koordinatorka organizacije ovogodišnje konferencije je Doc dr Dunja Prokić. Na konferenciji je bilo preko 120 učesnika, saopšteno je preko 20 radova, a diskusija i razmena mišljenja produžila je trajanje konferencije za čitava 2 sata. Štampan je CD Zbornik radova. Održavanje Konferencije su podržali: Eptisa Regional Office for SEE, Hemofarm fond i Coca Cola Hellenic, uz institucionalnu podršku Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja i NacionalneKomisije za saradnju sa UNESCO. Konferenciju tradicionalno organizuju AOR i PKS.
| 2013 | EnE13 | ENV.net Okrugli stoFokus: Životna sredina na lokalu, u opštinama | Detaljna agendaZbornik radova EnE13 – Zivotna sredina ka EvropiPoruka EnE13/ENV.net Konferencije: struka, obrazovanje i partnerstvo treba da budu osnov akcija u životnoj srediniMomenti sa konferencije |
_____________________________________________________________
U okviru procesa “Životna sredina ka Evropi” organizacija aktivno učestvuje u različitim aktivnostima ( na primer: u vezi efikasnog upravljanja resursima, održivom korišćenju resursa , hemikalijama, eko-zaštitom potrošača, eko-obeležavanju, prezentacijom radova na konferencijama, itd )
____________________________________________________________
Evidencija o prethodnim konferencijama:
| Tematski fokus | Publikovani materijal | ||
| 2005 | EnE05 | Značaj sektora životne sredine u procesu Evropskih integracija | Detaljna agendaCD Zbornik radovaKnjiga “Održivi razvoj i životna sredina ka Evropi u 95+ koraka”, autora A.Mihajlov (na srpskom jeziku) |
| 2006 | EnE06 | Evropske vrednosti životne sredine;Istovremeno, organizovan je regionalni sastanak OCD Forum EfE07 kao priprema za UNECE Ministarsku konferenciju “Životna sredina za Evropu” 2007 | Detaljna agendaCD Zbornik radovaKnjiga “Sustainable Sustainable Development and Environment Towards Europe in 95+ Steps”, A.Mihajlov (na engleskom jeziku) |
| 2007 | EnE07 | Posvećeno tematskim oblastima Ministarske konferenciju “Životna sredina za Evropu” 2007 , Usvojena NvO Dekleracija o ekološkoj koheziji Zapadnog Balkana | Detaljna agendaCD Zbornik radova |
| 2008 | EnE08 | Mladi i osetljive grupe | Detaljna agendaEnE08 Zbornik radova 4. regionalne Konferencije „Zivotna sredina ka Evropi“-sadrzaj |
| 2009 | EnE09 | Klimatske promene (vazduh) i održivi turizam | Detaljna agenda (agenda EnE09)CD Zbornik radova .http://www.europa.rs/en/mediji/arhiva-vesti/2009/645/Environment+protection+is+a+joint+effort.html |
| 2010 | EnE10 | Zeleno obrazovanje i zelena ekonomija | Detaljna agenda ( Agenda EnE10 Konferencije )CD Zbornik radova |
| 2011 | EnE11 | Ruralni i održivi razvoj planina | Detaljna agenda (agenda_ene11)http://www.ruralinfoserbia.rs/dokumenta/agenda_ene11.pdfCD Zbornik radovaŠtampan zbornik selektovanih radova |
| 2012 | EnE12 | Prateći dogadjaj u okviru priprema za Svetsku UN Konferenciju Rio+2o – Zelena ekonomija i upravljanje za održivi razvoj | Detaljna agenda Agenda EnE12 http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/Agenda%20EnE12.pdfCDZbornik raadova.UNDP/UNEP Studija o zelenoj ekonomiji http://sustainabledevelopment.un.org/content/documents/984serbia.pdf |
Projekti regionalne kohezije u oblasti životne sredine podržavaju proces “životna sredina ka Evropi”.
Svaka limenka se računa u Eko-školama
Projekat „Svaka limenka se računa u Eko-školama“ otpočeo je oktobra 2017. godine, sa ciljem da se kroz stabilnu i održivu mrežu obrazovno-vasitnih ustnova uključenih u međunarodni program Eko-škole, širi ideja sakupljanja limenki, podstiču lokalne zajednice da zajedničkim naporima sa svojim stanovništvom i privrednim subjektima smanji količine otpada koje se svakodnevno generišu i time smanji pritisak na životnu sredinu. Uz edukativne prezentacije, filmove i radionice, deca i učenici kao „prva linija“ koji prenose dalje pozitivne ideje i pokreću na akcije, biće merene količine sakupljenih limenki na polugodištu i na kraju školske godine, a najuspešnije sakupljače RECAN fond i Ambasadori održivog razvoja i životne sredine će posebno nagraditi vrednim nagradama.
Program „Svaka limenka se računa” nastoji da pomogne ljudima da recikliraju svoje limenke i na taj način pomaže vam da doprinesete zaštiti životne sredine. Program želi da vam pomogne da reciklirate svoje limenke bilo da ste na nekom događaju, u kancelariji ili šoping centru. Program “Svaka limenka se računa” predstavlja partnerstvo između proizvođača limenki, proizvođača pića, reciklažne industrije i organizacija za zaštitu životne sredine, koje znaju koliko je reciklaža limenki bitna i nastoje da uključe što veći broj društvenih grupa u proces sakupljanja i reciklaže limenki. Kampanja “Svaka limenka se računa” pokrenuta je u Engleskoj, sporovodi se i u Irskoj, Austriji, Mađarskoj, Rumuniji, Francuskoj, Škotskoj i Grčkoj, Crnoj Gori i od ove godine u Srbiji.
Reciklaža limenki je vrlo bitna jer čuva energiju, prirodne resurse i smanjuje količinu gasova staklene bašte. Sve limenke za piće su 100% reciklabilne I to beskonačan broj puta. Reciklirani metal ima potpuno iste karakteristike kao sirov materijal – ali je potrebno manje od 25% energije za njegovu proizvodnju.
Aktivnosti :
Počeci u sakupljanju limenki osnovaca iz škole „Sveti Sava“, iz Čačka
Prve radionice u okviru projekta Svaka limenka se računa u Eko-školama
Sakupljeno preko 1800 kg limenki u oviru projekta „Svaka limenka se računa u Eko-školama“
Praćenje projekta na fb:
Počeci u sakupljanju limenki osnovaca iz škole „Sveti Sava“, iz Čačka
Prve radionice u okviru projekta Svaka limenka se računa u Eko-školama
Projekat "Svaka limenka se računa u Eko-školama" u OŠ "Sveti Sava" iz Čačka!
Geplaatst door Eco-Schools Serbia op Zondag 22 oktober 2017
Započeli smo aktivnosti u okviru projekta Svaka limenka se računa u Eko-školama!
Geplaatst door Eco-Schools Serbia op Donderdag 12 oktober 2017
Na svom putu kroz Eko-škole, projekat "Svaka limenka se računa" stigao je do Kučeva i Požarevca. Osnovne škole "Milutin…
Geplaatst door Eco-Schools Serbia op Donderdag 9 november 2017
Pogledajte gde sve u Evropi možete pronaći Svaka limenka se računa: http://www.everycancounts.eu/where-we-operate/
A za Srbiju ii više o programu možete pronaći na adresi: http://svakalimenkaseracuna.rs/
Novembar 2021. Preporučujemo: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji
Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Mart 2021:
Klimatske promene i energetika
Da li smo spremni za sve češće poplave?
31.dec 2020.:Projekat “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372″ završen je u decembru 2020. godine. Tokom tri godine implementacije projekta u Srbiji, izrađene su publikacije vezano za klimatske promene, kao i za cirkularnu ekonomiju, što su bile glavne teme projekta EN.net3. Sve publikacije dostupne su online na adresi: http://ambassadors-env.com/en/
16.sept.2020: Poziv za prijavu za subgrant
Anketa: Signali o postupanju otpadom u praksi
AOR e-kampanja pozornosti evidentirana u prvom broju biltena ECO CORNER
Pripreme: 5.juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“
Nedelja Energetske efikasnosti u Eko-školama
ENV.net i cirkularna ekonomija u regionu Zapadnog Balkana i Turske , Tirana, mart 2020.
Borba protiv zagađenog vazduha u Srbiji. Da li proces pristupanja EU može pomoći?
CIRKULARNA EKONOMIJA U SRBIJI – ZAPOČET PROCES
18.januar 2020. – ponovljen konkurs za preostala sredstva
Okrugli sto o unapređenju javnih politika u oblasti održive mode
sastanak ekoškolskih koordinatora, 18-19. oktobar 2019. Zlatibor
Finalizacija PREGOVARAČKE POZICIJE ZA POGLAVLjE 27
Parlamentarizam i zaštita životne sredine
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine na 12. Festivalu nauke na Beogradskom sajmu
Regionalna konferencije (To report: The first Regional Conference on Circular Economy was success )
6.novembar 2018: Otvoren poziv za dodelu sub-grantova u okviru ENV.net projekta ; 19.januar 2020. – ponovljen poziv za preostala sredstva
oktobar 2018: Konkurs za Mlade Eko-reportere: rok je 1.februar 2019.; tema; energetska efikasnost
oktobar 2018: Poziv za učešće ; ENV.net inicijativa: Inovirati Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara u skladu sa principima cirkularne ekonomije
oktobar 2018: Održan godišnji nacionalni sastanak Eko-školskih koordinatora i Eko-paket konferencija o cirkularnoj ekonomiji
ENV.net NOVOSTI ZA JUNI 2018.
Env.net NOVOSTI ZA MAJ 2018.
Env.net NOVOSTI ZA APRIL 2018.
U susret planeti Zemlji : cirkularna ekonomija i najava ENV.net aktivnosti
ENV. net NOVOSTI ZA MART 2018.
april 2018: Učestvujemo u nedelji održivog razvoja na Fakultetu političkih nauka
april 2018: Održana javna rasprava u Beogradu, vezana za Zakon o klimatskim promenama – učešće AOR
mart 2018: Sednica Saveta
Aktivnosti koje podržavaju ENV.net proces- mart 2018: „Youth Roadmap for New Urban Agenda“ , Analiza stanja i predlog izmena (zakonodavnog okvira i) prakse koji može da doprinese boljoj sanaciji deponija u Beogradu
ENV.net NOVOSTI FEBRUAR 2018
Pratite projekat na : facebook.com/envnetsite/ i www.env-net.org
Februar 2018: ENV.net3 – novi početak projekta!
_______________________________________________________
U decembru 2017. smo zapoceli 3. fazu ENV.net projekta – ENV.net 3 : ENV-net factoring the environmental portfolio for Western Balkans and Turkey in the EU Policy Agenda (ref. no. 2017/394-372)
_______________________________________________________
Projekat ENV.net (Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj: unapredjivanje uticaja stanovništva na proces reformi u sektoru životne sredine kao podrška približavanja Evropskoj uniji) postavljen je na iskustvu EU finasiranog projekta Environment Forum (http://www.envforum.eu/doku.php) i ima za cilj postizanje veće opredeljenosti za reforme u sektoru životne sredine kao podrške približavanja Evropskoj uniji, kroz analizu, monitoring i popularizaciju. Za proces pristupanja EU ovaj projekat predstavlja podršku.
Projekat ima poseban sajt gde se predstavljaju aktivnosti u svim zemljama obuhvaćenim projektom. Dodatno, projekat ima posebnu facebook stranu i ENV.net Newsletters.
Nosilac projekta je organizacija Puntosud ( www.puntosud.org ) iz Italije, a pored “Ambasadora održivog razvoja i životne sredine” – EASD, partneri su: Co-PLAN ( http://www.co-plan.org) iz Albanije, EEB – European Environmental Bureau, (http://www.eeb.org) iz Belgije, ATRC (http://www.advocacy-center.org) sa Kosova i TEMA (www.tema.org.tr) iz Turske, tako da realizacija projekta doprinosi da se osnaži: regionalna saradnja, medjunarodna saradnja, EU i pristupanje EU, kao i strukovno povezivanje eksperata. Sastanci i konferencije u okviru projekta će na neki način biti i obrazovni signali i kursevi za održivi razvoj i životnu sredinu.
Projekat je finansiran od strane EU – EuropeAid/132438/C/ACT/Multi, 2012/306-642 i 2014/351-610, i trajaće od 2012. do 2016. godine.
_________________________________________
ENV.net Srbija čine: Dr Nataša Žugić Drakulić -nacionalni koordinator i Filip Jovanović – asistent, koji su izabrani po konkursu organizacije „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“, koja je partner u ovom projektu. Nacionalni konsultant za evropske integracije u prvoj godini projekta je prof dr Anđelka Mihajlov. Dr Hristina Stevanović Čarapina je vodeći ekspert, a Sandra Radunović, ekspert, takođe izabrani po konkursu. Izabrani će biti angažovani u skladu sa potrebama projekta (ukoliko potrebe projekta u kasnijim fazama budu veće, slediće adekvatni konkursi i izbori).
_________________________________
Neki od detalja aktivnosti na ENV.net projektu se mogu pratiti preko aktuelnosti.
_________________________________
ENV.net glavne publikacije na jednom mestu:
- A Guideline of EU Accession Monitoring Tools for CSOs in candidate and potential candidate countries: Chapter 27, (Authors and contributors: Andjelka Mihajlov, Natasa Zugic-Drakulic, Filip Jovanovic, Federico Bastia, Simona Pogliani, Mara Silina, Teida Shehi and Dusko Hristov), Published by Environmental Ambassadors for Sustainable Development with the financial assistance of the EU – ENV.net project document, Belgrade January 2015
- How to influence environmental policy through effective advocacy (Authors: Margherita Tolotto and Mara Silina), ENV.net Advocacy Toolkit, European Environmental Bureau, Brussels, January 2015
- Climate change and challenges of the enlargement (Authors: Anja Kolmuss, Dragana Mileusnic, Zanna Vanrenterghem and Richard Filcak), ENV.net Advocacy Toolkit, European Environmental Bureau, Brussels,September 2016
6. juni 2016: Agenda ; EnE16-ENV.net Zbornik radova/Proceedings of papers
Maj 2016: Nacrt okvirnog dnevnog reda Konferencije Životna sredina ka Evropi, 6. juni 2016. u Beogradu
April 2016. – ENV.net kurs: Učešće organizacija civilnog društva u procesu pristupanja EU, 8. april 2016. , Poglavlje 27: uključivanje OCD
Mart 2016. – Novi internet portal: Greenweb
Januar 2016. – Regionalna konferencija : „Održivost FPA ” u Briselu ; Voda – poljoprivreda- energija – životna sredina u slivu reke Sava – naučene lekcije i dalji koraci
Oktobar – decembar 2015 – Ministarstvo podržalo ENV.net projekat , SEMINAR/OKRUGLI STO ZA MEDIJE KOJI IZVEŠTAVAJU O ŽIVOTNOJ SREDINI I KLIMATSKIM PROMENAMA, 28.10.2015.
5. i 6. oktobar 2015. – Jačanje partnerstva za borbu protiv klimatskih promena – učešće na konferenciji
11. juni 2015.- Sastanak potpredsednika Evropske komisije sa predstavnicima civilnog društva
7. juni 2015. – Ambasadori održivog razvoja 7. juna u Gornjem Milanovcu: biciklijada i niz drugih aktivnosti , Partnerstvo u organizaciji biciklijade i Nedelje životne sredine u Gornjem Milanovcu
5. juni 2015. – Konferencija , Zbornik radova , Izveštaj
26. maj 2015. – Promotivni događaj
21. april 2015. – Javno slušanje u Skupštini Klimatske promene kao realnost u Srbiji i EU – izazovi, odgovornosti, mogućnosti
april 2015. – Konferencija EnE15-ENV.net “Životna sredina ka Evropi” uvršćena u zvanične događaje Evropske nedelje održivog razvoja
mart 2015. – Pridruzite nam se 22.marta na obelezavanju medjunarodnog dana voda; Medjunarodni Dan voda
2. februar 2015. – objavljen poziv za učestvovanje na EnE15-ENV.net Konferenciji
29. januar 2015. – zavšen dikument A Guideline of EU Accession Monitoring Tools for CSOs in candidate and potential candidate countries (ENV.net region): Chapter 27
27. januar 2015. – promocija publikacije
9. januar 2015. – promocija publikacije
31. decembar – Tematski zbornik radova “Životna sredina ka Evropi”
12. decembar – ENV.net seminar za nastavnike
24-25 novembar – Sastanak ENV.net partnera i promocija ENV.net projekta na marginama ECF sastanka u Briselu
4-5. novembar – Učestvovali smo na regionalnom treningu o potencijalnim NATURA 2000 lokacijama
30. oktobar – Učestvovali smo na konferenciji „Pristupanje EU u oblasti zaštite životne sredine i uloga jedinica lokalne samouprave’
Oktobar 2014 – Pripremljena je i štampana ENV.net brošura
23-24. oktobar – ENV.net trening: ”Pristup sredstvima iz EU fondova i implementacija politike zaštite životne sredine’ , Poziv, Agenda , Brošura
14. oktobar –Eko standardi i obrazovanje – uslov za konkurentnost i održivo poslovanje
23-25 septembar – ENV.net tim u Briselu prisustvovao završnoj konferenciji I faze FPA projekata EU
29. septembar – ENV.net okrugli sto sa niškim srednjoškolcima “Dijalogom ka zelenijoj budućnosti“ (sub-grant)
Septembar – Pratimo eksplanatorni skrining za poglavlje 27
9. septembar – Razgovor sa EU ekspertima o sprovođenju odredjenih direktiva EU u oblasti zaštite prirode , učešće
29. avgust – ENV.net publikacija: “Vrste biljaka i životinja značajne za zaštitu prirode u EU”
27. juli – “Čekajući vetar” da životna sredina dobije veći značaj
19. juni – Obrazovna inicijativa za buduće građane EU – Eko-paket
5. juni – KONFERENCIJA , Oko 200 učesnika Konferencije
4. juni – Konferencija za medije
29. maj – U okviru ENV.net projekta, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, organizju EnE14 / ENV.net Konferenciju (ovo će biti 10 regionalna EnE konferencija) koja će se održati 5. juna 2014. godine u Sali 1 Privredne Komore Srbije u Beogradu. Tematska oblast u fokusu je Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene, u procesu približavanja EU). Organizatori skupa su Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (ENV.net partner iz Srbije), Privredna Komora Srbije, UNEP i Ministarsvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije.
Do sada je prijavljeno oko 200 učesnika, a skupu će se između ostalih obratiti: Irena Vojáčková – Sollorano (Visoki predstavnik UN u Srbiji), Freek Janmaat (Direktor sektora za evropske integracije i ekonomiju, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji), Gabriela Bennemann (Rukovodilac ekonomskog odeljenja nemačke ambasade u Republici Srbiji), Stana Božović (državna sekretarka za životnu sredinu (čeka se finalna potvrda)), Filip Radović (Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije-Ministarstvo poljoprvirede i zaštite životne sredine Republike Srbije), Rodolјub Šabić (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Vlade Srbije), Željko Sertić ( Predsednik Privredne komore Srbije (čeka se finalna potvrda)), Snežana Radočaj (Direktorka Fondacije Hemofarm), Aleksandar Dragišić (Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije), Prof. dr Stevan Lilić (Institut za javnu politiku Podgorica/Beograd/Ljubljana), Saša Mihajlović (Predsednik Privredne komore Zelene Srbije), Tatjana Trifunov (JP “Ada Ciganlija” Beograd), Maja Spasojević (Direktor sektora životne sredine, energetike, zdravlja i poljoprivrede, EPTISA Regionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu), Prof. dr Anđelka Mhajlov (predsednik Ambasadora održivog razvoja i životne sredine), Arunas Kundrotas (ENVAP projekat), Prof. dr Nataša Žugić-Drakulić (ENV.net projekat), Prof. dr Christos Vlachokostasa (Univerzitet u Solunu) i
formiran Dnevni red EnE14-ENV.net konferencije
22-24. maj – Četvrti sastanak ENV.net partnera u Milanu
13. maj – Evropski dani sunca -promotivni događaj
10.maj – Najava: događaj 10. maja u 11h u Centru vodenih sportova na Adi Ciganliji – “Očistimo okruženje” (Let us clean up Europe!) ; “Ekosferci” 10. maja 2014. godine na Adi Ciganliji: deca, roditelji i vaspitači/nastavnici na zajedničkom zadatku
7-8 maj – Na marginama ECF sastanka, sastanak nekih od ENV.net partnera
4.april – Delegacija EU u Srbiji: konsultacija sa OCD o napretku u priblizavanju EU u 2014. godini
1. april – PROTEGO i PROTECTA potpisali ugovore za sufinansiranje potprojekata
26. mart – Doprinos u izradi novog “UNECE Pregleda stanja životne sredine za Srbiju “
23.mart – Objavljeni rezultati rangiranja ENV.net potprojekta
20. mart – Učestvovali smo na Panelu o životnoj sredini na Fakultetu organizacionih nauka
4-6. mart – Učestvovali smo u Zagrebu na radionici Savske komisije
26. februar – Na sajt su u skladu sa procedurom, postavljena pitanja i odgovori u vezi ENV.net konkursa za potprojekte
20-21. februar 2014.- učešće, Kakvo civilno društvo želimo?
18. februar 2014. – učešće, Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene) treba da bude među prioritetetima u procesu integracije u EU
13. februar 2014. – učešće , Životna sredina u omladinskoj politici u Srbiji
12. februar – sastanak sa predstavnicima ENVAP2 projekta
7.februar 2014. – Obuka za organizacije civilnog društva u sklopu učešća u procesu programiranja , učešće
6. februar 2014 .- Poziv da 5. juna 2014. godine uzmete aktivno učešće u konferenciji Životna sredina ka Evropi – EnE14-ENV.net
1. februar 2014. – Objavljujemo konkurs za finansiranje (subgranting) projekata ” Evropska unija: posmatramo i učimo da bi bili spremni”
30.januar 2014. – Učešće na javnoj raspravi Studijske grupe Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK)
30. januar 2014. – Sastanak predstavnika SEKO konzorcijuma, Kancelarije za evropske integracije i nadležnog ministarstva
30. januar 2014. – Učešće u mapiranju OCD, profesionalnih i strukovnih udruženja, akademske javnosti, medija i drugih zainteresovanih strana u procesu pregovora o pristupanju Srbije EU
7. januar 2014 – Počela je organizacija ENV.net okruglog stola-konferencije. Aktuelnosti u vezi EnE14-ENV.net Konferencije, koja će se održati 5. juna 2014. godine u Beogradu
2. januar 2014 – Ukazujemo na ŽIVOTNU SREDINU u EVROPSKOM DNEVNIKU: Sinergija ENV.net i aktivnosti Delegacije EU u Beogradu
_________________________________
23. decembar 2013 – Tri radionice za predškolce u Somboru , Učešće na promociji rezultata Zavoda za zaštitu prirode i Agenciji za zaštitu životne sredine
20.decembar 2013. – Promocija izveštavanja zasnovanog na znanju: Uložimo da bi nam se vratilo!
20. decembar 2013. – Obrazovanje za buduće građane EU , Izuzetno uspešan i motivisan događaj
17. decembar 2013. – Zeleno svetlo EU za pregovore sa Srbijom
16. decembar 2013. – Radionica za strateško planiranje daljeg rada SEKO mehanizma
3. decembar 2013. – ENV.net projekat predstavljen studentima master studija Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu
2. decembar 2013. – U fokusu: okviri regionalne saradnje ENV.net regiona i proces integracije Srbije u EU
28. novembar 2013. – Sastanak sa predstavnikom Direktorata za proširivanje EU i predstavnicima Delegacije EU u Srbiji
25. novembar 2013. – Uspostavljanje partnerske saradnje sa Udruženjem novinara Srbije
Partnerstvo sa lokalnom samoupravom – ENV.net projekat predstavljen na Okruglom stolu „Mogućnosti unapređenja saradnje izneđu javnog i civilnog sektora u GO Vračar“
Saradnja sa TACSO Srbija (Tehnička podrška organizacijama civilnog društva) – U petak, 15. novembra 2013. godine u hotelu Park u Beogradu, održan je Konsultativni sastanak sa TACSO Savetodavnim odborom (LAG), predstavnicima Organizacija i mreža civilnog društva i OCD ekspertskom zajednicom Srbije. Na sastanku je razmatran nacrt dokumenta o Procenama potreba civilnog društva u Srbiji.
Mišljenje i komentari na Nacrt dokumenta Country Strategy Paper (CSP) , Strategy Paper for the Republic of Serbia 2014-2020 – u svojstvu vodeće SEKO organizacije za sektor životna sredina i energetika, tim AOR je na bazi dokumenta koji je razvijen u okviru ENV.net projekta ( Serbia 2013 Progress Report and Strategy – Reading by ENV.net Serbia Team ), pripremio mišljenje, koje je dostavljeno na razmatranje u okviru daljeg procesa usvajanja.
_______________________________________
Povećani kapaciteti : AOR primljena za člana IPEN mreže: Budućnost bez otrova za sve nas
Novembar – Treći sastanak partnera ENV.net projekta u Milanu
______________________________________________
Oktobar 2013–
28. oktobar – Sastanak sa evropskim parlamentarcima
ENV.net Srbija tim je pripremio analizu Izveštaja o napretku i strateških dokumenata (Serbia 2013 Progress Report and Strategy – Reading by ENV.net Serbia Team )
ENV.net aktivnost : upravljanje hemikalijama (olovom) za zdravlje dece
Pozornost na klimatske promene
Ucesce na Eko-svetu : obrazovanje, inovacije, tehnologije i standardi za životnu sredinu
______________________________________________
Postavljena je facebook strana projekta.
2. oktobar 2013. godine – Ministar prosvete i nauke Srbije istakao problem pijaće vode kao jedan od prioriteta. ENV.net tim učestvovao na Konferenciji.
Status sektora životne sredine u Srbiji u procesu pristupanja EU ( otpad , vode i EIA tematske oblasti ), od članica AOR tima prezentovani na međunarodnim konferencijama u Beču, Austrija i Zadru, Hrvatska, kao i u oblasti hemikalija na regionalnom SAICM sastanku. Dodatno, razgovaralo se za zainteresovanim partnerima o ENV.net projektu.
______________________________________________
ENV.net novi sajt: www.env-net.org postavljen
Septembar 2013: U okviru aktivnosti Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije 6. septembra 2013. godine održana je Konferencija pod nazivom „Izgradnja kapaciteta OCD-a za praćenje sprovođenja politika u oblasti zaštite životne sredine i energetike (27. poglavlje pregovora sa EU)“ . Prezentacije sa Konferencije uključuju: Poglavlje 27 pregovori, Iskustvo R Slovenije, Natura 2000 Ministarstvo, Uloga civilnog drustva u monitoringu, Natura 2000 NGO )
Komplementarno sa ENV.net projektom, AOR aktivno uključeni u Post-Rio+20 Agendu.
_____________________________________________
ENV.net projekat predstavljen na sednici Nacionalnog Saveta za programe ekološke edukacije u Srbiji, koji je održan 6. septembra u prostorijama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Avgust 2013: Analiza
juli 2013. – Po pozivu, Prof dr Hristina Stevanović Čarapina, održala je plenarno predavanje na 8. Simpozijumu “Reciklažne tehnologije i održivi razvoj”, koji je održan od 3. do 5. jula 2013. godine u hotelu “Jezero” na Borskom jezeru. Naslov rada koji je prezentovala je POUZDANOST PODATAKA O GENERISANJU OTPADA U PRIMENI LCA KAO PREDUSLOV U PROCESU DONOŠENJA ODLUKE O UVOĐENJU RECIKLAŽE U OPŠTINI BOR. Saopšteni rezultati istraživanja daju neke od odgovora na pitanja do kojih se došlo u procesu ENV.net projekta.
20. juni 2013. godine – Nacionalna ENV.net koordinatorka gostovala u jednočasovnoj emisiji Radio Beograda U SREDIŠTU PAŽNJE.
10. juna 2013. godine održan je ENV.net okrugli sto / EnE13 Konferencija
___________________________________
23. i 24. maja 2013. godine održan je skup 18 OCD koje učestvuju u IPA SCF projektima finansiranim od strane EU. Konferencija je održana u Palati Srbije u Beogradu i na njoj je učestvovalo preko 200 predstavnika OCD. Između ostalih, svi partneri ENV.net projekta (9 predstavnika iz 6 zemalja) su bili prisutni.
21. i 22. maj 2013: u Beogradu je održan drugi sastanak partnerskih organizacija ENV.net projekta . Momenti sa sastanka se mogu pogledati u galeriji slika.
_____________________________________
April 2013: Evropski ekonomski i socijalni komitet (European Economic and Social Committee-EESC) je 11. aprila 2013. godine u Domu Omladine u Beogradu održao Javnu diskusiju o ulozi civilnog društva u odnosima Evropske unije i Srbije. Ovom prilikom predstavljen je nacrt mišljenja Odeljenja za spoljne odnose EESC o ulozi civilnog društva u odnosima EU i Srbije. Organizacijama civilnog društva je data mogućnost da daju svoje mišljenje i pozvani su da dostave svoje komentare u pisanoj formi, a finalna verzija ovog dokumenta će biti usvojena početkom jula. Ovom događaju je prisutvovala i predstavnica ENV.net projekta.
April 2013: Delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji je 9. aprila 2013. godine održala sastanak sa zainteresovanim organizacijama civilnog društva iz Srbije. Na ovom sastanku diskutovan je napredak naše zemlje na putu ka EU, uloga civilnog društva u odnosima EU-Srbija i date su smernice u vezi sa pripremom Izveštaja o napredovanju Republike Srbije u oblasti Evropskih integracija za period septembar 2012-septembar 2013. Sastanku je prisutvovala i predstavnica ENV.net projekta.
_____________________________________
April 2013: EU – Izazovi i perspektive Srbije u oblasti životne sredine 2013. godine
3. aprila 2013. godine odrzana je konferencija pod nazivom „EU – Izazovi i perspektive Srbije u oblasti životne sredine 2013. godine“, u organizaciji Fonda „ECOTOPIAˮ, uz podršku Ambasade Velike Britanije u Republici Srbiji. Konferencija je deo projekta pod nazivom „Unapređenje dijaloga predstavnika državnih institucija i OCD u procesu evropskih integracija Srbije u oblasti zaštite životne sredineˮ, i ENV.net projekat je imao svog predstvnika na ovoj konferenciji. Na konferenciji je bilo razmatrano trenutno stanje u životnoj sredini, stepen usklađenosti sadašnjeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, ključni problemi prilikom donošenja zakonskih propisa i izazovi i teškoće u njihovom sprovođenju. Poseban akcenat je bio stavljen na procedure i stepen uključenosti oraganizacija civilnog društva i javnosti u procesu donošenja i sprovođenja zakonskih propisa, kao i dalji neophodni koraci i mere za unapređivanje postojećeg stanja.
_____________________________________
April 2013: Pismeno mišljenje o napredovanju u sektoru životne sredine u 2013. godini
Delegacija EU u Beogradu, u procesu izrade Izveštaja o napredovanju u 2013. godini u oblasti Evropskih integracija pozvala je organizacije civilnog društva da daju svoje mišljene u pisanom obliku. AOR, na bazi Studije koja se radi u okviru ENV.net projekta, dostavila je pisano mišljenje Delegaciji EU u Beogradu, fokusirano na sektor životne sredine.
_____________________________________
Mart 2013: TACSO Srbija sastanak
26.03.2013, TACSO eksperti davali su odgovore na pitanja i nedoumice vezano za sprovođenje MB IPA projekata. Radionica je održana u hotelu Zira sa početkom od 14 časova. a prisustvovali su Nacionalni kordinator i asistent ENV.net projekta.
__________________________________________
Mart 2013: Pripremljen je i postavljen ENV.net upitnik: Alat za podršku zaštiti životne sredine u Srbiji , i distribuiran poziv OCD i drugim zainteresovanim organizacijama, kao i javni poziv da odgovore na pitanja u Upitniku on-line: https://docs.google.com/spreadsheet/viewform?fromEmail=true&formkey=dGhqU09hRjhfci1WMVN3WE5IcXlrVGc6MA
Rok je 29. mart 2013. godine, koji je lasnije produžen na 2.april.
Ovaj Upitnik je deo ankete koja se trenutno sprovodi u okviru projekta ENV.net , koji finansira Evropska unija sa ciljem da se podstakne učešće i promovisanje aktivnosti organizacija civilnog društva u sektoru zaštite životne sredine u Albaniji, na Kosovu, u Srbiji i u Turskoj. Cilj ovog projekta je ne samo da se podstakne uloga civilnog sektora u oblasti zaštite životne sredine, kroz učešće na javnim skupovima, seminarima i treninzima, već i da se utiče na nacionalne reformske procese u sektoru zaštite životne sredine na putu putu Srbije ka Europskoj uniji (tzv. “evropske integracije, odnosno približavanje i usklađivanje zakonodavstva u sektoru životne sredine“). Projektni tim ENV.net-a se bavi identifikacijom različitih grupa postojećih organizacija civilnog društva koje su aktivne u oblasti zaštiti životne sredine, identifikacijom njihovih nadležnosti, prednosti i izazova sa kojima se susreću, a sve u cilju boljeg planiranja realnih i korisnih aktivnosti za dobrobit civilnog društva u Srbiji. Ovo istraživanje takođe ima za cilj informisanje o mogućnostima saradnje sa organizacijama aktivnim u sektoru zaštite životne sredine kako bi se bolje planirale i organizovale dalje aktivnosti ENV.net projekta. U tom smislu, ENV.net projekat će izdvojiti određena finansijska sredstva za realizaciju manjih inovativnih potprojekata. Zbog toga je ovaj Upitnik važno sredstvo za uspostavljanje kontakata sa organizacijama zainteresovanim da budu deo ove inicijative. Sve prikupljene informacije će biti tretirane kao poverljive. Opšte informacije o organizaciji (poglavlje A upitnika) kao i trenutni projekti / inicijative (poglavlje B, pitanje 12), mogu se postaviti na web-stranicu ENV.net projekta u cilju promocije inicijativa učesničke organizacije, samo ukoliko ona želi i ukoliko se izjasni za tu opciju (videti pitanje 22).
ENV.net Projektni tim stoji na raspolaganju za potrebne dodatne informacije o ovom Upitniku ili projektu (e-mail adresa: env.net.easd@gmail.com ). (*) Projekat pod nazivom “Razvoj ENV.net u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj: unapređenje uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredina kao podrška približavanja Evropskoj uniji”. Za više informacija pogledajte: http://www.tacso.org/doc/130110_information-sheet-ENV.NET-project_REVISED.pdf
______________________________________
Mart 2013: U kontekstu uloge OCD u podršci EU integracija u oblasti životne sredine i klimatskih promena, A.Mihajlov je, na konsultativnom sastanku predstavnika EU sa predstavnicima udruženja građana, 7. marta 2013. godine u prostorijama Delegacije EU u Beogradu, ukazala na potencijal ENV.net projekta
__________________________________
Na marginama sastanka Globalnog foruma glavnih grupa i zainteresovanih strana (Global Major Groups and Stakeholders Forum- GMGSF-14) , kao i na istorijkom sastanku UNEP Upravnog Saveta (the UNEP Governing Council- GC-27/GMEF), koji je ove godine bio Prvi univerzalni sastanak (16-22 februar, 2013, Najrobi, Kenija), Andjelka Mihajlov je razgovarala o različitim grupama u okviru “Glavnih grupa zainteresovanih strana” (raličitim grupama OCD -organizacija civilnog društva), sa ciljem adekvatnog formulisanja Platforme uključena različitih kategorija OCD u okviru ENV.net projekta. Neki momenti sa učešća na sastancima u Galeriji slika.
__________________________________________
Pripremljena su dva važna dokumenta (decembar 2012 – februar 2013) : Aktuelno stanje u vezi Poglavlja 27 u procesu pristupanja EU u Srbiji i Identifikacija specificnih tematskih oblasti u oblasti životne sredine u Srbiji.
|
Aktuelno stanje u vezi Poglavlja 27 u procesu pristupanja EU u Srbiji ACTUAL STATUS OF EU ENVIRONMENTAL ACQUIS (Chapter 27) IN SERBIA
|
Identifikacija specificnih tematskih oblasti u oblasti životne sredine u SrbijiIDENTIFICATION SPECIFIC THEMATIC AREAS IN SERBIA |
| Pripremila Anđelka Mihajlov, Nacionalni konsultant za Evropske integracije | Pripremila Hristina Stevanović Čarapina , vodeći ekspert |
Tekstovi su na engleskom jeziku (koji je radni jezik ENV.net projekta), i predmet su analiza i davanja mišljenja (svi zainteresovani mogu dati doprinos ukazujući na važne elemente u okviru ovih tema).
Nalazi Studija biće predstavljeni na EnE13 Konferenciji “Životna sredina ka Evropi”, 10. juna 2013. godine u Beogradu, i nakon dijaloga i intervencija na samoj konferenciji, biti finalizovani.
________________________________________
U Briselu je 22. i 23. januara 2013. godine održan prvi sastanak partnera projekta ENV.net (projekat podržan od EU, EuropeAid/132438/C/ACT/Multi ,2012/306-642). Sastanak je održan u prostorijama EEB, a u ime “Ambasadora održivog razvoja i životne sredine” prisustvovali su Nataša Žugić-Drakulić, Hristina Stevanović-Čarapina i Anđelka Mihajlov. Ovom sastanku je prehodio sastanak u Evropskoj komisiji.
_________________________________________
Srbija je status kandidata stekla 1. marta 2012. godine,
Samoj odluci davanju statusa kandidata, prethodilo je nekoliko pozitivnih mišljenja o spremnosti Srbije da dobije taj status.
Vlada Srbije je 22.aprila 2011. godine poslala Evropskoj komisiji poslednji paket pod nazivom Odgovori na dodatna pitanja . Tako je i simbolično zaključena etapa koja je započela 24. novembra 2010. godine kada Evropski komesar za proširenje uručio Upitnik Evropske komisije upućen Vladi Republike Srbije radi pripreme mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u EU, čije je popunjavanje bio jedan od uslova za sticanje statusa kandidata.
Srbija je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisala sa zemljama članicama EU 29. aprila 2008. godine u Luksemburgu. Sporazum sa Srbijom prva je ratifikovala Španija 19. januara 2010. godine, a poslednja Rumunija 21. maja 2012. godine. Evropski Parlament je SSP ratifikovao 19. novembra 2011. godine.
Sami pregovori o zaključenju SSP-a započeli su 10. oktobra 2005. godine, a zaključeni su dve godine kasnije 10. septembra 2007. godine završetkom Pete tehničke runde pregovora. Narodna Skupština Republike Srbije ratifikovala je SSP i Prelazni trgovinski sporazum 9. septembra 2008. godine. Savet ministara spoljnih poslova EU, 7. decembra 2009. godine, odlučuje da se započne sa primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma koji je i on je formalno stupio na snagu 1. februara 2010. godine.
Za građane Srbije verovatno najupečatljiviji moment u odnosima sa Evropskom unijom dogodio se 30. novembra 2009. godine, kada je uspostavljen bezvizni režim između Srbije i zemalja šengenske zone.
Aprila 2005. godine, tadašnja državna zajednica koju su činile Srbija i Crna Gora, dobija pozitivnu ocenu o Izveštaju o spremnosti za pregovore o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU – Studija izvodljivosti.
Prvi veliki međunarodni skup kojim je Evropska unija potvrdila svoju nameru ka daljem proširenju i koji je jasno otvorio perspektive Srbije i zemalja Zapadnog Balkana – za članstvo u Evropskoj uniji kao konačnom cilju – održan je u Solunu 19. – 20. juna 2003. godine. Solunskom agendom ustanovljeno je Evropsko partnerstvo sa državama Zapadnog Balkana, kojim se identifikuju kratkoročni i srednjoročni prioriteti koje svaka zemlja pojedinačno treba da reši na putu ka EU. Na osnovu odluka koje su donesene u Solunu i potvrđene u nekoliko navrata od strane Evropske unije, Srbija je tada postala potencijalni kandidat za pristupanje EU. Solunski samit je imao veliki značaj za zemlje regiona, a posebno za Srbiju jer njime i formalno prestaje njena deceniju duga međunarodna izolacija i jasno se otvaraju perspektive evropskih integracija.
U junu 2001. godine, Evropski savet objavljuje da su sve zemlje koje učetsvuju u Porocesu stabilizacije i pridruživanja “ potencijalni kandidati” za članstvo u EU. Mesec dana kasnije počela je sa radom Zajednička konsultvativna radna grupa EU – SRJ koja je, kako su odnosi napredovali, prerasla u Unapređeni stalni dijalog EPD. Ovo telo je na redovnim sastancima, koji se odražavaju više puta tokom godine u Beogradu i Briselu, ocenjivalo i raspravljalo o dinamici evropskih integracija Srbije.
8. Oktobra 2000. godine, SRJ pristupa Procesu stabilizacije i pridruživanja koji je za ostale zemlje u regionu započeo godinu dana ranije.
Usvojen je Program promocije nauke
6. aprila 2017. Vlada Republike Srbije je usvojila Program promocije nauke.
Promocija nauke je širenje naučne kulture i naučne pismenosti, kao i ukazivanje na različite vrednosti nauke povezivanjem istraživača sa drugim akterima. Popularizacija nauke je uži pojam od promocije nauke, predstavlja interpretaciju naučnih rezultata i metoda kroz niz različitih formata (tekstovi, predavanja, festivali nauke…) kojima se naučna dostignuća i saznanja afirmišu i predstavljaju najširoj populaciji. Dobra promocija nauke treba da dovede do popularizacije nauke.
Naučnoistraživačka delatnost je sistematski stvaralački rad koji se preduzima radi otkrivanja novih znanja, s ciljem podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva i korišćenja tih znanja u svim oblastima društvenog razvoja.
Program promocije nauke (videti tekst dole) se odnosi na period od 2017. do kraja 2019. godine, a u pripremi je učestvovao niz eksperata iz različitih oblasti od predstavnika naučne zajednice, preko organizacija civilnog društva i drugih aktera zainteresovanih za promociju nauke.
Prema Programu, organizacije civilnog društva (Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, nevladine organizacije, društveni pokreti, humanitarne organizacije, različita udruženja) predstavljaju aktere promocije.
Strukovno udruženje AMBASADORI ODRŽIVOG RAZVOJA I ŽIVOTNE SREDINE je organizacija osnovana radi delovanja u opštem interesu unapređenja, popularizacije i promocije naučnoistraživačkog rada ( Statut )
_________________
1. UVOD
Program promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća je dokument koji se odnosi na period od 2017. do kraja 2019. godine i oslanja se na strateške ciljeve Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine ― Istraživanje za inovacije[1], kao i strateško opredeljenje države da uspostavi sistem koji podržava izvrsnost u nauci, relevantnost za društveni i ekonomski razvoj, konkurentnost privrede i razvoj društva u celini.
Centar za promociju nauke će se koncentrisati na napore povezivanja civilnog društva, naučne zajednice, privrednih subjekata i javne uprave u cilju boljeg razumevanja uloge nauke u društvu[2].
U društvu zasnovanom na znanju građani moraju da budu u prilici da naprave izbore na osnovu pouzdanih i relevantnih informacija koje treba da im ponudi odgovorna nauka[3]. Cilj promocije nauke je da ponudi odgovore na pitanje kako nauka može da pomogne građanima, ali i da obezbedi sve uslove da deca, učenici i odrasli budu osposobljeni da efikasno i kritički koriste naučna i tehnološka znanja[4].
Naučni način razmišljanja i istraživački duh u savremenom društvu postaju najvažniji alat za samostalno učenje, kao i preduslov za donošenje racionalnih, metodološki opravdanih i na podacima zasnovanih odluka u životu i zajednici.
Centar za promociju nauke, kroz sopstvene aktivnosti, kao i kroz raspisivanje javnog poziva za finansiranje aktivnosti naučnih, naučno-stručnih društava, udruženja i drugih organizacija koje su u funkciji unapređenja naučnoistraživačkog rada, promocije i popularizacije nauke i tehnike, omogućava da rezultati naučnog istraživanja, naučna metodologija i naučna kultura dopru do građana svih uzrasta čime ostvaruje svoju zakonom propisanu misiju.
—————————–
- [1] Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2016–2020
- [2] Predlog pregovaračke pozicije RS za Međuvladinu konferenciju o pristupanju RS EU za poglavlje 25 – nauka i istraživanje
- [3] Science and Society Action Plan, European Commission, 2002
- [4] ZOSOV („Sl. glasnik RS“ br.72/09, 52/11, 55/13, 35/15 ― autentično tumačenje, 68/2015 i 62/16)
2. ZAKONODAVNI I STRATEŠKI OKVIR
Zakonski dokument na kom se zasniva Program promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća (dalje: Predlog programa promocije nauke) je Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti (dalje: Zakon o NiD)[1], koji je članom 27b propisao da Centar za promociju nauke priprema predlog programa promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća koji donosi Vlada Republike Srbije, na predlog Upravnog odbora Centra. Centar za promociju nauke osnovan je 2010. godine radi promocije i popularizacije nauke i tehnike, odnosno naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća u zemlji i svetu.
Osnovni strateški dokument je Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za periodi od 2016. do 2020. godine ― Istraživanje za inovacije (dalje: Strategija naučnog i tehnološkog razvoja). Radi postizanja utvrđene vizije i misije Strategijom se određuje šest posebnih ciljeva, a to su:
- Podsticanje izvrsnosti i relevantnosti naučnih istraživanja u Republici Srbiji;
- Jačanje povezanosti nauke, privrede i društva radi podsticanja inovacija;
- Uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja naukom i inovacijama u Republici Srbiji;
- Osiguranje izvrsnosti i dostupnosti ljudskih resursa za nauku i privredu i društvene delatnosti;
- Unapređenje međunarodne saradnje u domenu nauke i inovacija;
- Povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj putem javnog finansiranja i podsticanja ulaganja poslovnog sektora u istraživanje i razvoj.
Jedna od mera kojom se doprinosi ostvarivanju prvog cilja je i promovisanje nauke i inovacija zasnovanih na rezultatima istraživanja.
Strateški okvir promovisanja nauke i inovacija je razvoj kulture dijaloga između nauke, tehnologije i društva, to jest bolje komunikacije istraživačkog sektora sa privredom i drugim resorima, kao i civilnim sektorom i društvom u celini.
Centar za promociju nauke, naučnoistraživačka zajednica, zainteresovana privredna društva i nevladine organizacije sprovodiće kampanje i akcije u kojima se promoviše razvoj inovativnog društva znanja.
Uspostavljanje regionalnih centara za promociju nauke i interaktivnog naučnog centra u Beogradu, kao mesta susreta građana sa naukom i tehnologijom, naučnih institucija sa privredom i, posebno, talentovanih učenika i studenata sa inovativnim i novim pristupima učenju i ovladavanju naučnom metodologijom jedan je od zadataka postavljenih Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja.
Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za poglavlje 25 ― Nauka i istraživanje, koji je donela Vlada na sednici održanoj dana 29.9.2016. godine u delu Nauka u društvu ukazuje na to da je Republika Srbija prepoznala potrebu za osnivanjem posebne institucije koja je zadužena za odnos između nauke i društva, i to je Centar za promociju nauke.
—————————–
- [1] „Sl. glasnik RS“ br. 110/05, 50/06-ispr, 18/10, 112/15
3. PREGLED STANJA
Opšta analiza stanja u nauci, tehnološkom razvoju i inovacionoj delatnosti u Republici Srbiji, kao i analiza primene Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine i njenih ostvarenih ciljeva i rezultata pokazuje da Republika Srbija ima naučni i istraživački potencijal i da su, u uslovima ekonomske recesije i nedovoljnih materijalno-finansijskih sredstava, u mnogim oblastima ostvareni značajni rezultati, pre svega, u izvrsnosti naučnih istraživanja i broju objavljenih naučnih radova u međunarodnim časopisima, učešću u međunarodnim istraživačkim projektima i osnivanju novih privrednih subjekata koji svoju delatnost zasnivaju na razvoju i korišćenju savremenih tehnoloških dostignuća. Naučnici u Srbiji već daju natprosečan doprinos svetskoj nauci. Uticaj na društvo, međutim, nije tako veliki. Inovacije koje menjaju naš život u svim aspektima, od jednostavnih proizvoda do društvenih inovacija, radije uvozimo, nego što prepoznajemo učinak naše naučne zajednice[1]. Zbog toga pred naukom u Srbiji kao najveći izazov stoji podsticanje inovacija zasnovanih na istraživanju.
Društvena odgovornost naučnoistraživačke zajednice se često pominje kao treća, nedovoljno razvijena misija univerziteta koji su prepoznati kao pokretač društvenog razvoja. Nedostatak intenzivne i kvalitetne komunikacije univerziteta, na kojima radi dve trećine istraživača u Srbiji, sa privredom i civilnim sektorom čini da ugled naše nauke i poverenje u „našu pamet“ nije na zavidnom nivou i da se oslonac za privredni razvoj najpre traži u uvoznim organizacionim i tehničkim rešenjima. Važan zadatak promocije nauke u Srbiji jeste da znatno popravi sliku nauke u srpskoj javnosti. Izvrsnost i uvažavanje unutar zatvorene akademske zajednice jesu neophodni, ali sigurno ne i dovoljni. Drugim rečima, sada je neophodno da jasno pokažemo zašto je nauka važna, ne samo za naučnike već i za one koji se naukom ne bave.
U nedostatku dobre komunikacije naučne zajednice sa građanima, medijski prostor postaje zasićen prilozima u kojima naučna dostignuća nisu korektno predstavljena ili se čak pseudonaučna praksa predstavlja kao društveno prihvatljiva alternativa nauci. Građani koji kroz svoje obrazovanje nisu dostigli odgovarajući nivo naučne pismenosti i kritičkog mišljenja nemaju izgrađene kriterijume po kojima bi razlikovali nauku od pseudonauke. Zbog toga je zadatak promocije nauke da te kriterijume približi kako građanima tako i drugim akterima od interesa za promociju nauke. Koliko su pseudonaučna tumačenja postala veliki društveni problem, postalo je jasno kada se 2015. godine pojavila građanska inicijativa za izmenu zakona kojim je predviđena obavezna vakcinacija tvrdeći da je vakcinacija opasna i da se tom obavezom ugrožavaju ljudska prava. Uloga medija u argumentovanoj borbi protiv pseudonauke zbog toga postaje veća nego što je dosad bila.
Na planu međunarodne saradnje Srbija je u protekle tri godine napravila značajne pomake. Nakon potpisivanja sporazuma o punopravnom učešću u programu Horizont 2020 i donošenja Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Horizont 2020 – Okvirnom programu za istraživanje i inovacije (2014-2020) („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 9/2014) u julu 2014. godine, naučnici iz Srbije su prvi put dobili i prestižne grantove ERC i Teaming. Uspeh naših naučnika u programu Horizont 2020 je iznad očekivanja. Posebno ohrabruje uspešno učešće naših inovativnih malih i srednjih preduzeća u ovom programu Evropske unije. Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja RS predviđeno je formiranje posebnog tela za podršku učesnicima u programu Horizont 2020. U prelaznom periodu, dok se to telo ne konstituiše, uloga Centra za promociju nauke je da posebnim aktivnostima, kao što su info-dani ili radionice, pomogne uključivanju naših naučnoistraživačkih organizacija, privrednih društava i organizacija civilnog društva u ovaj evropski program sa najvećim fondom u istoriji nauke.
Kada je u pitanju naučno obrazovanje, posebno značajnih pomaka u ranijim godinama nije bilo. Nastavni planovi i programi u osnovnim i srednjim školama su praktično nepromenjeni u odnosu na prethodnu deceniju. Republika Srbija učestvuje u međunarodnim studijama učeničkih postignuća PISA i TIMSS, koje matematičku i naučnu pismenost imaju kao komponente testa. Rezultati iz prethodnih godina ukazuju na to da učenici mlađih razreda u domenu prirodnih nauka ostvaruju bolje rezultate u odnosu na međunarodni prosek nego učenici starijih razreda. U studiji TIMSS 2011 za učenike četvrtog razreda Srbija je ostvarila skor 516, što je iznad međunarodnog proseka (500). U istoj studiji za učenike osmog razreda iz 2007. godine, postignuća naših učenika iz biologije, geo-nauka, fizike i hemije bila su ispod međunarodnog proseka. Jedan od razloga zbog kog postignuća naših učenika u domenu nauke opadaju sa godinama je verovatno i to što se nauka razdvaja po predmetima čiji programi nisu dobro korelirani i što se učenici starijih razreda više ne bave celinom nauke u okviru svojih redovnih školskih aktivnosti. Ova ograničenja formalnog obrazovanja nestaju kada se o nauci govori u okvirima vanškolskih aktivnosti kakve realizuje Centar za promociju nauke, festivali nauke, naučni kampovi itd. Zbog toga je uloga neformalnog i inoformalnog obrazovanja u Srbiji posebno važna.
U toku 2016. godine Centar je naročito stavio akcenat na sledeće strateške ciljeve: širenje kulture nauke, jačanje uloge nauke u društvu, studijski program naučne komunikacije, regionalizacija promocije nauke, aktivna borba protiv primera loše nauke, promocija doktorskih studija, promocija istraživačkog rada.
Kroz javni poziv aktivno se radilo na podizanju nivoa naučne pismenosti i naučnog obrazovanja sprovodeći postupak decentralizacije promocije i popularizacije nauke na teritoriji Republike Srbije, podršci raznovrsnim i inovativnim projektnim pristupima iz oblasti promocije i popularizacije nauke, a koji pokrivaju interesovanje i potrebe opšte populacije, kao i podršci inovativnim i visokouticajnim projektima koji imaju veliki obuhvat u cilju razvoja i poboljšanja kvaliteta projekata iz oblasti promocije nauke od globalnog značaja.
—————————–
- [1] Predgovor Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2016–2020.
4. DEFINICIJE KLJUČNIH POJMOVA
Prepoznajemo ovaj dokument kao priliku za jasnije definisanje i raščlanjivanje termina koji su često u upotrebi u oblasti promocije nauke, jer su uobičajne diskusije i neslaganja oko toga šta ovi termini obuhvataju.
Naučna kultura
Naučnu kulturu čine sistem vrednosti, tradicija, znanja i načini delovanja koje neguju pojedinci u zajednici, a koji počivaju na razvoju nauke, idejama i saznanjima do kojih je čovek došao istraživanjem prirode. Predstavlja segment opšte kulture baziran na vrednostima moderne nauke kao što su objektivnost, inovativnost i otvorenost.
Naučna pismenost
Naučna pismenost podrazumeva posedovanje naučnih znanja i njihovu primenu prilikom prepoznavanja naučnih problema, sticanja novih znanja, naučnog objašnjavanja pojava i izvođenja na činjenicama zasnovanih zaključaka o naučno relevantnim pitanjima; razumevanje prirode nauke kao oblika ljudskog saznanja i delatnosti; svest o tome kako nauka i tehnologija oblikuju i utiču na život u savremenom tehnološkom društvu; spremnost za angažovanje i davanje ličnog doprinosa u rešavanju naučnih pitanja, izgrađivanje ličnog stava[1].
Istraživač
Osoba koja radi na naučnoistraživačkim i razvojnim poslovima i koja je izabrana u zvanje istraživača mora da kao najmanji uslov poseduje visoku stručnu spremu[2].
Naučnoistraživačka delatnost
Sistematski stvaralački rad koji se preduzima radi otkrivanja novih znanja, s ciljem podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva i korišćenja tih znanja u svim oblastima društvenog razvoja[3].
Inovacija
Inovacija je primena novog ili značajno unapređenog proizvoda ili procesa, novog marketinškog metoda ili organizacionog metoda u poslovanju, organizaciji rada ili odnosima sa okruženjem[4].
Inovaciona delatnost
Aktivnosti koje se preduzimaju radi stvaranja novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga ili značajne izmene postojećih, a u skladu sa potrebama tržišta[5].
Promocija nauke
Širenje naučne kulture i naučne pismenosti. Ukazivanje na različite vrednosti nauke povezivanjem istraživača sa drugim akterima.
Popularizacija nauke
Uži pojam od promocije nauke, predstavlja interpretaciju naučnih rezultata i metoda kroz niz različitih formata (tekstovi, predavanja, festivali nauke…) kojima se naučna dostignuća i saznanja afirmišu i predstavljaju najširoj populaciji. Dobra promocija nauke treba da dovede do popularizacije nauke.
Pseudonauka
Sistem tvrđenja, pretpostavki i metoda čiji zagovornici pokušavaju da stvore utisak da je reč o naučnom saznanju dok im s druge strane nedostaje utemeljenje u naučnom metodu.
Naučna komunikacija
Podrazumeva jačanje opšteg razumevanja nauke, naučne kulture i naučne pismenosti kao neizostavnog dela svakodnevnog života. Ova komunikacija obuhvata međusobnu razmenu informacija između naučne zajednice, medija, građana, privrede i donosilaca odluka.
Naučni komunikator
Osoba koja se specijalizovala za naučnu komunikaciju i koja nije nužno istraživač.
Naučno novinarstvo
Medijska delatnost koju obavljaju specijalizovani novinari, a koja obuhvata izveštavanje, analizu i tumačenje istraživačkih rezultata, naučnih događaja i ideja za široku javnost. Vrsta naučne komunikacije.
Naučni novinar
Novinar koji izveštava u javnosti na osnovu rezultata, znanja i ideja iz nauke.
Centri promocije nauke (eng. science centers, discovery centers)
Ustanove koje šire naučnu kulturu kroz interaktivne postavke, radionice, tribine i druge oblike naučne komunikacije koji neposredno uključuju posetioce ohrabrujući ih da istražuju i sami dolaze do zaključaka.
Regionalni centri za promociju nauke (naučni klubovi)
Prostor u kome građani zainteresovani za nauku i tehnologiju imaju priliku da se upoznaju, razmenjuju iskustva, diskutuju o naučnim temama.
Park nauke
Specifično organizovan i dizajniran otvoreni prostor ispunjen naučnopopularnim eksponatima kako bi se naučni pojmovi, fenomeni i činjenice usvojili kroz igru i neposredno iskustvo.
—————————–
- [1] Oslo priručnik, 2005, https://www.oecd.org/sti/inno/2367580.pdf
- [2] Član 2 Zakona o inovacionoj delatnosti („Sl. glasnik RS“ br. 110/05, 18/10 i 55/13)
- [3] Član 68 Zakona o NiD
- [4] Član 3 Zakona o NiD
-
[5] OECD, 2006, http://www.pisaserbia.org/images/stories/pdf/Naucna%20pismenost.pdf
5. OPŠTI PRINCIPI
Program promocije nauke se bazira na sledećim principima:
Dostupnost – svako treba da ima pristup postojećim i novim znanjima, odnosno rezultatima naučnoistraživačkog rada.
Umrežavanje – težnja za komunikacijom i povezivanjem na horizontalnom i vertikalnom nivou između niza aktera (mediji, donosioci odluka, istraživači, institucije i drugi).
Kritičko razmišljanje – proces jasnog i racionalnog promišljanja analiziranjem i vrednovanjem podataka i dokaza. Priznavanje ograničenja savremene nauke i naučnog metoda.
Etičnost – nepristrasno i objektivno predstavljanje činjenica.
Balans među oblastima – Podjednaka zastupljenost različitih naučnoobrazovnih polja.
6. AKTERI PROMOCIJE
Centar za promociju nauke ima centralnu ulogu uspostavljanja saradnje u cilju kontinuiranog strukturiranog dijaloga između naučne zajednice, istraživača, instituta, državne uprave i jedinica lokalne samouprave, institucija civilnog društva, obrazovnih i drugih institucija, regionalnih centara promocije nauke u okviru centara za stručno usavršavanje, medija, privrede i samih građana. Radi uspešnijeg ostvarivanja ovog cilja potrebno je definisati najrelevantnije aktere koji učestvuju ili su obuhvaćeni promocijom nauke, kao i glavne kategorije njihovih aktivnosti u ovom polju.
Naučna zajednica
Istraživači, doktorandi, akreditovane nauičnoistraživačke organizacije, sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije, univerziteti, KONUS, Zajednica instituta Srbije, SANU, Matica srpska.
Kreatori javnih politika
Ministarstvo nadležno za poslove nauke, tehnološkog razvoja i prosvete, druga ministarstva, kancelarije Vlade RS, Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj, Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, zavodi, skupštinski odbori.
Jednice teritorijalne uprave i lokalne samouprave
Autonomna pokrajina, opštine, gradovi i grad Beograd.
Organizacije civilnog društva
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, nevladine organizacije, društveni pokreti, humanitarne organizacije, različita udruženja.
Obrazovne i druge institucije
Predškolske ustanove, osnovne škole, srednje škole, visokoškolske ustanove, centri za stručno usavršavanje i regionalni centri za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, javnopriznati organizatori aktivnosti.
Mediji
Novinske agencije, štampani, elektronski i novi mediji.
Privredni subjekti i subjekti inovacione delatnosti
Privredna društva, preduzetnici, start-up preduzeća, Privredna komora Srbije.
Ustanove kulture
Muzeji, biblioteke, arhive, zadužbine, udruženja, domovi kulture.
Građani
Učenici, studenti, deca predškolskog uzrasta, roditelji, zainteresovani građani, turisti, građani koji se brinu za zajednicu i učestvuju u javnom životu.
7. CILJEVI PROGRAMA
Program promocije nauke definiše četiri strateška cilja i četranest potciljeva u periodu od 2017. do kraja 2019. godine:
1. Razvoj kapaciteta istraživača za širenje naučne kulture
1.1. Osnaživanje i podsticanje istraživača da informišu javnost o rezultatima, efektima i značaju svog rada.
1.2. Sistem nagrađivanja istraživača koji aktivno i kontinuirano promovišu naučnu kulturu.
1.3. Uspostavljanje studijskog programa naučne komunikacije na visokoškolskim ustanovama.
2. Podsticaj i razvoj komunikacije između naučnoistraživačkih organizacija sa državnom upravom i jedinicama teritorijalne uprave i lokalne samouprave kroz razmenu vrednosti i praksi
2.1. Razvijanje saradnje između istraživača i instituta sa državnom upravom na formiranju politika zasnovanih na podacima i naučnim istraživanjima.
2.2. Organizovanje različitih aktivnosti kroz koje istraživači i naučni komunikatori iz Srbije i sveta komuniciraju vrednosti naučne kulture u lokalnim samoupravama u kojima su stekli osnovno, srednje ili visoko obrazovanje.
3. Razvoj različitih programa promocije nauke zasnovanih na naučnoj kulturi i naučnoj pismenosti kod svih građana Republike Srbije
3.1. Razvoj programa za neformalno i informalno obrazovanje odraslih kroz proces celoživotnog učenja sa ciljem podizanja nivoa naučne pismenosti u Republici Srbiji.
3.2. Razvijanje programa profesionalnog razvoja nastavnika sa ciljem razvijanja kompetencija važnih za razumevanja metodologije naučnog rada, ali i za obuku drugih nastavnika.
3.3. Razvoj, podrška i osnaživanje svih vrsta medija za širenje naučne kulture i naučne pismenosti.
3.4. Marginalizacija primera loše nauke u medijima kroz razvoj kritičkog i profesionalnog izveštavanja o nauci.
3.5. Edukacija privrednih subjekata za društveno odgovorno poslovanje koje podrazumeva širenje znanja, naučne kulture, naučne pismenosti i vrednosti ekonomije bazirane na znanju.
3.6. Uvođenje efikasnijih i konkurentnijih načina finansiranja naučnopopularnih aktivnosti za sve građane Republike Srbije, posebno podvlačeći dostupnost i mobilnost sadržaja.
4. Jačanje resursa za promociju nauke kako bi programi bili dostupniji građanima
4.1. Izgradnja Centra promocije nauke u Beogradu u kome bi svi građani Republike Srbije učili o naučnim dostignućima kroz neposredno otkrivanje, eksperimente i istraživanje.
4.2. Jačanje mreže regionalnih centara promocije nauke (naučnih klubova) u saradnji sa obrazovnim institucijama i jedinicama lokalne samouprave.
4.3. Izgradnja mreže parkova nauke u različitim gradovima.
8. ZAVRŠNI DEO
Akcioni plan za sprovođenje Programa promocije nauke ove utvrdiće se u roku od 3 meseca od dana donošenja.
U skladu sa Programom promocije nauke, regionalni centri za promociju nauke utvrdiće akcione planove za sprovođenje Programa promocije nauke.
Za sprovođenje Programa promocije nauke nisu potrebna dodatna budžetska sredstva.
Eko standardi i obrazovanje – uslov za konkurentnost i održivo poslovanje
U organizaciji PKS, 14. oktobra 2014. godine, u Svečanoj sali Beogradskog sajma, održana je Konferencija “Eko standardi i obrazovanje – uslov za konkurentnost i održivo poslovanje” (više o Konferenciji ) .
Prof.A.Mihajlov je predstavila istraživanja na temu ” Znanja potrebna za zelene poslove i zelenu ekonomiju – analiza iz perspektive integralne zastite životne sredine”.
Međunarodni program EKO-ŠKOLE i EkoFakulteti
Prijavite školu za međunarodni program Eko-škole
Organizacija Ambasadori održivog razvoja i životne sredine ima ulogu Nacionalnog operatera za Srbiju i jedina je ovlašćena organizacija iz naše zemlje za sprovođenje programa “Fondacije za edukaciju u oblasti životne sredine” – Foundation for Environmental Education – FEE u Srbiji. AOR je izglasana u članstvo najvišeg ranga u FEE na zasedanju Generalne skupštine FEE juna 2014. godine. FEE je intelenktualni vlasnik sledećih programa: Plava zastava, Eko-škole, Zeleni ključ, Mladi reporteri životne sredine, Učimo o šumama. Međunarodni program Eko-škole primenjuje se i na visokoškolske institucije pod nazivom EkoUniverzitet (koji sadrži korake, adaptirane iz krovnog Programa Eko-škole, zainteresovani fakulteti i Univerziteti treba da kontaktiraju Nacionalnog operatera popunjavanjem Prijave za učestvovanje za EKO-ŠKOLE. Napomena: u Srbiji, gde nisu u praksi studentski kampusi, pilot adaptiramo program da bude primenljiv na naše uslove i odnosi se na pojedinačne fakultete – EkoFakultet. Pri tome konsultujemo FEE pravila i UNEP preporuke Greening_university_toolkit).
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podržava program Eko-škole u Srbiji. Podstrek školama u Beogradu da se uključe u međunarodni program Eko-škole
U Srbiji od školske 2013/14 projekat Eko-paket, podržan od TetraPak Production, uključen je u program Eko-škole, i značajno doprinosi programu.
Juli 2020: Priručnik za Eko-škole
Uputstvo za Eko-škole(inovirano, kojim se zamenjuju instrukcije iz 2015.)
Prijava za uključivanje u Eko-skole
Uputstvo za sprovodjenje ES programa NACRT
Formular za samoispitivanje skola , za škole koje su se prethodno prijavile za učešće
Formular Izveštaja o nadzornoj poseti
____________________________________________________
“Eko-škole“ Srbije u Kazahstanu na Konferenciji i Festivalu „Klimatskog paketa“
Holistički pristup obrazovanju za održivi razvoj – Nacionalni sastanak operatera 2023. godine
Drugi seminar Karpatske konvencije o obrazovanju za održivi razvoj
Seminar ambasadora klime i životne sredine, februar 2022.
Predstavićemo rezultate istraživanja toksičnosti plastičnog peleta, na multikongresu SERBIAN VISION
Globalna studija „Hemijska kontaminacija recikliranih plastičnih peleta“
Preporučujemo: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji
Godišnji sastanak ekoškolskih koordinatora međunarodnog programa Eko-škole 2021 , Agenda Vladimirci 08102021
Eko-škole iz Aleksandrovca pokrenule izradu Plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije
Seminari za ambasadore klime i životne sredine
“Klimatski paket” na srpskom jeziku je dostupan
Poziv za učešće na Trećoj regionalnoj konferenciji o obrazovanju za klimatsku akciju
Maj 2021 – Dan biodiverziteta, nacionalna debata „Očuvanje biodiverziteta“, Eko-škole i Plava zastava
Veliki lov na biljke – Završetak projekta
Anketa: Signali o postupanju otpadom u praksi
AOR e-kampanja pozornosti evidentirana u prvom broju biltena ECO CORNER
Pripreme: 5.juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“
AOR prati implementaciju Ciljeva održivog razvoja u Srbiji
Nedelja Energetske efikasnosti u Eko-školama , mart 2020
“Dati mladima prostora da na svoj način pokažu kakvu životnu sredinu žele u svojoj budućnosti”, Eco-Schools NOM 2019
Smuti pa popij!
Kao potrošač, budi deo promena!
april 2019: Završen je Eko-paket kreativni konkurs za 2019 godinu! ; Izabrani pobednici Eko-paket kreativnog konkursa za školsku 2018/2019 godinu
Januar 2019: Vesele aktivnosti u predskolskoj ustanovi “Stonogica” iz Sremske Mitrovice
Децембар 2018: Parlamentarizam i zaštita životne sredine
Eko-paket kreativni konkurs je u toku! Rok je 31.mart 2019.godine…..
oktobar 2018: Održan godišnji nacionalni sastanak Eko-školskih koordinatora i Eko-paket konferencija o cirkularnoj ekonomiji
Avgust 2018: SVET KOJI INSPIRIŠE PODSTREK ZA SVE
Juni 2018:Svet koji inspirise u Eko-skolama
Maj 2018: Nagrade Eko-paket takmičenja uručene
April 2018: Izabrani pobednicii Eko-paket kreativnog konkursa za školsku 2017/2018 godinu
April 2018: Kreativan konkurs: U koštac sa plastikom
Mart 2018: Zajednički promo eko-dan osnovnih Eko-škola iz Čačka
Novembar 2017: Održane prve u nizu radionica o reciklaži u okviru Eko-paket projekta u školskoj 2017/2018
Godišnji sastanak nacionalnih operatera programa Eko-škole 17-21.11.2017. godine, Pariz
oktobar 2017. Eko-paket godišnji sastanak ekoškolskih koordinatora u školskoj 2017/2018 godini
Октобар 2017-Održana sednica Nacionalnog Saveta Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini
oktobar 2017: Eko-paket – Nastavljamo druženje i ove godine – otvoren je Eko-paket kreativni konkurs!
septembar 2017: Sastanak ekoškolskih koordinatora u Sloveniji, Laško
juni 2017: RTV Mlava
26.maj 2017: Dodela priznanja najkreativnijim učesnicima Eko-paket kreativnog konkursa
16.maj 2017: Eko-paket kreativni konkurs 2017. – uručenje priznanja 26.maja u IN hotelu
maj 2017: Mladi predstavili gradove budućnosti – proglašeni su rezultati Eko-paket kreativnog konkursa za 2017. godinu
maj 2017: „ŠETNJA RAZMIŠLJANJA“ – poruka iz Čajetine ; Uočite biljku – Živeti dobro – Herbarijum : “Lov na biljke” u Milutovcu, Poljni, Riljcu, Maloj Drenovi, Maloj Sugubini i Božurevcu
april 2017 – Ekoškolski primer: O.Š. Rade Dodić iz Milutovca ; KAD PČELICE KRENU U LOV – poruka iz Vrtića PČELICE iz Šatonje
mart 2017 –Veliki lov na biljke
februar 2017.-Podrška lokalne zajednice grada Vršca programu Eko-škole
Februara 2017. godine 76 vaspitno obrazovnih institucija u Srbiji je uključeno u međunarodni program eko-škole u Srbiji (pogledajte aktuelni spisak i status škola Eko-skole statusi Februar 2017 )
januar 2017 – Održana sednica Nacionalnog saveta za programe obrazovanja u oblasti životne sredine
Podstrek školama u Beogradu da se uključe u međunarodni program Eko-škole
ZELENA ZASTAVA ZA GEODETSKU EKO-ŠKOLU
21-12-2016: Međunarodni program Eko-škole u “Politici”
Preduzetništvo kao podsticaj mladima
Decembar 2016: UČESTVUJ U EKO-PAKET PROJEKTU I OSVOJI NAGRADU!
NASTAVLJAMO SA EDUKATIVNIM RADIONICAMA O RECIKLAŽI
Godisnji sastanak i spisak Eko-skola, Paracin novembar 2016
Učestvujemo na sastanku nacionalnih operatera međunarodnog programa Eko-škole iz celog sveta
UČESTVUJEMO NA MEĐUNARODNOM SAJMU I KONFERENCIJI ZELENE GRADNJE
Obrazovanje za održivost: Eko-škole i mladi eko-reporteri
OBRAZOVANJE ZA ODRŽIVOST: EKO-ŠKOLE I MLADI EKO-REPORTERI 19. septembar 2016. 14:00h EU info centar
Predstavili smo međunarodni program Eko-škole na stručnom skupu: XXX Sabor učitelja Srbije
4. juni: Biciklijada u G.Milanovcu
31. мај 2016. –Eko-fakultetski projektni dan u Visokoj školi primenjenih strukovnih studija u Vranju
26.maj 2016. –Dodeljene su Eko-paket nagrade za 2016. godinu
april-maj 2016: Tetra Pak radionice o reciklaži u Eko-školama širom Srbije ; AOR “partner u znanju” organizaciji CEE iz Indije u održavanju međunarodne konferencije o obrazovanju za održivi razvoj ; Rezultati Eko-paket kreativnog konkursa za 2016. godinu
april 2016. – Eko-školski program: proslava dana Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom ”Vuk Karadžić” Sombor
25. mart 2016.- Одржана радионица поводом обележавања Дана вода и Дана шума
26. januar 2016. – Nacionalni žiri za program PLAVA ZASTAVA i Savet za FEE programe u Srbiji
Januar 2016.- OTVOREN JE EKO-PAKET KONKURS ZA 2016. GODINU
Januar 2016. – Eko Kviz, rezultati prvog kruga , Svetski dan obrazovanja za životnu sredinu
Decembar 2015. – Eko-paket i Eko-škole: sastanak koordinatora međunarodnog programa Eko-škole 22.12.2015. u Sremskim Karlovcima
Novembar 2015. – Eko-škole na Međunarodnoj konferenciji zaposlenih u obrazovanju
Belfast: na sastanku smo nacionalnih operatera međunarodnog programa Eko-škole
oktobar 2015.- Nacionalni koordinator međunarodnog programa u poseti Eko-školama
30.oktobar 2015.- Održana sednica Nacionalnog saveta za programe međunarodne fondacije za obrazovanje o životnoj sredini (FEE)
8. oktobar 2015. – Prezentacija međunarodnog programa Eko-škole u Boru
2. oktobar 2015. – Predstavljanje programa Eko-škole u Gornjem Milanovcu
27.avgust 2015.- Predstavili smo međunarodni program Eko-škole u Sremskim Karlovcima
12. avgust 2015. – Poseta međunarodnom volonterskom eko-kampu u Aranđelovcu
7. juni 2015. – Ceremonija dodele zelenih zastava u Gornjem Milanovcu
Maj 2015 – Eko-paket kreativni konkurs za 2014/15 školsku godinu: rezultati konkursa ; Najava događaja i poziv medijima da promovišu program Eko-škole: 26. maj u 13h u UNS , Svečano dodeljeni sertifikati Eko-paket kreativnog konkursa
April 2015 – NADZORNE POSETE EKO ŠKOLAMA U GORNJEM MILANOVCU I ČAČKU
April 2015 – Posetili smo Visoku tehnološku školu u Aranđelovcu , Održana je prva Tetra Pak radionica o reciklaži u 2015. godini
Mart 2015. – Pridruzite nam se 22.marta na obelezavanju medjunarodnog dana voda ; Predstavljanje međunarodnog programa Eko-škole na Novosadskom proleću, školama koje su uključene u projekat „Za čistije i zelenije škole Vojvodine“, mart 2015. godine ; Posetili smo Visoku škola strukovnih studija za menadžment i poslovne studije u Sremskim Karlovcima
Januar 2015 – Vest o Eko-skolama u Srbiji na sajtu medjunarodnih Eko-skola
Decembar 2014. – Eko-školama uručene ZELENE ZASTAVE ; Upoznajte Eko-škole Srbije
Godišnji sastanak nacionalnih koordinatora 2014. međunarodnog programa Eko-škole
Odluke Nacionalnog žirija 12. septembra 2014. godine
Национални жири за Еко-школе донео је одлуку да је још 12 школа у Србији заслужило ЗЕЛЕНУ ЗАСТАВУ – потврду да спроводе међународни програм Еко-школе:
International Nursery School Belgrade
ОШ Симеон Араницки, Стара Пазова
ОШ Момчило Настасијевић, Горњи Милановац
ОШ Десанка Максимовић, Горњи Милановац
ОШ Иво Андрић, Прањани, Горњи Милановац
ОШ Миодраг Чајетинац Чајка, Трстеник
ОШ Димитрије Туцовић, Чајетина
ОШ Свети Сава, Чачак
ОШ Марија Трандафил, Ветерник
ОШ Вук Караџић, Београд – Сурчин
ОШ Милинко Кушић, Ивањица
МТШ 14. Октобар, Краљево
____________________________________________________
Status pre zasedanja žirija 2014. godine (školska 2013/14 godina)- planira se sastanak Nacionalnog FEE Saveta u septembru 2014. godine
|
škole prijavljene za sticanje statusa |
|||||
|
Vrtići |
OŠ |
SŠ |
fakulteti |
||
|
1 |
INSB, Beograd | 21. oktobar, Sombor | MTŠ 14. Oktobar, Kraljevo | ||
|
2 |
Desanka Maksimović, Gornji Milanovac | ||||
|
3 |
Dimitrije Tucović, Čajetina | ||||
|
4 |
Ivo Andrić, Pranjani, Gornji Milanovac | ||||
|
5 |
Janko Veselinović, Beograd | ||||
|
6 |
Marija Trandafil, Veternik | ||||
|
7 |
Milinko Kušić, Ivanjica | ||||
|
8 |
Milivoje Borović, Čajetina | ||||
|
9 |
Miodrag Čajetinac Čajka, Trstenik | ||||
|
10 |
Momčilo Nastasijević, Gornji Milanovac | ||||
|
11 |
Rastko Nemanjić – Sveti sava, Nova Pazova | ||||
|
12 |
Simeon Aranicki, Stara Pazova | ||||
|
13 |
Sveti Sava, Čačak | ||||
|
14 |
Vuk Karadžić, Surčin, Beograd | ||||
|
15 |
Žarko Zrenjanin, Novi Sad | ||||
| Škole koje obnavljaju status u toku školske 2014-15, stekle status 2012/13 sa važenjem 2 godine | |||
|
Vrtići |
OŠ | ||
| Pčelica, Šetonje | Drinka Pavlović, Beograd | ||
| 1001 radost, Beograd | |||
Eko standardi i obrazovanje – uslov za konkurentnost i održivo poslovanje
Eko-paket pobednici za 2013/14 školsku godinu
Školska 2013/14 : započinje aktivnost EKO-PAKET
Prva Tetra Pak radionica o reciklaži
Poseta fabrici TetraPak u Gornjem Milanovcu
Poziv Eko-školama da učestvuju u novom Toyota projektu
Poziv Eko-školama da učestvuju u globalnoj akciji “Sat za planetu”
Kancelarija Međunarodnog programa EKO-ŠKOLE prati Eko-škole Srbije
Januara 2014. godine u Srbiji u Programu su 18 škola, od kojih su 3 sa “Zelenom zastavom” :
Eko-škole u Srbiji: Pogledajte strane 51-61 Evropskog dnevnika , publikacije su na srpskom jeziku
Decembar 2014. godine: Prvi godišnji sastanak školskih koordinatora, 20. decembar 2013. godine . Prezentacije sa sastanka:
Dragana Grujičić – Prvi sastanak ES koordinatora 2013
Gregor Cerar – Eko-paket Beograd 20.12.2013.
Zorica Velkovska – Eko-škole u Makedoniji Eco-schools Macedonia web
Dragica Božilović – Naš koraci do zelenog sna – Vrtić Pčelica
S. Stoiljković, A. Angeleski i V. Momčilović –
Od vrtica do fakulteta, zelenom rukom putujemo oko sveta
Dragana Grujičić – Primeri aktivnosti za osnovne skole
Preliminarna agenda prvog godišnjeg sastanka koordinatora međunarodnog programa Eko-škole, 20. decembar 2013. godine
Kompanija “Tetra Pak” podržava sprovođenje međunarodnog programa Eko-škole u Srbiji
Poziv društveno odgovornim kompanijama da podrže program
25. novembar 2013. – Uspostavljanje partnerske saradnje sa Udruženjem novinara Srbije
____________________________________________________
18. novembar 2013. – Poseta nacionalnog operatora za program Eko-škole Makedonije našoj organizaciji
____________________________________________________
Statistika škola uključenih u program u školskoj 2013/14 godini ( Eko-škole baza podataka 2013 ) – 14 škola uključenih u program
____________________________________________________
Saradnja sa lokalnom samoupravom – 18. novembra 2013. Program Eko-škole predstavljen na Okruglom stolu „Mogućnosti unapređenja saradnje izneđu javnog i civilnog sektora u GO Vračar“
19. novembar 2013. – Zelena zastava uručena vrtiću “Pčelica” , Šetonje
25. septembar 2013. godine – “1001 radost” iz Beograda – prvi vrtić u Srbiji sa ZELENOM ZASTAVOM
19. septembar 2013. godine: Osnovna škola “Drinka Pavlović” iz Beograda dobila međunarodni status EKO-ŠKOLE
____________________________________________________
6. septembar 2013. godine – Nacionalni žiri je usvojio prvo dodeljivanje “Zelenih zastava” za Eko-škole u Srbiji:
– OŠ Drinka Pavlović, Beograd
– Vrtić “1001 radost” Beograd
– Vrtić “Pčelica” , Šetonje
Žiri je zasedao u okviru sastanka Nacionalnog saveta za FEE programe u Srbiji.
Rok za prijave škola u 2. ciklusu (školska 2013/14) je 1. septembar 2013. godine.
____________________________________________________
U Republici Srbiji medjunarodni program Eko-škole podržava: – Ministartstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja „kao projekat koji ima za cilj zaštitu životne sredine i promovisanje obrazovanja za održivi razvoj“ (dopis broj 451-02-00073/2013-09, od 16.01.2013. godine)
Pokrovitelj međunarodnog programa Eko-škole u Srbiji je: – Ministarstvo zdravlja (dopis broj 500-01-2287/2012-04, od 20.12.2012. godine)
Program je podržan od Programa UN za životnu sredinu (UNEP) i Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO). Dodatno, Organizacija nacionalni operater je institucionalni član Akademskog Saveta u sistemu UN (ACUNS).
___________________________________________________
Juni 2013: Međunarodni FEE mentor Nacionalnog operatera obišao je OŠ “Drinka Pavlović” u Beogradu
Predstavljen je medjunarodni program Eko-škole na nacionalnom seminaru
___________________________________________________
Statistika za Srbiju:
| Godina | Broj škola sa sertifikacijom da sprovode medjunarodni program Eko-škole |
Broj prijavljenih škola, koje su započele implementaciju Međunarodnog programa Eko-škole, godina prijave |
|||
|
Vrtići |
Osnovne škole | Srednje škole | Visokoškolske ustanove | ||
| 2012 | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 |
| 2013 | Prati se napredak u 3 prijavljene škole | 1 | |||
____________________________________________________________________________________________
U 2012-13 jedna osnovna škola i dva vrtića su se prijavili da žele da uvedu medjunarodni program Eko-škole.
Stalno je otvoren poziv za škole i vrtiće (ali i srednje škole i fakultete) da se PRIJAVE ZA UČESTVOVANJE U SPROVOĐJENJU MEĐUNARODNOG PROGRAMA “EKO-ŠKOLE“. Zainteresovani se mogu detaljnije informisati slanjem upita na fee.srbija@gmail.com
Medjunarodni program Eko-škole obuhvata predškolsko, osnovnoškolsko, srednjoškolsko i visokoškolsko obrazovanje, i predstavlja dopunu i dodatnu vrednost redovnog nastavnog programa obrazovnih institucija koje su opredeljene da đake i studente uče odgovornom upravljanju otpadom, uštedi energije i vode, zaštiti biljaka i životinja, odgovornom postupanju novcem i resursima, kao i ekološki odgovornom ponašanju za budućnost. U okviru pilot projekta, koji je u 2012. godini podržao Centar za promociju nauke, a u partnerstvu sa Savezom učitelja Srbije i Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, FEE Nacionalni operator za Srbiju je uspeo da Srbiju ucrta u mnogobrojne zemlje u svetu koje jednobrazno sprovode međunarodni program Eko-škole. Sprovodjenje programa u Srbiji ima veliki potencijal u obrazovanju mladih kao generacija koje će u budućnosti biti donosioci odluka u odgovornom postupanju novcem i ekološki odgovornom ponašanju.
Pozitivni primeri edukacije su i letnje škole u prirodi, kampove za decu iz dijaspore, koje organizujemo.
Čak i kada se plavna voda povuče opasnost postoji: uputstvo za ponašanje za vreme i posle poplava
U danima kada je u Srbiji, BiH i Austriji (maj 2014. godine) vanredno stanje najvišeg stepena zbog poplava (neki od prizora iz Srbije), želimo da ukažemo na korisnu publikaciju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije – Služba za vanredne situacije :
Porodični priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama ( Da li znate kako da zaštitite
sebe i svoju porodicu od posledica vanrednih situacija? )
U Priručniku je nekoliko strana posvećenih poplavama. Posebno izdvajamo uputstvo za ponašanje za vreme i posle poplava.
UPUTSTVA ZA PONAŠANJE POSLE POPLAVA
- – Slušajte izveštaje na vestima o vodosnabdevanju, kao i da li je bezbedno piti vodu.
- – Izbegavajte plavnu vodu – ona može biti zagađena muljem, uljem, benizonom ili fekalnom kanalizacijom. Voda može takođe biti pod strujnim naponom od podzemnih kablova.
- – Izbegavajte vodu koja je u pokretu.
- – Budite pažljivi u oblastima sa koji se poplavna voda povukla, putevi su možda oštećeni i opasni.
- – Vratite se u svoje domove samo pošto nadležne službe proglase da je bezbedno.
- – Nemojte koristiti električne aparate pre provere.
- – Očistite i dezinfikujte sve površine.
- – Držite se dalje od zgrada koje su okružene plavnim vodama.
- – Budite pažljivi pri ulaženju u zgrade zbog skrivenih oštećenja koja su mogla da nastanu.
- – Osposobite oštećene septičke jame i druge kanalizacione sisteme što je ranije moguće – ukoliko su oštećeni mogu da postanu veliki zdravstveni rizik.
- – Očistite i dezinfikujte sve što je pokvašeno. Mulj koji ostaje posle poplavne vode može da sadrži kanalizacione otpatke i hemikalije.
- – ukoliko primetite uginule životinje obavestite nadležnu službu na telefonske brojeve 192 ili 1985.
Pogledajte i :
– UPUTSTVO ZA GRAĐANE POSLE POPLAVA
– KVALITET VODE ZA PIĆE IZ BEOGRADSKOG VODOVODA
– Uputstvo za postupanje otpadom nakon poplava
Poruka EnE13/ENV.net Konferencije: struka, obrazovanje i partnerstvo treba da budu osnov akcija u životnoj sredini
Više od 120 učesnika Konferencije “Životna sredina ka Evropi”, koja je 10. juna 2013. godine održana u Beogradu, zalaže se da sektor životne sredine i aktivnosti uključenja životne sredine u ostale sektorske politike bude vođen aktivnostima zasnovanim na znanju i struci. Posebno je istaktnut značaj obrazovanja za životnu sredinu i održivi razvoj, kao i potreba opredeljenih sredstava i kontinuiteta. Različite značajne teme iz sektora životne sredine su predstavljene i diskutovane na konferenciji. Konferencija je evidentirana od IUNEP-a, kao događaj kojim se obeležava Svetski dan životne sredine.
Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Prof dr Zorana Mihajlović, u svom obraćanju, istakla je opredeljenost ka jačanju sektora životne sredine. Najviše pažnje je privukla njena izjava da će uskoro biti uspostavljen budžetski fond za životnu sredinu. Ministarka je podsetila da u oblasti zaštite životne sredine Srbije postoje tri prioriteta – pitanje politike upravljanja otpadom, pospešivanje reciklažne industrije i rešavanje ozbiljnih istorijskih zagađenja koje u našoj zemlji postoje decenijama. Ona je na kraju kazala da je osnovni zadatak ministarstva, kao i Vlade Srbije da zajednički rade na podizanju” ekološke” svesti i “ekološke” bezbednosti.Rukovodilac odeljenja za privrednu saradnju Ambasade Nemačke u Srbiji gdin Christoph Eichen posebno je istakao istakao je da je upravo zaštita životne sredine jedno od najzahtevnijih poglavlja u pristupanju Evropskoj uniji i da ključnu ulogu u sprovođenju propisa i standarda imaju lokalne vlasti.Predstavnik Delegacije EU u Beogradu, savetnik ministra Gdin Andrew Headey osvrnuo se na važnost kapaciteta za primenu propisa iz oblasti životne sredine, ukazujući na veoma značajne uloge lokalne samouprave, privrede i administracije na svim nivoima.Zamenik šefa UNDP za Srbiju Gdin Jürg Staudenmann , između ostalog osvrnuo se i na primere dobre prakse i moguća rešenja ponuđena u studiji o zelenoj ekonomiji, a koja je bila osnova platforme za učešće delegacije Srbije na Svetskoj konferenciji o održivom razvoju Rio+20.
U uvodnom delu učesnike su pozdravili i Prof. dr Ivica Radović, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zoran Sretić, predstavnik Kancelarije za Evropske integracije Vlade Republike Srbije, Klaus Schmidt (Klaus Šmit) – rukovodilac IMPACT projekta Nemačke organizacija za međunarodnu saradnju, Milana Hadžić, predstavnica sektora zaštite životne sredine, energetike i zdravlja, EPTISA – Regionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu i MISP projekta i mr Dušan Stokić, sekretar Odbora za životnu sredinu i održivi razvoj PKS.Konferenciju je zvanično otvorio Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine grada Beograda, čija je poruka o važnosti obrazovanja za životnu sredinu i zakonskih okvira za njeno ostvarivanje, naišla na veliku saglasnost učesnika konferencije.Konferencijom je u uvodnom delu predsedavala Prof dr Anđelka Mihajlov. Ostali predsedavajući i moderatori su bili mr Dušan Stokić, Prof dr Nataša Žugić Drakulić, Prof dr Hristina Stevanović Čarapina, Dragan Ranđelović, Sandra Radunović, dr Uroš Rakić i Dragana Grujičić. Rad konferencije se nastavio po Agendi (Agenda FINAL on 06 06, strane 2-8), a diskusija i razmena mišljenja produžila je trajanje konferencije za čitava 2 sata.Održavanje Konferencije su podržali: Eptisa Regional Office for SEE, Hemofarm fond i Coca Cola Hellenic, uz institucionalnu podršku Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja i NacionalnaeKomisije za saradnju sa UNESCO. Organizacija ENV.net okruglog stola je u okviru realizacije ENV.net projekta.
“Ambasadori održivog razvoja i životne sredine” i Privredna komora Srbije, zahvaljuju se svim učesnicima koji su značajno doprineli da ova konferencija bude izrazito uspešna.CD Zbornik radova je štampan. Momenti sa konferencije se mogu pogledati u galeriji slika.Selektovane prezentacije:
Hristina Stevanović Čarapina EnE13 -Uporedna analiza MFA,LCA i cistija proizvodnja
ENV.net EnE13 Natasa Zugic Drakulic – Analiza stanja eevropskih integracija za sektor zivotne sredine
Dragan Randjelović EnE13 – sekor zivotne sredine na lokalnom nivou
M Ignjatic EnE13-Procena i jacanje kapacit JLS
Radmila Marjanov Panjevic EnE13 – socijalno ekonomske dimenzije zivotne sredine
Draženko Bjelić EnE13 – Upravljenje otpadom u Republici Srpskoj
Milica Momčilović GREENWEB Concept PDF
Radomir Mijailović -EtoE2013-Emisije CO2 od automobila u Srbiji
Uroš Rakić EnE13 – Primena geografskih informacionih sistema u upravlјanju bukom
Tijana Djurović Zagadjivanje vodnih resursa na teritoriji opstine Cajetina
Branislav Vulević EnE13 Nejonizujuca zracenja
Milena Djurković ЕN13 Topciderska reka
Dodatna informacija za učesnike Konferencije – Za štampani CD Zbornik radova EnE13 konferencije, određena je katalogizacija od strane Narodne biblioteke Srbije:
CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд 502/504(082)(0.034.2) РЕГИОНАЛНА конференција Животна средина ка Европи (9 ; 2013 ; Београд) Životna sredina na lokalu - ENV.net okrugli sto [Elektronski izvor] : CD zbornikradova / Deveta regionalna konferencija Životna sredina ka Evropi EnE12, Beograd, 10.06. 2013. ; [organizatori Ambasadori održivograzvoja i životne sredine [i] Privredna komora Srbije] = Local Environment - ENV.netRoundtable : CD proceedings of papers / The Ninth Regional Conference Environment to Europe EnE13 ; [organized by Environmental Ambassadors for Sustainable Development [and]Serbian Chamber of Commerce]. - Beograd : Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, 2013 (Beograd : Ambasadori održivog razvoja i životne sredine). - 1 elektronski optički disk (CD-ROM) ; 12 cm Sistemski zahtevi: Nisu navedeni. - Nasl. sanaslovnog ekrana. - Tiraž 100. - Bibliografija uz većinu radova. ISBN 978-86-910873-7-11. Амбасадори одрживог развоја и животне средине (Београд)a) Животна средина - Заштита - Зборници COBISS.SR-ID 198903052 |
Program ekspertize i konsaltinga
U okviru Programa ekspertize i konsaltinga, u oblastima zivotne sredine I odrzivog razvoja, realizuju se ciljevi:
- izradu i učešće u izradi projekata, studija, planova, analiza, strategija i zakonskih rešenja. Ovaj cilj se sprovodi posebno u oblastima konsaltinga i menadžmenta, ekspertskih analiza, poslovima kreiranja politike održivog razvoja, organizovanja sastanaka i pripreme materijala, prenošenja znanja, pripreme i objavljivanja publikacija i materijala u različitim oblicima uključujući elektronski, prevodjenje, publikovanje i distribuiranje materijala u funkciji ostvarivanja ciljeva, prikupljanja i obrade podataka, njihovih analiza i pravljenje geografskih, geodetskih, informacionih i drugih aplikativnih paketa, objavljivanje istrazivackih I drugih rezultata, izdavanje publikacija, monografija i prirucnih materijala I uputstava, i dr.
- razmatranje i davanje stručnih mišljenja o planovima, programima, analizama i drugim aktima važnim u oblastima odrzivog razvoja i zivotne sredine;
- unapređivanje održivog razvoja (harmoničnog, ekonomskog, socijalnog i razvoja zastite zivotne sredine) kao javnog dobra i interesa, kroz: ekspertizu i promociju održivog razvoja i realizaciju projekata – održivog upravljanja prirodnih resursa, – zastite zivotne sredine I biodiverziteta,- eko-standardizaciju, – učešće u radu i saradnji sa svim vrstama institucija u zemlji i inostranstvu, industrijskih i drugih udruženja i organizacija,
- saradnju sa odgovarajućim naucnim, stručnim, privrednim i drugim organizacijama i organima na realizaciji zadataka od zajedničkog interesa;
- organizovanje i sprovođenje stručnih ispita u saradnji sa nadležnim državnim organima za izdavanje odgovarajućih uverenja i licenci za rad u oblasti procena uticaja na zivotnu sredinu i strateskih procena uticaja u skladu sa zakonom;
- organizovanje i sprovođenje eko-sertifikacije u saradnji sa nadležnim državnim organima za izdavanje odgovarajućih uverenja u oblasti procena ispunjenosti medjunarodnih standarda i programa u vezi sa zivotnom sredinom i odrzivim razvojem.
Radi ostvarivanja svojih ciljeva Udruženje izmedju ostalog prati naučnu i stručnu literaturu u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, organizuje, samo ili u zajednici sa drugim organizacijama, stručne skupove, savetovanja, seminare i druge oblike edukacije, objavljuje publikacije o pitanjima koja se odnose na razvoj i primenu tehničkih i drugih nauka u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine, u skladu sa zakonom, radi na unapređenju socioloških i ekonomskih aspekata odrzivog razvoja, sarađuje sa univerzitetima, fakultetima, školama, stručnim udruženjima i drugim srodnim organizacijama u zemlji i inostranstvu, daje stručne ekspertize, arbitraže, pruža savete, mišljenja i ocene, bavi se Istraživanjima i razvojem u multidisciplinarnim, prirodnim, tehnicko-tehnoloskim, biotehnoloskim, tehnickim i drustvemim naukama, razvija međunarodnu (globalna, EU) i regionalnu saradnju, razvija partnerstvo sa drugim organizacijama i institucijama u zemlji, i dr.
Program obrazovanja
U okviru Programa obrazovanja, u oblastima životne sredine i održivog razvoja, realizuju se ciljevi:
- obrazovanje i obuka na svim nivoima kao javnog interesa (i to u obliku neformalnog obrazovanja i obuke, učešća u formalnom obrazovanju i obuci, kao i obuka i obrazovanje za ceo život-permanentno), a posebno razvoja silabusa i sprovođenje programa obrazovanja, u oblasti upravljanja i menadžmenta životne sredine i održivog razvoja, primene nacionalnog, EU i globalnog zakonodavstva, upravljanja otpadom, hemikalijama, biodiverzitetom, integralnom prevencijom i kontrolom zagađenja, standardima, zelenom ekonomijom, klimatskim promenama, zelenim javnim nabavkama, učešćem javnosti u odlučivanju, ukljucujuci on-line i elektronske metode, kampove I letnje-skole, skole u prirodi, kao i prikupljanje sredstava i utrosak istih na ulaganje u kadrove, nagrade, stipendije, pomoci, fondove, opremu I prostor, u funkciji realizacije ciljeva;
- izradu i učešće u izradi projekata, studija, planova, analiza, strategija i zakonskih rešenja;
- saradnju sa odgovarajućim naucnim, stručnim, privrednim i drugim organizacijama i organima na realizaciji zadataka od zajedničkog interesa;
- organizovanje i sprovođenje stručnih ispita u saradnji sa nadležnim državnim organima za izdavanje odgovarajućih uverenja i licenci za rad u oblasti procena uticaja na zivotnu sredinu i strateskih procena uticaja u skladu sa zakonom;
- organizovanje i sprovođenje eko-sertifikacije u saradnji sa nadležnim državnim organima za izdavanje odgovarajućih uverenja u oblasti procena ispunjenosti medjunarodnih standarda i programa u vezi sa zivotnom sredinom i odrzivim razvojem;
- dodelu odgovarajućih nagrada i priznanja za uspešna dostignuća u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine.
Radi ostvarivanja svojih ciljeva Udruženje izmedju ostalog prati naučnu i stručnu literaturu u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, organizuje, samo ili u zajednici sa drugim organizacijama, stručne skupove, savetovanja, seminare i druge oblike edukacije, objavljuje publikacije o pitanjima koja se odnose na razvoj i primenu tehničkih i drugih nauka u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine, u skladu sa zakonom, radi na unapređenju socioloških i ekonomskih aspekata odrzivog razvoja, sarađuje sa univerzitetima, fakultetima, školama, stručnim udruženjima i drugim srodnim organizacijama u zemlji i inostranstvu, daje stručne ekspertize, arbitraže, pruža savete, mišljenja i ocene, bavi se istraživanjima i razvojem u multidisciplinarnim, prirodnim, tehnicko-tehnoloskim, biotehnoloskim, tehnickim i drustvemim naukama, razvija međunarodnu (globalna, EU) i regionalnu saradnju, razvija partnerstvo sa drugim organizacijama i institucijama u zemlji, i dr.
__________________________________________
Realizacija medjunarodnog Programa eko-škole, realizuje se u okviru ovog programskog usmerenja.
Udruženje je:
– nacionalni je insitucionalni član medjunarodne Fondacije za ekološku edukacuju (FEE) , http://www.fee-international.org/en/Menu/Members+%232/Full+%26+associate
_________________________________________