Poziv i prijave: Istraživanje zelene tranzicije u Srbiji, grantovi i obuka za novinare. Rok za prijavu 31. mart 2025.
Cilj programa je unapređenje kvaliteta nezavisnog novinarstva u Srbiji i doprinos informisanju javnosti o ključnim izazovima i prilikama koje donosi proces zelene tranzicije.Uključeni novinari će imati priliku da rade uz finansijsku i stručnu podršku na istraživačkim tekstovima za domaće srpske medije i da učestvuju na radionicama u Pragu i Beogradu. Češka nevladina organizacija Asocijacija za međunarodne odnose (AMO) realizuje program podrške nezavisnim novinarima i medijima u Srbiji kroz dodelu grantova za istraživačko novinarstvo i organizaciju stručnih obuka.
Projekat, u okviru kojeg se realizuje Poziv, ima za cilj jačanje kapaciteta nezavisnih srpskih medija u izveštavanju o ključnimizazovima zelene tranzicije, pružajući novinarima dublje razumevanje njenog šireg konteksta isposobnost da kritički prenesu ovu temu javnosti u Srbiji. Poseban fokus biće stavljen nageopolitičke, ekonomske i društvene izazove u postizanju ciljeva zelene tranzicije kao i njihovupovezanost sa evropskim integracijama Srbije. Projekat sprovodi Asocijacija za međunarodne odnose (AMO) uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike.
Ko može da se prijavi
Zainteresovani novinari treba da podnesu prijavu putem zvaničnog Google obrasca ( https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLScYZ3bSH-2ZFukuuAXiItqLYsit8FuhAjvwwFgZYyCv7DI-Zg/viewform ), koji će vas voditi kroz ceo proces.Prijava je otvorena za nezavisne novinare ili saradnike srpskih nezavisnih medija, odnosno medija koji rade bez direktnog političkog ili finansijskog uticaja države ili povezanih struktura.Poželjno je iskustvo u izveštavanju o ekološkim, ekonomskim, energetskim ili geopolitičkim temama, ali nije obavezno. Aplicirati mogu kandidati posvećeni aktivnom učešću u obe radionice i pripremi visoko kvalitetnog analitičkog članka o zelenoj tranziciji. Neophodan uslov je dobro poznavanje engleskog jezika, jer će se većina radionica i diskusija održavati na engleskom.
Očekivani doprinos učesnika
Prisustvo na kratkom uvodnom sastanku u Beogradu u aprilu/maju 2025. godine.
Aktivno učešće na radionici u Pragu u junu 2025 (predviđeni datumi: 2-5. jun).
Izrada i objavljivanje analitičkog članka o zelenoj tranziciji u nezavisnim srpskim medijima između maja i oktobra 2025. godine.
Prisustvo na završnoj radionici u Beogradu u oktobru/novembru 2025. godine (tačan datum 
biće potvrđen do kraja juna).
Prijava uključuje:Lične i profesionalne podatke; Novinarsku biografiju (iskustvo, oblasti interesovanja, edukacija); Motivaciju i očekivanja od programa; Predlog članka koji treba da sadrži:Radni naslov članka.Kratak opis teme.Objašnjenje originalnosti i značaja teme za srpsku publiku.Ključne izvore informacija.Predviđene medije za objavu članka. Primere prethodnih radova (ako su dostupni).
Šta se nudi: Finansijsku i stručnu podršku za izradu analitičkih članaka o zelenoj tranziciji u Srbiji koji će biti objavljeni u nezavisnim srpskim medijima. Novinari će za članak dobiti honorar od 800 € (bruto),uz mogućnost dodatne nadoknade za opravdane uredničke i druge troškove do 400 €.Učešće na dvodnevnoj radionici u Pragu sa češkim stručnjacima i novinarima. Radionica će pružiti uvid u evropske i češke perspektive, kao i najbolje prakse u izveštavanju o klimatskim,ekološkim i energetskim politikama. Svi troškovi učesnika biće pokriveni.Mogućnost da odabrani članci budu prevedeni, uređeni i objavljeni u češkim ili međunarodnim medijima.Učešće na završnoj radionici u Beogradu, gde će srpski novinari predstaviti svoje članke i diskutovati o ključnim nalazima sa stručnjacima, novinarima i zvaničnicima. Platformu za umrežavanje i saradnju između srpskih i čeških novinara i stručnjaka u oblasti zelene tranzicije.
Rok za prijavu 31. mart
Učesnici će biti izabrani na osnovu relevantnosti predložene teme i prethodnog novinarskog iskustva. Kratak razgovor može biti organizovan sa kandidatima koji uđu u uži izbor.Kontakt za sva pitanja u vezi sa procesom prijave, obratite nam se putem e-maila wbalkans@amo.cz.
Više detalja pogledajte u dokumentu
Poziv smo dobili od naše partnerske organizacije iz Češke republike.
Predstavićemo rezultate istraživanja toksičnosti plastičnog peleta, na multikongresu SERBIAN VISION
31,januara od 10h, AOR će predstaviti globalno istraživanje IPEN-a o toksičnosti plastičnog peleta, u kojoj je kroz učešće uključena i Srbija. Istraživanja plastičnog peleta koji se dobija reciklažom plastike, pokazala su da se opasne hemikalije po zdravlje ljudi i životnu sredinu mogu naći u novim proizvodima, dobijenim od recikliranog peleta.
Predavanju se možete priključiti preko linka
Finalni program multikongresa Serbian Visions 2022 možete pogledati ovde . Multikongres traje od 31.januara do 2.februara 2022.
Predavanja sa Serbian Vision kongresa možete preuzeti ovde
Snimak događaja možete pogledati ovde
Održivost načina tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji i elementi za razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama
U kontekstu nacionalnih ciljeva za VSH, strukovno udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine je, zajedno sa mrežom Eko-škola u Srbiji, pokrenulo istraživanje o održivosti načina tretmana otpadnih voda iz (Eko) škola i iniciralo razvoj Plana za bezbednost vode i sanitaciju. Istraživanje je realizovano kroz projekat „Održivost načina tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji“, podržanog od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, kroz grantove organizacijama civilnog društva za 2021. godinu. U skladu sa odgovorima ispitanika iz Eko-škola, kao i nacionalnim planom vezano za VSH – voda, sanitacije, higijena, definisani su važni elementi za razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije za unapređenje VSH u lokalnim zajednicama, pre svega obrazovno-vaspitnim ustanovama uključenim u program Eko-škole.
Globalna studija „Hemijska kontaminacija recikliranih plastičnih peleta“
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, kao IPEN učesnička organizacija, članica, učestvovali su u prikupljanju informacija i uzoraka recikliranog plastičnog peleta u Srbiji. Rezultati predstavljeni u globalnoj studiji „Hemijska kontaminacija recikliranih plastičnih peleta“ pokazali su da se u Srbiji koristi plastični pelet koji sadrži sve tri vrste ispitivanih toksičnih hemikalija i to 9 iz grupe bromovanih usporivača gorenja, 6 benzotriazol UV stabilizatora i bisfenol A (ukupno 15 od 18 detektovanih supstanci).
Globalna studija „Hemijska kontaminacija recikliranih plastičnih peleta“ urađena je sa ciljem da se povećaju količine dostupnih informacija o toksičnim hemikalijama koje se prenose plastičnim otpadom u reciklirane plastične pelete. Uzorci peleta koji je napravljen od recikliranog polietilena visoke gustine namenjene za upotrebu u novim proizvodima, dobijene su od 24 reciklažna postrojenja iz 23 zemlje. Analizom peleta utvrđeno je prisustvo 18 supstanci, koje predstavljaju tri vrste toksičnih hemikalija: 11 bromovanih usporivača gorenja, 6 benzotriazol UV stabilizatora i bisfenol A. Nijedan od uzoraka nije bio čist, bez ijedne ciljane hemikalije, a 21 uzorak je sadržao sve tri detektovane vrste hemikalija. Više od polovine uzoraka sadržalo je 11 ili više hemikalija, a 17 uzoraka je sadržalo pet ili više hemikalija koje ometaju rad endokrinog sistema.
Bromovani usporivači gorenja bili su prisutni u 22 uzorka, pri čemu je DecaBDE najčešće prisutna hemikalija, uprkos tome što je uvrštena na listu prema Stokholmskoj konvenciji za globalno eliminisanje 2017. godine, bez ikakvih izuzetaka za reciklažu. Bisfenol A se sve više eliminiše, u mnogim zemljama, zbog njegovog uticaja na zdravlje dece, ali je njegovo prisustvo detektovano u 22 uzorka. Svi uzorci peleta sadržali su UV stabilizator UV-326, za koji postoje indicije da može uticati na ekspresiju gena povezanu sa upalom i imunim odgovorima. Benzotriazol UV stabilizator UV-327 je klasifikovan kao supstanca za koju postoji velika zabrinutost u EU i otkriven je u 19 uzoraka. Zbog prisustva velikog broja toksičnih hemikalija u mnogim uzorcima, potrebno je dodatno uraditi istraživanje o potencijalnim kombinovanim efektima.
Preporučujemo: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji
UNICEF u Srbiji je septembra 2021. godine izdao publikacju “Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji”. Publikacija je dostupna i na engleskom jeziku.
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine smo bili identifikovani kao akter u sekundarnim istraživanjima i odgovorima u okviru intervjua doprineo nalazima primarnog istraživačkog tima i analizi (videti Aneks C publikacije).
Izvod iz rezimea: U Srbiji su ekstremni događaji sve učestaliji, a među njima poplave, požari na otvorenom, suša i ekstremne temperature predstavljaju najveći rizik. Srbija je takođe izložena trajnim opasnostima kao što su loš kvalitet vazduha i prisustvo opasnih hemikalija. Do toga uglavnom dolazi zbog industrijskih praksi, a nedostatak zvanične infrastrukture za preradu otpada i otpadnih voda te za prečišćavanje vode u Srbiji odgovaran je za konstantno prisustvo zagađujućih materija i patogena u zemlji i vodi. Klimatske promene dodatno pogoršavaju te efekte, jer šteta prouzrokovana ekstremnim vremenskim događajima omogućava emisiju zagađujućih materija, a promena obrazaca kretanja temperature i padavina olakšava konstantno prisustvo patogena u životnoj sredini u Srbiji.
Deca su posebno podložna efektima klimatskih promena i degradacije životne sredine. U traženju rešenja za pitanja klimatskih promena i degradacije životne sredine i njihov uticaj na decu u Srbiji, napore između ostalog treba fokusirati na smanjenje opasnosti od zagađenja vazduha i poplava, za koje je kroz analitički rad na ovom izveštaju utvrđeno da imaju širok uticaj na decu i kratkoročno i dugoročno gledano.
Uprkos tome što se formalno ne uzimaju u obzir u politikama i strateškim okvirima u oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine, deca i ugrožene kategorije ipak mogu imati naknadne koristi od uticaja intenzivnih aktivnosti u toj oblasti.
Zbog toga što inicijative u oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine ne uzimaju u obzir decu te zbog nedostatka sredstava, deca se suočavaju sa značajnom cenom nečinjenja u vezi sa hitnim opasnostima u toj oblasti (posebno ukazujemo na prikazanu metodologiju za analizu ekonomskog troška nečinjenja). Ovaj izveštaj se fokusirao na zagađenje vazduha i poplave i koristio je dostupne podatke za kvantifikovanje aktuelnih troškova nečinjenja po decu i modeliranje očekivanih troškova u narednim godinama. Pod pretpostavkom da se dosadašnji trendovi nastave do 2025. godine i da se ne preduzmu dodatne mere za smanjenje nivoa zagađenja vazduha, procenjuje se da će troškovi po dobrobit društva povezani sa zagađenjem vazduha za decu mlađu od 15 godina u Srbiji dostići oko 142 miliona evra do 2025. godine (proračunato kao neto sadašnja vrednost ukupnih troškova po doborobit za period 2020–2025. godine). Ranije studije takođe iznose dodatne troškove nečinjenja koji se odnose na zagađenje vazduha, uključujući troškove zdravstvene zaštite, manje pohađanje škole te rizike u pogledu zaštite koji potiču od smanjenja prihoda domaćinstva zbog izgubljenih radnih dana.
Značajno nam je što su aktivnosti Ambasadora održivog razvoja i životne sredine kao nosioca programa Eko-škole i Eko-paket (i učešća U svaka limenka se računa) identifikavane kao primeri dobre prakse!
Podvlačimo da je analiza urađena sa ciljem da osvetli ključne uticaje klimatske situacije na decu, naročito onu koja su suočena sa nejednakostima, i da sagleda koje će efekte nedostatak sadašnjih finansijskih izdvajanja u ovoj oblasti imati na prava deteta u budućnosti. Ovaj izveštaj ukazuje na moguće pravce delovanja kako javnog tako i privatnog sektora i sastoji se od četiri poglavlja. Prvo poglavlje se fokusira na dve nedovoljno istražene, ali ključne oblasti: uticaje klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu i kako se postojeće nejednakosti odražavaju na te uticaje u kontekstu Srbije. Naredna dva poglavlja se fokusiraju na trenutno stanje angažovanja javnog sektora te angažovanja privatnog sektora i međunarodnih finansijera u vezi sa temama iz oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine . Poslednje poglavlje rezimira nalaze, preostale nedostatke i daje preporuke zasnovane na dokazima za bavljenje suštinski važnim temama iz ove oblasti u Srbiji. Koristeći nalaze iz poglavlja 1, 2 i 3, poslednje poglavlje takođe ističe relevantne mogućnosti za poboljšanje usklađenosti sa Ciljevima održivog razvoja UN.
Preporuke obuhvaćene ovom publikacijom mogu pomoći da se formulišu aktuelni politički planovi i ciljevi Srbije (uključujući Agendu za održivi razvoj do 2030) u vezi sa temama iz oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine i da se pruže informacije na kojima se mogu zasnovati procesi prikupljanja podataka, nacionalne i lokalne politike, troškovi i programi koji se tiču uticaja klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu. Istraživanje će takođe dopuniti aktuelna regionalna i globalna istraživanja međunarodnih organizacija, poput Svetske zdravstvene organizacije i UN, na temu uticaja klime i životne sredine na zdravlje dece.
Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Mart 2021:
Klimatske promene i energetika
Da li smo spremni za sve češće poplave?
31.dec 2020.:Projekat “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372″ završen je u decembru 2020. godine. Tokom tri godine implementacije projekta u Srbiji, izrađene su publikacije vezano za klimatske promene, kao i za cirkularnu ekonomiju, što su bile glavne teme projekta EN.net3. Sve publikacije dostupne su online na adresi: http://ambassadors-env.com/en/
16.sept.2020: Poziv za prijavu za subgrant
Anketa: Signali o postupanju otpadom u praksi
AOR e-kampanja pozornosti evidentirana u prvom broju biltena ECO CORNER
Pripreme: 5.juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“
Nedelja Energetske efikasnosti u Eko-školama
ENV.net i cirkularna ekonomija u regionu Zapadnog Balkana i Turske , Tirana, mart 2020.
Borba protiv zagađenog vazduha u Srbiji. Da li proces pristupanja EU može pomoći?
CIRKULARNA EKONOMIJA U SRBIJI – ZAPOČET PROCES
18.januar 2020. – ponovljen konkurs za preostala sredstva
Okrugli sto o unapređenju javnih politika u oblasti održive mode
sastanak ekoškolskih koordinatora, 18-19. oktobar 2019. Zlatibor
Finalizacija PREGOVARAČKE POZICIJE ZA POGLAVLjE 27
Parlamentarizam i zaštita životne sredine
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine na 12. Festivalu nauke na Beogradskom sajmu
Regionalna konferencije (To report: The first Regional Conference on Circular Economy was success )
6.novembar 2018: Otvoren poziv za dodelu sub-grantova u okviru ENV.net projekta ; 19.januar 2020. – ponovljen poziv za preostala sredstva
oktobar 2018: Konkurs za Mlade Eko-reportere: rok je 1.februar 2019.; tema; energetska efikasnost
oktobar 2018: Poziv za učešće ; ENV.net inicijativa: Inovirati Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara u skladu sa principima cirkularne ekonomije
oktobar 2018: Održan godišnji nacionalni sastanak Eko-školskih koordinatora i Eko-paket konferencija o cirkularnoj ekonomiji
ENV.net NOVOSTI ZA JUNI 2018.
Env.net NOVOSTI ZA MAJ 2018.
Env.net NOVOSTI ZA APRIL 2018.
U susret planeti Zemlji : cirkularna ekonomija i najava ENV.net aktivnosti
ENV. net NOVOSTI ZA MART 2018.
april 2018: Učestvujemo u nedelji održivog razvoja na Fakultetu političkih nauka
april 2018: Održana javna rasprava u Beogradu, vezana za Zakon o klimatskim promenama – učešće AOR
mart 2018: Sednica Saveta
Aktivnosti koje podržavaju ENV.net proces- mart 2018: „Youth Roadmap for New Urban Agenda“ , Analiza stanja i predlog izmena (zakonodavnog okvira i) prakse koji može da doprinese boljoj sanaciji deponija u Beogradu
ENV.net NOVOSTI FEBRUAR 2018
Pratite projekat na : facebook.com/envnetsite/ i www.env-net.org
Februar 2018: ENV.net3 – novi početak projekta!
_______________________________________________________
U decembru 2017. smo zapoceli 3. fazu ENV.net projekta – ENV.net 3 : ENV-net factoring the environmental portfolio for Western Balkans and Turkey in the EU Policy Agenda (ref. no. 2017/394-372)
_______________________________________________________
Projekat ENV.net (Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj: unapredjivanje uticaja stanovništva na proces reformi u sektoru životne sredine kao podrška približavanja Evropskoj uniji) postavljen je na iskustvu EU finasiranog projekta Environment Forum (http://www.envforum.eu/doku.php) i ima za cilj postizanje veće opredeljenosti za reforme u sektoru životne sredine kao podrške približavanja Evropskoj uniji, kroz analizu, monitoring i popularizaciju. Za proces pristupanja EU ovaj projekat predstavlja podršku.
Projekat ima poseban sajt gde se predstavljaju aktivnosti u svim zemljama obuhvaćenim projektom. Dodatno, projekat ima posebnu facebook stranu i ENV.net Newsletters.
Nosilac projekta je organizacija Puntosud ( www.puntosud.org ) iz Italije, a pored “Ambasadora održivog razvoja i životne sredine” – EASD, partneri su: Co-PLAN ( http://www.co-plan.org) iz Albanije, EEB – European Environmental Bureau, (http://www.eeb.org) iz Belgije, ATRC (http://www.advocacy-center.org) sa Kosova i TEMA (www.tema.org.tr) iz Turske, tako da realizacija projekta doprinosi da se osnaži: regionalna saradnja, medjunarodna saradnja, EU i pristupanje EU, kao i strukovno povezivanje eksperata. Sastanci i konferencije u okviru projekta će na neki način biti i obrazovni signali i kursevi za održivi razvoj i životnu sredinu.
Projekat je finansiran od strane EU – EuropeAid/132438/C/ACT/Multi, 2012/306-642 i 2014/351-610, i trajaće od 2012. do 2016. godine.
_________________________________________
ENV.net Srbija čine: Dr Nataša Žugić Drakulić -nacionalni koordinator i Filip Jovanović – asistent, koji su izabrani po konkursu organizacije „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“, koja je partner u ovom projektu. Nacionalni konsultant za evropske integracije u prvoj godini projekta je prof dr Anđelka Mihajlov. Dr Hristina Stevanović Čarapina je vodeći ekspert, a Sandra Radunović, ekspert, takođe izabrani po konkursu. Izabrani će biti angažovani u skladu sa potrebama projekta (ukoliko potrebe projekta u kasnijim fazama budu veće, slediće adekvatni konkursi i izbori).
_________________________________
Neki od detalja aktivnosti na ENV.net projektu se mogu pratiti preko aktuelnosti.
_________________________________
ENV.net glavne publikacije na jednom mestu:
- A Guideline of EU Accession Monitoring Tools for CSOs in candidate and potential candidate countries: Chapter 27, (Authors and contributors: Andjelka Mihajlov, Natasa Zugic-Drakulic, Filip Jovanovic, Federico Bastia, Simona Pogliani, Mara Silina, Teida Shehi and Dusko Hristov), Published by Environmental Ambassadors for Sustainable Development with the financial assistance of the EU – ENV.net project document, Belgrade January 2015
- How to influence environmental policy through effective advocacy (Authors: Margherita Tolotto and Mara Silina), ENV.net Advocacy Toolkit, European Environmental Bureau, Brussels, January 2015
- Climate change and challenges of the enlargement (Authors: Anja Kolmuss, Dragana Mileusnic, Zanna Vanrenterghem and Richard Filcak), ENV.net Advocacy Toolkit, European Environmental Bureau, Brussels,September 2016
6. juni 2016: Agenda ; EnE16-ENV.net Zbornik radova/Proceedings of papers
Maj 2016: Nacrt okvirnog dnevnog reda Konferencije Životna sredina ka Evropi, 6. juni 2016. u Beogradu
April 2016. – ENV.net kurs: Učešće organizacija civilnog društva u procesu pristupanja EU, 8. april 2016. , Poglavlje 27: uključivanje OCD
Mart 2016. – Novi internet portal: Greenweb
Januar 2016. – Regionalna konferencija : „Održivost FPA ” u Briselu ; Voda – poljoprivreda- energija – životna sredina u slivu reke Sava – naučene lekcije i dalji koraci
Oktobar – decembar 2015 – Ministarstvo podržalo ENV.net projekat , SEMINAR/OKRUGLI STO ZA MEDIJE KOJI IZVEŠTAVAJU O ŽIVOTNOJ SREDINI I KLIMATSKIM PROMENAMA, 28.10.2015.
5. i 6. oktobar 2015. – Jačanje partnerstva za borbu protiv klimatskih promena – učešće na konferenciji
11. juni 2015.- Sastanak potpredsednika Evropske komisije sa predstavnicima civilnog društva
7. juni 2015. – Ambasadori održivog razvoja 7. juna u Gornjem Milanovcu: biciklijada i niz drugih aktivnosti , Partnerstvo u organizaciji biciklijade i Nedelje životne sredine u Gornjem Milanovcu
5. juni 2015. – Konferencija , Zbornik radova , Izveštaj
26. maj 2015. – Promotivni događaj
21. april 2015. – Javno slušanje u Skupštini Klimatske promene kao realnost u Srbiji i EU – izazovi, odgovornosti, mogućnosti
april 2015. – Konferencija EnE15-ENV.net “Životna sredina ka Evropi” uvršćena u zvanične događaje Evropske nedelje održivog razvoja
mart 2015. – Pridruzite nam se 22.marta na obelezavanju medjunarodnog dana voda; Medjunarodni Dan voda
2. februar 2015. – objavljen poziv za učestvovanje na EnE15-ENV.net Konferenciji
29. januar 2015. – zavšen dikument A Guideline of EU Accession Monitoring Tools for CSOs in candidate and potential candidate countries (ENV.net region): Chapter 27
27. januar 2015. – promocija publikacije
9. januar 2015. – promocija publikacije
31. decembar – Tematski zbornik radova “Životna sredina ka Evropi”
12. decembar – ENV.net seminar za nastavnike
24-25 novembar – Sastanak ENV.net partnera i promocija ENV.net projekta na marginama ECF sastanka u Briselu
4-5. novembar – Učestvovali smo na regionalnom treningu o potencijalnim NATURA 2000 lokacijama
30. oktobar – Učestvovali smo na konferenciji „Pristupanje EU u oblasti zaštite životne sredine i uloga jedinica lokalne samouprave’
Oktobar 2014 – Pripremljena je i štampana ENV.net brošura
23-24. oktobar – ENV.net trening: ”Pristup sredstvima iz EU fondova i implementacija politike zaštite životne sredine’ , Poziv, Agenda , Brošura
14. oktobar –Eko standardi i obrazovanje – uslov za konkurentnost i održivo poslovanje
23-25 septembar – ENV.net tim u Briselu prisustvovao završnoj konferenciji I faze FPA projekata EU
29. septembar – ENV.net okrugli sto sa niškim srednjoškolcima “Dijalogom ka zelenijoj budućnosti“ (sub-grant)
Septembar – Pratimo eksplanatorni skrining za poglavlje 27
9. septembar – Razgovor sa EU ekspertima o sprovođenju odredjenih direktiva EU u oblasti zaštite prirode , učešće
29. avgust – ENV.net publikacija: “Vrste biljaka i životinja značajne za zaštitu prirode u EU”
27. juli – “Čekajući vetar” da životna sredina dobije veći značaj
19. juni – Obrazovna inicijativa za buduće građane EU – Eko-paket
5. juni – KONFERENCIJA , Oko 200 učesnika Konferencije
4. juni – Konferencija za medije
29. maj – U okviru ENV.net projekta, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, organizju EnE14 / ENV.net Konferenciju (ovo će biti 10 regionalna EnE konferencija) koja će se održati 5. juna 2014. godine u Sali 1 Privredne Komore Srbije u Beogradu. Tematska oblast u fokusu je Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene, u procesu približavanja EU). Organizatori skupa su Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (ENV.net partner iz Srbije), Privredna Komora Srbije, UNEP i Ministarsvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije.
Do sada je prijavljeno oko 200 učesnika, a skupu će se između ostalih obratiti: Irena Vojáčková – Sollorano (Visoki predstavnik UN u Srbiji), Freek Janmaat (Direktor sektora za evropske integracije i ekonomiju, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji), Gabriela Bennemann (Rukovodilac ekonomskog odeljenja nemačke ambasade u Republici Srbiji), Stana Božović (državna sekretarka za životnu sredinu (čeka se finalna potvrda)), Filip Radović (Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije-Ministarstvo poljoprvirede i zaštite životne sredine Republike Srbije), Rodolјub Šabić (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Vlade Srbije), Željko Sertić ( Predsednik Privredne komore Srbije (čeka se finalna potvrda)), Snežana Radočaj (Direktorka Fondacije Hemofarm), Aleksandar Dragišić (Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije), Prof. dr Stevan Lilić (Institut za javnu politiku Podgorica/Beograd/Ljubljana), Saša Mihajlović (Predsednik Privredne komore Zelene Srbije), Tatjana Trifunov (JP “Ada Ciganlija” Beograd), Maja Spasojević (Direktor sektora životne sredine, energetike, zdravlja i poljoprivrede, EPTISA Regionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu), Prof. dr Anđelka Mhajlov (predsednik Ambasadora održivog razvoja i životne sredine), Arunas Kundrotas (ENVAP projekat), Prof. dr Nataša Žugić-Drakulić (ENV.net projekat), Prof. dr Christos Vlachokostasa (Univerzitet u Solunu) i
formiran Dnevni red EnE14-ENV.net konferencije
22-24. maj – Četvrti sastanak ENV.net partnera u Milanu
13. maj – Evropski dani sunca -promotivni događaj
10.maj – Najava: događaj 10. maja u 11h u Centru vodenih sportova na Adi Ciganliji – “Očistimo okruženje” (Let us clean up Europe!) ; “Ekosferci” 10. maja 2014. godine na Adi Ciganliji: deca, roditelji i vaspitači/nastavnici na zajedničkom zadatku
7-8 maj – Na marginama ECF sastanka, sastanak nekih od ENV.net partnera
4.april – Delegacija EU u Srbiji: konsultacija sa OCD o napretku u priblizavanju EU u 2014. godini
1. april – PROTEGO i PROTECTA potpisali ugovore za sufinansiranje potprojekata
26. mart – Doprinos u izradi novog “UNECE Pregleda stanja životne sredine za Srbiju “
23.mart – Objavljeni rezultati rangiranja ENV.net potprojekta
20. mart – Učestvovali smo na Panelu o životnoj sredini na Fakultetu organizacionih nauka
4-6. mart – Učestvovali smo u Zagrebu na radionici Savske komisije
26. februar – Na sajt su u skladu sa procedurom, postavljena pitanja i odgovori u vezi ENV.net konkursa za potprojekte
20-21. februar 2014.- učešće, Kakvo civilno društvo želimo?
18. februar 2014. – učešće, Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene) treba da bude među prioritetetima u procesu integracije u EU
13. februar 2014. – učešće , Životna sredina u omladinskoj politici u Srbiji
12. februar – sastanak sa predstavnicima ENVAP2 projekta
7.februar 2014. – Obuka za organizacije civilnog društva u sklopu učešća u procesu programiranja , učešće
6. februar 2014 .- Poziv da 5. juna 2014. godine uzmete aktivno učešće u konferenciji Životna sredina ka Evropi – EnE14-ENV.net
1. februar 2014. – Objavljujemo konkurs za finansiranje (subgranting) projekata ” Evropska unija: posmatramo i učimo da bi bili spremni”
30.januar 2014. – Učešće na javnoj raspravi Studijske grupe Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK)
30. januar 2014. – Sastanak predstavnika SEKO konzorcijuma, Kancelarije za evropske integracije i nadležnog ministarstva
30. januar 2014. – Učešće u mapiranju OCD, profesionalnih i strukovnih udruženja, akademske javnosti, medija i drugih zainteresovanih strana u procesu pregovora o pristupanju Srbije EU
7. januar 2014 – Počela je organizacija ENV.net okruglog stola-konferencije. Aktuelnosti u vezi EnE14-ENV.net Konferencije, koja će se održati 5. juna 2014. godine u Beogradu
2. januar 2014 – Ukazujemo na ŽIVOTNU SREDINU u EVROPSKOM DNEVNIKU: Sinergija ENV.net i aktivnosti Delegacije EU u Beogradu
_________________________________
23. decembar 2013 – Tri radionice za predškolce u Somboru , Učešće na promociji rezultata Zavoda za zaštitu prirode i Agenciji za zaštitu životne sredine
20.decembar 2013. – Promocija izveštavanja zasnovanog na znanju: Uložimo da bi nam se vratilo!
20. decembar 2013. – Obrazovanje za buduće građane EU , Izuzetno uspešan i motivisan događaj
17. decembar 2013. – Zeleno svetlo EU za pregovore sa Srbijom
16. decembar 2013. – Radionica za strateško planiranje daljeg rada SEKO mehanizma
3. decembar 2013. – ENV.net projekat predstavljen studentima master studija Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu
2. decembar 2013. – U fokusu: okviri regionalne saradnje ENV.net regiona i proces integracije Srbije u EU
28. novembar 2013. – Sastanak sa predstavnikom Direktorata za proširivanje EU i predstavnicima Delegacije EU u Srbiji
25. novembar 2013. – Uspostavljanje partnerske saradnje sa Udruženjem novinara Srbije
Partnerstvo sa lokalnom samoupravom – ENV.net projekat predstavljen na Okruglom stolu „Mogućnosti unapređenja saradnje izneđu javnog i civilnog sektora u GO Vračar“
Saradnja sa TACSO Srbija (Tehnička podrška organizacijama civilnog društva) – U petak, 15. novembra 2013. godine u hotelu Park u Beogradu, održan je Konsultativni sastanak sa TACSO Savetodavnim odborom (LAG), predstavnicima Organizacija i mreža civilnog društva i OCD ekspertskom zajednicom Srbije. Na sastanku je razmatran nacrt dokumenta o Procenama potreba civilnog društva u Srbiji.
Mišljenje i komentari na Nacrt dokumenta Country Strategy Paper (CSP) , Strategy Paper for the Republic of Serbia 2014-2020 – u svojstvu vodeće SEKO organizacije za sektor životna sredina i energetika, tim AOR je na bazi dokumenta koji je razvijen u okviru ENV.net projekta ( Serbia 2013 Progress Report and Strategy – Reading by ENV.net Serbia Team ), pripremio mišljenje, koje je dostavljeno na razmatranje u okviru daljeg procesa usvajanja.
_______________________________________
Povećani kapaciteti : AOR primljena za člana IPEN mreže: Budućnost bez otrova za sve nas
Novembar – Treći sastanak partnera ENV.net projekta u Milanu
______________________________________________
Oktobar 2013–
28. oktobar – Sastanak sa evropskim parlamentarcima
ENV.net Srbija tim je pripremio analizu Izveštaja o napretku i strateških dokumenata (Serbia 2013 Progress Report and Strategy – Reading by ENV.net Serbia Team )
ENV.net aktivnost : upravljanje hemikalijama (olovom) za zdravlje dece
Pozornost na klimatske promene
Ucesce na Eko-svetu : obrazovanje, inovacije, tehnologije i standardi za životnu sredinu
______________________________________________
Postavljena je facebook strana projekta.
2. oktobar 2013. godine – Ministar prosvete i nauke Srbije istakao problem pijaće vode kao jedan od prioriteta. ENV.net tim učestvovao na Konferenciji.
Status sektora životne sredine u Srbiji u procesu pristupanja EU ( otpad , vode i EIA tematske oblasti ), od članica AOR tima prezentovani na međunarodnim konferencijama u Beču, Austrija i Zadru, Hrvatska, kao i u oblasti hemikalija na regionalnom SAICM sastanku. Dodatno, razgovaralo se za zainteresovanim partnerima o ENV.net projektu.
______________________________________________
ENV.net novi sajt: www.env-net.org postavljen
Septembar 2013: U okviru aktivnosti Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije 6. septembra 2013. godine održana je Konferencija pod nazivom „Izgradnja kapaciteta OCD-a za praćenje sprovođenja politika u oblasti zaštite životne sredine i energetike (27. poglavlje pregovora sa EU)“ . Prezentacije sa Konferencije uključuju: Poglavlje 27 pregovori, Iskustvo R Slovenije, Natura 2000 Ministarstvo, Uloga civilnog drustva u monitoringu, Natura 2000 NGO )
Komplementarno sa ENV.net projektom, AOR aktivno uključeni u Post-Rio+20 Agendu.
_____________________________________________
ENV.net projekat predstavljen na sednici Nacionalnog Saveta za programe ekološke edukacije u Srbiji, koji je održan 6. septembra u prostorijama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Avgust 2013: Analiza
juli 2013. – Po pozivu, Prof dr Hristina Stevanović Čarapina, održala je plenarno predavanje na 8. Simpozijumu “Reciklažne tehnologije i održivi razvoj”, koji je održan od 3. do 5. jula 2013. godine u hotelu “Jezero” na Borskom jezeru. Naslov rada koji je prezentovala je POUZDANOST PODATAKA O GENERISANJU OTPADA U PRIMENI LCA KAO PREDUSLOV U PROCESU DONOŠENJA ODLUKE O UVOĐENJU RECIKLAŽE U OPŠTINI BOR. Saopšteni rezultati istraživanja daju neke od odgovora na pitanja do kojih se došlo u procesu ENV.net projekta.
20. juni 2013. godine – Nacionalna ENV.net koordinatorka gostovala u jednočasovnoj emisiji Radio Beograda U SREDIŠTU PAŽNJE.
10. juna 2013. godine održan je ENV.net okrugli sto / EnE13 Konferencija
___________________________________
23. i 24. maja 2013. godine održan je skup 18 OCD koje učestvuju u IPA SCF projektima finansiranim od strane EU. Konferencija je održana u Palati Srbije u Beogradu i na njoj je učestvovalo preko 200 predstavnika OCD. Između ostalih, svi partneri ENV.net projekta (9 predstavnika iz 6 zemalja) su bili prisutni.
21. i 22. maj 2013: u Beogradu je održan drugi sastanak partnerskih organizacija ENV.net projekta . Momenti sa sastanka se mogu pogledati u galeriji slika.
_____________________________________
April 2013: Evropski ekonomski i socijalni komitet (European Economic and Social Committee-EESC) je 11. aprila 2013. godine u Domu Omladine u Beogradu održao Javnu diskusiju o ulozi civilnog društva u odnosima Evropske unije i Srbije. Ovom prilikom predstavljen je nacrt mišljenja Odeljenja za spoljne odnose EESC o ulozi civilnog društva u odnosima EU i Srbije. Organizacijama civilnog društva je data mogućnost da daju svoje mišljenje i pozvani su da dostave svoje komentare u pisanoj formi, a finalna verzija ovog dokumenta će biti usvojena početkom jula. Ovom događaju je prisutvovala i predstavnica ENV.net projekta.
April 2013: Delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji je 9. aprila 2013. godine održala sastanak sa zainteresovanim organizacijama civilnog društva iz Srbije. Na ovom sastanku diskutovan je napredak naše zemlje na putu ka EU, uloga civilnog društva u odnosima EU-Srbija i date su smernice u vezi sa pripremom Izveštaja o napredovanju Republike Srbije u oblasti Evropskih integracija za period septembar 2012-septembar 2013. Sastanku je prisutvovala i predstavnica ENV.net projekta.
_____________________________________
April 2013: EU – Izazovi i perspektive Srbije u oblasti životne sredine 2013. godine
3. aprila 2013. godine odrzana je konferencija pod nazivom „EU – Izazovi i perspektive Srbije u oblasti životne sredine 2013. godine“, u organizaciji Fonda „ECOTOPIAˮ, uz podršku Ambasade Velike Britanije u Republici Srbiji. Konferencija je deo projekta pod nazivom „Unapređenje dijaloga predstavnika državnih institucija i OCD u procesu evropskih integracija Srbije u oblasti zaštite životne sredineˮ, i ENV.net projekat je imao svog predstvnika na ovoj konferenciji. Na konferenciji je bilo razmatrano trenutno stanje u životnoj sredini, stepen usklađenosti sadašnjeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, ključni problemi prilikom donošenja zakonskih propisa i izazovi i teškoće u njihovom sprovođenju. Poseban akcenat je bio stavljen na procedure i stepen uključenosti oraganizacija civilnog društva i javnosti u procesu donošenja i sprovođenja zakonskih propisa, kao i dalji neophodni koraci i mere za unapređivanje postojećeg stanja.
_____________________________________
April 2013: Pismeno mišljenje o napredovanju u sektoru životne sredine u 2013. godini
Delegacija EU u Beogradu, u procesu izrade Izveštaja o napredovanju u 2013. godini u oblasti Evropskih integracija pozvala je organizacije civilnog društva da daju svoje mišljene u pisanom obliku. AOR, na bazi Studije koja se radi u okviru ENV.net projekta, dostavila je pisano mišljenje Delegaciji EU u Beogradu, fokusirano na sektor životne sredine.
_____________________________________
Mart 2013: TACSO Srbija sastanak
26.03.2013, TACSO eksperti davali su odgovore na pitanja i nedoumice vezano za sprovođenje MB IPA projekata. Radionica je održana u hotelu Zira sa početkom od 14 časova. a prisustvovali su Nacionalni kordinator i asistent ENV.net projekta.
__________________________________________
Mart 2013: Pripremljen je i postavljen ENV.net upitnik: Alat za podršku zaštiti životne sredine u Srbiji , i distribuiran poziv OCD i drugim zainteresovanim organizacijama, kao i javni poziv da odgovore na pitanja u Upitniku on-line: https://docs.google.com/spreadsheet/viewform?fromEmail=true&formkey=dGhqU09hRjhfci1WMVN3WE5IcXlrVGc6MA
Rok je 29. mart 2013. godine, koji je lasnije produžen na 2.april.
Ovaj Upitnik je deo ankete koja se trenutno sprovodi u okviru projekta ENV.net , koji finansira Evropska unija sa ciljem da se podstakne učešće i promovisanje aktivnosti organizacija civilnog društva u sektoru zaštite životne sredine u Albaniji, na Kosovu, u Srbiji i u Turskoj. Cilj ovog projekta je ne samo da se podstakne uloga civilnog sektora u oblasti zaštite životne sredine, kroz učešće na javnim skupovima, seminarima i treninzima, već i da se utiče na nacionalne reformske procese u sektoru zaštite životne sredine na putu putu Srbije ka Europskoj uniji (tzv. “evropske integracije, odnosno približavanje i usklađivanje zakonodavstva u sektoru životne sredine“). Projektni tim ENV.net-a se bavi identifikacijom različitih grupa postojećih organizacija civilnog društva koje su aktivne u oblasti zaštiti životne sredine, identifikacijom njihovih nadležnosti, prednosti i izazova sa kojima se susreću, a sve u cilju boljeg planiranja realnih i korisnih aktivnosti za dobrobit civilnog društva u Srbiji. Ovo istraživanje takođe ima za cilj informisanje o mogućnostima saradnje sa organizacijama aktivnim u sektoru zaštite životne sredine kako bi se bolje planirale i organizovale dalje aktivnosti ENV.net projekta. U tom smislu, ENV.net projekat će izdvojiti određena finansijska sredstva za realizaciju manjih inovativnih potprojekata. Zbog toga je ovaj Upitnik važno sredstvo za uspostavljanje kontakata sa organizacijama zainteresovanim da budu deo ove inicijative. Sve prikupljene informacije će biti tretirane kao poverljive. Opšte informacije o organizaciji (poglavlje A upitnika) kao i trenutni projekti / inicijative (poglavlje B, pitanje 12), mogu se postaviti na web-stranicu ENV.net projekta u cilju promocije inicijativa učesničke organizacije, samo ukoliko ona želi i ukoliko se izjasni za tu opciju (videti pitanje 22).
ENV.net Projektni tim stoji na raspolaganju za potrebne dodatne informacije o ovom Upitniku ili projektu (e-mail adresa: env.net.easd@gmail.com ). (*) Projekat pod nazivom “Razvoj ENV.net u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj: unapređenje uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredina kao podrška približavanja Evropskoj uniji”. Za više informacija pogledajte: http://www.tacso.org/doc/130110_information-sheet-ENV.NET-project_REVISED.pdf
______________________________________
Mart 2013: U kontekstu uloge OCD u podršci EU integracija u oblasti životne sredine i klimatskih promena, A.Mihajlov je, na konsultativnom sastanku predstavnika EU sa predstavnicima udruženja građana, 7. marta 2013. godine u prostorijama Delegacije EU u Beogradu, ukazala na potencijal ENV.net projekta
__________________________________
Na marginama sastanka Globalnog foruma glavnih grupa i zainteresovanih strana (Global Major Groups and Stakeholders Forum- GMGSF-14) , kao i na istorijkom sastanku UNEP Upravnog Saveta (the UNEP Governing Council- GC-27/GMEF), koji je ove godine bio Prvi univerzalni sastanak (16-22 februar, 2013, Najrobi, Kenija), Andjelka Mihajlov je razgovarala o različitim grupama u okviru “Glavnih grupa zainteresovanih strana” (raličitim grupama OCD -organizacija civilnog društva), sa ciljem adekvatnog formulisanja Platforme uključena različitih kategorija OCD u okviru ENV.net projekta. Neki momenti sa učešća na sastancima u Galeriji slika.
__________________________________________
Pripremljena su dva važna dokumenta (decembar 2012 – februar 2013) : Aktuelno stanje u vezi Poglavlja 27 u procesu pristupanja EU u Srbiji i Identifikacija specificnih tematskih oblasti u oblasti životne sredine u Srbiji.
|
Aktuelno stanje u vezi Poglavlja 27 u procesu pristupanja EU u Srbiji ACTUAL STATUS OF EU ENVIRONMENTAL ACQUIS (Chapter 27) IN SERBIA
|
Identifikacija specificnih tematskih oblasti u oblasti životne sredine u SrbijiIDENTIFICATION SPECIFIC THEMATIC AREAS IN SERBIA |
| Pripremila Anđelka Mihajlov, Nacionalni konsultant za Evropske integracije | Pripremila Hristina Stevanović Čarapina , vodeći ekspert |
Tekstovi su na engleskom jeziku (koji je radni jezik ENV.net projekta), i predmet su analiza i davanja mišljenja (svi zainteresovani mogu dati doprinos ukazujući na važne elemente u okviru ovih tema).
Nalazi Studija biće predstavljeni na EnE13 Konferenciji “Životna sredina ka Evropi”, 10. juna 2013. godine u Beogradu, i nakon dijaloga i intervencija na samoj konferenciji, biti finalizovani.
________________________________________
U Briselu je 22. i 23. januara 2013. godine održan prvi sastanak partnera projekta ENV.net (projekat podržan od EU, EuropeAid/132438/C/ACT/Multi ,2012/306-642). Sastanak je održan u prostorijama EEB, a u ime “Ambasadora održivog razvoja i životne sredine” prisustvovali su Nataša Žugić-Drakulić, Hristina Stevanović-Čarapina i Anđelka Mihajlov. Ovom sastanku je prehodio sastanak u Evropskoj komisiji.
_________________________________________
Srbija je status kandidata stekla 1. marta 2012. godine,
Samoj odluci davanju statusa kandidata, prethodilo je nekoliko pozitivnih mišljenja o spremnosti Srbije da dobije taj status.
Vlada Srbije je 22.aprila 2011. godine poslala Evropskoj komisiji poslednji paket pod nazivom Odgovori na dodatna pitanja . Tako je i simbolično zaključena etapa koja je započela 24. novembra 2010. godine kada Evropski komesar za proširenje uručio Upitnik Evropske komisije upućen Vladi Republike Srbije radi pripreme mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u EU, čije je popunjavanje bio jedan od uslova za sticanje statusa kandidata.
Srbija je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisala sa zemljama članicama EU 29. aprila 2008. godine u Luksemburgu. Sporazum sa Srbijom prva je ratifikovala Španija 19. januara 2010. godine, a poslednja Rumunija 21. maja 2012. godine. Evropski Parlament je SSP ratifikovao 19. novembra 2011. godine.
Sami pregovori o zaključenju SSP-a započeli su 10. oktobra 2005. godine, a zaključeni su dve godine kasnije 10. septembra 2007. godine završetkom Pete tehničke runde pregovora. Narodna Skupština Republike Srbije ratifikovala je SSP i Prelazni trgovinski sporazum 9. septembra 2008. godine. Savet ministara spoljnih poslova EU, 7. decembra 2009. godine, odlučuje da se započne sa primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma koji je i on je formalno stupio na snagu 1. februara 2010. godine.
Za građane Srbije verovatno najupečatljiviji moment u odnosima sa Evropskom unijom dogodio se 30. novembra 2009. godine, kada je uspostavljen bezvizni režim između Srbije i zemalja šengenske zone.
Aprila 2005. godine, tadašnja državna zajednica koju su činile Srbija i Crna Gora, dobija pozitivnu ocenu o Izveštaju o spremnosti za pregovore o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU – Studija izvodljivosti.
Prvi veliki međunarodni skup kojim je Evropska unija potvrdila svoju nameru ka daljem proširenju i koji je jasno otvorio perspektive Srbije i zemalja Zapadnog Balkana – za članstvo u Evropskoj uniji kao konačnom cilju – održan je u Solunu 19. – 20. juna 2003. godine. Solunskom agendom ustanovljeno je Evropsko partnerstvo sa državama Zapadnog Balkana, kojim se identifikuju kratkoročni i srednjoročni prioriteti koje svaka zemlja pojedinačno treba da reši na putu ka EU. Na osnovu odluka koje su donesene u Solunu i potvrđene u nekoliko navrata od strane Evropske unije, Srbija je tada postala potencijalni kandidat za pristupanje EU. Solunski samit je imao veliki značaj za zemlje regiona, a posebno za Srbiju jer njime i formalno prestaje njena deceniju duga međunarodna izolacija i jasno se otvaraju perspektive evropskih integracija.
U junu 2001. godine, Evropski savet objavljuje da su sve zemlje koje učetsvuju u Porocesu stabilizacije i pridruživanja “ potencijalni kandidati” za članstvo u EU. Mesec dana kasnije počela je sa radom Zajednička konsultvativna radna grupa EU – SRJ koja je, kako su odnosi napredovali, prerasla u Unapređeni stalni dijalog EPD. Ovo telo je na redovnim sastancima, koji se odražavaju više puta tokom godine u Beogradu i Briselu, ocenjivalo i raspravljalo o dinamici evropskih integracija Srbije.
8. Oktobra 2000. godine, SRJ pristupa Procesu stabilizacije i pridruživanja koji je za ostale zemlje u regionu započeo godinu dana ranije.
„ŠETNJA RAZMIŠLJANJA“
O.Š. „Dimitrije Tucović“, Čajetina, „Veliki lov na biljku“
Zdravo!
Pozdrav svim članovima projekta „Veliki lov na biljku“ od II4 sa Zlatibora. Najbrži živi air-poštar, naš sivi soko, odneće pozdrave i Karli u Veliku Britaniju. Verujemo da će naše aktivnosti (zbog toga smo i deo velikog tima), kroz Darvinovu, a našu „Stazu razmišljanja“, doprineti uspehu projekta, a nama osigurati uzbudljivo istraživanje, kako bismo više i bolje upoznali svet prirode oko sebe.
Između dva snega, onog zimskog i ovog prolećnog, željno iščekujući da vegetacija, konačno, krene, a mi započnemo druženje sa biljnim svetom, pošli smo u Šetnju razmišljanja. Vreme nam baš nije išlo na ruku, ali koristeći stečena znanja o prirodi i biljkama, na časovim Sveta oko nas, šetnja je bila prava istraživačka avantura. Tragali smo za raznovrsnim biljkama i prikupili uzorke koje smo iskoristili za izradu odeljenjskog herbarijuma.
Šetali smo i posmatrali, posmatrali i razmišljali. U neposrednom okruženju škole uočili smo najupornije biljke koje su uspele da se izbore sa nedostatkom toplog i sunčanog vremena. Nekeko su se izmigoljile. Ima bokvice, kukureka, šafrana, ljubičica, maslačaka, jaglika, bele rade, starih šišarki… Oko naše škole nema mnogo zelenih površina, pa nam je i dvorište siromašno biljnim svetom. Ima pokoja jela, breza, leska, bukva, Pančićeva omorika, nekoliko grmova, ali nedostaje cveća. U travici, ispred škole, zasađeno je nekoliko ruža, ali za njih je još rano. One svojim mirisom i raskošnom bojom doprinose da naše dvorište izgleda veselije. Krase prostor ispod prozora naše učionice.
Razvrstavamo biljke: od ovih bi napravili simpatičan buket i ukrasili stan, ove bismo smazali za ručak ili iskoristili kao začin, od ove skuvali ukusan čaj, napravili sirup protiv kašlja ili upale grla, napravili melem, privili na bolno mesto, napravili med…Ima tu i primeraka koje bi mogli iskoristiti za radni sto, fotelju ili sekin krevetac.
Lepo nam je dok šetamo. Osvežavamo svoj um, bolje razmišljamo, priroda nas opušta. Šarenilo pozitivno utiče na naše raspoloženje i napuni nam oko, a raznovrsni mirisi golicaju naše čulo mirisa i izazivaju prijatnost. Priroda bez biljaka bila bi jednolična i dosadna; bila bi kao plod bez semena. Ne bi imala života, jer iz semena niče novi život. Da nema biljaka, ne bi bilo ni kiseonika, a i kiseonik je život.
Za vreme nastave, u prirodi smo kad god nam se ukaže prilika. I ova šetnja je bila odlična! Posmatrali smo, uočavali, zagledali, zavirivali, čeprkali, povezivali znanja, razmenjivali mišljenja i zajednički zaključivali.
Do novog zadatka, pozdrav od veselog II4! PISMO U CELINI
LOV NA BILJKE-AKTIVNOST 1: ŠETNJA RAZMIŠLJANJA U P.U.“SUNCOKRETI“ VLADIMIRCI
Prvo prolećno Sunce izmamilo je Darvinove tragače iz P.U.“Suncokreti“ da krenu u svoju prvu Šetnju razmišljanja. Deca iz Vladimiraca, Debrca, Jalovika, Prova i Pejinovića opremljeni znanjem o delovima biljke, informacijama o zdravlju i bezbednosti, korpicama, lupama i Darvinovim svaštarama krenuli su u istraživanje biljaka u svojoj okolini.
U svojoj šetnji našli smo različite vrste biljaka i prikupili uzorke. Deca su sa žarom pravih tragača, tragala za raznovrsnim biljkama.
Prikupljene uzorke smo poneli u naše radne sobe i razvrstavali ih, opisivali, imenovali, poredili.
Potom smo napravili likovne radove, gde su deca predstavila biljke koje su pronašla u šetnji. Izložili smo svoje radove, kako bi ih predstavili roditeljima i ostaloj deci iz vrtića. Radovi će biti deo Darvinove svaštare.
Radujemo se novim aktivnostima koje ćemo u narednim danima realizovati.
Usvojen je Program promocije nauke
6. aprila 2017. Vlada Republike Srbije je usvojila Program promocije nauke.
Promocija nauke je širenje naučne kulture i naučne pismenosti, kao i ukazivanje na različite vrednosti nauke povezivanjem istraživača sa drugim akterima. Popularizacija nauke je uži pojam od promocije nauke, predstavlja interpretaciju naučnih rezultata i metoda kroz niz različitih formata (tekstovi, predavanja, festivali nauke…) kojima se naučna dostignuća i saznanja afirmišu i predstavljaju najširoj populaciji. Dobra promocija nauke treba da dovede do popularizacije nauke.
Naučnoistraživačka delatnost je sistematski stvaralački rad koji se preduzima radi otkrivanja novih znanja, s ciljem podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva i korišćenja tih znanja u svim oblastima društvenog razvoja.
Program promocije nauke (videti tekst dole) se odnosi na period od 2017. do kraja 2019. godine, a u pripremi je učestvovao niz eksperata iz različitih oblasti od predstavnika naučne zajednice, preko organizacija civilnog društva i drugih aktera zainteresovanih za promociju nauke.
Prema Programu, organizacije civilnog društva (Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, nevladine organizacije, društveni pokreti, humanitarne organizacije, različita udruženja) predstavljaju aktere promocije.
Strukovno udruženje AMBASADORI ODRŽIVOG RAZVOJA I ŽIVOTNE SREDINE je organizacija osnovana radi delovanja u opštem interesu unapređenja, popularizacije i promocije naučnoistraživačkog rada ( Statut )
_________________
1. UVOD
Program promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća je dokument koji se odnosi na period od 2017. do kraja 2019. godine i oslanja se na strateške ciljeve Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine ― Istraživanje za inovacije[1], kao i strateško opredeljenje države da uspostavi sistem koji podržava izvrsnost u nauci, relevantnost za društveni i ekonomski razvoj, konkurentnost privrede i razvoj društva u celini.
Centar za promociju nauke će se koncentrisati na napore povezivanja civilnog društva, naučne zajednice, privrednih subjekata i javne uprave u cilju boljeg razumevanja uloge nauke u društvu[2].
U društvu zasnovanom na znanju građani moraju da budu u prilici da naprave izbore na osnovu pouzdanih i relevantnih informacija koje treba da im ponudi odgovorna nauka[3]. Cilj promocije nauke je da ponudi odgovore na pitanje kako nauka može da pomogne građanima, ali i da obezbedi sve uslove da deca, učenici i odrasli budu osposobljeni da efikasno i kritički koriste naučna i tehnološka znanja[4].
Naučni način razmišljanja i istraživački duh u savremenom društvu postaju najvažniji alat za samostalno učenje, kao i preduslov za donošenje racionalnih, metodološki opravdanih i na podacima zasnovanih odluka u životu i zajednici.
Centar za promociju nauke, kroz sopstvene aktivnosti, kao i kroz raspisivanje javnog poziva za finansiranje aktivnosti naučnih, naučno-stručnih društava, udruženja i drugih organizacija koje su u funkciji unapređenja naučnoistraživačkog rada, promocije i popularizacije nauke i tehnike, omogućava da rezultati naučnog istraživanja, naučna metodologija i naučna kultura dopru do građana svih uzrasta čime ostvaruje svoju zakonom propisanu misiju.
—————————–
- [1] Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2016–2020
- [2] Predlog pregovaračke pozicije RS za Međuvladinu konferenciju o pristupanju RS EU za poglavlje 25 – nauka i istraživanje
- [3] Science and Society Action Plan, European Commission, 2002
- [4] ZOSOV („Sl. glasnik RS“ br.72/09, 52/11, 55/13, 35/15 ― autentično tumačenje, 68/2015 i 62/16)
2. ZAKONODAVNI I STRATEŠKI OKVIR
Zakonski dokument na kom se zasniva Program promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća (dalje: Predlog programa promocije nauke) je Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti (dalje: Zakon o NiD)[1], koji je članom 27b propisao da Centar za promociju nauke priprema predlog programa promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća koji donosi Vlada Republike Srbije, na predlog Upravnog odbora Centra. Centar za promociju nauke osnovan je 2010. godine radi promocije i popularizacije nauke i tehnike, odnosno naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća u zemlji i svetu.
Osnovni strateški dokument je Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za periodi od 2016. do 2020. godine ― Istraživanje za inovacije (dalje: Strategija naučnog i tehnološkog razvoja). Radi postizanja utvrđene vizije i misije Strategijom se određuje šest posebnih ciljeva, a to su:
- Podsticanje izvrsnosti i relevantnosti naučnih istraživanja u Republici Srbiji;
- Jačanje povezanosti nauke, privrede i društva radi podsticanja inovacija;
- Uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja naukom i inovacijama u Republici Srbiji;
- Osiguranje izvrsnosti i dostupnosti ljudskih resursa za nauku i privredu i društvene delatnosti;
- Unapređenje međunarodne saradnje u domenu nauke i inovacija;
- Povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj putem javnog finansiranja i podsticanja ulaganja poslovnog sektora u istraživanje i razvoj.
Jedna od mera kojom se doprinosi ostvarivanju prvog cilja je i promovisanje nauke i inovacija zasnovanih na rezultatima istraživanja.
Strateški okvir promovisanja nauke i inovacija je razvoj kulture dijaloga između nauke, tehnologije i društva, to jest bolje komunikacije istraživačkog sektora sa privredom i drugim resorima, kao i civilnim sektorom i društvom u celini.
Centar za promociju nauke, naučnoistraživačka zajednica, zainteresovana privredna društva i nevladine organizacije sprovodiće kampanje i akcije u kojima se promoviše razvoj inovativnog društva znanja.
Uspostavljanje regionalnih centara za promociju nauke i interaktivnog naučnog centra u Beogradu, kao mesta susreta građana sa naukom i tehnologijom, naučnih institucija sa privredom i, posebno, talentovanih učenika i studenata sa inovativnim i novim pristupima učenju i ovladavanju naučnom metodologijom jedan je od zadataka postavljenih Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja.
Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za poglavlje 25 ― Nauka i istraživanje, koji je donela Vlada na sednici održanoj dana 29.9.2016. godine u delu Nauka u društvu ukazuje na to da je Republika Srbija prepoznala potrebu za osnivanjem posebne institucije koja je zadužena za odnos između nauke i društva, i to je Centar za promociju nauke.
—————————–
- [1] „Sl. glasnik RS“ br. 110/05, 50/06-ispr, 18/10, 112/15
3. PREGLED STANJA
Opšta analiza stanja u nauci, tehnološkom razvoju i inovacionoj delatnosti u Republici Srbiji, kao i analiza primene Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine i njenih ostvarenih ciljeva i rezultata pokazuje da Republika Srbija ima naučni i istraživački potencijal i da su, u uslovima ekonomske recesije i nedovoljnih materijalno-finansijskih sredstava, u mnogim oblastima ostvareni značajni rezultati, pre svega, u izvrsnosti naučnih istraživanja i broju objavljenih naučnih radova u međunarodnim časopisima, učešću u međunarodnim istraživačkim projektima i osnivanju novih privrednih subjekata koji svoju delatnost zasnivaju na razvoju i korišćenju savremenih tehnoloških dostignuća. Naučnici u Srbiji već daju natprosečan doprinos svetskoj nauci. Uticaj na društvo, međutim, nije tako veliki. Inovacije koje menjaju naš život u svim aspektima, od jednostavnih proizvoda do društvenih inovacija, radije uvozimo, nego što prepoznajemo učinak naše naučne zajednice[1]. Zbog toga pred naukom u Srbiji kao najveći izazov stoji podsticanje inovacija zasnovanih na istraživanju.
Društvena odgovornost naučnoistraživačke zajednice se često pominje kao treća, nedovoljno razvijena misija univerziteta koji su prepoznati kao pokretač društvenog razvoja. Nedostatak intenzivne i kvalitetne komunikacije univerziteta, na kojima radi dve trećine istraživača u Srbiji, sa privredom i civilnim sektorom čini da ugled naše nauke i poverenje u „našu pamet“ nije na zavidnom nivou i da se oslonac za privredni razvoj najpre traži u uvoznim organizacionim i tehničkim rešenjima. Važan zadatak promocije nauke u Srbiji jeste da znatno popravi sliku nauke u srpskoj javnosti. Izvrsnost i uvažavanje unutar zatvorene akademske zajednice jesu neophodni, ali sigurno ne i dovoljni. Drugim rečima, sada je neophodno da jasno pokažemo zašto je nauka važna, ne samo za naučnike već i za one koji se naukom ne bave.
U nedostatku dobre komunikacije naučne zajednice sa građanima, medijski prostor postaje zasićen prilozima u kojima naučna dostignuća nisu korektno predstavljena ili se čak pseudonaučna praksa predstavlja kao društveno prihvatljiva alternativa nauci. Građani koji kroz svoje obrazovanje nisu dostigli odgovarajući nivo naučne pismenosti i kritičkog mišljenja nemaju izgrađene kriterijume po kojima bi razlikovali nauku od pseudonauke. Zbog toga je zadatak promocije nauke da te kriterijume približi kako građanima tako i drugim akterima od interesa za promociju nauke. Koliko su pseudonaučna tumačenja postala veliki društveni problem, postalo je jasno kada se 2015. godine pojavila građanska inicijativa za izmenu zakona kojim je predviđena obavezna vakcinacija tvrdeći da je vakcinacija opasna i da se tom obavezom ugrožavaju ljudska prava. Uloga medija u argumentovanoj borbi protiv pseudonauke zbog toga postaje veća nego što je dosad bila.
Na planu međunarodne saradnje Srbija je u protekle tri godine napravila značajne pomake. Nakon potpisivanja sporazuma o punopravnom učešću u programu Horizont 2020 i donošenja Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Horizont 2020 – Okvirnom programu za istraživanje i inovacije (2014-2020) („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 9/2014) u julu 2014. godine, naučnici iz Srbije su prvi put dobili i prestižne grantove ERC i Teaming. Uspeh naših naučnika u programu Horizont 2020 je iznad očekivanja. Posebno ohrabruje uspešno učešće naših inovativnih malih i srednjih preduzeća u ovom programu Evropske unije. Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja RS predviđeno je formiranje posebnog tela za podršku učesnicima u programu Horizont 2020. U prelaznom periodu, dok se to telo ne konstituiše, uloga Centra za promociju nauke je da posebnim aktivnostima, kao što su info-dani ili radionice, pomogne uključivanju naših naučnoistraživačkih organizacija, privrednih društava i organizacija civilnog društva u ovaj evropski program sa najvećim fondom u istoriji nauke.
Kada je u pitanju naučno obrazovanje, posebno značajnih pomaka u ranijim godinama nije bilo. Nastavni planovi i programi u osnovnim i srednjim školama su praktično nepromenjeni u odnosu na prethodnu deceniju. Republika Srbija učestvuje u međunarodnim studijama učeničkih postignuća PISA i TIMSS, koje matematičku i naučnu pismenost imaju kao komponente testa. Rezultati iz prethodnih godina ukazuju na to da učenici mlađih razreda u domenu prirodnih nauka ostvaruju bolje rezultate u odnosu na međunarodni prosek nego učenici starijih razreda. U studiji TIMSS 2011 za učenike četvrtog razreda Srbija je ostvarila skor 516, što je iznad međunarodnog proseka (500). U istoj studiji za učenike osmog razreda iz 2007. godine, postignuća naših učenika iz biologije, geo-nauka, fizike i hemije bila su ispod međunarodnog proseka. Jedan od razloga zbog kog postignuća naših učenika u domenu nauke opadaju sa godinama je verovatno i to što se nauka razdvaja po predmetima čiji programi nisu dobro korelirani i što se učenici starijih razreda više ne bave celinom nauke u okviru svojih redovnih školskih aktivnosti. Ova ograničenja formalnog obrazovanja nestaju kada se o nauci govori u okvirima vanškolskih aktivnosti kakve realizuje Centar za promociju nauke, festivali nauke, naučni kampovi itd. Zbog toga je uloga neformalnog i inoformalnog obrazovanja u Srbiji posebno važna.
U toku 2016. godine Centar je naročito stavio akcenat na sledeće strateške ciljeve: širenje kulture nauke, jačanje uloge nauke u društvu, studijski program naučne komunikacije, regionalizacija promocije nauke, aktivna borba protiv primera loše nauke, promocija doktorskih studija, promocija istraživačkog rada.
Kroz javni poziv aktivno se radilo na podizanju nivoa naučne pismenosti i naučnog obrazovanja sprovodeći postupak decentralizacije promocije i popularizacije nauke na teritoriji Republike Srbije, podršci raznovrsnim i inovativnim projektnim pristupima iz oblasti promocije i popularizacije nauke, a koji pokrivaju interesovanje i potrebe opšte populacije, kao i podršci inovativnim i visokouticajnim projektima koji imaju veliki obuhvat u cilju razvoja i poboljšanja kvaliteta projekata iz oblasti promocije nauke od globalnog značaja.
—————————–
- [1] Predgovor Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2016–2020.
4. DEFINICIJE KLJUČNIH POJMOVA
Prepoznajemo ovaj dokument kao priliku za jasnije definisanje i raščlanjivanje termina koji su često u upotrebi u oblasti promocije nauke, jer su uobičajne diskusije i neslaganja oko toga šta ovi termini obuhvataju.
Naučna kultura
Naučnu kulturu čine sistem vrednosti, tradicija, znanja i načini delovanja koje neguju pojedinci u zajednici, a koji počivaju na razvoju nauke, idejama i saznanjima do kojih je čovek došao istraživanjem prirode. Predstavlja segment opšte kulture baziran na vrednostima moderne nauke kao što su objektivnost, inovativnost i otvorenost.
Naučna pismenost
Naučna pismenost podrazumeva posedovanje naučnih znanja i njihovu primenu prilikom prepoznavanja naučnih problema, sticanja novih znanja, naučnog objašnjavanja pojava i izvođenja na činjenicama zasnovanih zaključaka o naučno relevantnim pitanjima; razumevanje prirode nauke kao oblika ljudskog saznanja i delatnosti; svest o tome kako nauka i tehnologija oblikuju i utiču na život u savremenom tehnološkom društvu; spremnost za angažovanje i davanje ličnog doprinosa u rešavanju naučnih pitanja, izgrađivanje ličnog stava[1].
Istraživač
Osoba koja radi na naučnoistraživačkim i razvojnim poslovima i koja je izabrana u zvanje istraživača mora da kao najmanji uslov poseduje visoku stručnu spremu[2].
Naučnoistraživačka delatnost
Sistematski stvaralački rad koji se preduzima radi otkrivanja novih znanja, s ciljem podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva i korišćenja tih znanja u svim oblastima društvenog razvoja[3].
Inovacija
Inovacija je primena novog ili značajno unapređenog proizvoda ili procesa, novog marketinškog metoda ili organizacionog metoda u poslovanju, organizaciji rada ili odnosima sa okruženjem[4].
Inovaciona delatnost
Aktivnosti koje se preduzimaju radi stvaranja novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga ili značajne izmene postojećih, a u skladu sa potrebama tržišta[5].
Promocija nauke
Širenje naučne kulture i naučne pismenosti. Ukazivanje na različite vrednosti nauke povezivanjem istraživača sa drugim akterima.
Popularizacija nauke
Uži pojam od promocije nauke, predstavlja interpretaciju naučnih rezultata i metoda kroz niz različitih formata (tekstovi, predavanja, festivali nauke…) kojima se naučna dostignuća i saznanja afirmišu i predstavljaju najširoj populaciji. Dobra promocija nauke treba da dovede do popularizacije nauke.
Pseudonauka
Sistem tvrđenja, pretpostavki i metoda čiji zagovornici pokušavaju da stvore utisak da je reč o naučnom saznanju dok im s druge strane nedostaje utemeljenje u naučnom metodu.
Naučna komunikacija
Podrazumeva jačanje opšteg razumevanja nauke, naučne kulture i naučne pismenosti kao neizostavnog dela svakodnevnog života. Ova komunikacija obuhvata međusobnu razmenu informacija između naučne zajednice, medija, građana, privrede i donosilaca odluka.
Naučni komunikator
Osoba koja se specijalizovala za naučnu komunikaciju i koja nije nužno istraživač.
Naučno novinarstvo
Medijska delatnost koju obavljaju specijalizovani novinari, a koja obuhvata izveštavanje, analizu i tumačenje istraživačkih rezultata, naučnih događaja i ideja za široku javnost. Vrsta naučne komunikacije.
Naučni novinar
Novinar koji izveštava u javnosti na osnovu rezultata, znanja i ideja iz nauke.
Centri promocije nauke (eng. science centers, discovery centers)
Ustanove koje šire naučnu kulturu kroz interaktivne postavke, radionice, tribine i druge oblike naučne komunikacije koji neposredno uključuju posetioce ohrabrujući ih da istražuju i sami dolaze do zaključaka.
Regionalni centri za promociju nauke (naučni klubovi)
Prostor u kome građani zainteresovani za nauku i tehnologiju imaju priliku da se upoznaju, razmenjuju iskustva, diskutuju o naučnim temama.
Park nauke
Specifično organizovan i dizajniran otvoreni prostor ispunjen naučnopopularnim eksponatima kako bi se naučni pojmovi, fenomeni i činjenice usvojili kroz igru i neposredno iskustvo.
—————————–
- [1] Oslo priručnik, 2005, https://www.oecd.org/sti/inno/2367580.pdf
- [2] Član 2 Zakona o inovacionoj delatnosti („Sl. glasnik RS“ br. 110/05, 18/10 i 55/13)
- [3] Član 68 Zakona o NiD
- [4] Član 3 Zakona o NiD
-
[5] OECD, 2006, http://www.pisaserbia.org/images/stories/pdf/Naucna%20pismenost.pdf
5. OPŠTI PRINCIPI
Program promocije nauke se bazira na sledećim principima:
Dostupnost – svako treba da ima pristup postojećim i novim znanjima, odnosno rezultatima naučnoistraživačkog rada.
Umrežavanje – težnja za komunikacijom i povezivanjem na horizontalnom i vertikalnom nivou između niza aktera (mediji, donosioci odluka, istraživači, institucije i drugi).
Kritičko razmišljanje – proces jasnog i racionalnog promišljanja analiziranjem i vrednovanjem podataka i dokaza. Priznavanje ograničenja savremene nauke i naučnog metoda.
Etičnost – nepristrasno i objektivno predstavljanje činjenica.
Balans među oblastima – Podjednaka zastupljenost različitih naučnoobrazovnih polja.
6. AKTERI PROMOCIJE
Centar za promociju nauke ima centralnu ulogu uspostavljanja saradnje u cilju kontinuiranog strukturiranog dijaloga između naučne zajednice, istraživača, instituta, državne uprave i jedinica lokalne samouprave, institucija civilnog društva, obrazovnih i drugih institucija, regionalnih centara promocije nauke u okviru centara za stručno usavršavanje, medija, privrede i samih građana. Radi uspešnijeg ostvarivanja ovog cilja potrebno je definisati najrelevantnije aktere koji učestvuju ili su obuhvaćeni promocijom nauke, kao i glavne kategorije njihovih aktivnosti u ovom polju.
Naučna zajednica
Istraživači, doktorandi, akreditovane nauičnoistraživačke organizacije, sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije, univerziteti, KONUS, Zajednica instituta Srbije, SANU, Matica srpska.
Kreatori javnih politika
Ministarstvo nadležno za poslove nauke, tehnološkog razvoja i prosvete, druga ministarstva, kancelarije Vlade RS, Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj, Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, zavodi, skupštinski odbori.
Jednice teritorijalne uprave i lokalne samouprave
Autonomna pokrajina, opštine, gradovi i grad Beograd.
Organizacije civilnog društva
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, nevladine organizacije, društveni pokreti, humanitarne organizacije, različita udruženja.
Obrazovne i druge institucije
Predškolske ustanove, osnovne škole, srednje škole, visokoškolske ustanove, centri za stručno usavršavanje i regionalni centri za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, javnopriznati organizatori aktivnosti.
Mediji
Novinske agencije, štampani, elektronski i novi mediji.
Privredni subjekti i subjekti inovacione delatnosti
Privredna društva, preduzetnici, start-up preduzeća, Privredna komora Srbije.
Ustanove kulture
Muzeji, biblioteke, arhive, zadužbine, udruženja, domovi kulture.
Građani
Učenici, studenti, deca predškolskog uzrasta, roditelji, zainteresovani građani, turisti, građani koji se brinu za zajednicu i učestvuju u javnom životu.
7. CILJEVI PROGRAMA
Program promocije nauke definiše četiri strateška cilja i četranest potciljeva u periodu od 2017. do kraja 2019. godine:
1. Razvoj kapaciteta istraživača za širenje naučne kulture
1.1. Osnaživanje i podsticanje istraživača da informišu javnost o rezultatima, efektima i značaju svog rada.
1.2. Sistem nagrađivanja istraživača koji aktivno i kontinuirano promovišu naučnu kulturu.
1.3. Uspostavljanje studijskog programa naučne komunikacije na visokoškolskim ustanovama.
2. Podsticaj i razvoj komunikacije između naučnoistraživačkih organizacija sa državnom upravom i jedinicama teritorijalne uprave i lokalne samouprave kroz razmenu vrednosti i praksi
2.1. Razvijanje saradnje između istraživača i instituta sa državnom upravom na formiranju politika zasnovanih na podacima i naučnim istraživanjima.
2.2. Organizovanje različitih aktivnosti kroz koje istraživači i naučni komunikatori iz Srbije i sveta komuniciraju vrednosti naučne kulture u lokalnim samoupravama u kojima su stekli osnovno, srednje ili visoko obrazovanje.
3. Razvoj različitih programa promocije nauke zasnovanih na naučnoj kulturi i naučnoj pismenosti kod svih građana Republike Srbije
3.1. Razvoj programa za neformalno i informalno obrazovanje odraslih kroz proces celoživotnog učenja sa ciljem podizanja nivoa naučne pismenosti u Republici Srbiji.
3.2. Razvijanje programa profesionalnog razvoja nastavnika sa ciljem razvijanja kompetencija važnih za razumevanja metodologije naučnog rada, ali i za obuku drugih nastavnika.
3.3. Razvoj, podrška i osnaživanje svih vrsta medija za širenje naučne kulture i naučne pismenosti.
3.4. Marginalizacija primera loše nauke u medijima kroz razvoj kritičkog i profesionalnog izveštavanja o nauci.
3.5. Edukacija privrednih subjekata za društveno odgovorno poslovanje koje podrazumeva širenje znanja, naučne kulture, naučne pismenosti i vrednosti ekonomije bazirane na znanju.
3.6. Uvođenje efikasnijih i konkurentnijih načina finansiranja naučnopopularnih aktivnosti za sve građane Republike Srbije, posebno podvlačeći dostupnost i mobilnost sadržaja.
4. Jačanje resursa za promociju nauke kako bi programi bili dostupniji građanima
4.1. Izgradnja Centra promocije nauke u Beogradu u kome bi svi građani Republike Srbije učili o naučnim dostignućima kroz neposredno otkrivanje, eksperimente i istraživanje.
4.2. Jačanje mreže regionalnih centara promocije nauke (naučnih klubova) u saradnji sa obrazovnim institucijama i jedinicama lokalne samouprave.
4.3. Izgradnja mreže parkova nauke u različitim gradovima.
8. ZAVRŠNI DEO
Akcioni plan za sprovođenje Programa promocije nauke ove utvrdiće se u roku od 3 meseca od dana donošenja.
U skladu sa Programom promocije nauke, regionalni centri za promociju nauke utvrdiće akcione planove za sprovođenje Programa promocije nauke.
Za sprovođenje Programa promocije nauke nisu potrebna dodatna budžetska sredstva.
Konferencija Životna sredina ka Evropi, 6. juni 2016. u Beogradu
Moments from the Conference-Gallery of pictures
Dvanaesta regionalna Konferencija “Životna sredina ka Evropi – EnE16-ENV.net” održana je 6. juna 2016. godine u Beogradu (Srbija) i bila je posvećena temi klimatske promene i održivo korišćenje prirodnih resursa. Tradicionalno, Konferenciju su organizovali Ambasadori održivog razvoja i životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Konferencija je bila zvaničan događaj kojim UNEP obeležava Svetski dan životne sredine u Srbiji i održavana je pod pokroviteljstvom EU, a kroz realizaciju projekta: “Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj: unapređivanje uticaja stanovništva na proces reform cnvi u sektoru životne sredine kao podrška približavanja Evropskoj uniji.”
EnE16-ENV-net je otpočela uvodnim izlaganjima Nermine Ljubovic, izvršne direktorke Privredne komore Srbije, Stanojle Mandiić, zamenice poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije, doc. dr Mirjane Drenovak Ivanović sa Pravnog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i članice Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužene za određene sektore poglavlja 27 i prof. dr Anđelke Mihajlov, Ambasadorke održivog razvoja i životne sredine i članice Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužene za određene sektore poglavlja 27. Konferenciji su prisustvovali predstavnici Vladinog i nevladinog sektora, internacionalne organizacije, naučne institucije i poslovne asocijacije.
Učesnici konferencije (približno 170 registrovanih učesnika) su bili složni u jednom: imamo respektabilne stručnjake za oblasti životne sredine i klimatskih promena (kako one sa iskustvom, tako i mlade stručnjake – koji teško nalaze zaposlenje u struci). Kako je pristupanje EU značajan prioritet Srbije, time će i poglavlje koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene (Poglavlje 27) biti sve važnije u procesu da u našoj zemlji imamo evropske standarde. Struka i iskustvo treba da budu garant za “prava” rešenja na ovom putu (koji će po prvim procenama, u ovom sektoru, u našoj zemlji, trajati više desetina godina). Ova konferencija doprinosi unapređenju uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredina kao podrška približavanja Evropskoj uniji. Učešće javnosti u odlučivanju o pitanjima važnim za životnu sredinu jedan je od stubova održivosti rešenja. Kako je ova Konferencija podržana i od Programa UN za životnu sredinu (UNEP), kao jedan od zvaničnih događaja kojim se u svetu obeležava Svetski dan životne sredine 5. juni, prenosioci smo poruke UNEP-a i Interpola da je, na globalnom nivou, kriminal prema životnoj sredini u porastu i da se taj trend mora „obrnuti“ da bi se postigao održivi rast i razvoj.
Press Release – Osnovne informacije
Dvanaesta regionalna konferencija EnE16-ENV.net – The Twelfth Regional Conference EnE16-ENV.net
Životna sredina ka Evropi – Environment to Europe
Beograd, 6. juni 2016. – Belgrade, Serbia, June 6, 2016
Klimatske promene i održivo korišćenje prirodnih resursa – Climate Change and Sustainability of Resources
Program konferencije – dan 02.06. Conference Agenda- as on 02/06
6. jun June 6th
| Velika sala u PKS, II sprat, Terazije 23, Beograd | Main Hall, 2nd floor – Serbian Chamber of Commerce, Terazije 23, Belgrade |
9:00 – 10:00 Registracija učesnika / Registration
10:00 – 11:00 Uvodna obraćanja / Opening remarks
Predsedništvo: Marko Čadež, prof. dr Nataša Žugić-Drakulić, prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, mr Dušan Stokić
- Irena Vojáčková – Sollorano, UN Resident Coordinator / Visoki predstavnik UN u Srbiji
- Nermina Ljubović, Chamber of Commerce and Industry of Serbia, Director / Izvršni direktor Privredne komore Srbije
- Goran Trivan, Secretary for Environmental Protection of the City of Belgrade, Sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda
- Sandra Radojević, Embassy of Bosnia and Herzegovina, Counsellor / savetnik, Ambasada Bosne i Hercegovine
- Stanojla Mandić, Deputy Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection of the Republic of Serbia /Zamenica poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije
- Aleksandar Dragišić, Head of Institute for nature conservation of Serbia / Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije
- Representative, Electric Power Industry of Serbia / Elektroprivreda Srbije
- Mirjana Drenovak-Ivanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27 / Faculty of Law, University of Belgrade and Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27
- Prof. dr Anđelka Mihajlov, Uvodna poruka / Introductory message, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27 / Environmental Ambassador for Sustainable Development and Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27
Note / Napomena: Pending invitation will be included in the final Agenda upon confirmation / Uvaženi pozvani gosti će biti uvršćeni u finalni dnevni red, po dobijanju potvde učešća
11:00 -11:10 Technical Break / Tehnička pauza
11:10- 13:30 Plenary lectures / Plenarna predavanja
(Moderatori: Prof. dr Hristina Stevanović-Čarapina, mr Aleksandra Mladenović, mr Dušan Stokić, mr Draženko Bijelić)
ENV.net PROJEKAT, Nataša Žugić-Drakulić i Filip Jovanović, Nacionalna koordinatorka i asistent projekta Development of ENV.net in West Balkan and Turkey: giving citizens a voice to influence the environmental process reforms for closer EU integration – Ambasadori održivog razvoja i životne sredine / Environmental Ambassadors for Sustainable Development
BRIDGING THE GAP BETWEEN CLIMATE CHANGE AND URBAN CLIMATE, CHRISTOS VLACHOKOSTAS, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE; VIS. PROFESSOR, CLIMATE CHANGE AND ENERGY STRATEGIES, MSC SUSTAINABLE DEVELOPMENT, INTERNATIONAL HELLENIC UNIVERSITY; VICE PRESIDENT OF THE GENERAL ASSEMBLY OF TECHNICAL CHAMBER OF GREECE
CLIMATE CHANGE AND THE TOURISM SECTOR: DECISION SUPPORT TOWARDS ENVIRONMENTAL SUSTAINABILITY OF TOURISM, ALEXIA MICHAILIDOU, SENIOR RESEARCHER, LABORATORY OF HEAT TRANSFER AND ENVIRONMENTAL ENGINEERING, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE, MEMBER OF THE PERMANENT COMITTEE FOR SUSTAINABLE TOURISM, TECHNICAL CHAMBER OF GREECE
ENVIRONMENTAL PERFORMANCE OF BUILDINGS IN THE CONTEXT OF CLIMATE CHANGE, ANTHIMOS AMANATIDIS, SECRETARY GENERAL OF THE TECHNICAL CHAMBER OF GREECE / REGION OF CENTRAL MACEDONIA
SUSTAINABLE PRODUCTION – A LIFE CYCLE THINKING APPROACH IN INDUSTRIAL DESIGN, CHARISIOS ACHILLAS, SENIOR RESEARCHER, LABORATORY OF HEAT TRANSFER AND ENVIRONMENTAL ENGINEERING, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE, ACADEMIC COORDINATOR, SCHOOL OF ECONOMICS, BUSINESS ADMINISTRATION AND LEGAL STUDIES, INTERNATIONAL HELLENIC UNIVERSITY, GREECE; ADJUNCT LECTURER, DEPARTMENT OF LOGISTICS, TEI OF CENTRAL MACEDONIA
sistem zaštite prirode i klimatske promene, marija trukić I Biljana Krsteski, zavod za zaštitu prirode srbije / institute for nature conservation of serbia
Biodiversity of National parks of the Republic of Serbia – natural resource directly endangered by climate changes, Dejan stojanović, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Nacionalni Park «Fruška gora», Milica Tomić, nacionalni park «tara», suzana komatović, predrag šumarac, nacionalni park «kopaonik», Nacionalni Park «Đerdap», marko tomić, nacionalni park «tara»
13:30-14:30 Break with buffet / Pauza sa posluženjem
14:30-17:15 Usmena izlaganja / Oral presentations
(Moderatori: Uroš Rakić, Milena Tabašević, Vladimir Mrkajić, Dragana Nešković Markić)
KVALITET VAZDUHA U NOVOM SADU I BEOGRADU OD 2011. DO 2014. GODINE, BILJANA RADOVANOVIĆ, JKP ’’PARKING SERVIS’’ NOVI SAD, TIHOMIR POPOVIĆ, AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE, MIRJANA VOJINOVIĆ MILORADOV, IVANA BOŽOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU
KONJUKTURA VODE U USLOVIMA KLIMATSKIH PROMENA, DUŠAN LUKIĆ
KONCEPT METODOLOGIJE ZA OTKRIVANJE I ISTRAŽIVANJE EKSTREMNIH VREMENSKIH I KLIMATSKIH POJAVA, SLAVKO MAKSIMOVIĆ, UDRUŽENJE MILUTIN MILANKOVIĆ, MIROLJUB MILUTINOVIĆ, REPUBLIČKI HIDROMETEORLOŠKI ZAVOD, MOMČILO ŽIVKOVIĆ, SEWA
GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEMI, KLIMATSKE PROMENE, ODRŽIVI RAZVOJ I ZDRAVLJE LJUDI, UROŠ RAKIĆ, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE “DR MILAN JOVANOVIĆ BATUT”, BEOGRAD, SRBIJA
CLIMATE CHANGE AFFECTS HEALTH CARE – RETHINKING ABOUT HEALTHY ENERGY FOR SUSTAINABILITY, Marija Jevtić, University in Novi Sad, Faculty of Medicine, Institute of Public Health of Vojvodina, Vlatka Matković PuljiĆ, Health & Environment Alliance (HEAL), Catherine Bouland, Université libre de Bruxelles (ULB), School of Public Health, Research Center on Environmental Health and Occupational Health
ODRŽIVOST OKRUŽENJA I EKOLOŠKI OTISAK KAO INDIKATORI UPOTREBE PRIRODNIH RESURSA U REPIBILAKAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE, SAŠA RALETIĆ JOTANOVIĆ, VELERIJA VEČEI FUNDA, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE SREMSKI KARLOVCI, MINA KOVLJENIĆ, EKONOMSKI FAKULTET
PRIMER PROCENE RANJIVOSTI NA LOKALNOM NIVOU U SRBIJI, SLOBODAN MILUTINOVIĆ, PETAR VRANIĆ, FAKULTET ZAŠTITE NA RADU, UNIVERZITET U NIŠU
JAČANJE KAPACITETA LOKALNIH ZAJEDNICA ZA ODGOVOR NA KLIMATSKE PROMENE U REGIONU PODRINJA, SLAĐANA ĐORĐEVIĆ, FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, UNIVERZITET SINGIDUNUM, BEOGRAD, MILA VUKAŠINOVIĆ, UNIJA EKOLOGA “UNEKO”, BEOGRAD, DANIELA CVETKOVIĆ, DUŠICA PEJIĆ, FAKULTET BEZBEDNOSTI, UNIVERZITET U BEOGRADU
SANITARNO-HIGIJENSKA ISPRAVNOST VODE JAVNIH ČESAMA-ZNAČAJ ZA ZDRAVLJE LJUDI, LJILJANA PLEĆEVIĆ, BRANKICA LUKOVIĆ, ĐORĐE MIHAILOVIĆ, VAHID IBRULJ, MILANA ŠEVO, VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ARANĐELOVAC
VODNI AGENT DUNAVSKE REGIJE, MAJDA ADLEŠIĆ, JOŽE CVETKO, VODNA AGENCIJA
PRISUSTVO BIOLOSKIH INDIKATORA I NJIHOV UTICAJ NA MIRIS I UKUS VODE, MILKICA KOVAČEVIĆ
UVOĐENJE ČISTIJE PROIZVODNJE U GRAFIČKOJ INDUSTRIJI I PROIZVODNJI PAPIRA, DARJA ŽARKOVIĆ, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, BEOGRADSKA POLITEHNIKA, SANDRA ZIHERL, FABRIKA KARTONA UMKA, UMKA, BEOGRAD, MARICA ILIĆ STAMENKOVIĆ, VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, ARANĐELOVAC
MONITORING ŠUMSKIH POŽARA SA ZEMLJE I IZ VAZDUHA, SINIŠA JOVANOVIĆ, SIMA MARKOVIĆ, NACIONALNI KLASTER ŠUMARSTVA, VIDOSAVA JOVANOVIĆ, UPRAVA ZA ŠUME, SLAVKO MAKSIMOVIĆ, UDRUŽENJE MILUTIN MILANKOVIĆ
AGROEKOLOGIJA – DOBRA EKOLOGIJA JE DOBRA EKONOMIJA, STELA STRSOGLAVEC, CENTAR ZA OBRAZOVANJE ODRASLIH “EDUCA HUMANA”
GUBITAK BIODIVERZITETA POD UTICAJEM GLOBALNIH EKOLOŠKIH PROMENA, IVANA TRIFKOVIĆ
EVROPSKO TRŽIŠTE UGLJEN-DIOKSIDA, BOJANA ŽIVKOVIĆ
POSTUPANJE SA NEUPOTREBLJIVIM LEKOVIMA IZ DOMAĆINSTAVA, Nataša Bukumirić, Vesna Alivojvodić, Šimon Đarmati, Visoka škola stukovnih studija – Beogradska politehnika
DECA EDUKATORI U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE, DRAGANA IGNJATOVIĆ CRNATOVIĆ, DEČIJI EKOLOŠKI POKRET NIŠ
PROGRAM EКО-ŠKOLA U FUNKCIJI RAZVOJA STRATEGIJE GRADA SREMSKI KARLOVCI, RADOVAN VLADISAVLJEVIĆ, FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADŽMENT, PRIVREDNA AKADEMIJA, NOVI SAD, ČASLAV KALINIĆ, PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U NOVOM SADU, MILADIN KALINIĆ, VALERIJA VEČEI FUNDA, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE, SREMSKI KARLOVCI
MEĐUNARODNI PROGRAM EKO ŠKOLE KAO PODSTICAJ ZA OBELEŽAVANJE ZNAČAJNIH DATUMA, LJILJANA ĐUROVIĆ, OŠ “MOMČILO NASTASIJEVIĆ”, GORNJI MILANOVAC
Poster izlaganja / Poster presentations
climate, traffic and combustion – related air pollutants in the urban air of Vranje City, Jovana Džoljić, Ljiljana Đorđević, Gordana Bogdanović, College of Applied Professional Studies Vranje
zdravstvene posledice i troškovi korišćenja uglja za proizvodnju struje u republici srbiji, Vlatka Matković PuljiĆ, Health and Envirionment Alliance (HEAL), Brussels
Da nam klima prija svima, marija milićević, centar enrgija mladih, sonja milićević, elektrotehnički fakultet, univerzitet u beogradu, dragana milićević, gradska uprava kruševac
SMANJENJE NEGATIVNIH EFEKATA NASTALIH KAO POSLEDICA KLIMATSKIH PROMENA, Milan Martinović, GeografskI fakultet, UNIVERZITET U BeogradU
UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE ŽIVOTINJA, NATAŠA VUKMIROVIĆ, LINK PLUS
DISTRIBUTIVNI MODEL ZA PREDVIĐANJE BUJIČNIH POPLAVA NA MALIM SLIVOVIMA, Nedeljković Marko, Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Divna Đokić, Erasmus Mundus, Marine biodiversity and conservation, Ghent, Koprivica Ana, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Climate Consultant as a tool to determine and achieve thermal comfort conditions in buildings: A case study for the city of Belgrade, Milovan Medojević, Milana Medojević, Nenad Medić, Milovan Lazarević, Nemanja Sremčev, fakultet tehničkih nauka, univerzitet u novom sadu
KLIMATSKE PROMENE I URBANI PROSTOR, Milan Martinović, GeografskI fakultet, UNIVERZITET U BeogradU
The role of green roofs in climate change adaptation, Sandra Stanković, Jasmina Radosavljević, Dejan Vasović, Faculty of Occupational Safety, University of Niš
RAZVOJ GRAĐEVINSKOG PODRUČJA POD EKOLOŠKIM RIZICIMA U SRBIJI, Milica Gačić, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu
Kartiranje i vizuelizacija prirodnih karakteristika prostora opštine Svilajnac u GISu, MILOŠ NINKOVIĆ, UROŠ RADOJEVIĆ, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum
EKOLOŠKA DIMENZIJA ODRŽIVOG RAZVOJA TURIZMA U ZAŠTIĆENIM PODRUČJIMA, Ljubica Komazec, Marko Aleksić, Radmila Bjekić, Ekonomski fakultet u Subotici, Univerzitet u Novom Sadu
Geoekološko vrednovanje Kaluđerskih Bara na Tari u funkciji održivog turizma, Emina muratović, geografski fakultet univerziteta u beogradu, safet muratović, zoran kričković, ministarstvo odbrane
klima kao turistićka vrijednost tuzle, jusuf omerović, evropski univerzitet kallos, tuzla
Aktuelni izazovi razvoja biciklističkog turizma u srednjem i donjem delu Dunavskog regiona, vladimir mrkajić, novosadska biciklistička inicijativa
Stirling motor – prijatelj životne sredine, Miodrag Jovanović, RViPVO, Vojska Srbije, Ministarstvo odbrane
PLAN ODRŽIVOG UPRAVLJANJA OTPADNIM ULJIMA NA “POLJU D” RB “KOLUBARA”, Ana Koprivica, Uroš Pantelić, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Reciklaža ambalažnog otpada u Srbiji – trenutno stanje i izazovi, vladimir mrkajić, nemanja stanisavljević, fakultet tehničkih nauka, univerzitet u novom sadu
procedne vode sa deponije komunalnog otpada, dragana nešković markić, željka šobot pešić, draženko bjelić, J.P. DEP-OT Regionalna deponija Banja Luka
lociranje divljih deponija, jagoda petrović ukaj, geodetska tehnička škola, beogrAD
KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U CRNOJ GORI, MARINA PETROVIĆ, OŠ JUGOSLAVIJA, BAR
Valorizacija komine grožđa – hladno ceđeno ulje iz koštica, Vesna Vujasinović, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci, Miloš Bjelica, Tehnološki fakultet, UNIVERZITET U NOVOM SADU, Valerija Večei-Funda, Nikola VuksanoviĆ, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci
ZNAČAJ KRIVIČNOG ZAKONA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE U REPUBLICI SRBIJI ZA PROCES INTEGRACIJE U EU, Aleksandar Luković, koridori srbije, Brankica Luković, Visoka tehnološka škola strukovnih studija, Aranđelovac
17:15 Zatvaranje konferencije / Conference closing
Dvanaesta regionalna konferencija EnE16-ENV.net
The Twelfth Regional Conference EnE16-ENV.net
Životna sredina ka Evropi
Environment to Europe
ORGANIZACIONI I NAUČNO – RECENZENTSKI ODBOR:
ORGANISATION AND SCIENTIFIC – ADVISORY COMMITTEE:
Marko Čadež, ko-predsedavajući Konferencije, Conference co-Chair
Prof. dr Nataša Žugić-Drakulić, Nacionalni koordinator ENV.net projekta, Conference co-Chair
glavna koordinatorka Konferencije, Main Conference Coordinator
Milena Tabašević MSc, asistentkinja glavne koordinatorke Konferencije, assistant
Mr Dušan Stokić
Prof. dr Hristina Stevanović Čarapina
Filip Jovanović MSc
dr Uroš Rakić
mr Danko Aleksić
mr Aleksandra Mladenović
Prof. dr Anđelka Mihajlov
Jezik Konferencije
Engleski i srpski (i/ili jezici bivših jugoslovenskih republika); simultano prevođenje je obezbeđeno zaključno sa 13:30h.
Conference language
English and Serbian (and/or languages of former Yugoslav Republics); simultaneous translation will be provided up to 13:30.
Zbornik radova
On-line Zbornik radova objavljenih u celini predstavlja radove koji su recenzirani, razvrstani i dostavljeni u predviđenom roku; autori radova su odgovorni za sadržaj radova i prevod na engleski jezik.
Book of Proceedings
Book of Proceedings, with all accepted papers, is available online. Authors are responsible for content and English translation of their papers.
Recenzentski odbor je, na bazi tematske usmerenosti i načina prezentovanja, razvrstavao radove za Zbornik po kategorijama: plenarni radovi, radovi u celini, apstrakti radova.
Papers are grouped in several categories: Plenary Papers, Full Papers, and Abstracts.
Kontakt: “Ambasadori održvog razvoja i životne sredine”, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: fee.serbia@ambassadors-env.com; Tel/faks: +381 11 2836926; Tel. u vezi Konferencije: +381 64 133 4136
Contact: „Environmental Ambassadors for Sustainable Development“, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: fee.serbia@ambassadors-env.com; Phone/fax: +381 11 2836926; Phone for information related to Conference: +381 64 133 4136
Zbornik radova Konferencije / Conference Proceedings of Papers: http://ambassadors-env.com/ene16-env-net-zbornik-radovaproceedings-of-papers/
5.juni – Obeležili smo radno Konferencijom i panelom
5. juna, uspešno smo održali Jedanaestu regionalnu Konferenciji Životna sredina ka Evropi EnE15 – ENV.net „Horizontalno zakonodavstvo: Metode, standardi i alati u oblasti životne sredine“ i Panel na temu Mediji u procesu Životna sredina ka Evropi.
Sa sajta Instituta za javnu politiku preuzeli smo izveštaj.
Strukovno udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, Privredna komora Srbije i Institut za javnu politiku organizovali su ovu konferenciju u okviru obeležavanja svetskog dana životne sredine(UNEP) i Evropske nedelje održivog razvoja (ESDW).Ovaj naučni skup, sa 170 registrovanih učesnika, pozdravnim govorima svečano su otvorili Irene Vojáčková – Sollorano, visoki predstavnik UN u Srbiji, Richard MÁŠA, prvi sekretar i šef III sektora operacija Delegacije Evropske unije u Srbiji, Dejan Lekić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije, Miroslav Miletić, potpredsednik Privredne komore Srbije , predstavnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije i prof. dr Anđelka Mihajlov, ambasadorka održivog razvoja i životne sredine i članica Instituta za javnu politiku.
Konferencija je od programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu UNEP podržana kao jedan od zvaničnih događaja kojim se u svetu obeležava Svetski dan životne sredine i predstavlja podršku sektoru životne sredine u procesu približavanja Evropskoj uniji i deo je projekta Razvoj ENV.net u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj: Unapređenje uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredine kao podrška približavanja Evropskoj uniji.
U sklopu ovog događaja održan je i panel pod nazivom Mediji u procesu “Životna sredina ka Evropi” na kome je Velimir Ćurgus, direktor medijskog arhiva Ebart, prezentovao rezultate analize štampe i informativnih programa nacionalnih televizija po ključnim rečima “životna sredina”, “ekologija” i “klimatske promene”. Istraživanje pokazuje sve manju prisutnost ove teme u medijima, pri čemu je ova 2015. godina sa daleko najmanje interesovanja medija za temu. Izuzetak čini izveštavanje 2014. godine o katastrofalnim poplavama, koje su mediji povezali sa klimatskim promenama.
Istraživanja su takođe pokazala da građani i drugi akteri ispoljavaju visok nivo svesti o potrebi za zaštitom životne sredine, ali nizak nivo praktičnog truda. Od 2009 – 2014. godine, zavisno od godine istraživanja, između 25% i 42% građana je bilo spremno da izmeni dosadašnje životne navike.
Sektor životne sredine je na stabilnom 8-9. mestu kao prioritet građana. Čini se da su građani svesni koliko je za EU važan sektor životne sredine, jer je 24%-45% građana, zavisno od godine istraživanja, čulo da EU finansira u Srbiji projekte iz ove oblasti.
Prema UN istraživanjima „Srbija kakvu želim“ 72,9% građana bi dalo deo svog dohotka kada bi bili sigurni da će se taj novac iskoristiti za sprečavanje zagađenja životne sredine; 35,7% smatra da treba imati promotivne akcije u medijima i akcije podizanja svesti javnosti.
Anđelka Mihajlov je istakla da obrazovanje ima ključnu ulogu u podizanju svesti. “Građani i drugi akteri ispoljavaju visok nivo svesti o potrebi za zaštitom životne sredine, ali nizak nivo praktičnog truda. Od 2009. do 2014. godine, zavisno od godine istraživanja, između 25% i 42% građana je bilo spremno da izmeni dosadašnje životne navike. Ova konferencija doprinosi unapređenju uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredina kao podrška približavanju Evropskoj uniji. Učešće javnosti u odlučivanju o pitanjima važnim za životnu sredinu jedan je od stubova održivosti rešenja”- dodala je Mihajlov.
Sa konferencije je poručeno da je Evropska unija najobrazovanija i najzdravija zajednica na planeti koja nastavlja da bude lider održive budućnosti i pomaže Srbiji u odgovoru na sistemske izazove u sektoru životne sredine u procesu pristupanja EU. Poglavlje 27 je jedno od najzahtevnijih i to stalno treba imati u vidu. Životna sredina je važna i za Evropsku uniju i za građane Srbije, a svi nivoi vlasti treba da su uključeni u evropske integracije; posebna pažnja treba da bude posvećena održivom razvoju gradova.
“Stručnjaci u Srbiji postoje i jedan od ciljeva ove konferencije je da se okupimo i predstavimo svoja gledišta. Ova konferencija je posebna prilika za mlade ljude. Mnogi sada priznati stručnjaci počeli su pre jednu deceniju predstavljanjem radova na ovoj konferenciji”– zaključila je Mihajlov.
Zbornik radova 11. regionalne konferencije ENE15 – ENV.NET možete preuziti OVDE.
Agenda Konferencije i poziv za medije
Prezentacije, uskoro
Pratili smo eksplanatorni skrining za Poglavlje 13: Ribarstvo
Pratili smo internet prenos eksplanatornog analitičkog pregleda usklađenosti zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU (skrining) za Poglavlje 13 – Ribarstvo. Eksplanatorni skrining je održan u Briselu 30. septembra 2014. godine, a prenos je bio organizovan u Beogradu, u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Nemanjina 22-26, velika sala, 6. sprat, blok A.
Prethodno smo pratili i eksplanatorni skrining za Poglavlje 27, Poglavlje 11 , Poglavlje 25 i Poglavlje 26.
Pregovaračka poglavlja 25 (nauka i istraživanje) i 26 (obrazovanje i kultura): učestvovali smo na obuci za OCD
05. marta 2014. godine u organizaciji Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom održana je obuka na temu „Uvod u proces pregovora o pristupanju Evropskoj uniji i uloga civilnog društva – pregovaračka poglavlja 25 (nauka i istraživanje) i 26 (obrazovanje i kultura)“.
U Palati Srbija okupljenima su se obratili predstavnici nadležnih ministarstava i gost iz Republike Hrvatske, profesor Pero Lučin, bivši član pregovaračkog tima Hrvatske zadužen za pomenuta poglavlja. U uvodnom delu, predstavnici Kancelarije i ministarstava istakli su kao naročito važnu, ulogu stručne javnosti u procesu pregovaranja za poglavlja 25 i 26. Organizacije civilnog društva su bitne zbog svog velikog međunarodnog iskustva, agilnosti i znanja. Centralni deo skupa bio je posvećen izlaganju profesora Lučina koji je preneo iskustva Republike Hrvatske i naglasio da su poglavlja 25 i 26 najvažnija iako u njima nema puno regulative. Kritički se osvrnuo na rad sopstvenog tima i upozorio na moguće propuste i dao predloge za njihovo eliminisanje od strane nadležnih u Srbiji. Tok pregovora, formiranje novih institucija i agencija za sprovođenje programa, važnost „life long learning“, poboljšanje vidova komunikacije u toku pregovora i pregled ključnih dokumenata, samo su delovi izuzetno korisnog predavanja. Kroz primer „Pametne specijalizacije“ naglašen je i značaj povezivanja javnih institucija, preduzetnika i centara znanja (univerziteta) na nivou regiona i donošenje odluka na osnovu znanja.
Predstavnici organizacija civilnog društva koji su učestvovali u izlaganjima, Žaklina Veselinović (Centar za obrazovne politike), Milica Pekić (Nezavisna kulturna scena) i Nikola Božić (IS Petnica) istakli su popravljanje pozicije OCD u Srbiji, njihove uloge i međusobne saradnje kao važne teme. Kao izazovi, prepoznati su nedovoljna koordinacija politika na nacionalnom nivou, nivo interesovanja za obrazovanje i dosadašnje učešće OCD u kreiranju politika. Predloženo je da se uticaj na donosioce odluka ostvari kroz postavljanje fokusa na zajedničku agendu, interese i ciljeve, kroz balans snage institucija i partija i proizvođenje argumenata i podataka. Kao zaključci skupa se mogu izdvojiti potreba za jačanjem kapaciteta OCD u svim oblastima, razmena iskustava, ulaganje države u obrazovanje i kulturu i veća aktivnost OCD.
U završnom delu skupa, u diskusiji su učestovali brojni predstavnici OCD na čija su pitanja odgovarali predstavnici Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva kulture i informisanja i Ministarstva omladine i sporta i ostali predavači.
Predstavljen novi program EU za istraživanja i inovacije: HORIZON 2020
Na početku grčkog predsedavanja EU u Atini je 10. januara 2014. godine predstavljen novi okvirni program EU za istraživanja i inovacije: HORIZON 2020.
Evropska komesarka za istraživanja, inovacije i nauku Máire Geoghegan-Quinn, evropska komesarka za pitanja mora i ribarstvo Maria Damanaki i grčki minister za obrazovanje Konstantinos Arvanitopoulos istakli su da je ‘Horizon 2020’ vrlo važan instrument EU čijom implementacijom se očekuje da će doprineti razvoju “ekonomije zasnovane na znanju” kroz istraživanje, nauku i inovacije.
AOR je organizacija evidentirana je u bazama Evropske komisije kao istraživačka i nalazi se u evidenciji naučnih, naučno-stručnih društava i drugih organizacija i udruženja koja promovišu i popularizuju nauku u Republici Srbiji.
Programske inicijative
Programska inicijativa: merenja sopstvenog učinka organizacije po pitanju životne sredine ( troškovi za papir i kancelarijski materijal, baterije, tonere, sredstva za čišćenje i dr. ).
_____________________________
Programska inicijativa: hemikalije, opasne supstance, potrošnja i uticaj na zdravlje – AOR, kao organizacija SAICM fokalna tačka, započela je u 2013. godini istraživanje koliko ova tematika interesuje donatore, odnosno organizacije civilnog društva.
AOR učestvije na 6. UN regionalnom sastanku o hemikalijama SAICM, Poljska, februar 2018
Bezbedno upravljanje hemikalijama
Toksični pesticid globalno zabranjen posle (ne)očekivanog glasanja na UN sastanku o hemikalijama
Zajedničkim radom obezbeđujemo bezbedno upravljanje POPs hemikalijama
NIP za sprovođenje Stokholmske konvencije o dgotrajnim organskim zagađujućim supstancama: učešće
5. regionalni sastanak o strateškom upravljanju hemikalijama
______________________________________________________________________________________
Programska inicijativa: Učešće žena – AOR je organizacija u čijem vodjenju su žene u značajnoj većini. AOR, kao organizacija čija je predsednica član UN Mreže ministarki i liderki životne sredine, započela je u 2013. godini pilot praćenje učešća žena u svojim projektima i aktivnostima.
______________________________________________________________________________________
Programske inicijative su posebno usmerene na multisektorsku i intersektorsku saradnju za ostvarivanje ciljeva:
- organizovanje i sprovođenje eko-sertifikacije u saradnji sa nadležnim državnim organima za izdavanje odgovarajućih uverenja u oblasti procena ispunjenosti medjunarodnih standarda i programa u vezi sa zivotnom sredinom i odrzivim razvojem;
- dodelu odgovarajućih nagrada i priznanja za uspešna dostignuća u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine;
- podsticanje i pomaganje onih aktivnosti i inicijativa koje su usmerene na očuvanje zivotne sredine i uređenje prostora, uštedu i racionalizaciju potrošnje svih vrsta energije, ekosistemske usluge i ukljucivanje zastite zivotne sredine u ostale sektorske politike;
- afirmacija i zaštita temeljnih vrednosti, interesa i položaja odrzivog razvoja i zivotne sredine u društvu, kroz promociju humanih, stručnih, naučnih i umetničkih aspekata zastite zivotne sredine u svim oblastima struke
Aktivnosti za uključenje u FP7 projekte Evropske unije, razvoj programa “Univerzitet u prirodi” Univerziteta u Beogradu, kao i postavljanje medjunarodne eko-sertifikacije hotela i turističkih objekata “Zeleni ključ”, u 2012. i 2013. godini predstavljaju programske inicijative.