Pretraga

Učionica o vodi

Nastavnicima i učenicima različitih uzrasta i prethodnog znanja o vodi dostupan je materijal u okviru „Planiranja bezbednosti vode i sanitacije“ (BViS), podeljen u poglavlja koja na interesantan i pristupačan način učenicima omogućavaju da istražuju osobine vode, poreklo vode, izvore vode za piće i kako se održavaju da budu bezbedni po zdravlje, čemu služi zakonodavstvo o vodi, kako voda (ne) doprinosi zdravlju ljudi i mnogo zanimljivih priloga i zadataka za mini istraživanja. Materijal je namenjen za mlade aktiviste, koji shvataju značaj uključivanja u probleme u životnoj sredini, podstičući ih da svojim delovanjem doprinesu održivim rešenjima.

Zaustavljanje poplave plastikom

Nastavnicima i učenicima različitih uzrasta i prethodnog znanja o plastici dostupan je materijal u okviru „Upravljanja rizikom u sektoru vode, sanitacije i mikroplastike u regionu Balkana”, podeljen u poglavlja koja na interesantan i pristupačan način učenicima omogućavaju da istražuju osobine plastike, poreklo plastike, korišćenje plastike u svakodnevnom životu i radu, bezbednost zdravalj i plastika… i mnogo zanimljivih priloga i zadataka za mini istraživanja. Materijal je namenjen za mlade aktiviste, koji shvataju značaj uključivanja u probleme u životnoj sredini, podstičući ih da svojim delovanjem doprinesu održivim rešenjima.

Preporučujemo: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji

UNICEF u Srbiji je septembra 2021. godine izdao publikacju “Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji”.   Publikacija je dostupna i na engleskom jeziku.

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine smo bili identifikovani kao akter u sekundarnim istraživanjima i odgovorima u okviru intervjua doprineo nalazima primarnog istraživačkog tima i analizi (videti Aneks C publikacije).

Izvod iz rezimea: U Srbiji su ekstremni događaji sve učestaliji, a među njima poplave, požari na otvorenom, suša i ekstremne temperature predstavljaju najveći rizik. Srbija je takođe izložena trajnim opasnostima kao što su loš kvalitet vazduha i prisustvo opasnih hemikalija. Do toga uglavnom dolazi zbog industrijskih praksi, a nedostatak zvanične infrastrukture za preradu otpada i otpadnih voda te za prečišćavanje vode u Srbiji odgovaran je za konstantno prisustvo zagađujućih materija i patogena u zemlji i vodi. Klimatske promene dodatno pogoršavaju te efekte, jer šteta prouzrokovana ekstremnim vremenskim događajima omogućava emisiju zagađujućih materija, a promena obrazaca kretanja temperature i padavina olakšava konstantno prisustvo patogena u životnoj sredini u Srbiji.

Deca su posebno podložna efektima klimatskih promena i degradacije životne sredine. U traženju rešenja za pitanja klimatskih promena i degradacije životne sredine i njihov uticaj na decu u Srbiji, napore između ostalog treba fokusirati na smanjenje opasnosti od zagađenja vazduha i poplava, za koje je kroz analitički rad na ovom izveštaju utvrđeno da imaju širok uticaj na decu i kratkoročno i dugoročno gledano.

Uprkos tome što se formalno ne uzimaju u obzir u politikama i strateškim okvirima u oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine, deca i ugrožene kategorije ipak mogu imati naknadne koristi od uticaja intenzivnih aktivnosti u toj oblasti.

Zbog toga što inicijative u oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine ne uzimaju u obzir decu te zbog nedostatka sredstava, deca se suočavaju sa značajnom cenom nečinjenja u vezi sa hitnim opasnostima u toj oblasti (posebno ukazujemo na prikazanu metodologiju za analizu ekonomskog troška nečinjenja). Ovaj izveštaj se fokusirao na zagađenje vazduha i poplave i koristio je dostupne podatke za kvantifikovanje aktuelnih troškova nečinjenja po decu i modeliranje očekivanih troškova u narednim godinama. Pod pretpostavkom da se dosadašnji trendovi nastave do 2025. godine i da se ne preduzmu dodatne mere za smanjenje nivoa zagađenja vazduha, procenjuje se da će troškovi po dobrobit društva povezani sa zagađenjem vazduha za decu mlađu od 15 godina u Srbiji dostići oko 142 miliona evra do 2025. godine (proračunato kao neto sadašnja vrednost ukupnih troškova po doborobit za period 2020–2025. godine). Ranije studije takođe iznose dodatne troškove nečinjenja koji se odnose na zagađenje vazduha, uključujući troškove zdravstvene zaštite, manje pohađanje škole te rizike u pogledu zaštite koji potiču od smanjenja prihoda domaćinstva zbog izgubljenih radnih dana.

Značajno nam je što su aktivnosti Ambasadora održivog razvoja i životne sredine kao nosioca programa Eko-škole i Eko-paket (i učešća U svaka limenka se računa) identifikavane kao primeri dobre prakse!

Podvlačimo da je analiza  urađena sa ciljem da osvetli ključne uticaje klimatske situacije na decu, naročito onu koja su suočena sa nejednakostima, i da sagleda koje će efekte nedostatak sadašnjih finansijskih izdvajanja u ovoj oblasti imati na prava deteta u budućnosti. Ovaj izveštaj ukazuje na moguće pravce delovanja kako javnog tako i privatnog sektora i sastoji se od četiri poglavlja. Prvo poglavlje se fokusira na dve nedovoljno istražene, ali ključne oblasti: uticaje klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu i kako se postojeće nejednakosti odražavaju na te uticaje u kontekstu Srbije. Naredna dva poglavlja se fokusiraju na trenutno stanje angažovanja javnog sektora te angažovanja privatnog sektora i međunarodnih finansijera u vezi sa temama iz oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine . Poslednje poglavlje rezimira nalaze, preostale nedostatke i daje preporuke zasnovane na dokazima za bavljenje suštinski važnim temama iz ove oblasti u Srbiji. Koristeći nalaze iz poglavlja 1, 2 i 3, poslednje poglavlje takođe ističe relevantne mogućnosti za poboljšanje usklađenosti sa Ciljevima održivog razvoja UN.

Preporuke obuhvaćene ovom publikacijom mogu pomoći da se formulišu aktuelni politički planovi i ciljevi Srbije (uključujući Agendu za održivi razvoj do 2030) u vezi sa temama iz oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine i da se pruže informacije na kojima se mogu zasnovati procesi prikupljanja podataka, nacionalne i lokalne politike, troškovi i programi koji se tiču uticaja klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu. Istraživanje će takođe dopuniti aktuelna regionalna i globalna istraživanja međunarodnih organizacija, poput Svetske zdravstvene organizacije i UN, na temu uticaja klime i životne sredine na zdravlje dece.

 

5. juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“

In English: June 5,2020 – EnE20 Conference “Citizen science: Focus on Agenda 2030 and Sustainable Development Goals”

Povodom 5. juna 2020 godine, u okviru obeležavanja svetskog Dana životne sredine (jedan od događaja registrovan u okviru UNEP  World Environment Day ), Strukovno udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ , u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije , organizuju 16. konferenciju „Životna sredina ka Evropi“ (EnE20). U skladu sa trenutnim okolnostima oko Covid19, EnE20 konferencija se realizuje on line, predstavljanjem dosadašnjih rezultata i dostignuća u razvoju građanske nauke u Srbiji: „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“. Imajući u vidu da je koncept “građanske nauke” u Srbiji tek u razvoju, ali podržan kroz razne zajedničke akcije i inicijative stručnjaka/naučnika i formalnog/neformalnog građanskog aktivizma, posebno želimo da skrenemo pažnju na učešće mladih kroz obrazovno-vaspitne ustanove uključene u međunarodni program Eko-škole u Srbiji.

Ove godine, suorganizatori EnE20 su UN za Srbiju , Global Listening Centre , Centar za promociju nauke  , NALED , Francuski institut u Srbiji i JP Ada Ciganlija.

Agenda

Plenarna predavanja po pozivu :

– dr Tanja Adnađević, dr Marjana Brkić, Citizen science u službi klimatske akcije – TeRRIfica projekat- Beograd pilot region, Centar za promociju nauke, Beograd

– mr Dušan Stokić, dipl. maš. inž., Standardi životne sredine – alat za održivo poslovanje, Privredna komora Srbije, Beograd

– Slobodan Krstović, Sanja Knežević Mitrović, Đurđija Petrović, Uloga javno-privatnog dijaloga u oblasti zaštite životne sredine, NALED, Beograd

– Prof dr Andjelka Mihajlov, Povezanost osluškivanja poruka same životne sredine i građanske nauke, sa fokusom na primenu ciljeva održivog razvoja / Nexus Environmental Listening – Citizen Science, with focus to SDGs implementation, GLOBAL LISTENING CENTRE, Albuquerque/London/Mumbai

Nacionalna debata za učenike-ce osnovne i srednje škole: Učvrstiti globalno partnerstvo za održivi razvoj (Cilj održivog razvoja 17) – Program debate

 U okviru obeležavanja Dana životne sredine i kao poseban deo EnE20 konferencije, održava se nacionalna debata za 20 učenika/ca uzrasta od 11 do 18 godina, koji su se plasirali u esejskom delu takmičenja koje je organizovala međunarodna organizacija The Trust for Sustainable Living . Cilj debate je pronaći rešenja za održivu budućnost pozivajući se na Cilj 17, My vision: Partnerships for a sustainable future. Akcenat govornika će biti stavljen na problem u životnoj sredini, klimatske promene i održivo korišćenje resursa, kako bismo slušajući mlade i njihove vizije, dalji ekonomski i društveni razvoj uskladili sa mogućnostima i potencijalima okruženja u kome živimo.
Debata se realizuje na Adi Ciganliji, plaži koja je 9 godina, uključujući i sezonu 2020., dobijala međunarodni sertifikat Plavu zastavu, kao simbol posvećenosti očuvanju životne sredine i brizi o zdravlju i bezbednosti posetilaca tokom letnje sezone kupanja. Ispunjavajući kritrijume za dobijanje Plave zastave za kupalište Ada Ciganlija, lokalna zajednica i preduzeće koji upravljaju prostorom Ade Ciganlije doprinose naporima za ublažavanje posledica klimatskih promena i razvoju svesti posetilaca o održivom korišćenju resursa i potrebi da se životna sredina zaštiti, kako bismo se priključili ispunjenju zelenog Evropskog plana oporavka.

Momenti sa debate:

EU Info centar u Beogradu o debati i konferenciji

RTS portal o Konferenciji

EnE20 konferencija je deo kampanje koja se odnosi na klimatske promene, u okviru projekta: “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372).
Sve informacije u vezi Konferencije možete dobiti putem Emaila: eneconference@feeserbia.com .

Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva

Projekat je sufinansiran po javnom konkursu za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine  u 2019. godini, od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije

Projekat: Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva nastao je sa sa ciljem da se javnost informiše o vrednostima koncepta cirkularne ekonomije i predstave dosadašnja iskustva i primeri primene cirkularne ekonomije u obrazovno-vaspitnim institucijama u Srbiji. S tim u vezi, tokom trajanja projekat u periodu jul-novembar 2019. godine, definisane su ključne zainteresovane strane koje su uključene u razvoj koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji, posebno u odnosu na preduzetničke inicijative obrazovno-vaspitnih institucija, žena i mladih, organizovane su konsultacije sa istaknutim predstavnicima u sektorima privrede, nauke, državne i lokalne uprave i nevladinom sektoru, koji su pokazali iskustvo i dostignuće u primeni koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji; predstavljena su široj javnosti dostignuća u cirkularnoj ekonomiji, kroz publikacije i javna predstavljanja.

Šta podrazumeva koncept cirkularne ekonomije?

Tokom socio-ekonomskog razvoja društva, u prethodnom periodu razvijan je linearni model koji je podrazumevao postojanje veze između rasta i potrošnje (princip: uzmi, izradi, konzumiraj, baci). Takav način ponašanja i korišćenja resursa je bio neodrživ, pa je nastao održivi razvoj baziran na politici „zelenog rasta“, gde se ekonomski interesi dodiruju ili preklapaju sa interesima zaštite životne sredine i gde se razmatraju najbolje opcije za razvoj društva.

Prelazak na cirkularnu ekonomiju (CE), bio je u prvom planu baziran na činjenicama da se korisni materijali ne iskorišćavaju dovoljno u proizvodnji, javila se povećana potražnja za resursima, povećana je konkurencija, što je rezultiralo velikim pritiskom na životnu sredinu. Koncept cirkularne ekonomije nalazi se u Strategiji Evropa 2020, kao preduslov za pametan i održiv rast.

Sam koncept cirkularne ekonomije podrazumeva industrijsku proizvodnju koja se bazira na:

•obnovljivosti materijala,

•iskorišćavanju obnovljivih izvora,

•smanjenju i/ili eliminaciji upotrebe hemikalija,

•smanjenju stvaranja otpada

Dodatna vrednost proizvoda se  „zadržava“ što duže u životnom ciklusu i ne stvara se otpad. Resursi se „zadržavaju“ u privredi i posle kraja upotrebnog veka proizvoda, sa ciljem ponovne upotrebe i stvaranja nove vrednosti.

Za prelazak na cirkularnu ekonomiju potrebne su promene u celom životnom ciklusu proizvoda, dizajnu proizvoda, potrebni su novi poslovni i tržišni modeli, nov način pretvaranja otpada u resurse, nov način ponašanja potrošača…Osim toga, potrebne su i promene sistema i inovacije: u tehnologiji, u organizaciji, društvu, metodama finansiranja i politikama, kao i primenu novih modela upravljanja celim sistemom.

 

U Srbiji je koncept cirkularne ekonomije prihvaćen, ali je potrebno raditi na razvoju svesti o saznanjima i vrednovanju upotrebe ovog koncepta. Paket cirkularne ekonomije je deo uslova za pristupanje EU (Poglavlje 27 – otpad), ali po iskazanoj oceni Srbija je po ovoj temi na samom početku. S toga je potrebno na početku ispitati kakve su mogućnosti, koji zakonski okviri postoje, pronaći primere najbolje prakse i prezentovati široj javnosti, ostavljajući prostor za praćenje daljeg napretka.

Jedan od doprinosa promociji koncepta cirkularne ekonomije i njegovom značaju je i projekat Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva, Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, koji je sufinansiran od strane Ministarstva zaštite životne sredine, uz podršku Env.net 3 regionalnog projekta (“ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agend EU” (ref. no. 2017/394-372). Projekat je realizovan u periodu jul-novembar 2019. godine, kroz aktivnosti kao što su:

–          analiza postojećeg stanja vezano za cirkularnu ekonomiju u Srbiji (na osnovu dostupnih informacija, dokumenata i doprinosa ključnih zainteresovanih strana, pripremljeni su analiza trenutnog stanja i lista ključnih zainteresovanih strana, izrađen je predlog dokumenta o stanju cirkularne ekonomije u Srbiji

–          priprema promotivnog i materijala za medije (pripremljeni su video materijali i fotografije za promociju sa medijima, vezano za postojeće aktivnosti institucija u cirkularnoj ekonomiji, organizovani su konferencija i sastanak ekoškolskih koordinatora radi promocije aktivnosti vezanih za cirkularnu ekonomiju i širenje ideje o primeni koncepta u obrazovno-vaspitnim institucijama 18-19. oktobra na Zlatiboru https://ambassadors-env.com/blog/2019/10/27/godisnji-sastanak-ekoskolskih-koordinatora-18-19-oktobar-2019-zlatibor/)

–          izrada publikacija/vannastavnog materijala na temu cirkularne ekonomije (publikacija za osnovnu školu  i poster za srednje škole).

 

Eko-škole u svojim aktivnostima već primenjuju koncept cirkularne ekonomije, u skladu sa mogućnostima, ali je veoma značajno što su ove obrazovno-vaspitne ustanove pioniri i glavna snaga u podizanju svesti čitave lokalne zajednice vezano za usvajanje i primenu ovog koncepta i van Eko-škola

 

Godišnji sastanak nacionalnih operatera programa Plava zastava, Blackpool, Engleska

U okviru programa Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini svake godine se organizuju sastanci nacionalnih operatera, odlična prilika da se nacionalni koordinatori sretnu, razmene isksutva i naprave planove za buduće aktivnosti. U Blackpool-u se od 7. do 9. oktobra 2019. godine održava sastanak nacionalnih operatera programa Plava zastava, sa preko 40 učesnika iz celog sveta. Predstavljene su nove zemlje koje su se tek uklučile u program, kao što su Argentina, Čile, Cape Verde…a mnoga pitanja i predlozi za unapređenje programa dolaze od strane „starih“, iskusnih predstavnika zemalja, koje imaju i najviše Plavih zastava, kao što su Španija, Grčka, Francuska, Turska, Italija…).

Posebna pažnja ove godine na sastanku i u diskusijama posvećena je načinima kako se plaže, marine, brodovi sertifikovani Plavom zastavom bore protiv klimatskih promena, protiv otpada, ili za očuvanje biodiverziteta. Takođe, akcenat se sve više stavlja na omogućavanje pristupa osobama sa invaliditetom plažama i marinama sa Plavom zastavom, u cilju obezbeđivanja istih uslova za sve ljude, bez obzira na bilo kakve nedostatke sa kojima se svaki pojedinac bori. Svojim kriterijumima i aktivnostima, program Plava zastava se aktivno uključuje u ispunjavanje Ciljeva održivog razvoja.

Program Plava zastava, aktivan u Srbiji od 2012/2013. godine. Jedina plaža u Srbiji koja je do sada zadovoljila sve vrlo zahtevne kriterijume i bila sertifikovana, je plaža Savsko jezero na Adi ciganliji. Ovaj sertifikat znači da je upravljanje ovom plažom na najvišem nivou održivosti, kvalitet vode je redovno kontrolisan i o tome je zveštavano na tabli Plave zastave na samoj plaži, obezbeđeni su spasioci i sva potrebna infrastruktura za bezbedno i kvalitetno provedeno vreme u prirodi i zdravom okruženju. Pored toga, obrazovne aktivnosti koje JP Ada Ciganlija organizuje u saradnji sa Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine, utiču na mlade, ali i ostale korisnike plaže u letnjim mesecima, da se okrenu oko sebe, uoče i na održivi način koriste zeleno bogatstvo, sve usuge ekosistema koje bez nadoknade daje ova zelena oaza u velikom gradu, kao što je Beograd, koju u letnjim mesecima poseti nekoliko hiljada posetila dnevno.

„Youth Roadmap for New Urban Agenda“

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine prisustvovali su radionici pod nazivom „Youth Roadmap for New Urban Agenda“, koja je održana u Kikindi 7. marta 2018. godine u organizaciji Instituta za međunarodnu i prekograničnu saradnju i Asocijacije evropskih pograničnih regiona.  Međunarodni program “Youth Roadmap for New Urban Agenda” ima za cilj aktivno učešće mladih u sprovođenju Nove urbane agende kao i mapiranje rešenja koja doprinose razvoju pametnih gradova, borbi protiv klimatskih promena, urbanim politikama, inovacijama i preduzetništvu.

Moderatori radionice su bili Ana Nikolov, izvršna direktorka Instituta za međunarodnu i prekograničnu saradnju, direktorka Asocijacije evropskih pograničnih regiona, Siniša Trkulja predstavnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Miloš Gubić, predsednik Centra za životnu sredinu i održivi razvoj „Struktura“ i Nataša Gligorijević, direktorka Centra za održivi razvoj Srbije.

U uvodnom izlaganju dr Siniša Trkulja je predstavio Novu urbanu agendu, dokument usvojen 2016.godine u Kitu na konferenciji UN Habitat III o urbanom razvoju i stanovanju. Osvrnuo se na 17 Globalnih ciljeva za održivi razvoj, naglasivši cilj 11, koji se odnosi na održive gradove i zajednice, na koji je fokusirana Nova urbana agenda. Pored pravnog okvira i planskog pristupa, Novom urbanom agendom obuhvaćeni su i mogući izvori finansiranja, kao ključan faktor realizacije projekata. Takođe naglasio  je  značaj  lokalnog nivoa u sprovođenju ove agende. U skladu sa ciljem radionice, pozvao je mlade ljude da se uključe u implementaciju Nove urbane agende u sredinama u kojima žive i budu glavni akteri promene.

 Zatim su kroz kreativan rad u grupama, mladi učesnici radionice definisali glavne izazove i diskutovali o mogućim rešenjima za bezbednije gradove, korišćenje cirkularne ekonomije za održivi lokalni razvoj i primenu digitalizacije u kreiranju urbano rodno ravnopravnih politika.  Za kraj učesnici su predložili potencijalne projekte, sa aktivnostima i okvirnim budžetom, koje je moguće sprovesti u bliskoj budućnosti. Predloženi projekti se odnose na edukativne radionice, volonterske kampove, rekonstrukciju napuštenih kvartova, ali i nove mobilne aplikacije koje će kroz igru, motivisati mlade da doprinesu poboljšanju kvaliteta života u urbanim sredinama. Planirano je da se saradnja nastavi i u budućnosti, kako bi se omogućila realizacija predloženih projekata.

 

 

 

CILJEVI ODRŽIVOG RAZVOJA u aktivnostima AOR

Tim AOR će od 1.januara 2018. godine pratiti svoje aktivnosti po kategorijama CILJEVA ODRŽIVOG RAZVOJA – COR:

COR 1 – SVET BEZ SIROMAŠTVA
COR 2 – SVET BEZ GLADI
COR 3 – ZDRAVLJE I BLAGOSTANJE
COR 4- KVALITETNO OBRAZOVANJE
COR 5 – RODNA RAVNOPRAVNOST
COR 6 – ČISTA VODA I SANITARNI USLOVI
COR 7 – PRISTUPAČNA ENERGIJA IZ ČISTIH IZVORA
COR 8 – DOSTOJANSTVEN RAD I EKONOMSKI RAST
COR 9 – INDUSTRIJA, INOVACIJE I INFRASTRUKTURA
COR 10 – SMANJENJE NEJEDNAKOSTI
COR 11- ODRŽIVI GRADOVI I ZAJEDNICE
COR 12 – ODGOVORNA POTROŠNJA I PROIZVODNJA
COR 13 – OČUVANJE KLIME
COR 14 – OČUVANJE VODENOG SVETA
COR 15 – OČUVANJE ŽIVOTA NA ZEMLJI(ŠTU)
COR 16 – MIR, PRAVDA I SNAŽNE INSTITUCIJE
COR 17 – PARTNERSTVO ZA OSTVARIVANJE CORa

Istovremeno, pratićemo aktivnosti i po ostalim TEMATSKIM OBLASTIMA koje su u fokusu UN Environment:

VAZDUH
HEMIKALIJE I OTPAD
KLIMATSKE PROMENE
OBRAZOVANJE I USAVRŠAVANJE
UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM
ŠUME
ZELENA EKONOMIJA
EFIKASNOST KORIŠĆENJA RESURSA
VODA
ŽIVOTNA SREDINA POD LUPOM (PROCENA ŽIVOTNE SREDINE, INFORMACIJE I PODACI)

kako bi bliže identifikovali ključne aktivnosti AOR radi daljeg strateškog planiranja aktivnosti organizacije.

Potreba za ovakvom  kategorizacijom aktivnosti identifikovali smo nakon učešća na događajima u okviru UNEA3, novembra-decembra 2017. u Najrobiju, Kenija      (videti :

Ambasadori održivog razvoja na UNEA3 događajima u Najrobiju, Kenija

http://ambassadors-env.com/blog/2017/12/02/naucno-politicko-poslovni-forum-un-o-zivotnoj-sredini-u-okviru-priprema-za-skupstinu-programa-za-zivotnu-sredinu-ujedinjenih-nacija/ ,

http://ambassadors-env.com/blog/2017/12/03/sume-i-zivot-na-zemlji-u-fokusu-priprema-za-unea3/ )

 

Eko-paket kreativni konkurs 2017. – uručenje priznanja 26.maja u IN hotelu

Eko-paket poziv i agenda

Eko-paket projekat, pod pokroviteljstvom kompanije Tetra Pak, promoviše pravilno odlaganje upotrebljene Tetra Pak ambalaže i odgovorno ponašanje prema životnoj sredini. Projekat se u Srbiji sprovodi od 2013. godine u okviru međunarodnog programa Eko-škole. Projekat podrazumeva sakupljanje upotrebljene Tetra Pak ambalaže i organizovanje edukativnih radionica o reciklaži. Aktivnosti u okviru projekta prati i kreativni konkurs na kome učenici kreiraju prava mala umetnička dela od upotrebljene Tetra Pak ambalaže.

U ovogodišnjem  Eko-paket projektu učestvovalo je 65 Eko-škola širom Srbije. Edukativne radionice o reciklaži održane su u 41 Eko-školi.

Tema konkursa u 2017. godini bila je „Život u eko-gradu” i učesnici konkursa su predstavili svoje vizije održivih eko-gradova. Na kreativnom konkursu pristiglo je preko 1100 radova iz 47 Eko-škola širom Srbije, koji su se takmičili u 3 uzrasne kategorije pojedinačnih i grupnih radova. Škole koje su se najviše istakle u izradi grupnih radova su PU „Galeb“, Petrovac na Mlavi – vrtić „Pčelica“ iz Šetonja, OŠ „Sveti Sava“ iz Požarevca i MTŠ „14. oktobar“ iz Kraljeva i svaka od njih biće nagrađena nagradama u vrednosti od 100 000 dinara. I ove godine najbolji pojedinci od predškolskog uzrasta do fakulteta biće nagrađeni, kao i drugoplasirani i trećeplasirani. Predviđene su i nagrade za mentore koji su motivisali najveći broj učenika da prijave svoje radove i utešne nagrade za ukupno 10 Eko-škola.

Dodela priznanja održaće se u petak, 26. maja, od 13h u In hotelu – Bulevar Arsenija Čarnojevića 56, Beograd.

13:00 – 13:15 Prijem

13:15 – 13:35 Uvodno obraćanje

Ljubica Naumović, referent za zaštitu životne sredine, kompanija Tetra Pak

Aleksandra Mladenović, nacionalni koordinator međunarodnog programa Eko-škole

13:35 – 13:50 Pregled nagrađenih radova

Milena Tabašević, rukovodilac Eko-paket projekta

13:50 – 14:15 Uručenje priznanja

14:15 – 15:00 Diskusija i osveženje

Mladi predstavili gradove budućnosti – proglašeni su rezultati Eko-paket kreativnog konkursa

Na ovogodišnjem Eko-paket kreativnom konkursu pristiglo je preko 1100 radova iz 47 Eko-škola širom Srbije. Učesnici su se takmičili u 3 uzrasne kategorije i 2 kategorije rada, pojedinačni i grupni radovi. Tema konkursa bila je „Život u eko-gradu” i učesnici konkursa su od upotrebljene Tetra Pak ambalaže predstavili svoje vizije održivih eko-gradova ili neke aspekte života u njemu.

Eko-škole su nadmašile naša očekivanja i pokazale ka čemu treba da težimo ukoliko želimo da sačuvamo naše okruženje. U oštroj konkurenciji žiri sastavljen od predstavnika kompanije Tetra Pak i strukovnog udruženja “Ambasadori održivog razvoja i životne sredine” je izabrao najbolje radove.

Priznanja i nagrade najboljim učesnicima Eko-paket kreativnog konkursa u 2017. godini biće uručene u IN hotelu u Beogradu, 26. maja sa početkom u 13h.

Čestitamo svim učesnicima konkursa i hvala što ste se i ove godine odazvali u ovako velikom broju!

NAGRADE ZA NAJBOLJI GRUPNI RAD:

kategorija: predškolski uzrast i učenici od 1. – 3. razreda osnovnih škola

PU „Galeb“, Petrovac na Mlavi – vrtić „Pčelica“ iz Šetonja, rad „Eko-grad“

kategorija: učenici od 4. – 8. razreda osnovnih škola

OŠ „Sveti Sava“, Požarevac, rad „Savin Tetraland“

kategorija: učenici srednjih škola i studenti

MTŠ „14. oktobar“, Kraljevo, rad „Eko-grad eko-život“

POJEDINAČNE NAGRADE U KATEGORIJI PREDŠKOLSKI UZRAST I UČENICI OD 1. – 3. RAZREDA OSNOVNIH ŠKOLA:

1. rad „Lekin grad“,  Leka Đorđević, III razred, mentor Marija Nikolić, OŠ „Sveti Sava“, Pirot

2. rad „Eko selo“, Danica Ćirić, III razred, mentor Marija Nikolić, OŠ „Sveti Sava“, Pirot

3. rad „Eko-zgrade“, Maša Ilić, I razred, mentor Danijela Dačković, OŠ „Stojan Novaković“, Blace

POJEDINAČNE NAGRADE U KATEGORIJI UČENICI OD 4. – 8. RAZREDA OSNOVNIH ŠKOLA:

1. rad „Eko-grad“, Teodora Prvulović, VIII razred, mentori Vesna Kocić i Vesna Vukojević, OŠ „Stefan Nemanja“, Niš

2. rad „Veliko selo“, Teodora Đorđević, IV razred, OŠ „Sveti Sava“, Pirot

3. rad „Grad eko-saobraćaja“, Nina Mitrović, V razred, mentor Anđelka Savić, OŠ „Vožd Karađorđe“, Leskovac

POJEDINAČNE NAGRADE U KATEGORIJI UČENICI SREDNJIH ŠKOLA I STUDENTI:

1. rad „Eko-Karlovci“, Mirjana Rašić, mentor Valerija Večei-Funda, VŠSS za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci

2. rad „Eko-grad“, Nemanja Sandić, mentor Valerija Večei-Funda, VŠSS za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci

3. rad „Eko-poster“, Marko Bogojević, mentor Gordana Petrović,  MTŠ „14. oktobar“, Kraljevo

Mentori sa najvećim brojem prijavljenih radova su: Vesna Kocić i Vesna Vukojević, OŠ „Stefan Nemanja”, Niš (dele nagradu), Anđelka Savić iz OŠ „Vožd Karađorđe” iz Leskovca i Maja Karapandžić iz OŠ „Sveti Sava“ iz Pirota.

ŠKOLE KOJE SU SE NAJVIŠE ISTAKLE U ON-LINE GLASANJU:

1. OŠ „Stojan Novaković“, Blace

2. OŠ „Sveti Sava“, Pirot

3. OŠ „Branko Radičević“, Batajnica

4. OŠ „Rade Dodić“, Milutovac

5. OŠ „Vuk Karadžić“, Stojnik

6. OŠ „Vožd Karađorđe“, Leskovac

7. OŠ „Rastko Nemanjić-Sveti Sava“, Nova Pazova

8. gimnazija „Bora Stanković“, Vranje

9. OŠ „Branko Miljković“, Niš

10. OŠ „Mladost“, Vršac

Mladi Eko-reporteri – trening u Geodetskoj tehničkoj školi

Koordinator međunarodnog programa Mladi Eko-reporteri u Srbiji, Milena Tabašević održala je trening eko-reporterima Geodetske tehničke škole iz Beograda. Cilj treninga je priprema za novu kategoriju u okviru programa – kategorija međunarodne saradnje.

Kategorija međunarodne saradnje je otvorena za pojedince ili grupe učenika u zemljama u kojima se sprovodi program Mladi Eko-reporteri. Eko-reporteri pripremaju jedan zajednički članak koji će biti dostavljen na takmičenje kao zajednički rad i koji predstavlja kolaboraciju između 2 zemlje. Ova kategorija je otvorena za učenike uzrasta od 15-18 godina. Kategorija međunarodne saradnje je uvedena 2016. godine i još uvek se razvija. Eko-reporteri Geodetske tehničke škole su odlučili da sarađuju i razmenjuju informacije sa svojim vršnjacima iz inostranstva i da se priključe novoj kategoriji.

Na treningu smo pričali o metodologiji programa, kriterijumima i savetima za pripremu članka. Razgovarali smo i o globalnoj razvojnoj agendi koja obuhvata 17  ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals – SDGs), sa posebnim akcentom na 3 cilja/teme za kategoriju međunarodne saradnje: učiniti gradove i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, prilagodljivim i održivim (11. cilj), obezbediti održive oblike potrošnje i proizvodnje (12. cilj) i preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica (13. cilj).

Na kraju treninga najavljen je nacionalni konkurs za 2017. godinu u okviru programa Mladi Eko-reporteri „Štedi resurse, ne bacaj, recikliraj!”. Konkurs je otvoren u saradnji sa RECAN fondacijom i traje do 10. aprila.

Učenici Geodetske tehničke škole su pre dve godine zabeležili uspeh u okviru programa Mladi Eko-reporteri. Na nacionalnom konkursu održanom 2015. godine osvojili su prvo mesto u kategoriji članka sa radom „Škola je naš drugi dom, a školsko dvoriše je dom za nove male stanare – gradske ptice“. I ove godine očekujemo izvanredne radove učenika ove Eko-škole!

Ukoliko ste zainteresovani za učešće u kategoriji međunarodne saradnje, kontaktirajte nas preko e-mail adrese yre@feeserbia.com.  Za više informacija o ovoj kategorji pogledajte link:

http://ambassadors-env.com/wp-content/uploads/Kriterijumi_me%C4%91unarodna-saradnja-2016.pdf

Konkurs za eko-reportere je otvoren do 10. aprila!

Međunarodni program Mladi Eko-reporteri (Young Reporters for the Environment – YRE) ima za cilj da osposobi mlade ljude da zauzmu stav i da izveštavaju o lokalnim pitanjima i problemima u životnoj sredini. Program nudi mladim entuzijastima mogućnost da se njihov glas čuje, jer se najbolji radovi promovišu lokalnoj i internacionalnoj publici. Program se sprovodi više od 20 godina i trenutno u njemu učestvuju 34 zemlje u kojima se organizuju nacionalna takmičenja, dok se prvoplasirani radovi prosleđuju na međunarodno takmičenje. Takmičenja se organizuju svake godine kako bi ohrabrili mlade iz celog sveta da napreduju, uče i istražuju i pronađu reportažu koja se bavi realnim i trenutnim problemima u životnoj sredini. Radovi najboljih eko-reportera sa međunarodnog takmičenja biće objavljeni u časopisu “Hafington post” za mlade i na međunarodnom YRE veb-sajtu.

Krajni cilj eko-reportera je da istaknu probleme u životnoj sredini i da motivišu lokalnu zajednicu na njihovo rešavanje. Pojedini eko-reporteri imali su želju da organizovanjem akcija motivišu javnost na promene. Deljenje flajera, postavljanje kućica za ptice, korišćenje različitih otpadnih materijala za izradu predmeta, sprovođenje anketa, mapiranje divljih deponija, organizovanje tribina, samo su neke od aktivnosti koje su obeležile ovaj program u Srbiji. Teodora Simić učenica OŠ “Vuk Karadžić” iz Surčina u svom videu je prikazala problem zagađenja u opštini Surčin. Ona je zajedno sa svojim drugarima ispitivala sugrađane o čistoći opštine. Teodorina poruka je „potrebno je da se svi uključe, kako bi naše okruženje bilo čistije i lepše za život“. Branka Zarić, učenica OŠ “Dimitrije Tucović” iz Čajetine, u svom članku govori o primarnoj selekciji otpada u opštini Čajetina. Svesna da uspeh ovakve akcije zavisi od motivisanosti i učešća građana, ona navodi da je najvažniji korak edukacija javnosti o važnosti razvrstavanja otpada. Mlada eko-reporterka napominje da se u njenoj školi održavaju radionice za učenike, roditelje i zaposlene na ovu temu, kako bi probudili svest ne samo učesnika, već i šire javnosti o značaju primarne selekcije otpada.

U 2017. godini strukovno udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ uz podršku RECAN fondacije za reciklažu limenki za piće, otvorili su konkurs za Mlade Eko-reportere pod nazivom “Štedi resurse, ne bacaj, recikliraj!”. Konkurs je otvoren do 10. aprila, a eko-reporteri u svojim reportažama treba da se bave pitanjima poput značaja reciklaže, zagađivanja sredine pre svega ambalažnim otpadom, uticaja ambalažnog otpada na okruženje, problema odlaganja otpada, potreba za očuvanjem prirodnih resursa. Važno je da eko-reporteri izaberu nešto što ih zanima i što im je blisko i nas izveste o tome u formi članka, fotografije i videa.

Nacionalni žiri će izabrati najbolje i nagradiće prvoplasirane radove u svim uzrasnim kategorijama (11-14 godina, 15-18 godina i 19-21 godine) i svim kategorijama rada! Diplome i nagrade najboljim eko-reporterima biće dodeljene na 13. regionalnoj Konferenciji „Životna sredina ka Evropi – EnE17“, 5. juna 2017. godine u Beogradu, u prostorijama Privredne komore Srbije. Udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ u saradnji sa Privrednom komorom Srbije tradicionalno organizuju i održavaju regionalnu Konferenciju „Životna sredina ka Evropi“ (EnE) koja je prerasla u okupljanje stručnjaka i zainteresovanih za održivi razvoj i sektor životne sredine. Konferencija je istovremeno jedan od zvaničnih događaja kojim UN (UNEP) obeležava Svetski dan životne sredine.

Radovi za konkurs Mladi Eko-reporteri se prijavljuju preko formulara koji je dostupan na stranici: http://feeserbia.com/programi/mladi-eko-reporteri   

Pozivamo sve zainteresovane mlade uzrasta od 11-21 godine da nam se pridruže i da pošalju svoje reportaže na konkurs, jer pored nagrada ove godine mogu da učestvuju i na Konferenciji „Životna sredina ka Evropi“!

Pratite nas na veb-sajtovima http://feeserbia.com i www.ambassadors-env.com, kao i na Facebook stranicama www.facebook.com/mladiekoreporteri/ i www.facebook.com/ecoschoolsserbia.

Za sve dodatne informacije molimo Vas da kontaktirajte Aleksandru Mladenović, izvršnu direktorku udruženja „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ putem telefona +381631173797 ili putem mejla aleksandra.mladenovic@feeserbia.com ili Milenu Tabašević, koordinatorku programa Mladi Eko-reporteri u Srbiji, putem telefona +381637261155 ili mejla yre@feeserbia.com.

Recan Fondacija za reciklažu limenki za piće je aktivna lokalno od 2005. godine i osnovana je kao neprofitna organizacija od strane Ball Packaging Europe, Beograd – Fabrike za proizvodnju limenki. Cilj Recan Fonda je da promoviše svest o značaju zaštite životne sredine, posebno među mlađom populacijom, da učvrsti svest o potrebi reciklaže limenki u razmišljanjima potrošača kao naučen i konačno uobičajen model ponašanja. Recan Fond deluje kroz edukaciju, s ciljem da reciklaža postane navika i da se spreči bacanje ambalaže, kroz pružanje informacija o aspektima zaštite životne sredine u procesu proizvodnje i reciklaže limenki. Recan radi program besplatnog prikupljanja iskorišćenih limenki za piće u kancelarijama, poslovnim prostorima, ugostiteljskim objektima, školama ili vrtićima. Ovaj program omogućava besplatno dobijanje kutija, kesa i promotivnog materijala, kao i povezivanje sa ovlašćenim reciklerima radi odvoženja materijala.

 

 

Najava 13. regionalne Konferencije Životna sredina ka Evropi – EnE17: Obrazovanje o klimatskim promenama

Kroz realizaciju Programa Životna sredina ka Evropi, koji prati različite faze u procesu približavanja Srbije standardima i vrednostima Evropske unije u oblastima životne sredine i klimatskih promena, strukovno udruženje ’’Ambasadori održivog razvoja i životne sredine’’, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, tradicionalno organizuju i održavaju Regionalnu konferenciju ”Životna sredina ka Evropi” (EnE) koja je prerasla u tradicionalno okupljanje stručnjaka i zainteresovanih za održivi razvoj i sektor životne sredine. Konferencija je istovremeno jedan od zvaničnih događaja kojim UN (UNEP) obeležava Svetski dan životne sredine. Kroz odabir različitih tematskih oblasti, Konferencija svake godine ukazuje da održivi razvoj, kao intersektorska harmonizacija životne sredine sa ekonomijom i ostalim sektorskim politikama, u zemljama regiona i u Srbiji, još nije dovoljno prepoznat kao mogući pokretački koncept razvoja i ekonomskog rasta.

 Trinaesta regionalna Konferencij “Životna sredina ka Evropi EnE17″ održaće se 5. juna 2017. godine u Beogradu, u prostorijama Privredne komore Srbije i predstavljaće zvaničan događaj u okviru UNEP obeležavanja Svetskog dana životne sredine.

Prateći aktuelne trendove u oblasti zaštite životne sredine, stručni tim Ambasadora održivog razvoja  doneo je odluku da ovogodišnja Konferencija bude posvećena temi: Obrazovanje o klimatskim promenama za održivi razvoj.

U okviru ceremonije otvaranja Konferencije planiramo održavanje Panel diskusije na temu: Koliko  obrazovanje o klimatskim promenama doprinosi  održivom razvoju? Panel diskusiju će voditi vrhunski stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine/klimatskih promena i zemlje i inostranstva.

Pratite nas na sajtovima  http://feeserbia.com/programi/konferencija-zivotna-sredina-ka-evropi/ , http://feeserbia.com/ i www.ambassadors-env.com, kao i na Facebook stranicama  https://www.facebook.com/EASD.AOR i www.facebook.com/feeserbia

UČESTVUJ U EKO-PAKET PROJEKTU I OSVOJI NAGRADU!

Već četvrtu godinu zaredom nagrađujemo vašu kreativnost i odgovornost prema prirodi. Eko-paket projekat, pod pokroviteljstvom kompanije Tetra Pak Production, sprovodi se  u okviru međunarodnog programa Eko-škole. Kroz ovaj projekat, podsticanjem dece, učenika i studenta na prikupljanje i izradu radova od upotrebljene Tetra Pak ambalaže, kao i organizovanjem edukativnih radionica, zajedno učimo o mogućnostima očuvanja životne sredine.

Kreativni konkurs traje koliko i Eko-paket akcija, od 15. decembra do 31. marta 2017. godine.

Konkurs je podeljen u 3 uzrasne kategorije:

1)      predškolski uzrast i učenici od 1. – 3. razreda osnovnih škola

2)      učenici od 4. – 8. razreda osnovnih škola

3)      učenici srednjih škola i studenti

Tema ovogodišnjeg kreativnog konkursa je “Život u eko-gradu”. Deca i učenici osnovnih škola pomoću predmeta od upotrebljene Tetra Pak ambalaže treba da predstave svoje viđenje održivog eko-grada ili neki segment života u njemu (održive gradove, održive fabrike, vetro parkove, održive stambene zgrade/kuće, solarna polja, zeleni saobraćaj ili neke druge objekte pa čak i nove ideje koje u svoj fokus stavljaju očuvanje životne sredine). Ovom temom želimo da ukažemo na UN Ciljeve održivog razvoja sa posebnim akcentom na Cilj 11: održivi gradovi i zajednice. Učenici srednjih škola i studenti, pored navedenog mogu da pošalju i postere, slike i video zapise na temu “Reciklaža upotrebljene Tetra Pak ambalaže”.

Nagrađujemo najbolji grupni rad u svakoj uzrasnoj kategoriji i to nagradama u iznosu od 100.000,00 din. Nagrađujemo i najbolje pojedince, kao i mentore sa najvećim brojem prijavljenih radova. Dodeljujemo i utešne nagrade školama čiji su radovi privukli najviše pažnje u on-line glasanju.

Detaljnije informacije o projektu, kao i propozicije konkursa možete naći u uputstvu.

Pošaljite nam vaše radove na ekopaket@feeserbia.com, iznenadite nas vašim idejama i iznenadićemo i mi vas vrednim nagradama!

Konferencija Životna sredina ka Evropi, 6. juni 2016. u Beogradu

Moments from the Conference-Gallery of pictures

Dvanaesta regionalna Konferencija “Životna sredina ka Evropi – EnE16-ENV.net” održana je 6. juna 2016. godine u Beogradu (Srbija) i bila je posvećena temi klimatske promene i održivo korišćenje prirodnih resursa. Tradicionalno, Konferenciju su organizovali Ambasadori održivog razvoja i životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Konferencija je bila zvaničan događaj kojim UNEP obeležava Svetski dan životne sredine u Srbiji i održavana je pod pokroviteljstvom EU, a kroz realizaciju projekta: “Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj: unapređivanje uticaja stanovništva na proces reform cnvi u sektoru životne sredine kao podrška približavanja Evropskoj uniji.”
EnE16-ENV-net je otpočela uvodnim izlaganjima Nermine Ljubovic, izvršne direktorke Privredne komore Srbije, Stanojle Mandiić, zamenice poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije, doc. dr Mirjane Drenovak Ivanović sa Pravnog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i članice Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužene za određene sektore poglavlja 27 i prof. dr Anđelke Mihajlov, Ambasadorke održivog razvoja i životne sredine i članice Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužene za određene sektore poglavlja 27. Konferenciji su prisustvovali predstavnici Vladinog i nevladinog sektora, internacionalne organizacije, naučne institucije i poslovne asocijacije.
Učesnici konferencije (približno 170 registrovanih učesnika) su bili složni u jednom: imamo respektabilne stručnjake za oblasti životne sredine i klimatskih promena (kako one sa iskustvom, tako i mlade stručnjake – koji teško nalaze zaposlenje u struci). Kako je pristupanje EU značajan prioritet Srbije, time će i poglavlje koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene (Poglavlje 27) biti sve važnije u procesu da u našoj zemlji imamo evropske standarde. Struka i iskustvo treba da budu garant za “prava” rešenja na ovom putu (koji će po prvim procenama, u ovom sektoru, u našoj zemlji, trajati više desetina godina). Ova konferencija doprinosi unapređenju uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredina kao podrška približavanja Evropskoj uniji. Učešće javnosti u odlučivanju o pitanjima važnim za životnu sredinu jedan je od stubova održivosti rešenja. Kako je ova Konferencija podržana i od Programa UN za životnu sredinu (UNEP), kao jedan od zvaničnih događaja kojim se u svetu obeležava Svetski dan životne sredine 5. juni, prenosioci smo poruke UNEP-a i Interpola da je, na globalnom nivou, kriminal prema životnoj sredini u porastu i da se taj trend mora „obrnuti“ da bi se postigao održivi rast i razvoj.

Poziv za medije EnE16-ENV.net

Press Release – Osnovne informacije

Agenda EnE16-ENV.net

Dvanaesta regionalna konferencija EnE16-ENV.net – The Twelfth Regional Conference EnE16-ENV.net

Životna sredina ka Evropi – Environment to Europe

Beograd, 6. juni 2016. – Belgrade, Serbia, June 6, 2016

 Klimatske promene i održivo korišćenje prirodnih resursa – Climate Change and Sustainability of Resources

 Program konferencije –  dan 02.06.                                                                                                           Conference Agenda- as on 02/06

 6. jun                                                                 June 6th

Velika sala u PKS, II sprat, Terazije 23, Beograd Main Hall, 2nd floor – Serbian Chamber of Commerce, Terazije 23, Belgrade

9:00 – 10:00      Registracija učesnika / Registration

10:00 – 11:00    Uvodna obraćanja / Opening remarks

Predsedništvo: Marko Čadež, prof. dr Nataša Žugić-Drakulić, prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, mr Dušan Stokić

 

  • Irena Vojáčková – Sollorano, UN Resident Coordinator / Visoki predstavnik UN u Srbiji
  • Nermina Ljubović, Chamber of Commerce and Industry of Serbia, Director / Izvršni direktor Privredne komore Srbije
  • Goran Trivan, Secretary for Environmental Protection of the City of Belgrade, Sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda
  • Sandra Radojević, Embassy of Bosnia and Herzegovina, Counsellor / savetnik, Ambasada Bosne i Hercegovine
  • Stanojla Mandić, Deputy Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection of the Republic of Serbia /Zamenica poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije
  • Aleksandar Dragišić, Head of Institute for nature conservation of Serbia / Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije
  • Representative, Electric Power Industry of Serbia / Elektroprivreda Srbije
  • Mirjana Drenovak-Ivanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27 / Faculty of Law, University of Belgrade and Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27
  • Prof. dr Anđelka Mihajlov, Uvodna poruka / Introductory message, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine i  član  Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27 / Environmental Ambassador for Sustainable Development and  Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27

 

Note / Napomena: Pending invitation will  be included in the final Agenda upon confirmation /  Uvaženi pozvani gosti će biti uvršćeni u finalni dnevni red, po dobijanju potvde učešća

11:00 -11:10     Technical Break / Tehnička pauza

 

11:10- 13:30     Plenary lectures / Plenarna predavanja

 

(Moderatori: Prof. dr Hristina Stevanović-Čarapina, mr Aleksandra Mladenović, mr Dušan Stokić, mr Draženko Bijelić)

 

ENV.net PROJEKAT, Nataša Žugić-Drakulić i Filip Jovanović, Nacionalna koordinatorka i asistent projekta Development of ENV.net in West Balkan and Turkey: giving citizens a voice to influence the environmental process reforms for closer EU integration – Ambasadori održivog razvoja i životne sredine / Environmental Ambassadors for Sustainable Development

 

BRIDGING THE GAP BETWEEN CLIMATE CHANGE AND URBAN CLIMATE, CHRISTOS VLACHOKOSTAS, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE; VIS. PROFESSOR, CLIMATE CHANGE AND ENERGY STRATEGIES, MSC SUSTAINABLE DEVELOPMENT, INTERNATIONAL HELLENIC UNIVERSITY; VICE PRESIDENT OF THE GENERAL ASSEMBLY OF TECHNICAL CHAMBER OF GREECE

 

CLIMATE CHANGE AND THE TOURISM SECTOR: DECISION SUPPORT TOWARDS ENVIRONMENTAL SUSTAINABILITY OF TOURISM, ALEXIA MICHAILIDOU, SENIOR RESEARCHER, LABORATORY OF HEAT TRANSFER AND ENVIRONMENTAL ENGINEERING, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE, MEMBER OF THE PERMANENT COMITTEE FOR SUSTAINABLE TOURISM, TECHNICAL CHAMBER OF GREECE

 

ENVIRONMENTAL PERFORMANCE OF BUILDINGS IN THE CONTEXT OF CLIMATE CHANGE, ANTHIMOS AMANATIDIS, SECRETARY GENERAL OF THE TECHNICAL CHAMBER OF GREECE / REGION OF CENTRAL MACEDONIA

 

SUSTAINABLE PRODUCTION – A LIFE CYCLE THINKING APPROACH IN INDUSTRIAL DESIGN, CHARISIOS ACHILLAS, SENIOR RESEARCHER, LABORATORY OF HEAT TRANSFER AND ENVIRONMENTAL ENGINEERING, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE, ACADEMIC COORDINATOR, SCHOOL OF ECONOMICS, BUSINESS ADMINISTRATION AND LEGAL STUDIES, INTERNATIONAL HELLENIC UNIVERSITY, GREECE; ADJUNCT LECTURER, DEPARTMENT OF LOGISTICS, TEI OF CENTRAL MACEDONIA

 

sistem zaštite prirode i klimatske promene, marija trukić I Biljana Krsteski, zavod za zaštitu prirode srbije / institute for nature conservation of serbia

 

Biodiversity of National parks of the Republic of Serbia – natural resource directly endangered by climate changes, Dejan stojanović, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Nacionalni Park «Fruška gora», Milica Tomić, nacionalni park «tara», suzana komatović, predrag šumarac, nacionalni park «kopaonik», Nacionalni Park «Đerdap», marko tomić, nacionalni park «tara»

 

13:30-14:30     Break with buffet / Pauza sa posluženjem

 

14:30-17:15     Usmena izlaganja / Oral presentations

 

(Moderatori: Uroš Rakić, Milena Tabašević, Vladimir Mrkajić, Dragana Nešković Markić)

 

KVALITET VAZDUHA U NOVOM SADU I BEOGRADU OD 2011. DO 2014. GODINE, BILJANA RADOVANOVIĆ, JKP ’’PARKING SERVIS’’ NOVI SAD, TIHOMIR POPOVIĆ, AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE, MIRJANA VOJINOVIĆ MILORADOV, IVANA BOŽOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU

 

KONJUKTURA VODE U USLOVIMA KLIMATSKIH PROMENA, DUŠAN LUKIĆ

 

KONCEPT METODOLOGIJE ZA OTKRIVANJE I ISTRAŽIVANJE EKSTREMNIH VREMENSKIH I KLIMATSKIH POJAVA, SLAVKO MAKSIMOVIĆ, UDRUŽENJE MILUTIN MILANKOVIĆ, MIROLJUB MILUTINOVIĆ, REPUBLIČKI HIDROMETEORLOŠKI ZAVOD, MOMČILO ŽIVKOVIĆ, SEWA

 

GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEMI, KLIMATSKE PROMENE, ODRŽIVI RAZVOJ I ZDRAVLJE LJUDI, UROŠ RAKIĆ, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE “DR MILAN JOVANOVIĆ BATUT”, BEOGRAD, SRBIJA

 

CLIMATE CHANGE AFFECTS HEALTH CARE – RETHINKING ABOUT HEALTHY ENERGY FOR SUSTAINABILITY, Marija Jevtić, University in Novi Sad, Faculty of Medicine, Institute of Public Health of Vojvodina, Vlatka Matković PuljiĆ, Health & Environment Alliance (HEAL), Catherine Bouland, Université libre de Bruxelles (ULB), School of Public Health, Research Center on Environmental Health and Occupational Health

 

ODRŽIVOST OKRUŽENJA I EKOLOŠKI OTISAK KAO INDIKATORI UPOTREBE PRIRODNIH RESURSA U REPIBILAKAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE, SAŠA RALETIĆ JOTANOVIĆ, VELERIJA VEČEI FUNDA, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE SREMSKI KARLOVCI, MINA KOVLJENIĆ, EKONOMSKI FAKULTET

 

PRIMER PROCENE RANJIVOSTI NA LOKALNOM NIVOU U SRBIJI, SLOBODAN MILUTINOVIĆ, PETAR VRANIĆ, FAKULTET ZAŠTITE NA RADU, UNIVERZITET U NIŠU

 

JAČANJE KAPACITETA LOKALNIH ZAJEDNICA ZA ODGOVOR NA KLIMATSKE PROMENE U REGIONU PODRINJA, SLAĐANA ĐORĐEVIĆ,  FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, UNIVERZITET SINGIDUNUM, BEOGRAD, MILA VUKAŠINOVIĆ, UNIJA EKOLOGA “UNEKO”, BEOGRAD, DANIELA CVETKOVIĆ, DUŠICA PEJIĆ, FAKULTET BEZBEDNOSTI, UNIVERZITET U BEOGRADU

 

SANITARNO-HIGIJENSKA ISPRAVNOST VODE JAVNIH ČESAMA-ZNAČAJ ZA ZDRAVLJE LJUDI, LJILJANA PLEĆEVIĆ, BRANKICA LUKOVIĆ, ĐORĐE MIHAILOVIĆ, VAHID IBRULJ, MILANA ŠEVO, VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ARANĐELOVAC

 

VODNI AGENT DUNAVSKE REGIJE, MAJDA ADLEŠIĆ, JOŽE CVETKO, VODNA AGENCIJA

 

PRISUSTVO BIOLOSKIH INDIKATORA I NJIHOV UTICAJ NA MIRIS I UKUS VODE, MILKICA KOVAČEVIĆ

 

UVOĐENJE ČISTIJE PROIZVODNJE U GRAFIČKOJ INDUSTRIJI I PROIZVODNJI PAPIRA, DARJA ŽARKOVIĆ, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, BEOGRADSKA POLITEHNIKA, SANDRA ZIHERL, FABRIKA KARTONA UMKA, UMKA, BEOGRAD, MARICA ILIĆ STAMENKOVIĆ, VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, ARANĐELOVAC

 

MONITORING ŠUMSKIH POŽARA  SA ZEMLJE I IZ VAZDUHA, SINIŠA JOVANOVIĆ, SIMA MARKOVIĆ, NACIONALNI KLASTER ŠUMARSTVA, VIDOSAVA JOVANOVIĆ, UPRAVA ZA ŠUME, SLAVKO MAKSIMOVIĆ, UDRUŽENJE MILUTIN MILANKOVIĆ

 

AGROEKOLOGIJA – DOBRA EKOLOGIJA JE DOBRA EKONOMIJA, STELA STRSOGLAVEC, CENTAR ZA OBRAZOVANJE ODRASLIH “EDUCA HUMANA”

 

GUBITAK BIODIVERZITETA POD UTICAJEM  GLOBALNIH EKOLOŠKIH PROMENA, IVANA TRIFKOVIĆ

 

EVROPSKO TRŽIŠTE UGLJEN-DIOKSIDA, BOJANA ŽIVKOVIĆ

 

POSTUPANJE SA NEUPOTREBLJIVIM LEKOVIMA IZ DOMAĆINSTAVA, Nataša Bukumirić, Vesna Alivojvodić, Šimon Đarmati, Visoka škola stukovnih studija – Beogradska politehnika

 

DECA EDUKATORI U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE, DRAGANA IGNJATOVIĆ CRNATOVIĆ, DEČIJI EKOLOŠKI POKRET NIŠ

 

PROGRAM EКО-ŠKOLA U FUNKCIJI RAZVOJA STRATEGIJE GRADA SREMSKI KARLOVCI, RADOVAN VLADISAVLJEVIĆ, FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADŽMENT, PRIVREDNA AKADEMIJA, NOVI SAD, ČASLAV KALINIĆ, PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U NOVOM SADU, MILADIN KALINIĆ, VALERIJA VEČEI FUNDA, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE, SREMSKI KARLOVCI

 

MEĐUNARODNI PROGRAM EKO ŠKOLE KAO PODSTICAJ ZA OBELEŽAVANJE ZNAČAJNIH DATUMA, LJILJANA ĐUROVIĆ, OŠ “MOMČILO NASTASIJEVIĆ”, GORNJI MILANOVAC

 

Poster izlaganja / Poster presentations

 

climate, traffic and combustion – related air pollutants in the urban air of Vranje City, Jovana Džoljić, Ljiljana Đorđević, Gordana Bogdanović, College of Applied Professional Studies Vranje

 

zdravstvene posledice i troškovi korišćenja uglja za proizvodnju struje u republici srbiji, Vlatka Matković PuljiĆ, Health and Envirionment Alliance (HEAL), Brussels

 

Da nam klima prija svima, marija milićević, centar enrgija mladih, sonja milićević, elektrotehnički fakultet, univerzitet u beogradu, dragana milićević, gradska uprava kruševac

 

SMANJENJE NEGATIVNIH EFEKATA NASTALIH KAO POSLEDICA KLIMATSKIH PROMENA, Milan Martinović, GeografskI fakultet, UNIVERZITET U BeogradU

 

UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE ŽIVOTINJA, NATAŠA VUKMIROVIĆ, LINK PLUS

 

DISTRIBUTIVNI MODEL ZA PREDVIĐANJE BUJIČNIH POPLAVA NA MALIM SLIVOVIMA, Nedeljković Marko, Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Divna Đokić, Erasmus Mundus, Marine biodiversity and conservation, Ghent, Koprivica Ana, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

 

 

Climate Consultant as a tool to determine and achieve thermal comfort conditions in buildings: A case study for the city of Belgrade, Milovan Medojević, Milana Medojević, Nenad Medić, Milovan Lazarević, Nemanja Sremčev, fakultet tehničkih nauka, univerzitet u novom sadu

 

KLIMATSKE PROMENE I URBANI PROSTOR, Milan Martinović, GeografskI fakultet, UNIVERZITET U BeogradU

 

The role of green roofs in climate change adaptation, Sandra Stanković, Jasmina Radosavljević, Dejan Vasović, Faculty of Occupational Safety, University of Niš

 

RAZVOJ GRAĐEVINSKOG PODRUČJA  POD EKOLOŠKIM RIZICIMA U SRBIJI, Milica Gačić, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu

 

Kartiranje i vizuelizacija prirodnih karakteristika prostora opštine Svilajnac u GISu, MILOŠ NINKOVIĆ, UROŠ RADOJEVIĆ, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum

 

EKOLOŠKA DIMENZIJA ODRŽIVOG RAZVOJA TURIZMA U ZAŠTIĆENIM PODRUČJIMA, Ljubica Komazec, Marko Aleksić, Radmila Bjekić, Ekonomski fakultet u Subotici, Univerzitet u Novom Sadu

 

Geoekološko vrednovanje Kaluđerskih Bara na Tari u funkciji održivog turizma, Emina muratović, geografski fakultet univerziteta u beogradu, safet muratović, zoran kričković, ministarstvo odbrane

 

klima kao turistićka vrijednost tuzle, jusuf omerović, evropski univerzitet kallos, tuzla

 

Aktuelni izazovi razvoja biciklističkog turizma u srednjem i donjem delu Dunavskog regiona, vladimir mrkajić, novosadska biciklistička inicijativa

 

Stirling motor – prijatelj životne sredine, Miodrag Jovanović, RViPVO, Vojska Srbije, Ministarstvo odbrane

 

PLAN ODRŽIVOG UPRAVLJANJA OTPADNIM ULJIMA NA “POLJU D” RB “KOLUBARA”, Ana Koprivica, Uroš Pantelić, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

 

Reciklaža ambalažnog otpada u Srbiji – trenutno stanje i izazovi, vladimir mrkajić, nemanja stanisavljević, fakultet tehničkih nauka, univerzitet u novom sadu

 

procedne vode sa deponije komunalnog otpada, dragana nešković markić, željka šobot pešić, draženko bjelić, J.P. DEP-OT Regionalna deponija Banja Luka

 

lociranje divljih deponija, jagoda petrović ukaj, geodetska tehnička škola, beogrAD

 

KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U CRNOJ GORI, MARINA PETROVIĆ, OŠ JUGOSLAVIJA, BAR

 

Valorizacija komine grožđa – hladno ceđeno ulje iz koštica, Vesna Vujasinović, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci, Miloš Bjelica, Tehnološki fakultet, UNIVERZITET U NOVOM SADU, Valerija Večei-Funda, Nikola VuksanoviĆ, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci

 

ZNAČAJ KRIVIČNOG ZAKONA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE U REPUBLICI SRBIJI ZA PROCES INTEGRACIJE U EU, Aleksandar Luković, koridori srbije, Brankica Luković, Visoka tehnološka škola strukovnih studija, Aranđelovac

 

17:15    Zatvaranje konferencije / Conference closing

Dvanaesta regionalna konferencija EnE16-ENV.net

The Twelfth Regional Conference EnE16-ENV.net

Životna sredina ka Evropi

Environment to Europe

ORGANIZACIONI I NAUČNO – RECENZENTSKI ODBOR:

ORGANISATION AND SCIENTIFIC – ADVISORY COMMITTEE:

 

Marko Čadež, ko-predsedavajući Konferencije, Conference co-Chair

Prof. dr Nataša Žugić-Drakulić, Nacionalni koordinator ENV.net projekta, Conference co-Chair

glavna koordinatorka Konferencije, Main Conference Coordinator

Milena Tabašević MSc, asistentkinja glavne koordinatorke Konferencije, assistant

Mr Dušan Stokić

Prof. dr Hristina Stevanović Čarapina

Filip Jovanović MSc

dr Uroš Rakić

mr Danko Aleksić

mr Aleksandra Mladenović

Prof. dr Anđelka Mihajlov

 

Jezik Konferencije

Engleski i srpski (i/ili jezici bivših jugoslovenskih republika); simultano prevođenje je obezbeđeno zaključno sa 13:30h.

 

Conference  language

English and Serbian (and/or languages of former Yugoslav Republics); simultaneous translation will be provided up to 13:30.

 

Zbornik radova

On-line Zbornik radova objavljenih u celini predstavlja radove koji su recenzirani, razvrstani i dostavljeni u predviđenom roku; autori radova su odgovorni za sadržaj radova i prevod na engleski jezik.

 

Book of Proceedings

Book of Proceedings, with all accepted papers, is available online. Authors are responsible for content and English translation of their papers.

 

Recenzentski odbor je, na bazi tematske usmerenosti i načina prezentovanja, razvrstavao radove za Zbornik po kategorijama: plenarni radovi, radovi u celini, apstrakti radova.

 

Papers are grouped in several categories: Plenary Papers, Full Papers, and Abstracts.

 

Kontakt: “Ambasadori održvog razvoja i životne sredine”, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: fee.serbia@ambassadors-env.com; Tel/faks: +381 11 2836926; Tel. u vezi Konferencije: +381 64 133 4136

 

Contact:  „Environmental Ambassadors for Sustainable Development“, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: fee.serbia@ambassadors-env.com; Phone/fax: +381 11 2836926; Phone for information related to Conference: +381 64 133 4136

 

Zbornik radova Konferencije / Conference Proceedings of Papers: http://ambassadors-env.com/ene16-env-net-zbornik-radovaproceedings-of-papers/

 

Rio + 20 proces: finalizuje se UN dokument o CILJEVIMA ODRŽIVOG RAZVOJA

AOR pratimo i učestvujemo u nekim od aktivnosti u Rio+20 procesu na globalnom nivou.

Podsećamo da je identifikovano 17 CILJEVA ODRŽIVOG RAZVOJA:

  1. 1 okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima
  2. 2 okončati glad, postići bezbednost hrane i poboljšanu ishranu i promovisati održivu poljoprivredu
  3. 3 obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za sve u svim dobima
  4. 4 obezbediti inkluzivno i kvalitetno obrazovanje I promovisati mogućnosti celoživotnog učenja za sve
  5. 5 postići rodnu ravnopravnost i osnaživati žene I devojčice
  6. 6 obezbediti upravljanje vodama i pristup pijaćoj vodi i obezbediti sanitarne uslove za sve
  7. 7 obezbediti pristup dostupnoj, pouzdanoj, održivoj I modernoj energiji za sve
  8. 8 promovisati inkluzivan i održiv ekonomski rast, zaposlenost i dostojan rad za sve
  9. 9 izgraditi prilagodljivu infrastrukturu, promovisati održivu industrijalizaciju i negovati inovativnost
  10. 10 smanjiti nejednakost između i unutar država
  11. 11 učiniti gradove i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, prilagodljivim i održivim
  12. 12 obezbediti održive oblike potrošnje i proizvodnje
  13. 13 preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica
  14. 14 konzervirati i održivo koristiti okeane, mora I morske resurse za održivi razvoj
  15. 15 zaštititi, obnoviti i promovisati održivu upotrebu zemaljskih ekosistema, održivo upravljati šumama, suprotstaviti se dezertifikaciji i zaustaviti i preokrenuti degradaciju zemljišta i zaustaviti gubitak biodiverziteta
  16. 16 promovisati miroljubiva i inkluzivna društva za održivi razvoj, obezbediti pristup pravdi za sve i izgraditi efikasne, pouzdane i inkluzivne institucije na svim
  17. nivoima
  18. 17 revitalizovati globalno partnerstvo za održivi razvoj

 

 

Mreža SDSN je nedavno završila izveštaj o pokazateljima i okviru za monitoring ciljeva održivog razvoja ( Indicators and a Monitoring Framework for the Sustainable Development Goals: Launching a data revolution for the SDGs  ). Ovaj izveštaj je rezultat više od 18 meseci konsultacija, sa doprinosima skoro 500 organizacija i hiljada pojedinaca.

AOR  je član Mreže  SDSN.

Od mnogobrojnih aktivnosti, ističemo i publikaciju – izveštaj o bezbednosti hrane ( 2015 Food Security Report ).

AOR uzima učešće i na prvoj nedelji održivog razvoja, koja se u prvoj nedelji juna održava u Briselu (ESDW); konferencija EnE15-ENV.net, koja se održava u Beogradu, registrovana je među zvanične događaje Evropske nedelje održivog razvoja . Videti ovde

 

 

Naša poruka na početku 2015. godine

ISTORIJA SUTRAŠNJICE SE PIŠE DANAS: ŽIVOTNA SREDINA KA EVROPI

Predgovor ovom vrednom štivu, želim da usmerim tako što ću sa čitaocima da podelim svoju dilemu  – ko će platiti u budućnosti „račun“ ukoliko danas donosimo pogrešne, neutemeljene, neodržive odluke?

Način na koji živimo danas, posledica su mnogih odluka i ponašanja iz bliske i dalje prošlosti. Isto tako, načini kako postupamo sa izazovima današnjice će posledično u godinama i decenijama  koje dolaze određivati način življenja.

Kada na primer ne platite račun za struju, prekinu vam dovode –  vi više nemate struju dok ne izmirite dug.  A šta će biti ako/kad  u narednim decenijama prirodnih resursa ili ne bude ili ih bude znatno manje, zbog neodrživog i nedovoljno kontrolisanog korišćenja prirodnih resursa danas?  Neće tada biti opcije da se naknadno plati „račun“ (za neodrživo korišćenje prirodnih resursa  i životne sredine) – i sa velikim novcem neće se moći vratiti neobnovljivi prirodni resursi i uništena i narušena životna sredina i priroda. Generacije koje tada budu živele, zbog nas kako živimo danas, imaće malo mogućnosti da poprave situaciju – mi ćemo biti krivi, ali oni će ispaštati.

Dakle, mi danas načinom kako se ponašamo prema životnoj sredini i resursima, pišemo istoriju budućnosti.

Mi danas, ako se oslanjamo na tradicionalnu ekonomiju, propuštamo generacijsku šansu da ostvarimo održivi rast u budućnosti.  Na neki način, ova tematska publikacija, ukazujući na probleme, puteve rešavanja i moguća rešenja, čini pokušaj da ukaže na važnost međugeneracijske solidarnosti , postavljajući  vrednosti  Evropske unije u oblasti životne sredine kao vodilju i odrednicu.

Prof dr Anđelka Mihajlov, ambasadorka održivog razvoja i životne sredine

Pogledajte našu novu publikaciju TEMATSKI BROJ ČASOPISA LIMES PLUS : ŽIVOTNA SREDINA KA EVROPI

Budućnost vas pita

Na 4. Međunarodnom MITECO Forumu,27. novembar 2014. godine, Hotel Crowne Plaza u Beogradu,  kao jedan od panelista učestvovala je i prof dr Anđelka Mihajlov, ambasadorka održivog razvoja i životne sredine. Njeno izlaganje je bilo u okviru teza koje su usmerile diskusiju koja je usledina na: 

(Ne) održivo korišćenje prirodnih resursa i uticaj na životnu sredinu i razvoj

1. Koliko ima prirodnih resursa?

2. Kome pripadaju prirodni resursi?

3. Otvoreno pitanje izbora: postavke održivog korišćenja prirodnih resursa koji se smatraju prihvatljivim za održivi rast

4. Rio+20 – Studija o zelenoj ekonomiji u Srbiji: prioriteti su definisani

5. Ciljevi održivog razvoja – Sedmi Akcionoi program za životnu sredinu EU

6. Prioritet “pretvaranja u resursno efikasno, zeleno i konkurentno društvo sa niskim nivoom emisije ugljendioksida” – deo EU acquisa u sektoru životne sredine I klimatskih promena (Poglavlje 27)

7. Pridruživanje EU znači pored transpozicije propisa i njihovu implementaciju, uključujući I primenu “teških za finansiranje direktiva EU u sektoru životne sredine”

8. Etičnost transfera tehnologija (ne)prihvatljivih za životnu sredinu

Ambasadorka životne sredine Anđelka Mihajlov je za MRS istakla da održivo korišćenje prirodnih resursa, koji se smatraju prihvatljivim za održivi razvoj , kako u globalnim razmerama, uključujući i nove Ciljeve čije je usvajanje u toku , tako i u razmerama EU, koje važe i za Srbiju. Zato, prema njenim rečima, ovaj skup je izuzetno važan, jer okuplja stručnjake svih profila, koji će ukazati na povezanost kako biznisa, tako i očuvanja životne sredine. Ako nastavimo ovim tempom da trošimo prirodne resurse neobnavljajući ih i ne tražeći alternativu „ loše nam se piše“. Mihajlović je naglasila da je bitno za životnu sredinu Srbije da Strategije, koje smo usvojili moramo i da sprovodimo ukoliko hoćemo da budemo deo EU.

 

Prenosimo iz medija: Crvene lampice zbog “zelene” budućnosti

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ

Црвене лампице због „зелене” будућности

Уједињене нације указују да нас само још мало емитованих гасова са ефектом стаклене баште (50 ППМ) дели од планетарне катастрофе. Само са брзом (врло брзом) акцијом у правом смеру можемо зауставити процес даље од та магична два степена Целзијуса

Др Анђелка Михајлов

___________________________________________tekst u celini____________

Svetska i evropska scena oko formule održivog rasta i razvoja je usijana. Upravo sam na Evropskom forumu o resursima u Berlinu čula da svetski razvoj, ograničen našom planetom, vodi trku i sa vremenom.  U sistemskom razmišljanju, zasnovanom na nauci, sve „crvene lampice“ su upaljene, ali  svi se slažu da nema načina da se utiče na klimatske promene bez promene ekonomskog, kulturološkog i obrazovnog obrasca, kao i povezivanja održivog korišćenja raspoloživih prirodnih resursa sa obrascima ublažavanja klimatskih promena.

Uzavrelosti svetske scene doprinosi  (potpuno neočekivan) sporazum između SAD i Kine (dve zemlje koje najviše emituju gasove sa efektom staklene bašte) u vezi „zajedničkog paketa“ za ublažavanje klimatskih promena. Ovo je naravno i izazov za novu parlamentarnu većinu u SAD, koja je već najavila signale da će preispitivati predsednikov prioritet za 2015. godinu, a koji se odnosi na mere za ublažavanje klimatskih promena.

Čini se da se nekoliko poslednjih godina ništa ne menja – klimatske promene ostaju „vruća tema“ za političare .

I čini se da svi ponovo isto pričaju. Na neki način je to tačno, jer naučnici stalnim ponavljanjem upozorenja hoće da „stignu“ do odgovornih donosioca odluka.

Zašto o tome sada pišem? Pišem upravo iz želje da već za desetak godina, a sigurno za tridesetak godina, naša deca i unuci „ne budu zatečeni“ promenjenim obrascem življenja i „računom koji će morati da plate“ – a račun za neodrživo korišćene prirodnih resursa pravi naša generacija.

Ujedinjene nacije ukazuju da samo još malo emitovanih gasova sa efektom staklene bašte (50 PPM) nas deli od planetarne katastrofe. Samo sa brzom  (vrlo brzom) akcijom u pravom smeru možemo zaustaviti proces dalje od tih magičnih 2 stepena Celzijusa (već smo „topliji“ za 0,85 stepeni, u poređenju sa preindustriskim vremenom), koje bi nas uvele u neizvesnosti opstanka . Predloženi „ciljevi održivog razvoja“ za period posle 2015. godine,  sinergetski sa razvojem uključuju i sprečavanje klimatskih promena.

Da bi se to desilo emisije 2100. treba smanjiti praktično na nulu. Obrasci za održivu budućnost se danas traže na nekoliko koloseka.

Međunarodni panel za klimatske promene završio je 5. Izveštaj (AR5), u čijoj sam izradi u malom segmentu učestvovala kao ekspert (među oko hiljadu naučnika i eksperata). O njemu će donosioci odluka razgovarati u decembru ove godine u Peruu, odnosno 2015. godine u Parizu. U izveštaju se kaže da je verovatnoća da ljudi utiču na klimatske promene 95%.

Nova Junkerova Evropska komisija među 10 prioriteta ima politiku klimatskih promena.  Sam gospodin Junker je jasan u poruci da veruje u potencijale „zelenog rasta i da to dugujemo budućim generacijama“ (ja lično bih više volela da je rekao „zelenog razvoja“ a ne „zelenog rasta“, neki tradicionalni ekonomisti bi voleli da je izostavio reč „zeleni“,  ali biće važnije kakvi rezultati budu postignuti).  Lideri EU su pre nekoliko sedmica bili jedinstveni da se emisija gasova sa efektom staklene bašte smanji za 40% (od stanja u 1990. godini) do 2030. godine (sa ciljem da cilj za energetsku efikasnost bude 27%, kao i 27% za udeo obnovljivih izvora energeje). Sugeriše se smanjenje emisija od najmanje 40% do 70% od nivoa 2010. godine.

Razvijene zemlje počinju menjanje svojih strategija razvoja. Danska je na primer počela pronalaženje mogućnosti da do 2015. godine napusti korišćenje uglja . Za nuklearnu energiju je jasno da se „ne može provući“ kao energija iz obnovljivih izvora, kao što su neki predlagali.

Naš region sporo reaguje. U izveštajima o napredovanju evropskih integracija za 2014. godinu, koje je dala Evropska komisija, za svaku zemlju iz regiona, uključujući Srbiju, stoji da strategije razvoja nisu usaglašene sa okvirnom politikom EU do 2030. godine u vezi sa klimatskim promenama i energijom.

Ovde želim da ukažem da za Srbiju ovo nisu samo obaveze koje proističu iz uslova evropskih integracija . Formalno, prema međunarodnim ugovorima koje je Srbija ratifikovala (nezavisno od evropskih integracija), naša zemlja je preuzela niz obaveza po kojima mora efikasne mere sprečavanja klimatskih promena, održivog korišćenja prirodnih resursa i zaštite životne sredine, da uključi u scenario razvoja. Suštinski, sve ove mere su za dobrobit i blagostanje građana Srbije i opstanka.

Istoriju današnjice su odredile neke odluke iz prošlosti – istoriju budućnosti pišemo danas.

Izazov je i međugeneracijska obaveza da počnemo tako da razmišljamo, i da novom strategijom energetike Srbije,  novom strategijom razvoja saobraćaja, kao i drugim strateškim dokumentima, odgovorimo tom izazovu. Da ne bi bili „zatečeni“.

Najčešće se počne „unazad“ od zadanih ciljeva: ako 2100. godine emisije gasova sa efektom staklene bašte treba da teže nuli, kako da od situacije koju imamo možemo da stignemo do tog cilja.

Ako ovu jednačinu odgovorno i stručno rešimo na održivi način, imaćemo „jasno nacrtane“ pozicije za pregovaranje nekih rokova u procesu pridrudruživana Evropskoj uniji, a bićemo sigurni da ćemo moći biti deo svetske trgovine dobrima i uslugama u budućnosti.

Prof dr Anđelka Mihajlov, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine

 

Međunarodni program EKO-ŠKOLE i EkoFakulteti

Prijavite školu za međunarodni program Eko-škole

Organizacija Ambasadori održivog razvoja i životne sredine ima ulogu Nacionalnog operatera za Srbiju i jedina je ovlašćena organizacija iz naše zemlje za sprovođenje programa “Fondacije za edukaciju u oblasti životne sredine” – Foundation for Environmental Education – FEE u Srbiji.   AOR je izglasana u članstvo najvišeg ranga u FEE na zasedanju Generalne skupštine FEE juna 2014. godine. FEE  je intelenktualni vlasnik sledećih programa: Plava zastava, Eko-škole, Zeleni ključ, Mladi reporteri životne sredine, Učimo o šumama.  Međunarodni program Eko-škole primenjuje se i na visokoškolske institucije pod nazivom EkoUniverzitet (koji sadrži  korake, adaptirane iz krovnog Programa Eko-škole, zainteresovani fakulteti i Univerziteti treba da kontaktiraju Nacionalnog operatera popunjavanjem Prijave za učestvovanje za EKO-ŠKOLE. Napomena: u Srbiji, gde nisu u praksi studentski kampusi, pilot adaptiramo program da bude primenljiv na  naše uslove i odnosi se na pojedinačne fakultete – EkoFakultet. Pri tome konsultujemo FEE pravila i UNEP preporuke  Greening_university_toolkit). 

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podržava program Eko-škole u Srbiji. Podstrek školama u Beogradu da se uključe u međunarodni program Eko-škole 

U Srbiji  od školske 2013/14 projekat Eko-paket, podržan od TetraPak Production, uključen je u program Eko-škole, i značajno doprinosi programu.

 

Juli 2020:  Priručnik za Eko-škole

Uputstvo za Eko-škole(inovirano, kojim se zamenjuju instrukcije iz 2015.)

Prijava za uključivanje u Eko-skole

Uputstvo za sprovodjenje ES programa NACRT

Formular za samoispitivanje skola  , za škole koje su se prethodno prijavile za učešće

Formular Izveštaja o nadzornoj poseti

____________________________________________________

“Eko-škole“ Srbije u Kazahstanu na Konferenciji i Festivalu „Klimatskog paketa“

Holistički pristup obrazovanju za održivi razvoj – Nacionalni sastanak operatera 2023. godine

Drugi seminar Karpatske konvencije o obrazovanju za održivi razvoj 

UNEP@50 i Dan životne sredine

Najava poziva Eko-školama i drugim obrazovno vaspitnim ustanovama za učešće u takmičenju o održivim gradovima pod imenom „Ekoopština”

Seminar ambasadora klime i životne sredine, februar 2022.

Predstavićemo rezultate istraživanja toksičnosti plastičnog peleta, na multikongresu SERBIAN VISION

Globalna studija „Hemijska kontaminacija recikliranih plastičnih peleta“ 

Prijavite se na novi onlajn kurs na srpskom: Obuka žena za bavljenje hemikalijama i otpadom na javnim površinama

SVETSKI DAN TOALETA 2021. GODINE – Učestvujte u istraživanju koliko su održivi načini tretmana otpadnih voda iz (Eko)škola u Srbiji –

Preporučujemo: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji

Godišnji sastanak ekoškolskih koordinatora međunarodnog programa Eko-škole 2021 , Agenda Vladimirci 08102021

Eko-škole iz Aleksandrovca pokrenule izradu Plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije

Seminari za ambasadore klime i životne sredine

“Klimatski paket” na srpskom jeziku je dostupan 

Poziv za učešće na Trećoj regionalnoj konferenciji o obrazovanju za klimatsku akciju

Maj 2021 – Dan biodiverziteta, nacionalna debata „Očuvanje biodiverziteta“, Eko-škole i Plava zastava

Veliki lov na biljke – Završetak projekta

5. juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“

AOR aktivnosti uključene u Izveštaj EEA “Efikasnost resursa i kružna ekonomija u Evropi 2019. – još više od manje“ Pregled politika, pristupa i ciljeva, za Srbiju

Anketa: Signali o postupanju otpadom u praksi

AOR e-kampanja pozornosti evidentirana u prvom broju biltena ECO CORNER

AOR e-kampanja pozornosti: U uslovima vanrednog stanja zbog koronavirusa, treba sa otpadom bezbedno i pravilno postupati

Pripreme: 5.juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“

AOR prati implementaciju Ciljeva održivog razvoja u Srbiji

Nedelja Energetske efikasnosti u Eko-školama , mart 2020

“Dati mladima prostora da na svoj način pokažu kakvu životnu sredinu žele u svojoj budućnosti”, Eco-Schools NOM 2019

Smuti pa popij!
Kao potrošač, budi deo promena!

Poziv za 4.juni 2019.:Okrugli sto ČIST VAZDUH – ZDRAVIJA BUDUĆNOST – upoznajte se sa nacrtom dnevnog reda

Dodela Eko-paket nagrada za školsku 2018/2019. godinu: Cirkularna ekonomija na primeru upotrebljene Tetra Pak ambalaže

april 2019: Završen je Eko-paket kreativni konkurs za 2019 godinu! ; Izabrani pobednici Eko-paket kreativnog konkursa za školsku 2018/2019 godinu

Januar 2019: Vesele aktivnosti u predskolskoj ustanovi “Stonogica” iz Sremske Mitrovice

Децембар 2018:  Parlamentarizam i zaštita životne sredine

Eko-paket kreativni konkurs je u toku! Rok je 31.mart 2019.godine…..

oktobar 2018: Održan godišnji nacionalni sastanak Eko-školskih koordinatora i Eko-paket konferencija o cirkularnoj ekonomiji

Avgust 2018: SVET KOJI INSPIRIŠE PODSTREK ZA SVE 

Juni 2018:Svet koji inspirise u Eko-skolama

Maj 2018: Nagrade Eko-paket takmičenja uručene

April 2018:  Izabrani pobednicii Eko-paket kreativnog konkursa za školsku 2017/2018 godinu

April 2018: Kreativan konkurs: U koštac sa plastikom

Mart 2018: Zajednički promo eko-dan osnovnih Eko-škola iz Čačka

Novembar 2017: Održane prve u nizu radionica o reciklaži u okviru Eko-paket projekta u školskoj 2017/2018

Godišnji sastanak nacionalnih operatera programa Eko-škole 17-21.11.2017. godine, Pariz

oktobar 2017. Eko-paket godišnji sastanak ekoškolskih koordinatora u školskoj 2017/2018 godini 

Октобар 2017-Održana sednica Nacionalnog Saveta Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini 

oktobar 2017: Eko-paket – Nastavljamo druženje i ove godine – otvoren je Eko-paket kreativni konkurs!  

septembar 2017: Sastanak ekoškolskih koordinatora u Sloveniji, Laško

juni 2017: RTV Mlava

26.maj 2017: Dodela priznanja najkreativnijim učesnicima Eko-paket kreativnog konkursa

16.maj 2017: Eko-paket kreativni konkurs 2017. – uručenje priznanja 26.maja u IN hotelu

maj 2017: Mladi predstavili gradove budućnosti – proglašeni su rezultati Eko-paket kreativnog konkursa za 2017. godinu

maj 2017: „ŠETNJA RAZMIŠLJANJA“ – poruka iz Čajetine ; Uočite biljku – Živeti dobro – Herbarijum : “Lov na biljke” u Milutovcu, Poljni, Riljcu, Maloj Drenovi, Maloj Sugubini i Božurevcu

april 2017 – Ekoškolski primer: O.Š. Rade Dodić iz Milutovca ; KAD PČELICE KRENU U LOV – poruka iz Vrtića PČELICE iz Šatonje

mart 2917 – СВЕТСКИ ДАН ВОДА ОБЕЛЕЖЕН JE У ГЕОДЕТСКОЈ ТЕХНИЧКОЈ ШКОЛИ ПУТЕМ РАДИОНИЦЕ О НЕНАСИЛНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ И ГОСТОВАЊЕМ УЧЕНИКА ИЗ ЕКО-ШКОЛЕ ИЗ ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ НА „ДАСКАМА КОЈЕ ЖИВОТ ЗНАЧЕ“

mart 2017 –Veliki lov na biljke

februar 2017.-Podrška lokalne zajednice grada Vršca programu Eko-škole

Februara 2017. godine 76 vaspitno obrazovnih institucija u Srbiji je uključeno u međunarodni program eko-škole u Srbiji (pogledajte aktuelni spisak i status škola Eko-skole statusi Februar 2017  )

januar 2017 – Održana sednica Nacionalnog saveta za programe obrazovanja u oblasti životne sredine

Podstrek školama u Beogradu da se uključe u međunarodni program Eko-škole 

ZELENA ZASTAVA ZA GEODETSKU EKO-ŠKOLU

21-12-2016: Međunarodni program Eko-škole u “Politici” 

Preduzetništvo kao podsticaj mladima

Decembar 2016: UČESTVUJ U EKO-PAKET PROJEKTU I OSVOJI NAGRADU! 

NASTAVLJAMO SA EDUKATIVNIM RADIONICAMA O RECIKLAŽI

Godisnji sastanak i spisak Eko-skola, Paracin novembar 2016

Učestvujemo na sastanku nacionalnih operatera međunarodnog programa Eko-škole iz celog sveta

UČESTVUJEMO NA MEĐUNARODNOM SAJMU I KONFERENCIJI ZELENE GRADNJE

Međunarodni program Eko-škole pokrenut u Crnoj Gori – prezentovan primer sprovodjenja programa u Srbiji

Obrazovanje za održivost: Eko-škole i mladi eko-reporteri

OBRAZOVANJE ZA ODRŽIVOST: EKO-ŠKOLE I MLADI EKO-REPORTERI  19. septembar 2016. 14:00h EU info centar

Generalna skupština FEE i Međunarodna konferencija o obrazovanju za održivi razvoj, Ahmedabad, Indija

Predstavili smo međunarodni program Eko-škole na stručnom skupu: XXX Sabor učitelja Srbije

4. juni: Biciklijada u G.Milanovcu

31. мај 2016. –Eko-fakultetski projektni dan u Visokoj školi primenjenih strukovnih studija u Vranju

26.maj 2016. –Dodeljene su Eko-paket nagrade za 2016. godinu

april-maj 2016: Tetra Pak radionice o reciklaži u Eko-školama širom Srbije ; AOR “partner u znanju” organizaciji CEE iz Indije u održavanju međunarodne konferencije o obrazovanju za održivi razvoj ; Rezultati Eko-paket kreativnog konkursa za 2016. godinu

april 2016. –  Eko-školski program: proslava dana Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom ”Vuk Karadžić” Sombor

25. mart 2016.- Одржана радионица поводом обележавања Дана вода и Дана шума

26. januar 2016. – Nacionalni žiri  za program PLAVA ZASTAVA i Savet za FEE programe u Srbiji 

Januar 2016.- OTVOREN JE EKO-PAKET KONKURS ZA 2016. GODINU

Januar 2016. –  Eko Kviz, rezultati prvog kruga , Svetski dan obrazovanja za životnu sredinu

Decembar 2015. – Eko-paket i Eko-škole: sastanak koordinatora međunarodnog programa Eko-škole 22.12.2015. u Sremskim Karlovcima

Posete Eko-školama 9. i 10. decembra 2015. godine: škole u Surčinu, Jakovu i Platičevu i vrtići u Vladimircima i Vrdniku

Novembar 2015. – Eko-škole na Međunarodnoj konferenciji zaposlenih u obrazovanju

Belfast: na sastanku smo nacionalnih operatera međunarodnog programa Eko-škole

oktobar 2015.- Nacionalni koordinator međunarodnog programa u poseti Eko-školama

30.oktobar 2015.- Održana sednica Nacionalnog saveta za programe međunarodne fondacije za obrazovanje o životnoj sredini (FEE)

21. oktobar 2015. – Učenici i nastavnici Osnovne škole “Vožd Karađorđe” iz Leskovca 21. oktobra 2015. godine realizovali su Eko-paket nagradnu ekskurziju do Gornjeg Milanovca, uz posetu fabrici Tetra Pak

8. oktobar 2015. – Prezentacija međunarodnog programa Eko-škole u Boru

2. oktobar 2015. – Predstavljanje programa Eko-škole u Gornjem Milanovcu

27.avgust 2015.-  Predstavili smo međunarodni program Eko-škole u Sremskim Karlovcima

12. avgust 2015. – Poseta međunarodnom volonterskom eko-kampu u Aranđelovcu

7. juni 2015. – Ceremonija dodele zelenih zastava u Gornjem Milanovcu

Maj 2015 – Eko-paket kreativni konkurs za 2014/15 školsku godinu: rezultati konkursa ;  Najava događaja i poziv medijima da promovišu program Eko-škole: 26. maj u 13h u UNS , Svečano dodeljeni sertifikati Eko-paket kreativnog konkursa

Maj 2015. – Eko-školski program prezentovan na Susretima vaspitača Srbije u Kladovu i sastanku udruženja vaspitača Nišavskog okruga u Nišu

April 2015 – NADZORNE POSETE EKO ŠKOLAMA U GORNJEM MILANOVCU I ČAČKU

April 2015 – Posetili smo Visoku tehnološku školu u Aranđelovcu ,   Održana je prva Tetra Pak radionica o reciklaži u 2015. godini

Mart 2015. – Pridruzite nam se 22.marta na obelezavanju medjunarodnog dana voda  ; Predstavljanje međunarodnog programa Eko-škole na Novosadskom proleću, školama koje su uključene u projekat „Za čistije i zelenije škole Vojvodine“, mart 2015. godine ; Posetili smo Visoku škola strukovnih studija za menadžment i poslovne studije u Sremskim Karlovcima

Januar 2015 – Vest o Eko-skolama u Srbiji na sajtu medjunarodnih Eko-skola

Decembar 2014. – Eko-školama uručene ZELENE ZASTAVE ; Upoznajte Eko-škole Srbije

Godišnji sastanak nacionalnih koordinatora 2014. međunarodnog programa Eko-škole

Odluke Nacionalnog žirija 12. septembra 2014. godine

Национални жири за Еко-школе донео је одлуку да је још 12 школа у Србији заслужило ЗЕЛЕНУ ЗАСТАВУ – потврду да спроводе међународни програм Еко-школе:

International Nursery School Belgrade
ОШ Симеон Араницки, Стара Пазова
ОШ Момчило Настасијевић, Горњи Милановац
ОШ Десанка Максимовић, Горњи Милановац
ОШ Иво Андрић, Прањани, Горњи Милановац
ОШ Миодраг Чајетинац Чајка, Трстеник
ОШ Димитрије Туцовић, Чајетина
ОШ Свети Сава, Чачак
ОШ Марија Трандафил, Ветерник
ОШ Вук Караџић, Београд – Сурчин
ОШ Милинко Кушић, Ивањица
МТШ 14. Октобар, Краљево

____________________________________________________

Status pre zasedanja žirija 2014. godine  (školska 2013/14 godina)- planira se sastanak Nacionalnog FEE Saveta u septembru 2014. godine

škole prijavljene za sticanje statusa

Vrtići

OŠ

SŠ

fakulteti

1

 INSB, Beograd 21. oktobar, Sombor MTŠ 14. Oktobar, Kraljevo

2

 Desanka Maksimović, Gornji Milanovac

3

 Dimitrije Tucović, Čajetina

4

 Ivo Andrić, Pranjani, Gornji Milanovac

5

 Janko Veselinović, Beograd

6

 Marija Trandafil, Veternik

7

 Milinko Kušić, Ivanjica

8

 Milivoje Borović, Čajetina

9

 Miodrag Čajetinac Čajka, Trstenik

10

 Momčilo Nastasijević, Gornji Milanovac

11

 Rastko Nemanjić – Sveti sava, Nova Pazova

12

 Simeon Aranicki, Stara Pazova

13

 Sveti Sava, Čačak

14

 Vuk Karadžić, Surčin, Beograd

15

 Žarko Zrenjanin, Novi Sad
Škole koje obnavljaju status u toku školske 2014-15, stekle status 2012/13 sa važenjem 2 godine

Vrtići

 OŠ
Pčelica, Šetonje Drinka Pavlović, Beograd
1001 radost, Beograd

 

Eko standardi i obrazovanje – uslov za konkurentnost i održivo poslovanje

Eko-paket pobednici za 2013/14 školsku godinu

Školska 2013/14 : započinje aktivnost EKO-PAKET

Prva Tetra Pak radionica o reciklaži

Poseta fabrici TetraPak u Gornjem Milanovcu

Poziv Eko-školama da učestvuju u novom Toyota projektu

Poziv Eko-školama da učestvuju u globalnoj akciji “Sat za planetu”

Kancelarija Međunarodnog programa EKO-ŠKOLE prati Eko-škole Srbije

Januara 2014. godine u Srbiji u Programu su 18 škola,  od kojih su 3 sa “Zelenom zastavom” :

 

Eko-škole u Srbiji: Pogledajte strane 51-61 Evropskog dnevnika , publikacije su na srpskom jeziku

Decembar 2014. godine: Prvi godišnji sastanak školskih koordinatora, 20. decembar 2013. godine . Prezentacije sa sastanka:

                                 Dragana Grujičić – Prvi sastanak ES koordinatora 2013

                                 Gregor Cerar  – Eko-paket Beograd 20.12.2013.

                                Zorica Velkovska – Eko-škole u Makedoniji Eco-schools Macedonia web

                                Dragica Božilović – Naš koraci do zelenog sna – Vrtić Pčelica

                                 S. Stoiljković, A. Angeleski i V. Momčilović –

                                 Od vrtica do fakulteta, zelenom rukom putujemo oko sveta

                                 Dragana Grujičić – Primeri aktivnosti za osnovne skole

Preliminarna agenda prvog godišnjeg sastanka koordinatora međunarodnog programa Eko-škole, 20. decembar 2013. godine

Kompanija “Tetra Pak” podržava sprovođenje međunarodnog programa Eko-škole u Srbiji

Poziv društveno odgovornim kompanijama da podrže program

25. novembar 2013. – Uspostavljanje partnerske saradnje sa Udruženjem novinara Srbije

____________________________________________________

18. novembar 2013. – Poseta nacionalnog operatora za program Eko-škole Makedonije našoj organizaciji

 

SASTANAK NACIONALNIH KOORDINATORA PROGRAMA EKO-ŠKOLE iz više od 60 zemalja, OHRID 18.-19. OKTOBAR 2013.

____________________________________________________

Statistika škola uključenih u program u školskoj 2013/14 godini ( Eko-škole baza podataka 2013 ) – 14 škola uključenih u program

____________________________________________________

Saradnja sa lokalnom samoupravom – 18. novembra 2013. Program Eko-škole predstavljen na Okruglom stolu „Mogućnosti unapređenja saradnje izneđu javnog i civilnog sektora u GO Vračar“

19. novembar 2013. – Zelena zastava uručena vrtiću “Pčelica” , Šetonje

25. septembar 2013. godine – “1001 radost”  iz Beograda – prvi vrtić u Srbiji sa ZELENOM ZASTAVOM

19. septembar 2013. godine: Osnovna škola “Drinka Pavlović” iz Beograda dobila međunarodni status EKO-ŠKOLE

____________________________________________________

6. septembar 2013. godine – Nacionalni žiri je usvojio  prvo dodeljivanje “Zelenih zastava” za Eko-škole u Srbiji:

– OŠ Drinka Pavlović, Beograd

– Vrtić “1001 radost” Beograd

– Vrtić “Pčelica” , Šetonje

Žiri je zasedao u okviru sastanka Nacionalnog saveta za FEE programe u Srbiji.

 

Rok  za prijave škola u 2. ciklusu (školska 2013/14) je 1. septembar 2013. godine.

____________________________________________________

U Republici Srbiji medjunarodni program Eko-škole podržava:  –   Ministartstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja „kao projekat koji ima za cilj zaštitu životne sredine i promovisanje obrazovanja za održivi razvoj“ (dopis broj 451-02-00073/2013-09, od 16.01.2013. godine)

 Pokrovitelj međunarodnog programa Eko-škole u Srbiji je:  – Ministarstvo zdravlja (dopis broj 500-01-2287/2012-04, od 20.12.2012. godine)

Program je podržan od Programa UN za životnu sredinu (UNEP) i Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO). Dodatno, Organizacija nacionalni operater  je institucionalni član Akademskog Saveta u sistemu UN (ACUNS).

___________________________________________________

Juni 2013: Međunarodni FEE mentor Nacionalnog operatera obišao je OŠ “Drinka Pavlović” u Beogradu

Predstavljen je medjunarodni program Eko-škole na nacionalnom seminaru

___________________________________________________

Statistika za Srbiju:

Godina Broj škola sa sertifikacijom da sprovode medjunarodni program Eko-škole

Broj prijavljenih škola, koje su započele implementaciju Međunarodnog programa Eko-škole, godina prijave

Vrtići

 Osnovne škole Srednje škole Visokoškolske ustanove
2012 0 1 1 0 0
2013 Prati se napredak u 3 prijavljene škole 1

____________________________________________________________________________________________

U 2012-13 jedna osnovna škola i dva vrtića su se prijavili da žele da uvedu medjunarodni program Eko-škole.

Stalno je otvoren poziv za škole i vrtiće (ali i srednje škole i fakultete) da se PRIJAVE ZA UČESTVOVANJE U SPROVOĐJENJU MEĐUNARODNOG PROGRAMA “EKO-ŠKOLE“. Zainteresovani se mogu detaljnije informisati slanjem upita na fee.srbija@gmail.com

Medjunarodni program Eko-škole obuhvata predškolsko, osnovnoškolsko, srednjoškolsko i visokoškolsko obrazovanje, i predstavlja dopunu i dodatnu vrednost redovnog nastavnog programa obrazovnih institucija koje su opredeljene da đake i studente uče odgovornom upravljanju otpadom, uštedi energije i vode, zaštiti biljaka i životinja, odgovornom postupanju novcem i resursima, kao  i ekološki odgovornom ponašanju za budućnost. U okviru pilot projekta, koji je u 2012. godini podržao Centar za promociju nauke, a u partnerstvu sa Savezom učitelja Srbije i Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, FEE Nacionalni operator za Srbiju je uspeo da Srbiju ucrta u mnogobrojne zemlje u svetu koje jednobrazno sprovode međunarodni program Eko-škole. Sprovodjenje programa u Srbiji ima veliki potencijal u obrazovanju mladih kao generacija koje će u budućnosti biti donosioci odluka u odgovornom postupanju novcem i ekološki odgovornom ponašanju.

Poster ekoskolski koraci 2

Poster ekoskolski koraci 1

Pozitivni primeri edukacije su i letnje škole u prirodi, kampove za decu iz dijaspore, koje organizujemo.

Radno i sa puno poruka učesnika Konferencije “Životna sredina ka Evropi”

EnE14/ENV.net Konferencija “Životna sredina ka Evropi”,  održana je 5, juna  2014. godine u PKS. Učesnici Konferencije (oko 200 upisanih učesnika) jedinstveni su bili u tome da životna sredina kao sektor treba da bude značajan prioritet u procesu pregovaranja sa EU. Konferencija je događaj kojim je obeleđen Svetski dan životne sredine.

“Poglavlje 27 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom koje se odnosi na ekologiju jedno je od najzahtevnijih i najskupljih i Srbiji predstoji “trnovit” put prilagođavanja evropskim standardima, ocenili su učesnici konferencije “Životna sredina ka Evropi”, odžane u Privrednoj komori Srbije povodom Međunarodnog dana životne sredine. 

Šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat kazao je da će od 2014. do 2020. godine od 200 miliona evra iz pretpristupnih fondova, znatan deo biti namenjen ekologiji. On je izrazio očekivanje da će Srbija uspešno odgovoriti izazovima koje nosi usklađivanje domaćih sa zahtevnim propisima EU u oblasti životne sredine.

Janmat je napomenuo da postoji tranzicioni period za sprovođenje pojedniih standarda koje predviđa pregovaračko poglavlje 27, a koje su mnoge zemlje, a poslednja Hrvatska, koristile prilikom pristupanja EU.

On je rekao da je važno uspostaviti jasan plan investicija u ekologiji i napraviti “zrele ” projekte kao i da postoji poseban fond iz koga bi se finasirali ekološki projekti.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović  rekla je da je pregovaračko poglavlje 27 naskuplje, najzahtevnije i najteže, te da obuhvata dve trećine propisa i standarda koje treba uskladiti sa EU.

Potrebno je 10,5 milijardi evra za puno usaglašavanje ekoloških propisa, kazala je Božović, dodajući da i vlada i civilni sektor i privreda treba da sarađuju na tom putu. ”   Preuzeto sa 

 

 

 

 

 Konferencija je okupila predstavnike vladinog i nevladinog sektora, međunarodnih institucija i privrednih asocijacija koji su tokom jednodnevne diskusije pokušali da daju odgovore na pitanja kako da budemo efikasniji u zaštiti životne sredine i odgovorniji prema prirodi koja je, prema rečima Irene Vojačkove Solorano, predstavnice UN u Srbiji, „tu pre i posle nas, a mi smo samo putnici kroz vreme“. “Što više razumemo prirodu, bolje ćemo moći da se zaštitimo od njenih duhova. Kada pogledamo poplave i klizišta, vidimo da se mnogo toga moglo sprečiti. Zapušteni kanali su znak da ne brinemo o otpadu i ne recikliramo dovoljno, a klizišta da su kuće neplanski građene”, istakla je Irena Vojačkova Solorano, visoka predstavnica UN u Srbiji. Kako je ukazala, oporavak od poplava biće dugotrajan i podrazumeva regionalnu saradnju jer su elementarne nepogode pogodile više susednih zemalja.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović istakla je da pregovaračko poglavlje o ekologiji obuhvata dve trećine propisa i standarda koje treba uskladiti sa EU za šta je potrebno 10,5 milijardi evra. Kako je ukazala, u tom procesu neophodna je saradnja i zajedničke aktivnosti vlade, civilnog sektora i  privrede.
 
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović ukazao je na ogroman značaj održivog razvoja u savremenom svetu, istakavši da EU prednjači u tom pravcu. Početkom 20. veka bilo je vrlo malo automobila, 2015. godine biće ih 755 miliona, a za dve tri decenije samo Kina će imati toliko vozila. Danas se više prostora koristi za parkiranje automobila nego za zelene površine, podsetio je Radović.
 
Od 2014. do 2020. Srbiji će biti na raspolaganju 200 miliona evra iz predpristupnih fondova i znatan deo će biti  namenjen ekologiji, rekao je Frek Janmat, predstavnik Delegacije EU u Srbiji i izrazio očekivanje da će naša zemlja uspešno dogovoriti izazovima koje nosi usklađivanje domaćih sa zahtevnim propisima EU. Janmat je napomenuo da postoji „tranzicioni period“ za sprovođenje pojedinih standarda koje predviđa pregovaračko  poglavlje 27, a koje su mnoge zemlje, a poslednja Hrvatska, koristile. Važno je uspostaviti, rekao je zvaničnik EU, jasan plan investicija u ekologiji i napraviti „zrele” projekte koji bi se finansirali iz nekog posebnog fonda.
 
Gabrijela Beneman iz nemačke ambasade u Beogradu, naglasila je da su ekonomija i ekologija  povezane i moraju da sarađuju. U Nemačkoj su 80-ih godina prošlog veka uvedeni strogi ekološki zakoni koji su naterali privredu da nađe tehnološka rešenja i prilagodi se tim pravilima. Zahvaljujući tome, nemačke kompanije su danas jedan od najvećih izvoznika tih savremenih tehnologija, dodala je ukazala je Beneman.
 
Siniša Mitrović, savetnik predsednika PKS, rekao je da je cilj konferencije „Životna sredina ka Evropi” da nađemo način kako da se društvo transformiše i odgovori izazovima sa kojima se suočava. Vreme je da se „oplanetimo“, rekao je Mitrović i izrazio očekivanje da će skup u PKS koji beleži jubilej, 10 godina, iznedriti nove vizije i ekološke doktrine.
Svetski dan životne sredine 5. juni je prilika da u Srbiji ponovo ukažemo da je životna sredina važan segment razvoja društva, istakla je predsednica strukovne organizacije Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, Anđelka Mihajlov.  „Svake godine, svuda i svako od nas treba nešto da preduzme“ – ove godine, zbog činjenice da je nivo mora u globalnim razmerama porastao za 10 do 15 santimetara u poslednjih 100 godina, osnovna tema Svetskog dana životne sredine je i uticaj klimatskih promena na mala ostrva, od kojih se za neka predviđa da će ih mora i okeani prekriti. Zato je jedan od zvaničnih slogana za 2014. godinu „ da podignemo svoj glas, a ne nivo mora“, rekla je Mihajlov. Ona je dodala da bi za Srbiju, koju je pogodila neviđena katastrofa u vidu poplava dobro došao i slogan „ da podignemo glas, a ne nivo vode“ i da aktivnostima zasnovanim na znanju rešimo upravljanje vodama na održiv način. Zbog posledica lošeg postupanja čoveka prema okruženju, kako je rekla, promene našeg odnosa prema životnoj sredini su neminovne.

Prema njenim rečima, stručnjaci kažu da će  pregovori u vezi Poglavlja 27 sa EU  biti jedni od najtežih, zato što zadiru u nadležnost mnogih ministarstava, sa značajnom odgovornošću ministarstva finansija. Jedna trećina zakona u EU se odnosi na životnu sredinu i zato naša zemlja za pregovore mora biti spremna, kako u naučnom, tako i organizacionom smislu, ističe Mihajlov.

Preuzeto sa

______________

Izbor prezentacija sa Konferencije (svi radovi se nalaze u Zborniku radova konferencije):

Negotiating chapter 27: process and challenges, Arunas Kundrotas, Senior adviser on EU integration, ENVAP project, Jovana Majkic, Coordinator of Negotiaton Group 27, Ministry of Agriculture and Environmental Protection

EMAS-Dobrodosli u EU! / EMAS III – WELCOME TO EU!, DRAGANA PETROVIĆ, VICTORIA CONSULTING D.O.O./ EMAS NACIONALNI EKSPERT NA PROJEKTU EU: LAW ENFORCEMENT IN THE FIELD OF INDUSTRIAL POLLUTION CONTROL, PREVENTION OF CHEMICAL ACCIDENTS AND ESTABLISHING THE EMAS SYSTEM IN SERBIA,EUROPEAID/131555/C/SER/RS., BEOGRAD

Climate change and economy: TOURISM ASPECTS FOR GREECE, A.V. Michailidou, Ch. Vlachokostasa, Ch.-T. Tsourdioua, D. Spyridia, G. Baniasb, Ν. Moussiopoulosa, Laboratory of Heat Transfer and Environmental Engineering, Aristotle University Thessaloniki; School of Economics and Business Administration, International Hellenic University, Thermi, Greece

Multicriteria Prioritization of the Flood Management Projects in Republica Srpska using PEPA Methodology,  Merih Kerestecioglu, Mihajlo Stevanović, Ljiljana Stojić, Vassilis Evmopidis, COWI IPF Consortium ,Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management of Republika Srpska

Aktivnosti Zavoda za zaštitu prirode Srbije u oblasti zaštite prirode, Poglavlje 27, Verica Stojanović, član radne grupe za Poglavlje 27

ENV.net projekat : NAPREDAK I IZAZOVI / ENV.net Project: Progress and Chalanges,  Nataša Žugić-Drakulić i Filip Jovanović, Naconalna koordinatorka i asistent projekta Development of ENV.net in West Balkan and Turkey: giving citizens a voice to influence the environmental process reforms for closer EU integration – Ambasadori održivog razvoja i životne sredine/Environmental Ambassadors for Sustainable Development

 Moj izbor, moje pravo–zdrava životna sredina!,  Zorica Stevanović, Centar za razvoj građanskog društva “PROTECTA”, Niš

Vrste biljaka i životinja značajnih za zaštitu prirode u EU (    Special Concern in EU  ), Gabor Mesaroš, Udruženje za zaštitu i razvoj okruženja i graditeljskog nasleđa – Protego, Subotica

Učestalost prekoračenja GV PM10 – poređenje stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji i EU,  Anđelka Radosavljević, Tihomir Popović, Lidija Marić Tanasković, Biljana Jović, Agencija za zaštitu životne sredine

MEDJUNARODNI PROPISI O UČEŠĆU JAVNOSTI U DONOŠENJU ODLUKA I REPUBLIKA SRBIJA, TINA JANJATOVIĆ, MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE , DRAGOLJUB TODIĆ, INSTITUT ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU, BEOGRAD

 SRBIJA U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA I ZNAČAJ PRIMENE EMS U ORGANIZACIJAMA LOKALNE SAMOUPRAVE, Novica Staletović, Nataša Borojević, Violeta Ćulibrk, Srđan Kovačević, UnivErzitet Union-Nikola Tesla, Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine, Beograd; SO Plandište:  EPS JP PK, Beograd

Rezultati i problemi u sprovodjenju IPA programa PREKOGRANIČNE  SARADNJE OD ZNAČAJA ZA OBLAST ŽIVOTNE SREDINE I POGLAVLJE 27, MLADENKA IGNJATIĆ, DRAGOLJUB TODIĆ, ISTRAŽIVAČKI FORUM EVROPSKOG POKRETA U SRBIJI

 Promena ekoloske svesti građana Bora od LEAP-a 2003. do LEAP-a 2013, Dragan Ranđelović, Milan Trumić, Toplica Marjanović, Ljiljana Marković Luković, Maja Trumić, Društvo mladih istraživača Bor

Application of geographic information system (GIS) in environmental monitoring, PRIMENA GIS SISTEMA U PROCENI EKOLOŠKE BEZBEDNOSTI  , Uroš Rakić, Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” Beograd

Assessing Territorial Attractiveness in South East Europe – Attract SEE /Ocena atraktivnosti teritorija Jugoistocne Evrope, Projekat,  Blaž Barborič, Geodetski institut Slovenije, Republička agencija za prostorno planiranje

Eko standardi kao konkurentska prednost u hotelijerstvu i turizmu, Jovana Stevanovic, Ratko Trifunovic, Milica Petrovic, Marija Kostic, Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjackoj Banji, Vrnjacka Banja

Male vodene povrsine  U KONTEKSTU KLIMATSKIH PROMENA, Radmila Marjanov Panjević, Ines Trivan Krivo, Ante Stantić, JP „ Zavod za urbanizam Grada Subotice

PRAKTIČNI REZULTATI USAGLAŠAVANJA SADRŽAJA ARSENA U PIJAĆOJ VODI Vojvodine sa zahtevima direktive 98/83/EC, Andrej Kukučka, Udruženje zaštite životne sredine RIO , Nov Sad

 Uticaj deponije na zagađivanje podzemnih voda , Draženko Bjelić, Dragana Nešković Markić, J.P.’’DEP-OT’’ Regionalna deponija Banja Luka

EMERGENTNE SUPSTANCE i istraživanja 2020, Mirjana Vojinović Miloradov, Ivan Španik, Ivana Mihajlović, Olga Vyviurska, Draginja Kalinić, Jelena Radonić, Maja Turk Sekulić, Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu; Slovački Tehnološki Univerzitet u Bratislavi, Institut za analitičku hemiju, Univerzitet u Bratislavi, Slovačka

Primena biootpada kao heterogenog katalizatora u proizvodnji biodizela, Sofija Miškov, Ivona Radović, Mirjana Kijevčanin,  Tehnološko – metalurški fakultet Beograd

 Dinamika aeroalergenog polena u Subotici , Nataša Čamprag Sabo, Zavod za javno zdravlje Subotica

ENERGETSKA REHABILITACIJA ZGRADA I BEZBEDNOST OD POZARA,  Mirjana Laban, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Srbija

 ARHUSKA KONVENCIJA – ZAKONSKA REGULATIVA ČIJOM PRIMENOM SE U TOKU INVESTICIONE REALIZACIJE U RUDARSTVU DOBIJA KVALITETNA PROJEKTNA DOKUMENTACIJA,  Nenad Nikolić, Nataša Đereg, Mioljub Stanković, Jovica Veljučić – Kerčulj, NVO „Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA“;Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR“, Subotica; . Privredno društvo ”Termoelektrane – Kopovi Kostolac“ Kostolac d.o.o

 STAVOVI I ZNANJA UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA O EFEKTU STAKLENE BAŠTE, Nataša Bukumirić, Vesna M. Alivojvodić, Šimon A. Đarmati, Beogradska politehnika, Beograd

Proucavanje ekologije u vrticima u Hrvatskoj, Zrinka Sablić, Klara Lisec, Veleučilište VERN’, Zagreb

 Potreba ZA UVOĐENJEM PERMANENTNOG EKOLOŠKOG OBRAZOVANJA NA PRIMERU SREDNJIH STRUČNIH ŠKOLA, Marija Đurković, Elektrotehnička škola ”Nikola Tesla” Beograd

Gde smo bili, gde smo sada i kuda idemo?, Aleksandar Savić, Dragan Knežević, TS Rade Koncar Beograd

  _________________________________________

Konferencija je bila propraćena i u medijima 1 , 2 , 3 , 4 , 5 , 6 , 7 , 8 , 9, 10 , 11 , 12 , 13 , 14 , 15

 

Momenti sa Konferencije

 

 

Otvoreni univerzitet: Da li nam je važna životna sredina?

Prenosimo tekst koji je objavljen na sajtu Otvorenog univerziteta:

Da li se sećate da postoji u fizici zakon spojenih sudova. Čak i ako se ne sećate iz fizike znate ga sigurno iz prakse: kada „pretačete“ iz jednog otvorenog suda u drugi i povežete dva suda , onda tečnost prelazi iz jednog u drugi sud dok se nivo tečnosti u oba suda ne izjednači.  Postavimo sebi iskreno pitanje – šta svako od nas čini da pokaže da su nam važne  čiste ulice, zdrava hrana, nezagađen vazduh i neuprljana voda? Da nastavim – kada ste poslednji put čuli od političara da je životna sredina važna? Imam i dodatno pitanje – kako onda mislite da novac (investicije) „prepozna“ problem održivog razvoja (rasta) i životne sredine ako te problem niko nije stavio medju prioritete. Ako životna sredina nije prepoznata kao prioritet, nema ni radnih mesta za različite profile stručnjaka u ovom sektoru.

Novac i novčani tokovi ne umeju sami po sebi da misle – mi ih usmeravamo. Pravi pokazni primer zakona spojenih sudova u savremanoj praksi.

Dakle, da se vratim na poentu: ako održivi razvoj nije prioritet, neće imati ko i kako da prihvati investicije za poboljšanje životne sredine u kojoj živimo i za prirodne resurse koje treba da čuvamo i za našu decu i naredne generacije. A ako imamo znanje, viziju, strategiju, onda, pa onda možemo da primenimo opet malo fizike i principom na primer hidraulične prese – malom silom (stavljanjem održivog razvoja i životne sredine medju prioritete) da ostvarimo velike rezultate.

I zato vi već danas odlučite da pijete vise soka od jabuke, višnje ili maline, a manje soka od pomorandže i ananasa (ovo traži da vam objasnim životni ciklus proizvoda) i kupujete proizvode nastale u procesima prijateljskim životnoj sredini! I jasno i glasno budite promoter misije da je održivi razvoj i životna sredina prioritet medju prioritetima.

Anđelka Mihajlov,
Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine

Usvojene značajne regionalne strategije

Usvojene su dve važne regionalne strategije (Zapadnog Balkana, Jugoistočne Evrope), koje će u narednim godinama usmeravati  i razvoj u našoj zemlji : SEE 2020 Strategija i Strategija istraživanja i inovacija (oktobar i novembar 2013. godine).

Značaj SEE 2020 Strategije  ( SEE2020-Strategy )  podvučen je i u dokumentima EU – u Izveštaju o napretku u Evropskim integracijama jasno se ustanovljava opredeljenost EU da će pratiti i sprovođenje SEE 2020 Strategije u svakoj od zemalja regiona. U ovoj strategiji, istaknuta je važnost i formulisani su ciljevi, između ostalog i u dimanzijama:

–          Obrazovanja i konkurentnosti (kao segmentu „pametnog rasta“ )

–          Istraživanja i inovacija (kao segmentu „pametnog rasta“ )

–          Životne sredine (kao segmentu „održivog  rasta“ )

U Regionalnoj strategiji istraživanja i inovacija , tim AOR ukazuje na dva očekiina rezultata (između ostalih):

–          Povećanje produktivnosti kroz primenu EU standarda u oblasti životne sredine u ekonomskim aktivnostima, i

–          Povećanje održivih rešenja za energetsku efikasnost, pre svega na lokalnom nivou.

Ekonomiju treba transformisati kroz održivi razvoj

UN Panel za agendu razvoja posle 2015. godine na visokom nivou objavio je 30. maja 2013.godine dokument  Novo globalno partnerstvo: smanjenje siromaštva i transformacija ekonomije kroz održivi razvoj ( UN-Report ), u kome je postavljena globalna agenda za period do 2030. godine.  Kako se navodi, transformacija u osnovi treba da ima sledeće postulate: 1. misliti o svakome (i nikog ne ostaviti ), 2. staviti održivi razvoj u centar, 3. transformaciju ekonomije usmeriti ka novim poslovima i inkluzivan rast, 4. graditi mir i efikasne institucije, i 5.otvarati mogućnost za nova partnerstva. Dati su ilustrativno ciljevi. Sve ovo je deo procesa na postavljanju novih strateških ciljeva koji će naslediti Milenijumske ciljeve razvoja (MDGs) kada prestanu da važe u 2015. godini; nakon Konferencije Rio+20 države članice UN, uz doprinos svih zainteresovanih grupa iz nevladinog sektora, rade na usaglašavanju Ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals  – SDGs).

Ovaj dokument je rezultat procesa posle Konferencije Rio+20, u kome se participativnim učešćem svih zainteresovanih, ide ka “inoviranim milenijumskim ciljevima razvoja”, odnosno postavljanju/formulisanju ciljeva održivog razvoja. Pogledati i  “Svet kakav zelimo: prema odrzivom razvoju”

Građani Srbije,  obrazovanje  i zaštitu životne sredine, su iskazali u listi prioriteta “Srbije kakvu želimo“.

“Ambasadori održivog razvoja i zivotne sredine” razvijaju kroz različite programske aktivnosti četiri programa (strukovnog zastupanja,  unapredjenja naučnog, inovacionog, istrazivačkog i stručnog rada, obrazovanja, i ekspertize i konsaltinga).