Pretraga

EKO-SISTEM I “ZELENA STOLICA”: PROJEKAT „GRADOVI SPREMNI ZA KLIMATSKE PROMENE“

Konsultacije i radionica za pripremu predloga Strateškog plana mreže “Zelena stolica” organizovani su u okviru trećeg ciklusa EKO-SISTEM programa podrške „Gradovi spremni za klimatske promene“, u oktobru 2023. godine. Vodeći partner je Centar modernih veština, a partneri Arhus centar Novi Sad, Fondacija BFPE za odgovorno društvo i Ambasadori održivog razvoja i životne sredine. Cilj projekta je bio dalje unapređenje rada i osnaživanje mreže „Zelena stolica“. Ovoga puta tema projekta su prilagođavanje klimatskim promenama na lokalnom nivou.

U sredu 31. maja 2023. na konferenciji „EKO+SISTEM – Dobro upravljanje životnom sredinom“ potpisani su ugovori i projekat je zvanično počeo. Zelena stolica je jedna od deset podržanih mreža.

Tokom implementacije projekta, održane su konsultacije sa predstavnicima lokalnih zajednica: Kruševac, Pirot, Požega, Sremska Mitrovica i Subotica, kako bi se podstaklo zagovaranje na lokalnom nivou, vezano za prilagodjavanje i ublažavanje klimatskih promena.

Predstavnica Ambasadora održivog razvoja Aleksandra Mladenović radila je na pripremi modela lokalne inicijative za grad Kruševac, koja sadrži mere za ublažavanje klimatskih promena na lokalnom nivou. Kao deo mentorskog rada, održana su dva on-line tematska sastanaka, na kojima je pružena mentorska podrška timu za sačinjavanje lokalne inicijative, koja uključuje koncept mera koje će predložiti jedinici lokalne samouprave. Mentorski rad rezultirao je većoj koheziji lokalnog tima, jačanju međusobne komunikacije i postizanju dogovora o zajedničkoj klimatskoj akciji na lokalnom nivou.

 

Predlog mera i preporuka za prilagođavanje klimatskim promenama i ublažavanje uticaja klimatskih promena, za jedinice lokalne samouprave

 

Opšte mere

 

  1. Uključiti set mera i preporuka za prilagođavanje na klimatske promene prilikom izrade prostorno-planskih i strateških dokumenata, Planova razvoja, Lokalnih akcionih planova zaštite životne sredine.
  2. Izgradnja, jačanje i unapređenje kapaciteta na opštinskom nivou za: a) adaptaciju na klimatske promene kako bi se adekvatne mere uvele u politike i proces donošenja odluka na lokalnom nivou, b) planiranje i sprovođenje klimatskih politika, kao i modelovanje GHG emisija na lokalnom nivou i c) prikupljanje, analizu i upotrebu podataka (sa fokusom na upotrebu GIS-a), naročito onih koji se tiču rečnih slivova, karti poplava, zona zaštite vodoizvorišta, zona rizika od erozije i sl.
  3. Organizovanje obuka i seminara o dostupnim fondovima predviđenim za realizaciju projekata koji su direktno vezani za klimatske promene (obnovljivi izvori, energetska efikasnost), zajednički treninzi i seminari u cilju jačanja institucionalnih kapaciteta i unapređenja multisektorske saradnje.
  4. Priprema edukativnih priručnika kako bi se poboljšalo razumevanje ranjivosti pojedinih sektora na uticaje klimatskih promena i izgradila otpornost i adaptivni kapacitet lokalne zajednice.
  5. U saradnji sa višim nivoima vlasti jačati kapacitete (tehničke i ljudske) službi za zaštitu i spašavanje na lokalnom nivou sa ciljem preduzimanja organizovanih i efikasnih mera zaštite i spašavanja.
  6. Uspostavljanje sistema ranog upozorenja za upravljanje ekstremnim klimatskim događajima (za sve tipove klimatskih hazarda: poplave, suše, klizišta, šumske požare i sl.).
  7. Korišćenje digitalnih tehnologija za praćenje ekstremnih klimatoloških situacija (npr. praćenje dronovima, praćenje u realnom vremenu, itd.).
  8. Uspostavljanje jedinstvene baze podataka o sušama, poplavama i klizištima i štetama koje nastaju od njih.
  9. Prilagoditi Lokalne planove protiv-požarne zaštite u kontekstu adaptacije na klimatske promene; osigurati rezervne količine vode, izgradnjom ili postavljanjem rezervoara za ‎vodu i dr. za efikasnu zaštitu od požara (posebno na otvorenom prostoru).‎

 

Mere po sektorima

–             poljoprivreda

  1. Unaprediti znanje poljoprivrednika o uticajima klimatskih promena i upoznati ih sa primerima dobre prakse iz država Evropske unije, ali i iz zemalja iz okruženja.
  2. U organizovanoj poljoprivrednoj proizvodnji uspostaviti sistem protivgradne zaštite.
  3. Poboljšati infrastrukturu za navodnjavanje i osigurati dovoljne količine vode za navodnjavanje obradivih površina, naročito za potrebe obavljanja poljoprivredne proizvodnje koja se odvija na otvorenom i samim tim je izložena vremenskim uticajima.
  4. Vršiti prihvat i kaptiranje velikih voda kada ih ima i stavljanje na raspolaganje u uslovima potrebe putem izgradnje veštačkih akumulacija čime se pored proizvodnje električne energije stvaraju i uslovi za razvoj turizma, vrši zaštita od poplava nizvodnog područja i osigurava voda za navodnjavanje.
  5. Sprovoditi mere za poboljšanje hlađenja u poljoprivredi (izgradnja zaklona od sunca, odgovarajućeg smeštaja, postavljanje ventilatora i prskalica).
  6. Subvencionisati male poljoprivredne proizvođače, a naročito u kontekstu smanjenih prihoda i poljoprivrednih prinosa tokom sušnih perioda.
  7. U poljoprivredi podsticati korišćenje adekvatnih sorti tolerantnijih na toplotu i sušu, promeniti obrasce useva, ciljane prakse upravljanja zemljištem, strukturu poljoprivrednih gazdinstava, adaptivni kapacitet poljoprivrednika.
  8. Primena mera usmerenih ka sprečavanju bolesti biljaka, zagrevanja zemljišta, i sl.
  9. Stvoriti uslove i jačati svest poljoprivrednika za adekvatno upravljanje poljoprivrednim otpadom u cilju smanjenja emisija od metana.

 

–             šumarstvo

 

  1. Maksimalno kontrolisati nelegalnu seču šume i sprovesti mere zdravstvene zaštite šuma (pojava patogenih gljiva, pojava šumskih požara, definisati mere kao odgovor na snežne oluje, udare vetra, mrazeve i dr.).
  2. Intenzivirati pošumljavanje u područjima izloženim klizištima i eroziji zemljišta kako bi se smanjio rizik od nastanka novih klizišta.
  3. Uspostaviti sveobuhvatan monitoring područja izloženih riziku od erozije i klizišta sa pripremom planova i karata i akcionog plana za prevenciju i kontrola nad njihovim sprovođenjem.

 

– građevinarstvo

  1. U cilju smanjenja rizika od klizišta uspostaviti kontinuirano praćenje i dokumentovanje nezakonite i neplanske gradnje stambenih i drugih objekata i dosledno sprovoditi propise koji regulišu uslove gradnje.

 

–             vodoprivreda

  1. Planirati izgradnju sistema za povezivanje na kanalizacionu mrežu i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
  2. Predvideti stalno ulaganje u preventivne mere zaštite i spašavanja, kao i puna koordinacija sa svim akterima koji imaju uticaj na poplave.
  3. Nabavka adekvatnih materijalno-tehničkih sredstava i opreme značajne za pružanje i organizovanje svih mera koje utiču na stepen ugroženosti ljudi i materijalnih dobara od poplava.
  4. Obezbediti blagovremenu i potpunu informisanost građana o svim merama i radnjama koje opština preduzima u cilju smanjenja rizika od nastanka poplava, kao i podizanje svesti građana o mogućim posledicama poplava.
  5. Uspostavljanje jedinstvenih međuopštinskih i regionalnih mera zaštite od poplave i jedinstvenog sistema upozoravanja i obaveštavanja nadležnih struktura o nadolazećoj opasnosti, kao i potreba izgradnje zajedničkog (jedinstvenog) sistema upravljanja hidroenergetskim objektima koji imaju regionalni karakter.

 

– zaštita prirode

 

  1. Primena mera zasnovanih na prirodi (eng. Nature Based Solutions), kao što je održavanje i obnova prirodnih vodenih ekosistema (npr. reka, povezivanje rečnih kanala i meandera), pošumljavanje, obnova i održavanje travnjaka, tampon pojasa, adekvatno upravljanje zemljištem, itd, jer su mere zasnovane na prirodi efikasnije od tehničke infrastrukture za zaštitu od poplava (nasipi, kanali i slično), i u ekološkom i ekonomskom pogledu.

 

–             upravljanje otpadom

  1. Sprovesti mere za smanjenje otpada koji se deponuje i adekvatno prikupljanje komunalnog otpada (mreže za prikupljanje u ruralnim područjima, izgradnja reciklažnih dvorišta, nabavka specijalizovane opreme za prikupljanje otpada, kao i aktivnosti na edukaciji i podizanju svesti kod lokalnog stanovništva o značaju ove teme).

 

–             rodna ravnopravnost i ljudska prava

  1. Na lokalnom nivou raditi na povezivanju rodne ravnopravnosti i klimatskih promena, kao i ostvarivanju jednakih prava za sve, posebno ugrožene grupe (npr. mladi, Romi, žene, lica sa posebnim potrebama…), primenom mera ublažavanja klimatskih promena.

 

 

EKO-SISTEM 2024: Zelena stolica jača glas mladih i žena u zaštiti životne sredine

Mreža organizacija „Zelena stolica“ ponovo je dobila podršku EKO-SISTEM programa za 2024. godinu. Ovaj program podrške ima za cilj unapređenje zaštite životne sredine u Srbiji i pomaže implementaciji pregovaračke platforme za Poglavlje 27. Ambasadori održivog razvoja su deo koordinacionog tima “Zelene stolice” i partner na projektu.

Mreža organizacija “Zelena stolica” okuplja 68 organizacija civilnog društva posvećenih zaštiti životne sredine i ključni je akter u borbi za održivu budućnost Srbije. Tokom 2023. godine, članice mreže su svojim radom i angažovanjem postigle značajne rezultate:

  • Edukacija: Više od 300 aktivista edukovano je o zaštiti životne sredine kroz raznovrsne radionice i programe.
  • Akcija: Pokrenute su inicijative za ublažavanje posledica klimatskih promena u 5 lokalnih zajednica, kroz podizanje svesti o važnosti rešavanja ovog hitnog problema.
  • Informisanje: Zeleni Bilten, dvonedeljno glasilo mreže, dostigao je veliko interesovanje brojne publike, šireći informacije o zaštiti životne sredine širom Srbije.

Tokom 2024. godine, predviđeno je realizovanje aktivnosti, kako bi se postiglo –

  • Jačanje glasa mladih: Kroz istraživanja i javne debate, mreža Zelena stolica će se zalagati za veće učešće mladih u donošenju odluka o zaštiti životne sredine. Istraživanja će se fokusirati na mišljenja i potrebe mladih, a rezultati će biti korišćeni za zagovaranje njihovih interesa.
  • Unapređenje rodne ravnopravnosti: Mreža će se fokusirati na osnaživanje žena i njihovo aktivnije uključivanje u sve aspekte zaštite životne sredine kao i urodnjavanje rada članica mreže. Želimo da žene budu liderke u inicijativama zaštite životne sredine i u borbi protiv klimatskih promena, da njihovi glasovi budu jednako važni u procesima odlučivanja.
  • Održivost Zelenog biltena: Digitalizacijom i proširenjem distribucije, Zelena stolica će obezbediti da glas mreže dopre do još više ljudi. Cilj je da informacije budu dostupne svima, kako bi se povećali svest i angažman zajednice.

EKO-SISTEM program osnaživanja predstavlja glavnu komponentu projekta EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode MIS uz podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA). Projekat je počeo u januaru 2020. godine i traje četiri godine.

Zelena stolica jača glas mladih i žena u zaštiti životne sredine

Mreža organizacija „Zelena stolica“  je dobila podršku EKO-SISTEM programa za 2024. godinu. Ovaj program podrške ima za cilj unapređenje zaštite životne sredine u Srbiji i pomaže implementaciji pregovaračke platforme za poglavlje 27. Ambasadori održivog razvoja su deo koordinacionog tima “Zelene stolice” i partner na projektu.

Mreža organizacija “Zelena stolica” okuplja 68 organizacija civilnog društva posvećenih zaštiti životne sredine i ključni je akter u borbi za održivu budućnost Srbije.

Tokom 2024. godine, predviđeno je realizovanje aktivnosti, kako bi se postiglo –

  • Jačanje glasa mladih: Kroz istraživanja i javne debate, mreža Zelena stolica će se zalagati za veće učešće mladih u donošenju odluka o zaštiti životne sredine. Istraživanja će se fokusirati na mišljenja i potrebe mladih, a rezultati će biti korišćeni za zagovaranje njihovih interesa.
  • Unapređenje rodne ravnopravnosti: Mreža će se fokusirati na osnaživanje žena i njihovo aktivnije uključivanje u sve aspekte zaštite životne sredine kao i urodnjavanje rada članica mreže. Želimo da žene budu liderke u inicijativama zaštite životne sredine i u borbi protiv klimatskih promena, da njihovi glasovi budu jednako važni u procesima odlučivanja.
  • Održivost Zelenog biltena: Digitalizacijom i proširenjem distribucije, Zelena stolica će obezbediti da glas mreže dopre do još više ljudi. Cilj je da informacije budu dostupne svima, kako bi se povećali svest i angažman zajednice.

EKO-SISTEM program osnaživanja predstavlja glavnu komponentu projekta EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode MIS uz podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA).Projekat je počeo u januaru 2020. godine i traje četiri godine.

Šesta sednica Skupštine Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEA-6)

Šesta sednica Skupštine Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEA-6) održava se od 26. februara do 1. marta 2024. u sedištu Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) u Najrobiju, Kenija. UNEA je najveće svetsko telo za donošenje odluka o životnoj sredini, osnovano 2012. godine, a prva sednica je održana 2014. godine. Članice Skupštine su 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija. UNEA postavlja globalnu agendu za životnu sredinu, daje sveobuhvatne smernice za politiku i definiše političke odgovore na hitne izazove u životnoj sredini. UNEA-6 ima za cilj da pomogne u obnavljanju harmonije između čovečanstva i prirode, kako bi se poboljšali životni uslovi najugroženijih ljudi na svetu.
U fokusu UNEA-6 je kako multilateralizam može pomoći u suočavanju sa trostrukom planetarnom krizom izazvanom klimatskim promenama, gubitkom prirode i biodiverziteta i zagađenjem. Uz podršku osnažene nauke, političku odlučnost i angažovanje u društvu, Skupština je prilika za svetske vlade, grupe civilnog društva, naučnu zajednicu i privatni sektor da učestvuju u zajedničkom oblikovanju globalne politike zaštite životne sredine.
UNEA pruža jedinstvenu platformu za odluke i nove ideje za izradu plana zajedničke akcije u oblasti životne sredine, čime doprinosi postizanju ciljeva održivog razvoja.
U periodu od 19. do 23. februara 2024. godine, održan je sastanak Otvorenog komiteta stalnih predstavnika, koji je prethodio UNEA-6, tokom kojeg su postavljene osnove za Skupštinu. Otvoreni komitet stalnih predstavnika (OECPR – Open-Ended Committee of Permanent Representatives) je posredničko pomoćno telo UNEA. Služi kao pripremni sastanak za UNEA i platforma za pregovore i razmatranja sadržaja i jezika predloženih rezolucija, deklaracija i odluka koje se odobravaju tokom UNEA. OECPR se sastoji od svih akreditovanih predstavnika Komiteta stalnih predstavnika, koji pripremaju sastanke tokom UNEA. OECPR se organizuje neposredno pre UNEA.
UNEA se održava tokom 5 dana, uključujući segment visokog nivoa donosilaca odluka. Prva tri dana UNEA posvećena su plenarnim, nacionalnim i regionalnim izjavama. U tom periodu radi i Komitet svih predstavnika (CoW – Committee of the Whole), koji drži formalne i neformalne plenarne sastanke grupa koje rade na nacrtima rezolucija, kako bi se postigao koncenzus za dogovore oko važnih i gorućih pitanja za životnu sredinu. CoW potvrđuje predloge rezolucija i odluke, koje podnosi Skupštini na usvajanje. Poslednja dva dana UNEA su posvećena segmentu predstavnika donosilaca odluka na visokom nivou, gde prisustvuju visoki zvaničnici država članica koji donose odluke.
UNEA-6 rezolucije odnose se na politička rešavanja trostruke krize koja je uzrokovana klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i zagađenjem, koje su objedinjene u 5 tematskih klastera.
Ambasadori održivog razvoja učestvuju na UNEA-6 kao UNEP akreditovana organizacija, u okviru grupe NGO i ženske grupe.
Više o UNEA-6 i pratećim događajima i dokumentima na web stranici:
https://www.unep.org/environmentassembly/unea6

Održan prvi sastanak partnera projekta “BViS: Upravljanje rizikom u sektoru vode, sanitacije i mikroplastike u regionu Balkana”, Sarajevo, 18-19. maj 2023.

Prvi sastanak partnera u nastavku projekta ‎„Planiranje bezbednosti vode i sanitacije”, “BViS: Upravljanje rizicima u sektoru voda, sanitacije ‎i mikroplastike ‎u regionu Balkana“ održan je u Sarajevu, 17. i 18. maja 2023. godine. Partneri na projektu su imali priliku da se sastanu lično i da razgovaraju o novim aktivnostima koje bi trebalo da budu realizovane u naredne dve godine. Projekat vodi organizacija “Žene angažovane za zajedničku budućnost” (https://www.wecf.org/wssp/), u okviru teme bezbednosti vode, sanitacije ‎i higijene (ViSH). Ambasadori održivog razvoja su partneri iz Srbije, a zajedno ‎sa drugim partnerima iz Severne Makedonije („Novinari za ljudska prava“), Albanije ‎(„Milieukontakt“ i „Žene u razvoju“), Rumunije („Akuademica“) i BiH ( „Eko ‎tim“) razgovarali su, između ostalog, o tome kako da se kroz aktivnosti projekta staviti veći naglasak na regionalnu i prekograničnu komponentu ViSH, uključujući mogućnost finansiranja mobilnosti nastavnika i razmenu iskustava koje su stekli radeći na ovom projektu u prethodnom period. U fokusu novog projekta biće bezbednost vode, sanitacija i higijena, Eko-škole, nastavnici i učenici, ali i članovi lokalne zajednice i donosioci odluka, a posebno roditelji, imajući u vidu da će se jedna od komponenti projekta baviti intenzivnijim uključivanjem deca sa posebnim potrebama. ‎

Više o projektu na linku

BViS: Upravljanje rizikom u sektoru vode, sanitacije i mikroplastike u regionu Balkana

Da bi se poboljšalo upravljanje vodom, sanitacijom i otpadom u Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini, uveden je i tematski proširen ‎alat za upravljanje rizicima „Planiranje bezbednosti vode i sanitacije“ (BViS), koji sadrži različite interaktivne obrazovne predloge aktivnosti za škole – uključujući teme o menstruaciji i (mikro)plastici. ‎Obrazovni materijali su objavljeni u Kompendijumima, kao i na onlajn ‎obrazovnoj platformi Učionica o vodi . Obrazovni materijali na akademskom nivou se razvijaju u saradnji sa univerzitetima za studijske programe relevantne za ove teme. Da bi se poboljšala rodna ravnopravnost, pripremaju se analize situacije o menstrualnom siromaštvu ‎i rodnoj ravnopravnosti u VSiH (voda, sanitacija i higijena) objektima i profesijama, što će služiti za izradu preporuke za preduzimanje konkretnih akcija. Aktivnosti će biti propraćene kampanjama za besplatno obezbeđivanje menstrualnih proizvoda u javnim zgradama i školama, kao i protiv fiskalne diskriminacije u vezi sa menstrualnim proizvodima. Cilj je da se uspostavi rodno ravnopravna situacija VSiH u zemljama u projektu na dugoročnoj i održivoj osnovi.

U saradnji sa JP „Ada Ciganlija“ i Eko-školom „Sedma beogradska gimnazija“, Ambasadori održivog razvoja su pripremili materijal za ispitivanje prisustva mikroplastike u životnom okruženju: Mikroplastika  , Zaustavljanje poplave plastikom . U narednom periodu će se kroz mrežu Eko-škola ispitivati prisustvo mikroplastike na različitim lokalitetima i sumirati rezultati dobijeni iz Eko-škola.

‎Ambasadori održivog razvoja su uspešno realizovali aktivnosti u prethodnom periodu, uz veliki doprinos Eko-škola

 

Duži opis

U zemljama uključenim u projekat: Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini, evidentiran je nedostatak vode za bezbedno korišćenje, sanitacije, održivog sistema otpadnih voda i nepostojanje održivog Sistema upravljanja otpadom, posebno u ruralnim područjima, što može imati ozbiljne posledice ‎po životnu sredinu i zdravlje stanovništva. Cilj organizacije “Žene angažovane za zajedničku budućnost” (WECF) i ‎lokalnih partnerskih organizacija je da dalje razviju ili uvedu instrument „Planiranje bezbednosti vode i sanitacije“ (BViS) u ciljnim zemljama. Ovim pristupom se razvijaju metode za upravljanje rizikom za korišćenje vode, sanitaciju, objašnjavaju se mere za minimiziranje rizika i poboljšanje situacije sa vodom i sanitacijom. ‎

U prethodnom ‎projektnom periodu razvijen je onlajn obrazovni portal „Ucionica o vodi“  na kojima su interaktivni edukativni materijali o temama VSiH ‎(voda, sanitacija i higijena). Ovaj material je dostupan na makedonskom, rumunskom, albanskom i srpskom jeziku i ‎biće slobodno dostupan. U toku novog projektnog ciklusa, obrazovne mere i mogućnosti prikazane u okviru Kompendijuma biće adaptirane za BiH,  ‎nastavnike, učenike i različite aktere iz administracije, politike i zainteresovanih ‎institucija. U Severnoj Makedoniji deca sa smetnjama u razvoju su uključena u ‎obrazovne aktivnosti, za šta su prilagođeni nastavni materijali. U saradnji sa severnomakedonskim i albanskim univerzitetima razvijaće se obrazovni materijal na akademskom nivou. Razvijaće se interaktivni i prlagođeni edukativni materijali o mikroplastici, koji će se koristiti u dodatnim edukativnim aktivnostima. Neki od materijala će biti digitalizovani i uključeni u „Učionice o vodi“.‎ Menstrualni zdravstveni menadžment (MZM) je takođe u fokusu novog projekta. Pored toga, projektni partneri će pripremiti analizu troškova i koristi menstrualnih proizvoda i sprovesti anketu o menstrualnom siromaštvu. Nakon dobijenih rezultata, biće organizovana kampanja koja će pozivati na obezbeđivanje besplatnih menstrualnih proizvoda ‎u školama i javnim institucijama. Severnomakedonski partneri rade sa rodnim organizacijama protiv rodno specifične poreske diskriminacije, npr. u menstrualnim proizvodima. Da bi se analizirala rodna ravnopravnost u sektoru VSiH, prikupljanje podataka se vrši u svim zemljama uključenim u projekat, na osnovu čega se naknadno razvijaju ‎preporuke za akciju.‎

Ambasadori održivog razvoja će nastaviti rad  sa Eko-školama kako bi se podigli kapaciteti nastavnika vezano za teme voda+sanitacija+higijena. Jedino na taj način će nastavnici svojim daljim aktivnizmom moći da skrenu pažnju donosilaca odluka, na lokalnom i nacionalnom nivou, posebno u ruralnim i manje razvijenim zajednicama, na probleme u bezbednosti vode i sanitaciji.

Dodatno, u saradnji sa JP „Ada Ciganlija“ i Eko-školom „Sedma beogradska gimnazija“, Ambasadori održivog razvoja su pripremili materijal za ispitivanje prisustva mikroplastike u životnom okruženju: Mikroplastika . Kroz mrežu Eko-škola će biti ispitano prisustvo mikroplastike na različitim lokalitetima.

 

________________

Održan prvi sastanak partnera projekta “BViS: Upravljanje rizikom u sektoru vode, sanitacije i mikroplastike u regionu Balkana”, Sarajevo, 18-19. maj 2023.

 

#Unstoppable konferenija u Tirani – Žene prevazilaze prepreke ka uspehu

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine učestvuju na konferenciji #Unstoppable posvećenoj ženama i liderstvu

Višestrana i osnažujuća konferencija posvećena ženama i liderstvu organizovana je u Tirani, od 20. do 23. februara 2023. godine. Organizator je Fond za zapadni Balkan (WBF), uz podršku ‎Ministarstva spoljnih poslova Japana i Višegradskog fonda. Svakog februara i marta, WBF uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Japana organizuje događaj zagovaranja dovodeći nacionalne, regionalne i međunarodne stručnjake, kako bi se otvorio prostor novim inspiracijama, povezivanju i učešću mladih u društvenim procesima. Svrha konferencije #Unstoppable je da podstakne ravnopravni pristup liderstvu u sektorima biznisa, vlade i neprofitnim organizacijama ‎na Zapadnom Balkanu, u višegradskom regionu (V4) i šire. Ovaj događaj takođe ‎promoviše podršku i proširuje inicijative koje promovišu jednak pristup za ‎žene i muškarce u razvojnim procesima.‎

Tokom Konferencije pokrenute su i diskutovane mnoge teme iz oblasti ljudskih prava, unapređivanje znanja i jačanja mreže eksperata i aktivista koji dolaze iz regiona WB6 i V4. Takođe, putem više panela, radnih sastanaka, radionica i diskusija, različite zainteresovane strane, od istraživača, aktivista, biznis sektora, organizacija civilnog društva, imale su prilike da se „sukobe“, diskutuju i razmene iskustva kroz studije slučaja iz celog regiona, kroz razmenu iskustva i ideja, čime su otvorene mogućnosti umrežavanja.‎

Cilj konferencije #Unstoppable je da podstakne jednak pristup liderskim mogućnostima u poslovnim, vladinim i neprofitnim organizacijama unutar Zapadnog Balkana i regiona V4 i šire. WBF u saradnji sa V4 partnerima je na konferenciji okupio oko 120 muškaraca i žena učesnika iz oba regiona i šire, sa glavnom porukom da u rodnoj ravnopravnosti treba da učestvuju obe strane, muškarci i žene.‎

Više o Konferenciji #Unstoppable

Erasmus+ program mobilnosti u Srbiji Projekat „ForLife“

Od 26. do 30. septembra u Srbiji, u ‎Kraljevu, održan je drugi trening za nastavnike, učesnike projekta Šuma – naš celoživotni učitelj. Na treningu je učestvovalo skoro 50 nastavnika iz ‎Slovenije, Italije i Srbije. Učesnici su imali priliku da upoznaju školski sistem Srbije i steknu uvid u nastavne planove i programe i nastavne sadržaje vezane za šumu i srodne teme. Tokom četiri dana, nastavnici su posetli vrtić „Đurđevak“ iz Prijevora, koji pripada PU „Moje detinjstvo“, Čačak i nekoliko osnovnih i srednjih škola iz Kraljeva: OŠ „Branko Radičević“ Vitkovac, OŠ „Olga Milutinović“ Godačica, OŠ „Jovo Kursula“, OŠ „Dimitrije Tucović“, OŠ „IV Kraljevački bataljon“, Mašinsko-tehnička škola i Šumarsku škola. U svakoj od posećenih Eko-škola za učesnike su bile pripremljene prateće aktivnosti vezane za temu projekta. Predstavljene su aktivnosti i primeri dobre prakse koje realizuju nastavnici sa svojim učenicima, a učesnici su mogli da se pridruže aktivnostima i tako obogate svoje znanje. ‎

Pored toga, učesnici su posetili i planinu Goč koja se nalazi u blizini Vrnjačke Banje i nudi širok spektar aktivnosti u šumi. Grupa učenika, koja je upravo bila u ‎jesenjoj šumskoj školi u prirodi, pridružila se u šumskim aktivnostima i upoznavanju ‎vrednosti šuma. Među slovenačkim učesnicima bio je i gospodin Boštjan Hren, inženjer šumarstva, područni šumar ‎ i rukovodilac grupe šumske pedagogije, zaposlen u Šumarskom institutu u Sloveniji, koji je ‎saradnik na projektu. Gospodin Boštjan je predstavio principe i funkcije šuma i brojnim praktičnim aktivnostima predstavio i osnove šumske pedagogije.

Tokom boravka u Kraljevu, gde je organizator aktivnosti bila Šumarska škola, a ostale Eko-škole bile zadužene za prateće događaje, učesnici su imali priliku da steknu nova iskustva i ideje koje će moći da prenesu u svoj rad sa decom i učenicima i podele među kolegama i ‎širom lokalnom zajednicom.‎

Poziv na akciju za sutrašnjicu bez toksičnih hemikalija

Hitan poziv za usvajanje snažnog SAICM okvira za period posle 2020. godine (SAICM-Beyond -2020-Framework) kojim se osigurava bezbedno upravljanje hemikalijama i otpadom!

Poziv na delovanje možete potpisati ovde:
adDWW2dW–T_46_JiWjgg/viewform

Ambasadori održivog razvoja su podržali inicijativu! 

Sve veća proizvodnja i korišćenje štetnih hemikalija, zagađenje i otpad prerasta u treću planetarnu krizu [1], pored već postojećih kriza uzrokovanih klimatskim promenama i ugrožavanjem biodiverziteta. Neophodno je hitno delovanje usmereno na rešavanje celokupnog životnog ciklusa hemikalija, uključujući i fazu otpada, čime bi se istovremeno  rešavale i pretnje po ljudsko zdravlje i životnu sredinu koje polaze od enormne upotrebe hemikalija, preko lošeg upravljanja hemikalijama i otpadom, do sve veće proizvodnje i eksploatacije sirovina. Mi, dole potpisane organizacije, upućujemo zajednički hitan poziv vladama, industriji i drugim zainteresovanim stranama da rade na stvaranju budućnosti bez toksičnih hemikalija. Pozivamo ih da aktivno smanje svoj hemijski otisak i da prevencija,
smanjenje i dobro upravljanje hemikalijama i otpadom postanu prioritetno pitanje.

Količine hemikalija koje se trenutno koriste u industrijskim procesima, poljoprivredi i proizvodima za svakodnevnu upotrebu utiču na masovno izlaganje ljudi i ekosistema štetnim supstancama. Sveprisutna, prekomerna i često nekontrolisana upotreba hemikalija, njihovo nepravilno skladištenje i odlaganje, akcidentne situacije i generisanje velikih količina otpada uopšte, a posebno loše upravljanje otpadom, dovode do oslobađanja štetnih hemikalija u
životnu sredinu, lance ishrane i žive organizme. One zagađuju vazduh, zemljište i vodu, imaju štetno dejstvo na divlje životinje i uzrokuju gubitak biodiverziteta. Izloženost opasnim hemikalijama dovodi do reproduktivnih i neuroloških poremećaja, utiče na više generacija, a između ostalog dovode i do gubitka sredstava za život. Teret nesrazmerno pada na finansijski najugroženije, najranjivije i marginalizovane grupe, kao što su starosedelačke zajednice, stanovnike juga planete, radnike u industriji i poljoprivredi, žene i decu. Sve ovo čini upravljanje hemikalijama i otpadom sveobuhvatnim pitanjem.

Strateški pristup međunarodnom upravljanju hemikalijama (SAICM) i Deklaracija iz Dubaija, usvojeni 2006. godine na Prvoj međunarodnoj konferenciji o upravljanju hemikalijama (ICCM1), imali su za cilj postizanje dobrog upravljanja hemikalijama i otpadom tokom celokupnog životnog ciklusa do 2020. godine[2] . Danas, u 2022. godini, postoji još hitnija potreba za delovanjem. SAICM je identifikovao važna pitanja i stvorio višesektorsku platformu i proces sa više zainteresovanih strana za delovanje, koji uključuje vlade, civilno društvo, kompanije, univerzitete i naučnu zajednicu. Međutim, opšti cilj nije postignut, a ostvareni napredak je nedovoljan i uglavnom je ograničen na prikupljanje informacija, dok je preduzeto samo nekoliko konkretnih mera za smanjenje rizika. Štetni uticaji na zdravlje ljudi i životnu sredinu od eksploatacije sirovina, proizvodnje, upotrebe i odlaganja hemikalija i dalje postoje.

Vremena za gubljenje nema.

Potreban nam je sporazum za snažan SAICM okvir za period posle 2020. godine koji zahteva više od Deklaracije iz Dubaija o međunarodnom upravljanju hemikalijama[3] i obezbeđuje ambiciozno smanjenje i prevenciju štetnih hemikalija i otpada na globalnom nivou, a koji će doneti stvarne promene, uključujući primenu bezbednijih
alternativa. Naša vizija je svet u kome hemikalije i otpad više nemaju štetan efekat na zdravlje ljudi i životnu sredinu i gde svi ljudi žive u bezbednom i zdravom okruženju, bez pretnji za ekosisteme i buduće generacije od toksičnih hemikalija. Pozivamo sve zainteresovane strane da se posvete ovom cilju i povećaju svoj angažman, izražavajući konkretnu volju za smanjenjem zagađenja naše planete. Potreban nam je novi SAICM okvir za period posle 2020. godine koji će:
● Prepoznati i primeniti principe predostrožnosti i održivosti kao osnovne principe i obrazloženje svih mera. Pratiti hijerarhiju prevencije, eliminacije i minimizacije opasnih hemikalija.
● Uključiti mogućnost pokretanja obavezujućih elemenata upravljanja hemikalijama i otpadom u celokupnom životnom ciklusu, uključujući eksploataciju sirovina, proizvodnju, upotrebu i odlaganje hemikalija.
● Utvrditi ambiciozne ciljeve. Učiniti nacionalne akcione planove obavezujućima za sve zainteresovane strane na koje se SAICM odnosi, a naročito aktivnosti koje se odnose na implementaciju i monitoring. Uključiti konkretne aktivnosti za rešavanje pitanja koja izazivaju zabrinutost u SAICM nacionalnim akcionim planovima, kao i za samo
obrazovanje i mere podizanja svesti. Osigurati da se primenjuje grupni pristup regulisanja hemikalija sličnih hemijskih struktura u odgovarajućim akcionim planovima.
● Uspostaviti mehanizme za sprovođenje i izveštavanje o napretku, nezavisni monitoring i mehanizme za poštovanje propisa.
● Realizovati sprovođenje na svim nivoima (lokalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou) i osigurati ga kroz nacionalne akcione planove. SAICM okvir za period posle 2020. godine uskladiti sa drugim globalnim sporazumima, uključujući budući pravno obavezujući Sporazum o plastici[4] ili buduću međunarodnu regulativu o pesticidima[5].
● Obezbediti višesektorski karakter SAICM i učešće više zainteresovanih strana. Osigurati da se pregovarački proces odvija na način koji garantuje jednako i pravedno učešće svih zainteresovanih strana i nosilaca prava, kao i mogućnost uvođenja doprinosa, posebno civilnog društva.
● Obezbediti solidno, održivo i pouzdano finansiranje internalizacijom eksternih troškova, po principu zagađivač plaća. To bi se moglo postići koordinacijom poreza na hemikalije koji ubiru države u kojima se hemikalije proizvode[6], obezbeđujući i dajući prioritet podršci zemljama u razvoju. Organizacije civilnog društva, starosedelačke i naučne zajednice, uključujući naučne zajednice građana treba da imaju pravo na finansiranje. Treba istražiti i sprovesti dalje opcije za primenu principa zagađivač plaća.
● Osigurati da SAICM okvir za period posle 2020.godine rešava identifikovane nedostatke iz prethodnog okvira, posebno da se razvijaju rešenja za sva već identifikovana prioritetna pitanja koja izazivaju zabrinutost (eng. Issues of Concern-IoC) i da se shodno potrebama uključuju nova. Na aktuelnim prioritetnim pitanjima treba raditi sve do
rešavanja istih[7]. Ovo uključuje npr. globalnu zabranu veoma opasnih pesticida (eng.Highly Hazardous Pesticides-HHP) i njihovu zamenu agroekološkim sredstvima u skladu sa odlukom ICCM4, mere za smanjenje izloženosti ljudi i životne sredine hemikalijama koje remete rad endokrinog sistema (eng. Endocrine Disrupting Chemicals-EDC), kao i transparentnost i sledljivost informacija o hemikalijama u proizvodima.
● Osigurati globalno jednake nivoe bezbednosti svuda i za svakoga. Države moraju da obezbede zaštitu ljudi i životne sredine kroz zakone i propise kojima pozivaju proizvođače na odgovornost u celokupnom lancu snabdevanja i tokom celog životnog ciklusa. Ukloniti neetičke i neprihvatljive dvostruke standarde.
● Podržati pristup obavezujućem Globalnom minimalnom standardu o transparentnosti[8] kao prvom koraku za hemikalije u proizvodima i uvođenju obeležavanja u skladu sa smernicama UNEP SCP[9]. Ovim se može obezbediti
transparentnost i sledljivost, koje su, zajedno sa pravom na znanje, ključni zahtevi za bezbednu cirkularnu ekonomiju na globalnom nivou. Pored toga, ovim se pomaže u otklanjanju dvostrukih standarda pri prodaji proizvoda u zemljama sa manje ambicioznim zakonodavstvom o hemikalijama, čime se osigurava jednak nivo
bezbednosti svuda i za svakoga.
● Proceniti izloženost i rizik ljudi od opasnih hemikalija, u zavisnosti od područja stanovanja, zanimanja, socijalnog i ekonomskog statusa, starosti i pola. Uzeti u obzir da su deca posebno osetljiva na opasne hemikalije i da moraju biti zaštićena tako da ne pretrpe posledice zagađenja pre nego što se i rode.
● Osigurati bolju zaštitu žena od opasnih hemikalija, sprovođenjem rodno odgovornih politika, uvođenjem rodne ravnopravnosti i prikupljanjem podataka razvrstanih po polu. Prepoznati i podsticati lidersku ulogu žena u društvu, politici i nauci, kao i unutar SAICM okvira za period posle 2020. godine. Uzeti u obzir da su žene podložnije štetnim
hemikalijama od muškaraca i da imaju različite periode ranjivosti, npr. tokom trudnoće. Takođe su drugačije izložene toksičnim hemikalijama zbog svoje rodne uloge.
● Prepoznati principe i vrednosti univerzalnih ljudskih prava[10]. Podržati sve nosioce prava u skladu sa odgovarajućim međunarodnim odlukama i deklaracijama[11].
● Prepoznati principe Deklaracije iz Rija o životnoj sredini i razvoju i principe Agende 2030 kao osnovu.
● Prepoznati ulogu hemikalija i otpada u biodiverzitetu i klimatskim krizama i preduzeti mere za rešavanje ovih uticaja kroz smanjenu proizvodnju, upotrebu i odlaganje hemikalija, uz postepeno ukidanje štetnih supstanci i primenu bezbednijih hemikalija i alternativa koje nisu hemikalije.

[1] https://pubs.acs.org/doi/pdf/10.1021/acs.est.1c04158
[2] https://ipen.org/policy/chemical-safety-saicm
[3] http://www.saicm.org/About/Overview/tabid/5522/language/enUS/Default.aspx
[4] https://www.ciel.org/reports/convention-on-plastic-pollution-toward-a-new-global-agreement-to-addressplastic-pollution/
[5] Global Governance of Highly Hazardous Pesticides – A Proposal by PAN. (Version 3) SAICM/IP.2/INF.8
http://www.saicm.org/Portals/12/documents/meetings/IP2/IP_2_INF_8_PAN_Global_Governance_HHPs_f.pdf
[6] https://www.ciel.org/reports/chemicalstax/
[7]https://www.hej-support.org/saicm-needs-a-new-mechanism-for-action/
[8] https://www.globalchemicaltransparency.org/
[9] https://stgwedocs.unep.org/bitstream/handle/20.500.11822/22395/product_sust_info_2017.pdf?sequence=8&isAllowed=y
[10] See e.g. OHCHR | Special Rapporteur on toxics and human rights
[11]United Nations Declaration on the Rights of Indigenous Peoples, The Beijing Declaration and Platform for
Action, Resolutions of the International Labor Organization (ILO), Convention on the Rights of the Child

Initial Signatory:
• ALHem (Safer Chemicals Alternative)
• Armenian Women for Health and Healthy Environment
• Association de l’Education Environnementale. pour les Futures Générations
(AEEFG)
• Biodiversity and Biosafety Association of Kenya
• BUND – Friends of the Earth Germany
• Center for Environment Justice and Development
• Deutscher Naturschutzring
• Ecocity
• Environment and Social Development Organization
• European Environmental Bureau
• German NGO Forum on Environment and Development
• groundWork, Friends of the Earth South Africa
• Health and Environment Justice Support (HEJSupport)
• Journalists for Human Rights
• Nexus3 Foundation
• Pan African Vision for the Environment (PAVE)
• Pesticide Action Network (PAN) Africa
• Pesticide Action Network (PAN) Aotearoa New Zealand
• Pesticide Action Network (PAN) Asia Pacific
• Pesticide Action Network (PAN) International
• Pesticide Action Network (PAN) Germany
• Pesticide Action Network (PAN) United Kingdom
• Public Eye
• Red de Acción en Plaguicidas y sus Alternativas de América Latina (RAPAL) Latina
• Red de Acción en Plaguicidas y sus Alternativas de América Latina (RAPAL) Uruguay
• Swedish Society for Nature Conservation
• Toxics Link
• Women Engage for a Common Future
• World Future Council
• ZERO – ASTS

SVETSKI DAN MENSTRUALNE HIGIJENE 28. MAJ 2022.

Zašto se obeležava ovaj datum?

Dan menstrualne higijene je prilika za objavljivanje informacija u medijima, uključujući društvene mreže.

Dan menstrualne higijene uspostavljen je sa ciljem podizanja svesti kako bi se istakla važnost dobrog upravljanja menstrualnom higijenom na globalnom nivou. Pokrenula ga je nemačka nevladina organizacija WASH (Water, Sanitation, Hygiene).

Danas su milioni žena i devojaka širom sveta isključene i diskriminisane samo zato što imaju menstruaciju. Nije prihvatljivo da zbog prirodne telesne funkcije žene i devojke i dalje budu sprečene da se obrazuju, zarade i potpuno i ravnopravno učestvuju u svakodnevnom životu.

Prekinimo tabue i okončajmo neprijatnosti oko menstruacije:

  • Podizanjem svest o izazovima u vezi sa pristupom menstrualnim proizvodima, edukacijom o menstruaciji i sanitarnim objektima pogodnim za korišćenje tokom tog perioda
  • Mobilisanjem finansijskih sredstava potrebnih za akcije

Sveobuhvatni cilj je da izgradimo svet u kome niko nije sputan jer ima menstruaciju, do 2030.

Pridružite se globalnom danu akcije!

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, kroz program Eko-škole i projekat „Razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama“, zajedno sa partnerima iz Nemačke, Severne Makedonije, Albanije i Rumunije, ukazuju na potrebu održavanja adekvatne menstrualne higijene, posebno u Eko-školama, ali i drugim obrazovno-vaspitnim ustanovama, ističući da i dalje postoje sredine gde ne postoje adekvatni uslovi za održavanje higijene tokom ovog perioda.

Pozivamo Eko-škole da u okviru Padlet-a putem linka  postave svoje viđenje o menstrualnoj higijeni u lokalnim zajednicama kojima pripadaju, posebno da li postoje adekvatni uslovi u školama, ali i kod kuće.

Pogledajte prateći članak, dnevni list “Danas”, juli 2022

BUDITE U TOKU SA DEŠAVANJIMA NA REGIONALNOM UNECE FORUMU O ODRŽIVOM RAZVOJU

Registrujte se da biste učestvovali na pratećem događaju: https://regionalforum.unece.org/events/adequate-and-qualitative-education-young-people-continues-spite-covid-19

Regionalni forum o održivom razvoju Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za region Evrope (UNECE) održaće se u Ženevi 6. i 7. aprila 2022. kao hibridni sastanak sa temom: “Povratak na bolje nakon bolesti korona virusa (COVID-19), prateći napredak u potpunom ‎sprovođenju Agende za održivi razvoj 2030 u UNECE region”.‎

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine učestvuju na Regionalnom forumu u okviru ‎pratećeg događaja, gde će, zajedno sa partnerima, predstavicti rezultate jednogodišnjeg rada na ‎projektu: „Planiranje bezbednosti vode i sanitacije u regionu Balkana: Albanija, Severna Makedonija, ‎Rumunija i ‎Srbija ‎‎‎(WatSanPlan)“. Biće predstavljeni rezultati koji se odnose na obrazovanje o bezbednoj vodi, sanitaciji i higijeni (VSH – WASH) i ‎upravljanju menstrualnim zdravljem (MHM) u regionu Balkana, demonstrirajući ‎potrebe i mogućnosti povezivanja sa lokalnim OCD, ženskim grupama, donosiocima odluka, javnim komunalnim i preduzećima za vodosnabdevanje i   školama/institucijama znanja u prigradskim i ruralnim sredinama u regionu. Pored toga, biće predstavljen i napredak u podizanju kapaciteta o planiranju za bezbednost vode i sanitaciju,  razvijanjem i prevođenjem na jezike partnera Kompendijuma, onlajn platforme za učenje „Učionica za vodu“ i pratećih obrazovnih aktivnosti u regionu Balkana.‎ Sve aktivnosti su bazirane na programima VSH (Voda, sanitacija, higijena) i SZO (Svetske zdravstvene organizacije) koji se odnose na unapređenje objekata za vodosnabdevanje i sanitarnih objekata, posebno u školama, što predstavlja zajednička dostignuća mreže “Žene angažovane za zajedničku budućnost” (WECF) i partnera.‎

Agenda pratećeg događaja je dostupna OVDE.

Više o Regionalnom forumu o održivom razvoju možete pogledati na: https://regionalforum.unece.org/events/regional-forum-2022

 

Šuma – naš celoživotni učitelj (ForLife) – Erasmus+

ForLife je zajednički projekat tri partnera: Udruženje Doves (Slovenija,vođa projekta), Jump (Italija) i ‎Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (Srbija). Projekat je u skladu sa ‎novim prioritetom EU „Evropski zeleni dogovor“ kojim se daje nova snažna poruka EU ‎svim građanima. Projekat ima za cilj da obuči i osnaži nastavnike u oblasti globalnih izazova u obrazovanju za životnu sredinu (sa naglaskom na šume i povezanost sa klimatskim promenama), kroz kvalitetne lekcije i aktivnosti na otvorenom, za postizanje Ciljeva u oblasti obrazovanja za održivi razvoj. Nastavnicima će biti pružena podrška stručnjaka koji će preneti svoja znanja iz oblasti šumarstva, kroz razmenu iskustava dobre prakse koje će preneti u svoj rad. Na kraju projekta, nastavnici će biti dovoljno kvalifikovani, samopouzdani, sa novim veštinama i znanjem koje će moći da prenesu učenicima i uče ih o važnosti šuma u kontekstu klimatskih promena. Očekuje se da će učenici u narednom periodu promeniti svoj odnos prema ‎šumama i svojim aktivnostima (ne samo u školama, već i šire u lokalnoj zajednici) pokazati brigu za prirodu i budućnost naše planete, postajući aktivni građani u borbi protiv klimatskih promena. Tokom projekta naglasak će biti na ulozi i značaju šuma i njihovih glavnih funkcija (socijalnih, ekonomskih i posebno ekoloških), kroz posete šumama tokom redovnih nastavnih aktivnosti, kako bi se unapredila znanja o šumama kao prirodnom okruženju u Evropi, kojima se upravlja na održiv način. U projekat će biti uključeni i nastavnici koji predaju učenicima sa posebnim potrebama, marginalizovanim i osetljivim grupama (Romi i ‎migranti koji zbog poznavanja terminologije često imaju poteškoća u učenju, žene i devojčice), s obzirom da ovi nastavnici nemaju mnogo mogućnosti za učešće u međunarodnim projektima. Kroz praktične aktivnosti, igre i aktivnosti na otvorenom, pomenute grupe mogu aktivno da učestvuju, uče i stiču nova znanja o šumama. Održivo upravljanje šumama zahteva usvajanje praksi koje uzimaju u obzir scenarije buduće klime. ‎Informacioni/obrazovni instrumenti su takođe važno sredstvo otpornosti šume na klimatske promene (važnu ulogu imaju obrazovne institucije, uključujući Eko-škole).‎
Projekat je prvenstveno namenjen nastavnicima koji predaju učenicima od 5 do 15 godina. Nastavnici koji obrazuju decu sa ‎posebnim potrebama ili rade sa marginalnim grupama (Romi i imigranti), projektnim aktivnostima će pomoći ovoj deci da se lakše integrišu u društvo i podstaći ih da doprinesu ‎ukupnom napretku. ‎
Cilj projekta je da se nastavnici osposobe da prenesu ‎znanje pre svega na sekundarnu grupu učesnika u projektu: nastavno i nenastavno osoblje, ‎uprava škola, sve do učenika, koji će steći nova znanja iz oblasti šuma. Nastavnici će nastaviti da dele svoja znanja i iskustva na stručnim ‎sastancima za nastavnike, studijskim grupama, tematskim konferencijama, kroz mrežu Eko-škola u Sloveniji i Srbiji, pripremajući mesečne biltene o aktivnostima, kako bi obaveštavali ostale članove tima i škola.‎
Projekat ForLife je počeo u februaru 2022. i traje do jula 2023. godine. Podržava ga EU, kroz ‎program Erazmus+.‎
Inicijalni sastanak održan je 24-25. februara 2022. godine u Portorožu, Slovenija, uz učešće predstavnika sve tri partnerske organizacije. Bila je to veoma dobra prilika da se razgovara o predstojećim aktivnostima u svakoj ‎zemlji, kao i o aktivnostima koje će se zajednički organizovati – treninzi za nastavnike uključene u projekat. Tokom susreta bilo je i prilike da se poseti Škocijanska jama, vidi kako izgleda ‎šumska staza u okolini Škocijanske jame, upozna sa edukativnim aktivnostima koje nacionalni Zavod za šume iz Slovenije organizuje sa školskom decom i da se upozna sa ekoškolskim programom u predškolskim ustanovama u Sloveniji.‎

Finlana onlajn Konferencija u okviru projekta: „Šuma – naš celoživotni učitelj“ (ForLife) 29-31. maj 2023. godine

„Škole postaju zelene i digitalne – Erazmus+ podržava izvrsnost u nastavi!“‎ 

Erasmus+ “ForLife” projekat na destinaciji – Soverato, Italija

Erasmus+ program mobilnosti u Srbiji Projekat „ForLife“

Održan prvi trening za nastavnike u Celju (Slovenija) u okviru Erasmus+ projekta: „Šuma – naš celoživotni učitelj“

Održan prvi nacionalni sastanak na projektu ForLife „Šuma – naš celoživotni učitelj“

Prijavite se na novi onlajn kurs na srpskom: Obuka žena za bavljenje hemikalijama i otpadom na javnim površinama

 

U okviru IPEN onlajn programa ispitivanja uticaja toksičnih hemikalija na zdravlje žena, AOR je razvio kurs NEGOVANJE ŽENSKOG LIDERSTVA: Obuka žena za bavljenje hemikalijama i otpadom na javnim površinama, koga su postavili eksperti: Aleksandra Mladenović, Anđelka Mihajlov, Dragana Petrović i Hristina Stevanovic. IPEN je  međunarodna mreža za eliminaciju zagađujućih materija – International Pollutants Elimination Network, u kojoj je AOR učesnička organizacija.

Kurs je predstavljen na srpskom jeziku (sa engleskim titlovima) i dostupan je od 16. novembra 2021.

Počnite da učite i prijavite se na kurs! Počnite prijavom na link: 

https://ipen.teachable.com/p/women-and-chemicals-08-sr

Kurs je besplatan, sa 3 modula i kada završite ceo kurs imate opciju da sami odštampate svoj sertifikat (molimo ne tražite od IPEN-a i AOR-a da vam nakon toga pošaljeu sertifikat, jer to nećemo biti u mogućnosti; ukoliko vam uz sertifikat koji nam posaljete na uvid bude potrebna i prateća potvrda, AOR će vam je pripremiti).

Na kraju svakog kursa je anketa za povratne informacije na engleskom. Molimo vas da ovu anketu popunite kako biste nam pomogli dok osmišljavamo kurseve u budućnosti.

Saveti za podučavanje  za kurseve za žene i hemikalije dostupni su ovde. Platforme koje  najbolje funkcionišu su sledećim pregledačima: Chrome, Firefox, i Safari

Možete pogledati i druge kurseve iz ove serije, od kojih su većina na engleskom jeziku, ali i u kombinaciji sa drugim jezicima, kao što su španski, ruski, arapski….

 

 

Poziv organizacijama civilnog društva da uzmu učešće na regionalnom pripremnom sastanku za Skupštinu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEA 5)

Zbog pandemije, sastanci UNEA 5 i Komiteta stalnih predstavnika otvorenog tipa, koji su prvobitno bili planirani za februar 2021.godine, podeljeni su u dva dela i dva termina. Prvi deo, virtuelna sednica, održana je u februaru 2021. godine (https://www.unep.org/environmentassembly/unea5), dok će drugi deo biti organizovan po hibridnom modelu, fizički i onlajn u februaru 2022. godine. Rasprave o suštinskim rezolucijama odložene su za drugu sednicu u februaru 2022., koja je nazvana „UNEA 5.2“. Izveštaj generalnog sekretara UN za 2020. godinu o napretku ka ciljevima održivog razvoja uključuje uticaje COVID-19 na globalnu ekonomiju i životnu sredinu, označavajući je kao do sada najveću humanitarnu i ekonomsku krizu u novije vreme. Zbog toga je potrebna hitna zajednička akcija, kako bi se suštinski promenili dosadašnji obrasci proizvodnje i potrošnje i uspostavile politike, unapredila regulativa i preduzele akcije koje se bave nastalom krizom. Stoga se organizacije civilnog društva na globalnom nivou zalažu za dijalog i dogovor, pozivajući svoje vlade da na najbolji mogući način iskoriste „Dekadu akcije za postizanje ciljeva održivog razvoja“, da ubrzaju napore u implementaciji i globalno donošenje odluka o životnoj sredini, imajući u vidu neophodnost da se znatno povećaju pozitivni napori za dalji život u harmoniji sa prirodom, kako bi se sanirale posledice dosadašnjih aktivnosti koje narušavaju održivost.

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine je jedna od organizacija civilnog društva koja je UNEA akreditovana, a predsednica Ambasadora održivog razvoja će, zajedno sa koleginicama iz Severne Makedonije i Albanije, imati priliku da moderira sub-grupom za Zapadni Balkan i Tursku, na regionalnom pripremnom sastanku koji će se održati 14. decembra 2021. godine.

Stoga pozivamo kolege iz civilnog sektora da se uključe i doprinesu svojim znanjem i iskustvom u pripremi ključne poruke koja će kao deo napora našeg regiona, biti prezentovana na UNEA 5.2. u februaru 2022. godine. Osnovna tema od značaja i za koju se očekuje regionalni doprinosi je borba protiv zagađenja plastikom. Uključene zainteresovane strane snažno podržavaju proces koji se odnosi na uticaj plastičnog otpada na morske ekosisteme i  mikroplastiku (UNEP/EA.4/Res.6).

Na sledećem linku nalazi se Saopštenje, zainteresovani mogu direktno unositi predloge i/ili komentare:

https://docs.google.com/document/d/1L5TnofR1reb83cg5NjdgpwPEeF5aZj6s/edit

Komentare, predloge, ideje, doprinose…možete poslati i na adresu office@ambassadors-env.com, a tokom procesa do i nakon regionalnog sastanka 14. decembra, redovno ćemo izveštavati o napretku i razvoju zajedničkog stave civilnog sektora.

Sve zainteresovane strane mogu se uključiti u sam regionalni sastanak, registrujte se: https://us06web.zoom.us/meeting/register/tZUvceyqrD8jEtFUDYiwtIOB5ljY8xiCB83p

Regionalni sastanak je otvoren za sve UNEP akreditovane organizacije u evropskom regionu (EU+EFTA+UK, Istočna Evropa, Zapadni Balkan i Turska, Kavkaz i Centralna Azija). Neakreditovane organizacije su dobrodošle ako su zainteresovane za učešće na Skupštini UN za životnu sredinu, UNEP@50 i Stockholm+50.

Preporučujemo: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji

UNICEF u Srbiji je septembra 2021. godine izdao publikacju “Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji”.   Publikacija je dostupna i na engleskom jeziku.

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine smo bili identifikovani kao akter u sekundarnim istraživanjima i odgovorima u okviru intervjua doprineo nalazima primarnog istraživačkog tima i analizi (videti Aneks C publikacije).

Izvod iz rezimea: U Srbiji su ekstremni događaji sve učestaliji, a među njima poplave, požari na otvorenom, suša i ekstremne temperature predstavljaju najveći rizik. Srbija je takođe izložena trajnim opasnostima kao što su loš kvalitet vazduha i prisustvo opasnih hemikalija. Do toga uglavnom dolazi zbog industrijskih praksi, a nedostatak zvanične infrastrukture za preradu otpada i otpadnih voda te za prečišćavanje vode u Srbiji odgovaran je za konstantno prisustvo zagađujućih materija i patogena u zemlji i vodi. Klimatske promene dodatno pogoršavaju te efekte, jer šteta prouzrokovana ekstremnim vremenskim događajima omogućava emisiju zagađujućih materija, a promena obrazaca kretanja temperature i padavina olakšava konstantno prisustvo patogena u životnoj sredini u Srbiji.

Deca su posebno podložna efektima klimatskih promena i degradacije životne sredine. U traženju rešenja za pitanja klimatskih promena i degradacije životne sredine i njihov uticaj na decu u Srbiji, napore između ostalog treba fokusirati na smanjenje opasnosti od zagađenja vazduha i poplava, za koje je kroz analitički rad na ovom izveštaju utvrđeno da imaju širok uticaj na decu i kratkoročno i dugoročno gledano.

Uprkos tome što se formalno ne uzimaju u obzir u politikama i strateškim okvirima u oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine, deca i ugrožene kategorije ipak mogu imati naknadne koristi od uticaja intenzivnih aktivnosti u toj oblasti.

Zbog toga što inicijative u oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine ne uzimaju u obzir decu te zbog nedostatka sredstava, deca se suočavaju sa značajnom cenom nečinjenja u vezi sa hitnim opasnostima u toj oblasti (posebno ukazujemo na prikazanu metodologiju za analizu ekonomskog troška nečinjenja). Ovaj izveštaj se fokusirao na zagađenje vazduha i poplave i koristio je dostupne podatke za kvantifikovanje aktuelnih troškova nečinjenja po decu i modeliranje očekivanih troškova u narednim godinama. Pod pretpostavkom da se dosadašnji trendovi nastave do 2025. godine i da se ne preduzmu dodatne mere za smanjenje nivoa zagađenja vazduha, procenjuje se da će troškovi po dobrobit društva povezani sa zagađenjem vazduha za decu mlađu od 15 godina u Srbiji dostići oko 142 miliona evra do 2025. godine (proračunato kao neto sadašnja vrednost ukupnih troškova po doborobit za period 2020–2025. godine). Ranije studije takođe iznose dodatne troškove nečinjenja koji se odnose na zagađenje vazduha, uključujući troškove zdravstvene zaštite, manje pohađanje škole te rizike u pogledu zaštite koji potiču od smanjenja prihoda domaćinstva zbog izgubljenih radnih dana.

Značajno nam je što su aktivnosti Ambasadora održivog razvoja i životne sredine kao nosioca programa Eko-škole i Eko-paket (i učešća U svaka limenka se računa) identifikavane kao primeri dobre prakse!

Podvlačimo da je analiza  urađena sa ciljem da osvetli ključne uticaje klimatske situacije na decu, naročito onu koja su suočena sa nejednakostima, i da sagleda koje će efekte nedostatak sadašnjih finansijskih izdvajanja u ovoj oblasti imati na prava deteta u budućnosti. Ovaj izveštaj ukazuje na moguće pravce delovanja kako javnog tako i privatnog sektora i sastoji se od četiri poglavlja. Prvo poglavlje se fokusira na dve nedovoljno istražene, ali ključne oblasti: uticaje klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu i kako se postojeće nejednakosti odražavaju na te uticaje u kontekstu Srbije. Naredna dva poglavlja se fokusiraju na trenutno stanje angažovanja javnog sektora te angažovanja privatnog sektora i međunarodnih finansijera u vezi sa temama iz oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine . Poslednje poglavlje rezimira nalaze, preostale nedostatke i daje preporuke zasnovane na dokazima za bavljenje suštinski važnim temama iz ove oblasti u Srbiji. Koristeći nalaze iz poglavlja 1, 2 i 3, poslednje poglavlje takođe ističe relevantne mogućnosti za poboljšanje usklađenosti sa Ciljevima održivog razvoja UN.

Preporuke obuhvaćene ovom publikacijom mogu pomoći da se formulišu aktuelni politički planovi i ciljevi Srbije (uključujući Agendu za održivi razvoj do 2030) u vezi sa temama iz oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine i da se pruže informacije na kojima se mogu zasnovati procesi prikupljanja podataka, nacionalne i lokalne politike, troškovi i programi koji se tiču uticaja klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu. Istraživanje će takođe dopuniti aktuelna regionalna i globalna istraživanja međunarodnih organizacija, poput Svetske zdravstvene organizacije i UN, na temu uticaja klime i životne sredine na zdravlje dece.

 

Trening za nastavnike o bezbednosti vode i sanitaciji

U okviru projekta „Razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama“ održan je prvi trening za nastavnike Eko-škola, u Aleksandrovcu. Nastavnici iz osnovnih škola, srednje škole i vaspitači su tokom dvodnevnog rada upoznati sa mogućnostima koje pruža razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije, sa posebnim osvrtom na situaciju u ruralnim zajednicama. Osim teorijskog dela koji je predstavila Bistra Mihajlova, predstavnica mreže „Žene angažovane za zajedničku budućnost“ (WECF – Women engage for a common future ) iz Nemačke, učesnici su imali prilike da razmene sopstvena iskustva vezano za dostupnost i bezbednost vode sanitaciju u ruralnim sredinama gde se nalaze mnoga područna odeljenja aleksandrovačkih škola. Pokrenuta je i tema menstrualne higijene i kako se u postojećim uslovima devojčice i mlade osobe edukuju, uz opšte komentare da je ova tema ipak još uvek tabu na našim prostorima i da se malo pažnje generalno posvećuje ovoj temi, kroz nastavne i vannastavne aktivnosti.
Predstavnici jednog od partnera na projektu iz Severne Makedonije, „Novinari za ljudska prava“, bili su gostujući predavači, koji su preneli svoja iskustva u višegodišnjoj borbi vezano za bezbednost vode, sanitaciju, menstrualnu higijenu i menstrualno zdravlje. Prema istraživanjima koja su realizovana, ili su u toku u Severnoj Makedoniji, Nataša Dokovska iz ovog udruženja je istakla da skoro 30% žena u ovoj državi ne može sebi da priušti menstrualne proizvode. I u Severnoj Makedoniji se susreću sa nedovoljnim obrazovanjem o ovoj temi i nespremnosti da se prihvati kao nešto što je biološki normalno i nemoguće praviti se da ne postoji. Njihovo udruženje se, između ostalog, zalaže i da se o menstrualnoj higijeni govori rodno neutralnim jezikom, da su to „menstrualni proizvodi“, a ne „proizvodi za žensku higijenu“. Veliki je problem generalno što skoro 80% devojčica o menstrualnom ciklusu saznaje prvo od drugarica ili starijih sestara u porodici, a ređe od majki ili kroz obrazovni sistem. Najveći problem u školama, praktično je što ne postoje osnovni sanitarni uslovi kako bi se pomoglo devojčicama i ženama tokom menstrualnog perioda, pa su, prema Natašinim rečima, u ruralnim sredinama one primorane da ostaju kod kuće tokom menstruacije i odsustvuju sa nastave.
Prema rečima nastavnika iz aleksandrovačkih škola, u ovoj opštini ne postoje ovako loša iskustva, a pozitivno je i što se kroz nastavu biologije u 6. razredu obrađuje tema manstraulnog ciklusa, u kojoj ravnopravnu učestvuju dečaci i devojčice.
U Srbiji do sada nisu rađena detaljnija istraživanja o menstrualnom zdravlju i menstrualnoj higijeni, osim sporadičnih članaka u medijima i inicijativa sa Univerziteta. Kroz projekat „Razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama“ će inicijalna istraživanja vezano za menstrualnu higijenu i menstrualno zdravlje biti realizovana kroz program Eko-škole tokom školske 2021/2022. godine. Rezultati će pokazati okvirnu sliku o bezbednosti vode, sanitaciji i menstrualnoj higijeni, što će omogućiti dalja istraživanja i pokretanje kampanji zagovaranja kod donosilaca odluka, pre svega vezano za dostupnost menstrualnih proizvoda za početak u odabranim Eko-školama.

Sledeća aktivnost na projektu biće trening za učenike Eko-škola o bezbednosti vode i sanitaciji u ruralnim zajednicama.

Projekat “Razvoj plana za bezbednost vode i sanitacije u ruralnim zajednicama“ podržavaju Federalno ministarstvo zaduženo za životnu sredinu Savezne Republike Nemačke, Evropska unija, a projektom rukovodi međunarodna organizacija „Žene angažovane za zajedničku budućnost“ . Pored Ambasadora održivog razvoja i životne sredine iz Srbije, u projekat su uključene i organizacije civilnog društva iz Severne Makedonije, Albanije, Rumunije.

Razvoj plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije u ruralnoj zajednici

Bezbednost vodosnabdevanja je od strateškog značaja svake države, a posebno malih lokalnih zajednica, gde je potrebno uložiti dodatni napor kako bi se obezbedilo bezbedno vodosnabdevanje i odgovarajući sanitarni uslovi. Osim potrebe za velikim infrastrukturnim intervencijama, potrebno je uticati i na razvoj svesti lokalnog stanovništva o bezbednom vodosnabdevanju, načinima očuvanja vode kao resursa potrebnog za sve životne funkcije i aktivnosti i načinima unapređivanja postojećeg stanja kako bi se voda sačuvala i za buduća pokolenja.
Prvi korak je razumevanje gde se problemi javljaju u sistemu. Metodologija planiranja sigurnosti prilagođena je kapacitetima manjih zajednica. Ova pojednostavljena metodologija naziva se „Zbirka planiranja sigurnosti vode i sanitacija“ (VSSP). VSSP metodologija uključuje 10 praktičnih koraka za uključivanje lokalnih donosilaca odluka kao i mladih u mapiranje rizika i izvora zagađenja, pri traganju za pristupačnim rešenjima. Ova metodologija se koristi prilikom obuke lokalnih aktera, ispitivanja izvora vode za piće i mapiranja izvora zagađenja.
Smernice za izradu Plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije u ruralnim zajednicama je pripremljen na srpskom jeziku, u okviru projekta koji je podržan od strane Federalnog ministarstva zaduženog za životnu sredinu Savezne Republike Nemačke, Evropske unije, a kojim rukovodi međunarodna organizacija „Žene angažovane za zajedničku budućnost“ . Pored Ambasadora održivog razvoja i životne sredine iz Srbije, u projekat su uključene i organizacije civilnog društva iz Severne Makedonije, Albanije, Rumunije.
„Zbirka planiranja sigurnosti vode i sanitacija“ sastoji se iz tri dela. Deo A daje smernice kako izraditi plan za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije, Deo B pruža osnovne informacije za razvoj plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije i Deo C daje predloge na koji način se škole kao obrazovno-vaspitne institucije mogu uključiti.

Poseban deo kompendijuma koji se odnosi na planiranje bezbednosti vode i sanitacije pripremljen je 2021. godine pod nazivom: „Kako smanjiti i sprečiti širenje infektivnih bolesti u školama“.  Sastoji se iz smernica za održavanje higijene učenika, prosvetnih radnika i roditelja i staratelja, kao odgovor na pojavu, između ostalog, sars-cov2 virusa, ali i za unapređenje higijenskih uslova pre svega škola u kojima je veliki protok učenik.

AOR e-kampanja pozornosti: U uslovima vanrednog stanja zbog koronavirusa, treba sa otpadom bezbedno i pravilno postupati

28.03.2020.

Da bi se sprečila transmisija coronavirus-a (u situaciji pandemije) treba strogo voditi računa o načinu postupanja sa otpadom. Neophodne su dobro sprovedene higijenske mere, u svim fazama upravljanja otpadom.

Otpad iz medicinskih ustanova, za koji se ne može garantovati da nije kontaminiran, tretirati  kao opasan medicinski otpad, jer je u pitanju otpadni materijal koji je u kontaktu sa bolesnikom od zarazne bolesti. Medicinske ustanove, u skladu sa zahtevima zakonodavstva, treba da imaju uspostavljeno pravilno upravljanje medicinskim otpadom, kojim je obezbeđeno odvajanje medicinskog  otpada koji nije opasan, od onoga koji je kontaminiran (u normalnim uslovima prosečno oko 15% otpada iz medicinskih ustanovama u redovnim uslovima spada u kategoriju opasnog otpada; u vanrednim situacijama se višestruko  povećava količina opasnog otpada, pre svih u situaciji kao što je sada – infektivnog otpada). Sve druge ustanove, uključujući i privremene bolnice, prihvatne centre i ambulante, koje nisu sigurne u svoju praksu upravljanja medicinskim otpadom do sada primenjivanu (na primer, nisu ni do sada uspostavile ili nisu imale potrebe za uspostavljanje procesa razvrstavanja/razdvajanja otpada), treba preventivno sav nastali otpad da smatraju kao moguće kontaminiran. I Svetska zdravstvena organizacija je izdala uputstvo u vezi sa obezbedjivanjem bezbedne vode i postupanja medicinskim otpadom, u uslovima postojanja virusa. Imajmo u vidu da su u riziku medicinke sestre, lekari i zaposleni u bolničkoj službi održavanja, zaposleni u pomoćnim službama kao što su vešeraj i službe zadužene za zbrinjavanje i transport otpada. Van bolničkih ustanova u riziku su i lokalno stanovništvo, prevoznici otpada, radnici u kompanijama koje se bave odnošenjem i odlaganjem otpada i drugi.

Posebnu pažnju treba obratiti na otpad iz domaćinstva, u uslovima kada su brojni ljudi koji su u kućnoj izolaciji, a kod kojih je već kod nekih ustanovljeno da su pozitivni na koronavirus, pa se leče u kućnim uslovima. To u ovom trenutku znači da ponegde (ne znamo u ovom trenutku ni gde, ni kako je zaista zbrinut) u otpadu iz domaćinstava imamo otpadni materijal koji je bio u kontaktu sa bolesnikom od zarazne bolesti (na primer maramice, bačene maske, rukavice, peškiri), što nas uvodi u zabrinutost i pozornost. Preporučuje se da se taj otpad stavi u posebnu kesu, pa (bar) u još jednu kesu, obavezno zatvorene, kao i da se sadržaj u kesi ne sabija rukama. Pri postupanju sa otpadom nastalim od zaraženog bolesnika, ukoliko sam bolesnik ne može samostalno da ga zbrine u izolovanoj prostoiji u posebne kese , potrebno je primeniti sve mere potpune zaštite od virusa koje uključuju masku; obavezno je vezivanje kesa raditi sa rukavicama za jednokratnu upotrebu.

Ono što ne znamo je da li svi tako čine, a i ako ne čine, kako se ovaj virus ponaša i koji su putevi transmisije. Već smo, odmah po uvođenju, vanrednog stanja, ukazali da su i radnici koji rukuju otpadom iz domaćinstava (pored medicinskih radnika)  veoma rizična grupa. Na nacionalnom nivou nije izdata preporuka (u nekim zemljama gde je razvijena primarna selekcija otpada radi reciklaže, se posebno ističe da zaražene osobe, predmete koje koriste ne odvajaju za reciklažu, već da bezbedno stave u „ostali otpad“).  U Beogradu, najrizičnijoj lokaciji u Srbiji sa najviše slučajeva obolelih, JKP „Gradska ćistoća“ sprovodi kontinualno opsežnu akciju dezinfekcije javnih površina, posebno u okviru prilaza ustanovama zdravstvene zaštite. Pored redovnih aktivnosti odnošenja otpada i čišćenja, peru se ulice, trotoari, autobuska stajališta i kontejneri za otpad, pomoću dezinfekcionog sredstva na bazi hlora, kao mera sprečavanja širenja virusa. Napominjemo da sve faze odvoženja i odlaganja otpada treba da su na način, bez rizika za zdravlje ljudi i životnu sredinu. U ovim uslovima, treba obezbediti što češće odnošenje otpada.

Ovom kampanjom pozornosti, želimo da minimizujemo potencijalno mogući sekundarni uticaj načina postupanja otpadom u vreme pandemije, na zdravlje i životnu sredinu. Pozornost je potrebna građanima koji u različitim situacijama mogu doći u dodir sa opasnim otpadom nastalim u kontaktima sa virusom, ali još više donosiocima odluka na svim nivoima, da učine sve, kako bi se upravljanje i medicinskim i otpadom iz domaćinstva realizovao na bezbedan način.  Sadašnja situacija pandemije coronavirus-om (COVID-19) je izazov za praksu i procedure upravljanja otpadom.

____________________

27.05.2020.- Rezultati ankete

U kampanji je učestvovalo 1913 ispitanika, od Subotice na severu (0,9%), preko  Beograda (17,9%), do Vranja i juga zemlje (1,4%). Od ukupnog broja ispitanika, 36,9% je učestvovalo u nekim aktivnostima vezano za zaštitu životne sredine u prethodnom periodu; najveći procenat, 55,6% ispitanika bili su uzrasta 30-65 godina (44,1% ispitanika imalo je ispod 30 godina), sa vrlo različitim stepenom obrazovanja. Veliki procenat ispitanika (89,6%) zna da u medicinskim ustanovama otpad mora biti razvrstan na neopasan i opasan, ali 62,6% nije znalo na koji način se takav otpad odlaže i dalje procesuira. Posmatranja i praksa u uslovima vanrednog stanja pokazali su i da je 73% ispitanika potvrdilo da ljudi koji sakupljaju otpad nose maske i rukavice, ali  je 93,9% ispitanika odgovorilo da ne postoje posebno označeni kontejneri u lokalnim zajednicama za odlaganje potencijalno kontaminiranog otpada. Kao pokazatelj lične odgovornosti, utvrđeno je da više od polovine ispitanika (59,3%) odlaže iskorišćene maske, rukavice i maramice u posebnu kesu, odvojeno od komunalnog otpada, 36,7% ispitanika koristi dve kese za odlaganje ove vrste otpada. Međutim, 65% ispitanika ne nosi rukavice dok rukuju takvim otpadom.

Naučene lekcije

Da bismo imali zdraviju životnu sredinu, rezultati ove e-kampanje nas uče važnim lekcijama:

  • Građani nisu dovoljno informisani kako se odlaže i tretira otpad iz medicinskih ustanova, posebno opasni otpad.
  • Dobar znak je da građani brinu; većina sledi uputstva o bezbednom odlaganju otpada (koji u uslovima epidemije/pandemije može postati potencijalno opasan otpad), kao i uputstva o bezbednom odlaganju maski i rukavica u okviru kućnog otpada.
  • Dodatno je evidentirano da je neodgovarajuća infrastruktura i praksa u razdvajanju otpada na mestu nastanka na vrlo niskom nivou u lokalnim zajednicama.

06.04. 2020. – AOR e-kampanja pozornosti evidentirana u prvom broju biltena ECO CORNER

06.04.2020. – Pozivamo vas da učestvujete u anketi: Signali o postupanju otpadom u praksi

Pogledajte i obraćanje predsednika ISWA: https://youtu.be/lztrzAfNCMk

Osvrt AOR na novu metodologiju EU klastera proširenja – Poglavlje 27 i grupisanje u klastere

U dokumentu se navodi da je nova metodologija[1]  za perspektivu punog članstva u EU zemalja Zapadnog Balkana sagledana uz političke, bezbedonosne i ekonomske interese EU, sa ciljem da process pristupanja EU bude efikasniji, dinamičniji i predmet jačeg političkog usmeravanja. Predložene izmene mogu se posmatrati zajedno sa postojećim okvirom za pregovaranje [2].  Ovo ima posebno značenje za Srbiju (i Crnu Goru) – ne treba ovo shavatiti kao dodatnu obavezu , već da predložene izmene mogu se prilagoditi u postojeće okvire za pregovaranje koje zemlja ima. Predložena metodologija zahteva verodostojnije napori samih zemalja. Politička usmerenost strateškom uključivanju u EU biće predmet jasnije procene u godišnjim izveštajima o napredku.   Osvrt AOR na novu metodologiju EU klastera proširenja – Poglavlje 27 i grupisanje u klastere možete pogledati u celini.

 

Pripremila organizacija Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, Srbija, 08-02-2020

Reflection paper within the project  „ENV-net factoring the environmental portfolio for Western Balkans and Turkey in the EU Policy Agenda  (ref. no. 2017/394-372)“


[1] COMMUNICATION FROM THE COMMISSION TO THE EUROPEAN PARLIAMENT, THE COUNCIL, THE EUROPEAN ECONOMIC AND SOCIAL COMMITTEE AND THE COMMITTEE OF THE REGIONS – Enhancing the accession process – A credible EU perspective for the Western Balkans, EC Brussels, 5.2.2020 COM(2020) 57 final

[2] A credible enlargement perspective for and enhanced EU engagement with the Western Balkans, COM(2018)

65 final

[3] http://www.mei.gov.rs/upload/documents/pristupni_pregovori/pregovaracki_okvir.pdf

[4] Za potrebe planiranja I izrade specifičnih planova implementacije EU direktiva pretpostavljena je 2025.kao godina pridruživanja.

[5] Postoji mogućnost da EK ne preporuči otvaranje I /ili zatvaranje drugih pregovaračkih poglavlja, uključujući I Poglavlje 27, kao I da prilagodi povezane pripremne aktivnosti po potrebi, a sve u vezi sa uspešnosti u poglavljima „Pravosuđe I osnovna prava“, „Pravda, Sloboda I bezbednost“, kao I u oblasti normalizacije odnosa sa Kosovom*

[6] Svaka faza može biti bez ili sa dodatnim merilima

[7] Proces pregovaranja (proces koji nema tačno utvrđeno trajanje I čiji ishod ne može unapred da se garantuje; prelazne mere I posebni aranžmani, naročito zaštitne klauzule, mogu biti dogovoreni; EU može da pristane na zahteve Srbije za prelaznim merilima, pod uslovom da su one ograničene vremenski I u donmašaju, kao I da ih prati plan sa jasno definisanim fazama primene tekovina).Teorijski, pregovori se mogu I privremeno prekinuti uz predlaganje uslova za njihovo eventualno obnavljanje

[8] U slučajevima da pregovori traju duži vremenski period ili kad se određeno poglavlje ponovo razmatra kako bi se ugradili novi elementi, kao što su nove pravne tekovine, mogu se revidirati I postojeća merila.

[9] https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:22017A1027(01)&from=EN

[10] Trans-European Transport Networks (TEN-T)

Trans-European Energy Networks (TEN-E or TEN-Energy)

Trans-European Telecommunications Networks (eTEN)

[11] Potpisan 2005 u Grčkoj, Potvrdjen od Parlamenta EU 2006 – Council Decision 2006/500/EC, i počeo da važi jula 2006; Oktobra 2013 “ the Energy Community Ministerial Council” unilateralno je odlučio o produženju važnosti ugovora do 2026.godine

[12] A Mihajlov, Opportunities and challenges for a sustainable energy policy in SE Europe: SE European Energy Community Treaty, Renewable and sustainable energy Reviews 14 (2), 872-875    , 2010

Okrugli sto o unapređenju javnih politika u oblasti održive mode

U okviru Beogradske nedelje mode, od 2018. godine održava se Dan održive mode, u kome su u okviru Okruglog stola predstavljene inicijative za unapređenje javnih politika u oblasti cirkularne ekonomije, studija slučaja „održiva moda“

 


„Tekstilna industrija“ u Srbiji predstavlja 10% ukupnog izvoza, vrednosti oko 1,5 milijardi dolara, oko 1 milijarda samo tekstil, bez kože i obuće. Od pre dve godine beleži se suficit. Posle 2000. godine je zamrla tekstilna industrija (zbog toga su stavljeni na početku znaci navoda na „tekstilna industrija“, koja se danas obeležava više kao „modna industrija“ u Srbiji. Tekstilna industrija u Srbiji ne postoji, postoji MODNA industrija, koja je konkurentnija. Nova industrijska strategija mora da podrazumeva i modnu industriju.
Posle 2005. godine otvaraju se izvozne mogućnosti. Investicije u ovoj oblasti dolaze iz Turske, za proizvodnju proizvoda široke potrošnje, Italije, za proizvodnju čarapa (Srbija je druga u svetu po proizvodnji čarapa). Takozvani „tehnički tekstil“ odnosi se na tekstil koji se koristi za proizvodnju sedišta i presvlaka. Od tog perioda polako počinju da se razvijaju porodične firme, a giganti fabrike konfekcije kao što su bili „Prvi maj“ Pirot, „Beko“, „Kluz“, „Rudnik“ propadaju. Pozicioniraju se „Mona“ i slične male firme. Privredna komora Srbije domaćim firmama pomaže u pozicioniranju na domaćem i regionalnom nivou. Cilj je da se ide na sajmove, predstave roba i usluge i pruži podrška na plasiranju u regionu i šire. Radi se da se smanje porezi i doprinosi.
Veliki problem u tekstilnoj ili modnoj industriji predstavlja tekstilni otpad. Velike količine kroz gotove proivode dolaze iz dalekoistočnih zemalja, završavaju na deponijama, ilegalno, jer od 2016. godine je zabranjeno odlaganje tekstilnog otpada na deponijama. Inicijativa da se postave kontejner zvona je propala u Beogradu, jer su Romi obijali i uzimali materijal, oštećujući kontejnere. Dodatni problem je što ne postoje reciklažni centri i nema odlaganja tekstila koje je sistemsko i organizovano. U Vojvodini se planira otvaranje reciklažnog centra, gde bi tekstilni otpad postao sirovina i dobio novu vrednost.
U okviru Ministarstva zaštite životne sredine postoji „Grupa za cirkularnu i zelenu ekonomiju“. U okviru PLAC projekta, u saradnji sa UNDP, urađena je ex-ante analiza efekata za potrebe izrade dokumenata javnih politika, vezano za cirkularnu ekonomiju. Javno predstavljanje dokumenta je 6. novembra. Program cirkularne ekonomije sa Akcionim planom će se raditi od 2020. godine. Izrađen je dokument Platforma za cirkularnu ekonomiju sa planom puta za sprovodjenje, sa preporukama kako uvesti CE u Srbiju. U tom kontekstu, EU je donela niz dokumenata iz cirkularne ekonomije i otpada, a Srbija prati i prilagođava svoju regulativu sa EU. Tekstilni otpad će biti razmatran kao resurs, i to potrošački i industrijski tekstilni otpad sa upotrebnom vrednošću. Npr. Adidas brend proizvodi liniju patika od plastike iz okeana, tj. od materijala koji će moći lako da se reciklira. H&M i druge neke velike tekstilne kuće obavezale se da će do 2030. povećati procenat RECIKLIRANE plastike u svojim proizvodima.
Količina tekstilnog otpada u Srbiji je na godišnjem nivou oko 500 t mesečno. Nema sistemskog rešenja za podizanje infrastrukture, čak ni javna preduzeća komunalnog karaktera. Postoji Nacionalna platforma za ponovnu upotrebu tekstila. Prilika za privatni sektor da se uključi u upravljanje i procesuiranje otpada od tekstila. Jedno od rešenja je da se iz Fonda za životnu sredinu povuku sredstva za neophodno finansiranje reciklaže tekstila.
(U Malom Zvorniku investitor izgradio sistem za prečišćavanje otpadnih voda u tekstilnoj industriji).
Srbija zadržala svoje brendove, a druge zemlje su izgubile ulaskom u EU. Pronaći načine kako da se domaći brendovi zaštite.
Kompanija Henkel, ima odgovorno poslovanje i svoju Strategiju održivosti do 2030. Nastali privatizacijom Merime, rade na ostvarivanju SDG, dobili sertifikat za EE 2012., Led gold sertifikat liderstvo u energetski održivom dizajnu, koristili građevinski otpad za izgradnju nove fabrike. U Kruševcu u Henkel fabrici postoji sistem zatvoren za vodu koja se prečišćava, samo se kanalizaciona voda odvodi.
Danas žene kupuju 60% više odeće. Modna industrija u poglavlju 20, pokušava se da se modna industrija ubaci u ovo poglavlje.
Proizvodnje tekstilnih materijala nema u Srbiji, samo na jednom mestu uvozi se pamučno predivo.
Iznajmljivanje odeće, popravka oštećene odeće, ponovna upotreba odeće – „cirkularna“ rešenja za smanjenje tekstilnog otpada.
Oko 19 mil. tona tekstila se uveze u Srbiju, oko 0,30% su sirovine, sve ostalo je odeća. Uglavnom su proizvodi „brze mode“, koje se posle malog broja pranja raspadne. Da li nam je to potrebno? Problem u reciklaži je i sastav, zbog sastava ne može da se reciklira svaki materijal.
Jedina firma koja se bavi reciklažom tekstila u Srbiji pravi industrijske krpe, oko 5000 tona mesečno, ali mogu da recikliraju samo pamučni otpad. Industrijski škart se reciklira za potrebe izolacije i sličnih proizvoda u drugim industrijama.

 

Godišnji sastanak ekoškolskih koordinatora, 18-19. oktobar 2019. Zlatibor

Radionice u okviru projekta “Women2030” (u partnerstvu sa Women Engage for a Common Future WECF) i “Cirkularna ekonomija kao model održivog razvoja društva” (podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije) održane su na Zlatiboru, u okviru redovnog godišnjeg sastanka ekoškolskih koordinatora međunarodnog programa Eko-škole. Prvi dan radionice su bile organizovane kako bi se prikupilo dovoljno informacija vezano za učešće i položaj žena u životnoj sredini. Tako su u skiciranju “idealnog muškarca” i “idealne žene”, istaknute sve osobine koje bi trebalo da poseduju. Dok su za idealnog muškarca najčešće poželjne osobine bile sposobnost, ambicioznost, duhovitost i svestranost, kod idealne žene se jedna osobina posebno istakla, a to je da bi idealna žena trebalo da bude “nenametljivo inteligentna”! Pored ovoga, radilo se i na “mapiranju resursa” u virtualnoj lokalnoj zajednici, gde je prikazano kome su koji resursi najbitniji, u odnosu muškarac/žena, pa su se čule i neke nove ideje. Drugi su na veoma zanimljiv način u obliku kratke predstave predočili svoje viđenje muškarca kao Gradonačelnika i žene kao Gradonačelnice. Treća i četvrta grupa su prikazale koje su to sve aktivnosti i zaduženja koja jedan muškarac i jedna žena obave tokom svog radnog dana. Radionice su bile veoma interaktivne i zanimljive.

Domaćini su bili Eko-škola ,,Dimitrije Tucović” iz Čajetine i Udruženja građana ,,Zlatiborski krug”.

U okviru sastanka koordinatora predstavljeni su projekti za naredni period, sa posebnim naglaskom na Ciljeve održivog razvoja i cirkularnu ekonomiju.

Dobrodošlicu je poželela ekoškolska koordinatorka Zorica Milosavljević, koja je ujedno i predsednica Udruženja građana ,,Zlatiborski krug”. Prisutnima se obratila Bojana Božanić, kao predstavnica opštine Čajetina, koja kao lokalna zajednica podržava Eko-škole od samog početka, od 2013. godine.

Drugi dan sastanka, 19. oktobra 2019. u prostorijama Kulturnog centra Zlatibor održan je Godišnji sastanak ekoškolskih koordinatora u okviru međunardonog programa Eko-škole i konferencija ,,Principi cirkularne ekonomije u službi zaštite životne sredine” (Env.net), koju je moderirala nacionalna koordinatorka programa Eko-škole Aleksandra Mladenović.

Sastanku je prisustvovalo preko sto ekoškolskih koordinatora iz predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, visokih škola i škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom učenika. Podeljene su Zelene zastave Eko-školama koje su stekle status po prvi put i potvrde novim školama o ulasku u međunarodni program. Ovom prilikom im još jednom čestitamo i radujemo se budućoj saradnji. Posebno smo ponosni na Eko-škole koje po drugi i treći put obnavljaju svoj status.

Prof. dr Anđelka Mihajlov predstavila je kroz prezentaciju Ciljeve održivog razvoja, neki od njih su već implementirani u naše programe i projekte. Ekoškolski koordinator Katarina Ilinčić iz OŠ ,,Arsenije Loma“ sa Rudnika predstavila je kako je putujući Karavan za klimu sproveden u lokalnoj zajednici sa mnoštvom radionica i aktvnosti. Radmila Jokić nam je predstavila projekat “Košnica – cirkularna ekonomija kao model preduzetništva mladih”, koji realizuju u saradnji Centar za razvoj obrazovanja ,,Planeta“ iz Sombora, koja se bavi programima za decu i mlade i ŠOSO sa domom ,,Vuk Karadžić“ koja obrazuje i vaspitava decu sa smetnjama u razvoju.

Ekoškolska koordinatorka Biljana Knežević predstavila je kako je OŠ ,,Desanka Maksimović“ iz Beograda sprovela aktivnosti pod nazivom ,,Smuti, pa popij!“ u okviru kampanje ,,Kao potrošač, budi deo promena!“ koju podržava C&A fondacija. Zorica Milosavljević je prezentovala “Model cirkularne ekonomije u službi zaštite životne sredine u opštini Čajetina”.

Još jednom se zahvaljujemo organizatorima skupa i radujemo se sledećem okupljanju!

Pridružite nam se 5. juna na konferenciji “Životna sredina ka Evropi”- pogledajte Agendu

Draft Agenda EnE18 June 5 Conference

EnE18 – Zbornik radova / Book of Proceedings

Četrnaesta regionalna konferencija EnE18

The Fourteenth Regional Conference – EnE18

Životna sredina ka Evropi

Environment to Europe

Beograd, 5. jun 2018.

Belgrade, Serbia, June 5, 2018

Zaštita prirode – Razvoj odgovoran prema prirodi

Nature protection – Nature-Responsive Development

Program konferencije, nacrt na dan 22. maj 2018.

Conference Agenda, draft, as on 22/05/2018

Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE18 predstavlja zvaničan događaj kojim se u Republici Srbiji obeležava UN Svetski dan zaštite životne sredine (World Environment Day – WED). Na ovaj dan, od 1972. godine do danas, UN skreću pažnju vlada, država i najšire javnosti na goruća pitanja zaštite životne sredine i potrebu njihovog kontinuiranog rešavanja. Tema ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine je “Pobediti zagađenje plastikom’’, obeležava se uz slogan “Ako ne možeš ponovno da je upotrebiš, ne koristi je”, a zemlja domaćin je Indija u kojoj će se održati centralna proslava. Cilj ovogodišnjeg 5. juna je da promoviše različite načine na koje svako od nas može da doprinese borbi protiv zagađenja plastikom. Očekuje se globalna akcija miliona ljudi, kroz hiljade aktivnosti širom sveta koje treba da pomognu podizanju svesti o tome kako se malim promenama u svakodnevnom životu može smanjiti teret zagađenja plastikom na prirodu, životnu sredinu i zdravlje.

 

Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE18 predstavlja zvaničan događaj kojim se u Republici Srbiji obeležava Evropska nedelja održivog razvoja (European Sustainable Development Week, ESDW). ESDW je inicijativa rasprostranjena na području evropskih zemalja koja stimuliše i čini vidljivim aktivnosti, projekte i događaje koji promovišu ciljeve održivog razvoja (Sustainable Development Goals, SDGs). Održava se svake godine od 30. maja do 5. juna, a ima za cilj podizanje svesti o Agendi 2030 u Evropi i značaju lokalnih zainteresovanih strana u ostvarenju 17 ciljeva održivog razvoja i održivosti uopšte.

 Program konferencije

Conference Agenda

as on 22/05/2018; possible changes of Agenda when confirmation received

5. jun                                                                 June 5th

Velika sala u PKS, II sprat, Terazije 23, Beograd Main Hall, 2nd floor – Serbian Chamber of Commerce, Terazije 23, Belgrade

 

9:00 – 10:00      Registracija učesnika / Registration

10:00 – 10:50    Uvodna obraćanja / Opening remarks  

Moderator: dr Uroš Rakić, on behalf of organisators

                           

  • H.E. Ratko Vlajkov, Ambassador, Embassy of the Republic of Bulgaria in the Republic of Serbia – The Bulgarian presidency of the Council of the EU / Ambasador, Ambasada Republike Bugarske u Republici Srbiji
  • H.E. Lazar Mirkić, Ambassador, Embassy of Bosnia and Herzegovina in the Republic of Serbia / Ambasador, Ambasada Bosne i Hercegovine u Republici Srbiji
  • Robert Nygård, The First Secretary Responsible for Environmental Issues, Swedish Embassy in the Republic of Serbia / Prvi sekretar odgovoran za pitanja životne sredine, Ambasada Švedske u Republici Srbiji
  • Delegation of EU in Serbia, representative / Delegacija EU u Srbiji, predstavnik/ (potvrđeno/confirmed, representative tbd)
  • Minister for Environment / Ministar za zaštitu životne sredine (invited/pozvan)
  • Stanojla Mandić, Deputy Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection of the Republic of Serbia / Zamenica poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije
  • Dr Deni Porej, Director of WWF Adria, WWF Mediterranean Programme Office / Direktor WWF Adria, WWF Regionalna kancelarija
  • Aleksandra Šiljić Tomić, Project Coordination Specialist, UN Environment Republic of Serbia / Koordinator projekta, Kancelarija UN za životnu sredinu, Republika Srbija
  • dr Nenad Sekulić, Head of Department for Biodiversity and Ecological Network, Institute for Nature Conservation of Serbia / Načelnik odeljenja za biodiverzitet i ekološke mreže, Zavod za zaštitu prirode Srbije
  • Goran Krnčević, Assistant Director of the Sector for Legal, Financial and Administrative Affairs, Institute for Nature Conservation of Vojvodina Province / Pomoćnik direktora za pravne, finansijske i opšte poslove, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
  • Ljubica Naumović, Environment Executive, Tetra Pak Production / referent za zaštitu životne sredine, Tetra Pak Production
  • Dušan Stokić, Co-organizer of the EnE18 Conference, Head of the Department for Environment, Technical Regulation, Quality and Social Responsibility, the Chamber of Commerce and Industry of Serbia / suorganizator EnE18 Konferencije, Rukovodilac Službe za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost, Privredna komora Srbije
  • The EnE18 Conference Chair person, Environmental Ambassadors for Sustainable Development / predsedavajuća EnE18 Konferencije, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine

            

10:50 – 11:00     Aleksandra Mladenović, Environmental Ambassadors for Sustainable Development President/ Predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, Plenary, Panel Theme and Panelists / Predstavljanje plenarnog izlaganja, panela i panelista

 

11:00 – 11:20          Plenary lecture / Plenarno predavanje

 

Begona Matilla Soloaga, Human Dynamics,  Team leader, TA for strengthening the National Nature Protection System for implementation of Natura 2000 requirements / Human Dynamics, tim lider, NATURA 2000 Turska. Focus : NATURA 2000 in Turkey – project outputs / NATURA 2000 u Turskoj – rezultati projekta.

 

11:20 – 13:30         Panel on Nature Protection and Nature – Responsive Development / Panel na temu Zaštita prirode i razvoj odgovoran prema prirodi

                           

                                   Moderator: Milica Momčilović, journalist, Vice President of World Federation of Science Journalists (WFSJ) / novinar, potpredsednica Svetske federacije naučnih novinara

 

Panelists (Plenary Session) / Učesnici Panela (Plenarna sesija) :

 

dr Deni Porej, Director of WWF Adria, WWF Mediterranean Programme Office / Direktor WWF Adria, WWF Regionalna kancelarija. Focus : WWF and Nature Protection, Nature – Responsive Development / WWF i zaštita prirode, razvoj odgovoran prema prirodi.

prof. dr Predrag Simonović, Faculty of Biology, University of Belgrade / Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu . Focus: An invasive species of fish and links between fisheries management and aquaculture in Serbia in the process of EU accession / Invazivne vrste riba i veza između ribolovnog upravljanja i akvakulture u Srbiji u procesu pristupanja EU

mr. Danko Jović, Institute for Nature Conservation of Serbia / Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Focus: State in the Republic of Serbia in respect of nature and oblidations of Serbia in the process of accession to the EU in this area / Stanje u Republici Srbiji u vezi zaštite prirode i obavezama Srbije u procesu pristupanja EU u ovoj oblasti.

Klara Sabadoš, Institute for Nature Conservation of Vojvodina Province / Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Focus:  The situation regarding nature protection and the NATURA 2000 network in Serbia / Situacija oko zaštite prirode i mreže NATURA 2000 u Srbiji.

Nikola Stanojević, Bird Protection and Study Society of Serbia / Društvo za zaštitu i proučavanje ptica: Protection of birds and obligations of the Republic of Serbia in the process of EU accession in this area / Zaštita ptica i obaveze Republike Srbije u procesu pristupanja EU u ovoj oblasti.

13:30 – 13:40  Technical Break / Tehnička pauza

13:40 -14:00  Awards for the winners of the competition „Beat plastic pollution! If you can’t reuse it, refuse it!“ organized among elementary school classes by UN Environment and partners: Environmental Ambassadors for Sustainable Development and Forestry and Environmental Action for celebration of the World Environment Day 2018 in Serbia / Dodela nagrada timovima iz osnovnih škola u Srbiji, pobednicima na konkursu „U koštac sa plastikom!“ tj. „Pobedi zagađenje plastikom! Ako ne možeš da je ponovo upotrebiš, ne koristi je!“ koji je Agencija Ujedinjenih nacija za životnu sredinu organizovala zajedno sa partnerima: Ambasadori održivog razvoja i zaštite životne sredine i Inicijativa za šumarstvo i životnu sredinu – fea povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine 2018. u Srbiji.

Obraćanje: Aleksandra Šiljić Tomić, specijalista za koordinaciju projekata Agencije Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UN Environment)

Awarded / Nagrađeni radovi:

1.   mesto  – rad „Žutoplovac“, OŠ „Sveti Georgije“, Uzdin; Nagradu prima mentor Tatjana Romanov, profesor razredne nastave

2.   mesto –  rad „Eko brodić – Drugarstvo“, OŠ „Rade Dodić“, Milutovac, izdvojeno odeljenje Poljna; Nagradu prima mentor Suzana Jovanović –Stanisavljević

3.   mesto – rad „Brod prijateljstva“, OŠ „Petefi brigada“, Kula; Nagradu prima mentor Marijana Kolarić

 

Photo exhibition – slideshow of vessels (ships, sailboats, etc.) of all elementary school classes participated in the competition is presented in the front of the Main Hall.

14:00 – 14:20 Awards for the best Young Reporters for the Environment (YRE) in 2018: “Energy Efficiency of the Eyes of Young Reporters for the Environment” / Dodela nagrada najboljim Mladim Eko-reporetima u 2018. godini: “Energetska efikasnost očima Mladih Eko-reportera”

Obraćanje: Dijana Šarac, koordinator Programa Mladi Eko-reporteri

Awarded/ Nagrađeni radovi:

                         Uzrasna kategorija od 11 do 14 godina

–          U kategoriji članaka:

  1. mesto David Bradić iz OŠ „Rade Dodić“, Milutovac, naziv članka: Sunce i ti
  2.  mesto Lena Veličić, Dunja Milijanović iz OŠ „Sveti Sava“, Čačak, naziv članka: Štednja energije
  3.  mesto Milica Đurić, Teodora Nikša, Milica Popović, Živojin Mišić, Marko Kuleško iz OŠ „Marija Trandafilović“, Veternik, naziv članka: Udaljenost Kejptauna je relativna stvar

–          U kategoriji fotografija:

  1. mesto Milan Pavlović iz OŠ Stojan Novaković, Blace, naziv fotografije: Energetska efikasnost saradnjom svih nas
  2. mesto Jovana Dimitrijević iz OŠ Sveti Sava, Pirot, naziv fotografije: Moj grad vodi računa o energetskoj efikasnosti
  3. mesto Ilija Radojković iz OŠ Ratko Mitrović, Čačak, naziv fotografije: Sunce na našem krovu

–          U kategoriji videa:

  1. mesto Đina Ranđelović, Iva Ignjatović iz OŠ „Sveti Sava“ Pirot, naziv videa: Unutrašnji bazen u Pirotu
  2. mesto Nikola Dragić, Ognjen Kostić, Aleksa Vacić, Dimitrije Stanković iz OŠ „Sveti Sava“, Pirot, naziv videa: Vodenica
  3. mesto Strahinja Marseni, Anja Lazović, Vladimir Konstantinovića,  Andreja Đurkovića, Teodora Radivojević iz OŠ Drinka Pavlović, Beograd, naziv videa: Energetska efikasnost

 

– Uzrasna kategorija od 15 do 18 godina

          U kategoriji članaka:

  1. mesto Jefimija Najdić iz Gimnazija Vranje, naziv članaka: Dozvolite plućima naše planete da dišu
  2. mesto Marija Dibrani iz MTŠ „14 oktobar“, Kraljevo, naziv članka: Zelena energija i zdrav život
  3. mesto Stefan Zeremski, Bojan Zakonović, Vasilije Radović iz ETŠ „Rade Končar“, Beograd. Naziv članka: Sekcija za energetsku efikasnost

–          U kategoriji fotografija:

  1.  mesto Olga Đurović iz Gimnazije „Takovski ustanak“, Gornji Milanovac, naziv fotografije: Krov
  2. mesto Vladana Stanković iz Prehrambeno-hemijske škole, Niš, naziv fotografije: Nova rasveta u Doljevcu

–          U kategoriji videa:

  1. mesto Anja Aranđelović, Milica Jovanović, Gordan Mišić iz Tehničke škole, Paraćin, naziv videa: Menjamo navike da ne bude panike
  2. mesto Natalija Stanković iz Savremene gimnazije, Beograd, naziv videa: Energetska efikasnost
  3. mesto 14 učenika iz Medicinske škole, Vranje, naziv videa: Odakle dolazi električna energija

 

Uzrasna kategorija od 19 do 21 godine

–          U kategoriji fotografija:

  1. mesto Tijana Krnjaić sa Fakulteta Političkih nauka, naziv fotografije: Toplotna pumpa

–          U kategoriji videa:

1.mesto Anđela Stošić sa Fakulteta Političkih nauka, naziv videa: Solarni paneli

 

14:20-15:00   Break / Pauza

15:00-18:00   Presentations / Usmena izlaganja radova

Moderatori: prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, prof. dr Nataša Žugić Drakulić, dr Uroš Rakić

Plenary lecture / Uvodno predavanje

Uticaj Sporazuma iz Pariza o promeni klime na razvoj ekološkog acquis-a i prenošenje pravnih standarda zaštite biodiverziteta i očuvanja šuma u pravni sistem Srbije, MIRJANA DRENOVAK IVANOVIĆ, PRAVNI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU

Oral presentations / Usmena izlaganja

GEOGRAPHIC MONITORING OF FOREST BIODIVERSITY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA, ADI OPERTA, Department of Geography, Faculty of Science, University of Sarajevo, Bosnia and Herzegovina, Mujo Hasanović, Irma Mahmutović-Dizdarević, Department of Biology, Faculty of Science, University of Sarajevo, Bosnia and Herzegovina

KREIRANJE GIS BAZE O STANJU REČNOG TOKA U FUNKCIJI DIZAJNA ADEKVATNIH REŠENJA OČUVANJA PRIRODE, SLAĐANA ĐORĐEVIĆ, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU, MILOŠ NINKOVIĆ, GEOGRAFSKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU, DUŠICA PEJIĆ, FAKULTET BEZBEDNOSTI, UNIVERZITET U BEOGRADU, BORIS KATIĆ, OPŠTINA MALI ZVORNIK, SLOBODAN MILOŠEVIĆ, FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, UNIVERZITET SINGIDUNUM

 

 

CLADOCERANS SEASONAL DYNAMICS AT SNR ”CARSKA BARA”, Martina Mezei, Aleksandra Petrović, Vojislava Bursić, Tijana Stojanović, Jasna Grabić, Branka Ljevnaić-Mašić, FACULTY OF AGRICULTURE, UNIVERSITY OF NOVI SAD, SERBIA

PREGLED VRSTA PRIORITETNIH ZA NATURU 2000 U FAUNI ZASAVICE, MIHAJLO STANKOVIĆ, pOKRET GORANA SREMSKA MITROVICA

PRILOG FAUNI KIČMENJAKA N.P. KOZARA – MEĐUNARODNO ZNAČAJNE VRSTE, Mihajlo Stanković, Pokret gorana Sremska Mitrovica, Dragan Romčević, NACIONALNI PARK KOZARA

ZAŠTITA PRIRODE U GRADU BEOGRADU, MILAN MARTINOVIĆ, GEOGRAFSKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU

INFLUENCE OF DROUGHT ON WATER QUALITY AT SPECIAL NATURE RESERVE “CARSKA BARA”, Radoš Zemunac, Jasna Grabić, Vojislava Bursić, Aleksandra Petrović, Martina Mezei, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad, Ildiko Grnya, Special Nature Reserve “Carska bara”, Branka Ljevnaić-Mašić,  Faculty of Agriculture, University of Novi Sad

ŠUME  HRASTA  LUŽNJAKA (Quercus Robur Lat.) – INDIKATOR KLIMATSKIH  PROMENA NA PODRUČJU ŠUMADIJE, SEVERIN ŠIKANJA, FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU – FUTURA, UNIVERZITET SINGIDUNUM

MERE ZAŠTITE U SPOMENIKU PRIRODE ”PARK BUKOVIČKE BANJE”, STEFAN dABIŽLJEVIĆ, ALEKSANDAR ĐORĐEVIĆ, MILOŠ TOMOVIĆ, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ARANĐELOVAC

ZAŠTITA PRIRODE U TEHNOLOŠKIM GRADOVIMA, MILAN MARTINOVIĆ, GEOGRAFSKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU

INVESTIGATION OF MACRO- AND MICROELEMENTS IN SOIL, GRAPEVINE AND AIR IN ORGANIC VINEYARD: BIOMONITORING, ECOLOGICAL IMPLICATIONS AND HEALTH RISK ASSESSMENT, TIJANA Milićević, Mira Aničić Urošević, INSTITUTE OF PHYSICS BELGRADE, NATIONAL INSTITUTE OF THE REPUBLIC OF SERBIA, UNIVERSITY OF BELGRADE, Dubravka Relić, fACULTY OF CHEMISTRY, UNIVERSITY OF BELGRADE, Gordana Vuković, INSTITUTE OF PHYSICS BELGRADE, NATIONAL INSTITUTE OF THE REPUBLIC OF SERBIA, UNIVERSITY OF BELGRADE, Sandra Škrivanj, AlekSANDAR POPOVIĆ, UNIVERSITY OF BELGRADE, FACULTY OF CHEMISTRY

PRIMENA LCA MODELA ZA DONOŠENJE ODLUKA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, jASNA STEPANOV, D. PROKIĆ, FAKULTET ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, UNIVERZITET EDUKONS, SREMSKA KAMENICA

AIR POLLUTION TAKEN BY HEALTH PROFESSIONALS – CALL FOR PRACTICAL SOLUTIONS AND TANGIBLE CITY LEVEL POLICY CHANGES TO CUT POLLUTION LEVELS, VLATKA MATKOVIĆ PULJIĆ, Srđan kukolj, HEALTH & ENVIRONMENT ALLIANCE (HEAL), BRUSSELS, Marija jevtić, UNIVERSITY OF NOVI SAD, FACULTY OF MEDICINE, INSTITUTE OF PUBLIC HEALTH OF VOJVODINA, UNIVERSITÉ LIBRE DE BRUXELLES (ULB), SCHOOL OF PUBLIC HEALTH, BRUXELLES, CATHERINE BOULAND, UNIVERSITÉ LIBRE DE BRUXELLES (ULB), SCHOOL OF PUBLIC HEALTH, BRUXELLES, ALEXANDER SIMIDCHIEV, DEPARTMENT OF PULMONOLOGY, UNIVERSITY HOSPITAL LOZENETS, SOFIA

OSIGURANJE KAO FINANSIJSKI INSTRUMENT ODRŽIVOG RAZVOJA, TANJA NOVAKOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU, Marija jevtić, Medicinski fakultet, UNIVERZITET U NOVOM SADU, Institut za javno zdravlje Vojvodine, tatjana tamaš, MEDICINSKI FAKULTET, UNIVERZITET U NOVOM SADU, Institut za onkologiju vojvodine, Đorđe Ćosić , Ljiljana Popović, Mirjana Laban, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU

ELEMENTI MALOLETNIČKOG KRIMINALITETA U KRIVIČNIM DELIMA PROTIV ŽIVOTNE SREDINE U REPUBLICI SRBIJI, Aleksandar Luković, KORIDORI SRBIJE, Brankica Luković, Ljilana Plećević, Vahid Ibrulj, Visoka škola strukovnih studija-Aranđelovac

ZAŠTITA VAZDUHA OD ZAGAĐENJA I ”EURO 3” STANDARD MOTORNIH VOZILA, bRANISLAVA MARKOVIĆ, pRAVNI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU

SRBIJA BEZ FOSILNIH GORIVA, DEJAN DOLJAK, STEVAN GLIGOROVIĆ, MILICA LAZOVIĆ,ĐURĐIJA MARKOVIĆ, ANA MILEUSNIĆ, MIRKO MILIĆEVIĆ, NEMANJA NIKOLIĆ, SINIŠA OBRENIĆ, DANIJELA PAVIĆEVIĆ, ĐORĐE SAMARDŽIJA, JEDAN STEPEN SRBIJA

UTICAJ TURIZMA NA VODNE RESURSE, SNEŽANA ŠTETIĆ, VISOKA TURISTIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD, IGOR TRIŠIĆ, Fakultet za hotelijerstvo i turizam, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj BanjI

Značaj planova za sigurno vodosnabdevanje i Bonske povelje, mILKICA Kovačević

KREMIRANJE I ZAŠTITA  ŽIVOTNE SREDINE, OSVRT NA SRBIJU I ”OGANJ”, SLOBODAN STOJANOVIĆ, BRANISLAV MATIJAS, MAJA NIKOLIĆ, UDRUŽENJE KREMATISTA ”OGANJ”

Poređenje ekološke svesti učenika osnovnih škola u Nemačkoj i Bosni i Hercegovini, TEA POŽAR, Institute of Geography, University of Bamberg, dIJANA ĐURIĆ, Građevinski fakultet Subotica, Univerzitet u Novom Sadu, LOLA MARKOVIĆ, GEOGRAFSKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU

Radovi u formi apstrakta

OČUVANJE STANIŠTA VELIKE DROPLJE, MIROSLAVA KRNIĆ, LJILJANA MILEKIĆ, gRADSKA UPRAVA, GRAD KIKINDA

Biodiversity of epiphytic Lichens and Mosses from Pčinja District and Bioindication  of heavy Metal Pollution by using Evernia prunastri and Hypnum cupressiforme, SNEŽANA MILOŠEVIĆ, OPŠTINSKA UPRAVA, KLER, OPŠTINA BUJANOVAC, SLAVIŠA STAMENKOVIĆ, PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET

18:00    Zatvaranje konferencije / Conference closing

Obraćanje: Aleksandra Mladenović, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine

I ove godine Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (AOR) nastavljaju sa promovisanjem aktivnosti koje imaju minimalan negativan uticaj na životnu sredinu, te je EnE18 Konferencija prepoznata kao ekološki prijateljska i izbegnuto je bespotrebno štampanje materijala i publikovanje Zbornika radova u štampanom izdanju. Takođe, AOR preporučuju dolazak učesnika na Konferenciju sredstvima javnog prevoza.

 

 

 

 

Četrnaesta regionalna konferencija EnE18

The Fourteenth Regional Conference EnE18

Životna sredina ka Evropi

Environment to Europe

ORGANIZACIONI I NAUČNO – RECENZENTSKI ODBOR:

ORGANISATION AND SCIENTIFIC – ADVISORY COMMITTEE:

 

dr Christos Vlachokostas, Aristotle University Thessaloniki, Greece

Prof. dr Anđelka Mihajlov, University of Novi Sad, Serbia

MSc  Ljupco  Avramovski, Skopje, FYR Macedonia

Prof dr Predrag Simonović, University of Belgrade, Serbia

Prof. dr Nataša Žugić Drakulić

Filip Jovanović MSc

dr Uroš Rakić

Prof. dr Hristina Stevanović Čarapina

MSc Aleksandra Mladenović

mr Dušan Stokić, ko-predsedavajući Konferencije, Conference co-Chair

glavna koordinatorka Konferencije, Main Conference Coordinator

 

Jezik Konferencije

Engleski i srpski (i/ili jezici bivših jugoslovenskih republika); simultano prevođenje je obezbeđeno zaključno sa 13:30h.

 

Conference  language

English and Serbian (and/or languages of former Yugoslav Republics); simultaneous translation will be provided up to 13:30.

 

Zbornik radova

On-line Zbornik radova objavljenih u celini predstavlja radove koji su recenzirani, razvrstani i dostavljeni u predviđenom roku; autori radova su odgovorni za sadržaj radova i prevod na engleski jezik. Zbornik radova se može preuzeti sa: http://ambassadors-env.com/ene18-zbornik-radova-book-of-proceedings/

 

Book of Proceedings

Book of Proceedings, with all accepted papers, is available online. Authors are responsible for content and English translation of their papers. Available at: http://ambassadors-env.com/ene18-zbornik-radova-book-of-proceedings/

 

Recenzentski odbor je, na bazi tematske usmerenosti i načina prezentovanja, razvrstavao radove za Zbornik po kategorijama: radovi u celini i apstrakti radova. Papers are grouped in two categories: full papers and abstracts.

 

Kontakt: “Ambasadori održvog razvoja i životne sredine”, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: office@ambassadors-env.com

Contact:  „Environmental Ambassadors for Sustainable Development“, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: office@ambassadors-env.com

Nagrade Eko-paket takmičenja uručene : mladi skreću pažnju na važnost očuvanja biodiverziteta

Pogledajte fotografije sa dogadjaja

Eko-paket projekat, pod pokroviteljstvom kompanije Tetra Pak, promoviše pravilno odlaganje upotrebljene Tetra Pak ambalaže i odgovorno ponašanje prema životnoj sredini. Projekat se u Srbiji sprovodi od 2013. godine u ustanovama koje su uključene u međunarodni program Eko-škole.

Na ovogodišnjem Eko-paket kreativnom konkursu pristiglo je preko 1300 radova iz 51 Eko-škole širom Srbije. Tema konkursa u školskoj 2018/2019. godini bila je „Biodiverzitet” i učesnici konkursa su od upotrebljene Tetra Pak ambalaže predstavili svoje omiljene biljke i životinje, kao i čitave ekosisteme. Mladi koji su bili inspirisani bogatstvom flore i faune naše zemlje prikazali karakteristične, retke i endemične vrste naših područja, ugrožene biljne i životinjske vrste, ili su čak predstavljali i čitave ekosisteme sa svim biljnim i životinjskim zajednicama u njemu. Mladi su takođe predstavljali i životinje koju se prethodno živele i nestale sa naše planete, sa apelom da moramo da čuvamo našu biološku raznovrsnost, da se takav scenario ne bi ponovio.

Eko-škole su nadmašile očekivanja i pokazale ka čemu treba da težimo ukoliko želimo da sačuvamo naše okruženje i biljni i životinjski svet u njemu. Radovi koji su stigli bili su izuzetno lepi i sa jasnim porukama očuvanja biološke raznovrsnosti, tako da je žiri koji je sastavljen od predstavnika kompanije Tetra Pak i strukovnog udruženja “Ambasadori održivog razvoja i životne sredine” imao izuzetno težak zadatak.

Nagrade pobednicima dodeljene su u ponedeljak 28. maja 2018. godine u prostorijama EU info centra u Beogradu. Nagrade su se delile po uzrasnim kategorijama. Nagrada za prvo mesto u kategoriji pojedinačnih radova, bila je bicikla, koju su osvojili : Tea Jovanović iz PU „Bambi“ iz Pirota, Jovan Mitrović iz OŠ „Sveti Sava“ Pirot i Marta Popović iz Mašinsko Tehničke škole iz Kraljeva. Sportskim nagradama su takođe nagrađeni i dobitnici drugog i trećeg mesta.

Nagrade u iznosu od 100 000 dinara, za najbolje grupne radove osvojili su: PU „Sunce“ iz Gornjeg Milanovca, OŠ „Simeon Aranicki“ iz Stare Pazove, kao i „Visoka škola primenjenih strukovnih studija“ iz Vranja,

 

Nagrade su takođe dodeljene i mentorima koji su pokazali najveće angažovanje na ovom projektu i najviše motivisali i edukovali svoje učenike u toku kreativnog konkursa.

Deset utešnih nagrada pripale su onim školama koji su ostvarile najviše glasova na on-line glasanju na Facebook društvenoj mreži.

Iz godine u godinu sve veći broj mladih učestvuje u kreiranju pravih malih umetničkih dela od upotrebljene Tetra Pak ambalaže. Od početka sprovođenja projekta u Srbiji, ove godine ne samo da je zabeležen najveći odziv, već su i sami radovi dostigli novi nivo kreativnosti. Mladi su svojim izvanrednim kreacijama želeli da ukažu na važnost biološke raznovrsnosti i istaknu potrebu za njenim očuvanjem, da skrenu pažnju da narušavanje ravnoteže u prirodi može imati nesagledive posledice na biodiverzitet naše planete.

Pratite nas na veb-sajtovima http://feeserbia.com  i www.ambassadors-env.com, kao i na Facebook stranicama www.facebook.com/ekopaketsrbija i www.facebook.com/ecoschoolsserbia.

Za sve dodatne informacije molimo Vas da kontaktirajte Aleksandru Mladenović, izvršnu direktorku udruženja „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ putem telefona +381631173797 ili putem mejla aleksandra.mladenovic@feeserbia.com ili Dijanu Šarac, koordinatorku Eko-paket projekta u Srbiji, putem telefona +381659665401 ili mejla ekopaket@feeserbia.com. 

Zajednički promo eko-dan osnovnih Eko-škola iz Čačka

U Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u Čačku, udružene 3 Eko-škole iz Čačka predstavile su svoja dostignuća radeći prema ekoškolskim koracima. Prva Eko-škola u Čačku je osnovna škola „Sveti Sava“, sa stečenim i obnovljenim statusom, od 2014. godine, aktivno stremeći ka novim i novim izazovima i predlažući konstruktivna rešenja za čitavu lokalnu zajednicu. Prate je u stopu osnovne škole “Milica Pavlović” i “Ratko Mitrović”, sa stečenim statusom međunarodne Eko-škole i mnogobrojnim aktivnostima kojima opravdavaju ovo visoko priznanje u borbi za bolju životnu sredinu.

Uz podršku lokalne zajednice može se mnogo, a ne košta puno. Predstavnici JKP „Komunalac“ i Eko-škola „Sveti Sava“ imali su već uspešno realizovane akcije u Atenici. Gradska uprava najavila je pomoć za realizovanje aktivnosti Eko-školama. Ali ništa ne bi bilo tako uspešno bez volje ekoškolskih koordinatorki i direktora da podrže sve ideje i napore. I naravno, bez eko-patrola i đačkog aktivizma, snage i svežih ideja, program Eko-škole ne bi ni postojao. Zato je ovaj program jedan od najmasovnijih na globalnom nivou, aktivan u 67 zemalja i uključenih 51.000 obrazovno-vaspitnih institucija, a jedinstven i prepoznatljiv po svojih sedam ekoškolskih koraka,koji se u celom svetu, na isti način, sprovode. U Srbiji, trenutno, 99 institucija u procesu sticanja statusa i statusno definisanih Eko-škola, čine posebnu mrežu mladih i učitelja, roditelja, prijatelja….ujedinjenih u jedinstvenom cilju da očuvaju i unaprede sopstveno okruženje i doprinesu održivom razvoju svoje zajednice.

 

 

 

“Naučno-političko-poslovni forum UN o životnoj sredini” u okviru priprema za skupštinu Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija

Nacije sveta, ujedinjene u borbi protiv zagađenja #beatpollution organizovale su “Naučno-političko-poslovni forum UN o životnoj sredini” u okviru priprema za skupštinu programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu. Uz učešće više od 168 predstavnika privatnog sektora i industrije, 300 naučnika i akademika, kao i nevladinih organizacija i civilnog društva (uključujući AOR), u fokusu rada Foruma su “zelena rešenja” koja može dati poslovni sektor, kako bi se rešila kriza izazvana zagađenjem.

Tokom dvodnevnog rada 2. i 3. decembra 2017. godine u prostorijama UN u Najrobiju, diskutovano o mogućnostima razvoja tržišta zelenih tehnologija, koje su identifikovane uz pomoć naučnih i tehnoloških istraživanja, osnažene politike zaštite životne sredine i inoviranih finansijskih modela. Takođe jedan od ciljeva Foruma je da se proširi i ojača veza između nauke, politike i poslovnog sektora, utvrđivanjem konsenzusa o ključnim pitanjima i uklanjanjem tradicionalnih barijera koje postoje među ovim sektorima.

Ono što je bilo zanimljivo, dva sata pre početka plenarne sesije, organizovani su paralelni sastanci na temu VAZDUH! Na pitanje Zašto pre plenarnog rada VAZDUH?, dobijen je odgovor od visokih zvaničnika da VAZDUH SVI MORAMO DA DIŠEMO. Činjenica i veliko upozorenje je da godišnje 6,5 miliona ljudi umire od posledica zagađenog vazduha, posebno u zemljama u razvoju, a da su pravo stanje i razlozi uglavnom nepoznati ili nedovoljno istraženi.

Akcenat se stavlja na rešenja vezano za prelazak na obnovljive izvore energije imajući u vidu da oko 60% emisije gasova staklene bašte dolazi baš iz industrije i drugih postrojenja koja koriste energiju iz fosilnih goriva. Prema „Scenariju čistog vazduha“, Međunarodne agencije za energetiku, ako se samo za 7% poveća ulaganje u obnoviljive izvore energije i „čistije“ tehnologije, smanjiće se značajno broj prerano umrlih usled zagađenja vazduha i to za 1,7 miliona ljudi, u odnosu na scenario da se zanemare finansijska ulaganja u sektor energetike u ovom pravcu.

Da li imamo dovoljno podataka kakav vazduh dišemo u Srbiji i ima li pomaka u uvođenju obnovljivih izvora energije u srpska domaćinstva, industriju i privredu uopšte?

Životna sredina ka Evropi ( EnE ) (projekat/proces)

Projekat prati različite faze u procesu pristupanja Evropskoj Uniji.  Glavna aktivnost projekta je organizovanje i održavanje regionalne konferencije ” Životna sradina ka Evropi” (Environment to Europe – EnE) svake godine juna meseca u Beogradu. Konferencija je istovremeno jedan od zvaničnih dogadjaja kojim UN (UN Environment/UNEP) obeležava Svetski dan životne sredine.

____________________________________________________________

Ucesce na UNECE ministarskom sastanku “Zivotna sredina za Evropu”, Nikozija, Kipar, oktobar 2022.

Učešće na međunarodnim sastancima (avgust, septembar i oktobar 2022.)

EnE22, juni 2022 – UNEP@50 i Dan životne sredine

Dan zaštite životne sredine – 5. jun 2021. godine (EnE21, #GenerationRestoration)

Novembar 2020.-  Evropski biro za životnu sredinu (EEB – European Environmental Bureau) – godišnja konferencija i generalna skupština 2020.

5. juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“

Pripreme – 5.juni 2020. – EnE20 Konferencija „Građanska nauka: fokus na Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja“

AOR prati implementaciju Ciljeva održivog razvoja u Srbiji

PREGOVARAČKE POZICIJE ZA POGLAVLjE 27

Poziv za 4.juni 2019.:Okrugli sto ČIST VAZDUH – ZDRAVIJA BUDUĆNOST – upoznajte se sa nacrtom dnevnog reda

Učestvujemo na konferenciji ”Inovativna rešenja za zagađenje u jugoistočnoj i južnoj Evropi”

Obratite pažnju: UNEP konferencija “Inovativna rešenja za zagađenje u jugoistočnoj i južnoj Evropi”, 4-5. decembar 2018. u Beogradu

AOR primljena u Evropski Biro za Životnu sredinu kao punopravni član – čast nam je i izazov

Poziv za  učešće ; ENV.net inicijativa: Inovirati Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara u skladu sa principima cirkularne ekonomije

Učestvujemo na zvaničnom događaju predsedavanja Austrije EU, Konferencija evropske mreže o održivom razvoju, oktobar 2018, Beč

Konferencija ’’Životna sredina ka Evropi’’- EnE18: moguć razvoj odgovoran prema prirodi

Pridružite nam se 5. juna na konferenciji “Životna sredina ka Evropi”- pogledajte Agendu

maj 2018: Izabrani najbolji radovi na kreativnom konkursu U koštac sa plastikom! – Nagrade će biti uručene 5. juna na 14. Regionalnoj konferenciji “Životna sredina ka Evropi”

mart 2018: Sednica Saveta

Analiza stanja i predlog izmena (zakonodavnog okvira i) prakse koji može da doprinese boljoj sanaciji deponija u Beogradu

februar 2018:  Poziv – Četrnaesta regionalna Konferencija “Životna sredina ka Evropi – EnE18”: Zaštita prirode – Razvoj odgovoran prema prirodi,5. juna 2018.

januar 2018:  “UN životnu sredina” i Svetska zdravstvena organizacija dogovorili saradnju u oblasti zdravstvenih rizika koji potiču od stanja životne sredine

septembar 2017: “Da upotreba žive postane prošlost!” – AOR učestvuje na Prvoj konferenciji zemalja članica Minamata konvencije u Ženevi

juli 2017: Učestvujemo na “Civil Society Forum ” (Forum građanskog društva) u Trstu, 11-12 juli, 2017

5. juni 2017: Konferencija “Životna sredina ka Evropi” – EnE17: podstreh stručnjacima i mladima ;  EnE17-Konferencija 5.juni 2017.

Najava i poziv : Konferencije za medije-ŽIVOTNA SREDINA KA EVROPI, UNS, 2. jun 2017. u 12h

Program Trinaeste regionalne konferencije  EnE17 (5.juni 2017.) – Nacrt na dan 22.05

April 2017: Drugi poziv: Trinaesta regionalna Konferencija “Životna sredina ka Evropi – EnE17”, 5. juni 2017., Beograd ; maj 2017:  Izabrani su najbolji eko-reporteri u 2017. godini! 

Februar 2017 :  Najava 13. regionalne Konferencije Životna sredina ka Evropi – EnE17: Obrazovanje o klimatskim promenama

Juni 2016. – Agenda,  EnE16-ENV.net Zbornik radova/Proceedings of papers

Maj 2016.- Nacrt okvirnog dnevnog reda Konferencije Životna sredina ka Evropi, 6. juni 2016. u Beogradu

April 2016 – Rezervišite datum 6. juni 2016. godine za učešće na konferenciji “Životna sredina ka Evropi”

April 2016. –  ENV.net kurs: Učešće organizacija civilnog društva u procesu pristupanja EU, 8. april 2016.

Septembar 2015. –  Sedmi akcioni program EU: procena i strateška procena uticaja na životnu sredinu su efikasni instrumenti kada se ispravno primenjuju

11. juni 2015. – Sastanak potpredsednika Evropske komisije sa predstavnicima civilnog društva

5. juni 2015. Konferencija, Zbornik radova ,  5.juni – Obeležili smo radno Konferencijom i panelom , Gostovanje Prof dr Anđelke Mihajlov, Ambasadorke održivog razvoja i životne sredine, na TV , na dan održavanja Konferencije i Panela

Učestvujemo na ZELENOJ NEDELJI EU

april 2015. –  Konferencija EnE15-ENV.net “Životna sredina ka Evropi” uvršćena u zvanične događaje Evropske nedelje održivog razvoja

5.juni 2015. – Rezervišite datum za EnE15/ENV.net Konferenciju; informacije preko Emaila eneconference@feeserbia.com

___________________________________________________________

Decembar 2014 – Tematski zbornik radova “Životna sredina ka Evropi”

5.juni 2014 – EnE14/ENV.net Konferencija , Konferencija 2014

29. maj 2014 – Dnevni red EnE14/ENV.net Konferencije “Životna sredina ka Evropi”, 5. juna 2014. godine u PKS, sa početkom u 10h , ZBORNIK RADOVA 10. REGIONALNE KONFERENCIJE “ŽIVOTNA SREDINA KA EVROPI“, 2014/ EnE14-ENV.net           „ENVIRONMENT FOR EUROPE“ CONFERENCE PROCEEDINGS, BELGRADE, SERBIA, 2014

28. maj 2014 – Svetski dan životne sredine

25. april 2014 – UNEP desetu godinu za redom uz nas na Konferenciji EnE14/ENV.net – 5.juna 2014. godine u Beogradu

5. april 2014 – Drugi poziv i više detalja oko Konferencije

6. februar 2014 .- Poziv da 5. juna 2014. godine uzmete aktivno učešće u konferenciji Životna sredina ka Evropi – EnE14-ENV.net

EnE14 / ENV.net Konferencija održaće se 5. juna 2014. godine u Beogradu (Biće ovo 10. regionalna Konferencija). Tematska oblast u fokusu: Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene, u procesu približavanja EU.  Rezervišite datum! Informacije slede i stalno se aktuelizuju.

____________________________________________________________

EnE13 Konferencija održana je 10. juna 2013. godine sa tematskim fokusom na životnu sredinu u opštinama. Organizacija ENV.net okruglog stola bila je u okviru realizacije ENV.net projekta  i jedan od zvaničnih događaja u obeležavanju Svetskog dana životne sredine. Koordinatorka organizacije ovogodišnje konferencije je Doc dr Dunja Prokić. Na konferenciji je bilo preko 120 učesnika, saopšteno je preko 20 radova, a diskusija i razmena mišljenja produžila je trajanje konferencije za čitava 2 sata. Štampan je CD Zbornik radova. Održavanje Konferencije su podržali: Eptisa Regional Office for SEE, Hemofarm fond i Coca Cola Hellenic, uz institucionalnu podršku Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja i NacionalneKomisije za saradnju sa UNESCO. Konferenciju tradicionalno organizuju AOR i PKS.

2013 EnE13 ENV.net Okrugli stoFokus: Životna sredina na lokalu, u opštinama Detaljna agendaZbornik radova EnE13 – Zivotna sredina ka EvropiPoruka EnE13/ENV.net Konferencije: struka, obrazovanje i partnerstvo treba da budu osnov akcija u životnoj srediniMomenti sa konferencije

_____________________________________________________________

U okviru procesa “Životna sredina ka Evropi” organizacija aktivno učestvuje u različitim aktivnostima ( na primer: u vezi efikasnog upravljanja resursima, održivom korišćenju resursa , hemikalijama, eko-zaštitom potrošača, eko-obeležavanju,  prezentacijom radova na konferencijama,  itd  )

____________________________________________________________

Evidencija o prethodnim konferencijama:

Tematski fokus Publikovani materijal
2005 EnE05 Značaj sektora životne sredine u procesu Evropskih integracija Detaljna agendaCD Zbornik radovaKnjiga “Održivi razvoj i životna sredina ka Evropi u 95+ koraka”, autora A.Mihajlov (na srpskom jeziku)
2006 EnE06 Evropske vrednosti životne sredine;Istovremeno, organizovan je regionalni sastanak OCD Forum EfE07 kao priprema za UNECE Ministarsku konferenciju “Životna sredina za Evropu” 2007 Detaljna agendaCD Zbornik radovaKnjiga “Sustainable Sustainable Development and Environment Towards Europe in 95+ Steps”,  A.Mihajlov (na engleskom jeziku)
2007 EnE07 Posvećeno tematskim oblastima Ministarske konferenciju “Životna sredina za Evropu” 2007  , Usvojena NvO Dekleracija o ekološkoj koheziji Zapadnog Balkana Detaljna agendaCD Zbornik radova
2008 EnE08 Mladi i osetljive grupe Detaljna agendaEnE08 Zbornik radova 4. regionalne Konferencije „Zivotna sredina ka Evropi“-sadrzaj
2009 EnE09 Klimatske promene (vazduh) i održivi turizam Detaljna agenda (agenda EnE09)CD Zbornik radova .http://www.europa.rs/en/mediji/arhiva-vesti/2009/645/Environment+protection+is+a+joint+effort.html
2010 EnE10 Zeleno obrazovanje i zelena ekonomija Detaljna agenda ( Agenda EnE10 Konferencije )CD Zbornik radova
2011 EnE11 Ruralni i održivi razvoj planina Detaljna agenda (agenda_ene11)http://www.ruralinfoserbia.rs/dokumenta/agenda_ene11.pdfCD Zbornik radovaŠtampan zbornik selektovanih radova
2012 EnE12 Prateći dogadjaj u okviru priprema za Svetsku UN Konferenciju Rio+2o – Zelena ekonomija i upravljanje za održivi razvoj Detaljna agenda Agenda EnE12 http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/Agenda%20EnE12.pdfCDZbornik raadova.UNDP/UNEP Studija o zelenoj ekonomiji http://sustainabledevelopment.un.org/content/documents/984serbia.pdf

Projekti regionalne kohezije u oblasti životne sredine podržavaju proces “životna sredina ka Evropi”.

“Da upotreba žive postane prošlost!” – AOR učestvuje na Prvoj konferenciji zemalja članica Minamata konvencije u Ženevi

Prva Konferencija strana (zemalja članica) Minamata Konvencije o živi – Hg (COP1) održava se od 24. do 29. septembra 2017. godine u Ženevi, Švajcarska.

Sastanak ima višestruke ciljeve, uključujući i proceduralni, politički i svečani.

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (Ambasadori održivog razvoja, AOR), kao akreditovani organizacija, učestvuje kao posmatrač.

Predstavnik EASD učestvuje na IPEN Pripremnom sastanku, Regionalnom sastanku, Ceremoniji otvaranja, tematskoj sednici fokusiranoj na živi kao relevantanoj za zemljište,  MIA  klinici, kao i ostim događajima koji su paralelno organizovani.

Na Konferenciji učestvuje delegacija Republike Srbije.

(Napomena: MIA-Minamata početna procena za Srbiju je u fazi razvoja….videti AOR relevantne aktivnosti do sada) .

Sastanak ekoškolskih koordinatora u Sloveniji, Laško

U Sloveniji je program Eko-škole prisutan više od 20 godina, sa velikim brojem škola uključenih u program (oko 500), isto tako velikim iskustvom i brojem akcija održanim tokom dugog niza godina. Ovogodišnjem sastanku prisustvovalo je preko 500 učesnika, prepuna sala u koju su stalno pristizali, od ranih jutarnjih časova, koordinatori iz čitave Slovenije. Organizator skupa je DOVES FEE Slovenija, a u organizaciji je učestvovalo desetak članova i volontera. U 8:00h, u ponedeljak 18. septembra u hotelu Termal u Laškom sve je bilo spremno i do početka konferencije u 8:30h skoro svi su pristigli! Preko 500 učesnika.

Program obiman, stalno se smenjivalo dodela nagrada, diploma, priznanja, prezentacije, gosti…. Voditelji animiraju sve vreme, organizatori su prisutni, ali „nevidljivi“, reč se daje svima koji žele i imaju nešto da kažu. Konferenija je dobila ove godine dodatu vrednost – međunarodna i koordinatori dobijaju poene za stručno usavršavanje.

Međunarodnu komponentu činio je okrugli sto, na temu program Eko-škole i njegov uticaj na obrazovanje i animiranje mladih. Učesnici su iz Slovenije, Srbije, BiH i Hrvatske, kolege koje vode programe u svojim zemljama. Jezička barijera ne postoji. Diskusije skoro da nije ni bilo. SVI smo se složili da je ovaj i ovakav program, kao dopuna formalnom obrazovanju i vannastavna aktivnost NEOPHODAN u učmalim obrazovnim sistemima Balkana, gde su deca „osuđena“ da provode sate u zatvorenim prostorijama, klupama, gledajući jedni drugima leđa, a pri tom jako malo usvajajući znanja, jer je DOSADNO! Deca i mladi traže kontakt, traže da ih saslušamo i da od njih čujemo šta žele i šta bi privuklo njihovu pažnju. MI moramo da koristimo njihova sredstva komunikacije, kompjuter, društvene mreže… ako hoćemo da budemo poštovani i uvaženi predavači i nastavnici.Ovo su samo neki od zaključaka, pored toga da otvaramo novu „knjigu“ saradnji među ekoškolama u regionu, povezujući ih, komunicirajući sa njima, slušajući ih…jer samo tako moguć je napredak i samo tako stvaramo buduće uvažene građane Evrope, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine ….građane SVETA!

Obrazovanje za održivost: Eko-škole i mladi eko-reporteri

Učenici osvnovnih i srednjih škola u Beogradu imali su prilike da se u prostorijama Eu info centra upoznaju sa dosadašnjim aktivnostima u okviru međunarodnog programa Eko-škole i sa radovima učenika i studenata u okviru međunarodnog programa Mladi Eko-reporteri.

Predavanje „Obrazovanje za održivost“ organizovali su Eu info centar i udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ u okviru kampanje „Evropa za zelenu Srbiju“, sa idejom da se učenicima prikaže da učestvovanjem u ovim međunarodnim programima možemo da poboljšamo kvalitet životne sredine, ne samo u školi već i u široj zajednici.

Učenicima su se obratili izvršna direktorka udruženja „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“, Aleksandra Mladenović koja je predstavila međunarodne programe Eko-škole i Mladi Eko-reporteri i učenici Eko-škola i eko-školski koordinatori koji su pokazali koliko je jednostavno da se kombinovanjem obrazovanja o zaštiti životne sredine i aktivnim učestvovanjem formira održivo i odgovornije školsko okruženje.

Eko-školske aktivnosti su predstavljali učenici OŠ „Drinka Pavlović“ iz Beograda, Geodetske tehničke škole iz Beograda, OŠ „Vuk Karadžić“ iz Surčina, kao i eko-školski koordinatori MTŠ „14. oktobar“ iz Kraljeva i OŠ „Simeon Aranicki“ iz Stare Pazove. Učenici Eko-škola su na zanimljiv način predstavili svojim vršnjacima sa kojim problemima su se suočili i kako su unapredili školsko okruženje, da su rezultati opipljivi i da napredak može da se prati.

eko-skole-poster

U drugom delu, učenici su imali prilike da saznaju više o međunarodnom programu Mladi Eko-reporteri. Eko-reporteri su predstavili lokalne probleme koje su zabeležili u životnoj sredini kao i predloge za njihovo rešavanje. Učenici su bili u prilici da saznaju kako možemo da sačuvamo biodiverzitet u gradskim sredinama, kako možemo da zaštitimo ugrožene vrste, koje su posledice zagađenja životne sredine i da reciklaža ambalažnog otpada i otvaranje reciklažnih centara predstavlja veliki benefit ne samo za lokalnu već i za širu zajednicu. Svoj rad je predstavila i Andrijana Arsić, pobednica međunarodnog takmičenja Mladi Eko-reporteri, čija je ideja da mapira zagađena područja Srbije sa željom da podstakne javnost na njihovo uređenje.

„Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ je dobrovoljno nevladino i neprofitno udruženje, stručnog, naučnog, inovativnog, profesionalnog i društvenog karaktera. Organizacija „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ ima ulogu Nacionalnog operatera za Srbiju i jedina je ovlašćena organizacija iz naše zemlje za sprovođenje programa “Fondacije za edukaciju u oblasti životne sredine” (Foundation for Environmental Education – FEE). Više informacija na: www.ambassadors-env.com

eko-skole

FoNet

Preneto sa sajta http://euinfo.rs/obrazovanje-za-odrzivost-eko-skole-i-mladi-eko-reporteri/?rs=lat

 

Poziv na dogadjaj

 

OBRAZOVANJE ZA ODRŽIVOST: EKO-ŠKOLE I MLADI EKO-REPORTERI 19. septembar 2016. 14:00h EU info centar

OBRAZOVANJE ZA ODRŽIVOST: EKO-ŠKOLE I MLADI EKO-REPORTERI, 19. septembar 2016., 14:00h, EU info centar, Kralja Milana 7, 11000 Beograd, Srbija

Eu Info Centar i strukovno udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ organizuju događaj u okviru koga će se učenici starijih razreda osnovnih škola i učenici srednjih škola u Beogradu informisati o aktivnostima vaspitno-obrazovnih ustanova uključenih u međunarodni program Eko-škole. Nastavnici i učenici Eko-škola predstaviće svoje dosadašnje aktivnosti od organizovanja predavanja i radionica u cilju povećanja svesti javnosti o značaju očuvanja prirodnih vrednosti, do organizovanja akcija koje su doprinele poboljšanju kvaliteta životne sredine. Nakon upoznavanja sa aktivnostima u okviru programa Eko-škole, biće predstavljeni najzapaženiji radovi u okviru programa Mladi Eko-reporteri. Eko-reporteri će predstaviti probleme koje su zabeležili u životnoj sredini kao i predloge za njihovo rešavanje. Učenici će biti u prilici da saznaju kako možemo da sačuvamo biodiverzitet u gradskim sredinama, kako možemo da zaštitimo ugrožene vrste, koje su posledice zagađenja životne sredine i da reciklaža ambalažnog otpada i otvaranje reciklažnih centara predstavlja veliki benefit ne samo za lokalnu već i za širu zajednicu. Svoj rad će predstaviti i Andrijana Arsić, pobednica međunarodnog takmičenja Mladi Eko-reporteri, čija je ideja da mapira zagađena područja Srbije sa željom da podstakne javnost na njihovo uređenje.

  PROGRAM

OBRAZOVANJE ZA ODRŽIVOST:

EKO-ŠKOLE I MLADI EKO-REPORTERI

19. septembar 2016.

14:00h

EU info centar

Kralja Milana 7, 11000 Beograd, Srbija

 14:00 – 14:10  Otvaranje događaja / Uvodna obraćanja

  • predstavnik EU info centra u Beogradu
  • Izvršna direktorka strukovnog udruženja „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“, gđa Aleksandra Mladenović

 14:10 – 16:10 Predstavljanje aktivnosti u okviru međunarodnog programa Eko-škole i radova u okviru međunarodnog programa Mladi Eko-reporteri

14:10 – 14:25 Učenici OŠ „Drinka Pavlović” iz Beograda i ekoškolski koordinator Marina Drndarski – predstavljanje eko-školskih aktivnosti

14:25 – 14:40 Učenici OŠ „Vuk Karadžić” iz Surčina i ekoškolski koordinator Marina Maksić  – predstavljanje eko-školskih aktivnosti

14:40 – 14:55 Učenici Geodetske tehničke škole iz Beograda i ekoškolski koordinator Jagoda Petrović Ukaj – predstavljanje eko-školskih aktivnosti i predstavljanje rada „Škola je naš drugi dom, a školsko dvoriše je dom za nove male stanare – gradske ptice”

14:55 – 15:10 Eko-školski koordinator Danijela Janković, predstavljanje eko-školskih aktivnosti MTŠ „14. oktobar” iz Kraljeva i Jovan Živković, predstavljanje rada „Vratite vrapce u naš grad”

15:10 – 15:25 Eko-školski koordinator Siniša Simendić, predstavljanje eko-školskih aktivnosti OŠ „Simeon Aranicki” iz Stare Pazove i Ljubica Ognjenović, predstavljanje rada „Problem PET ambalaže u opštini Stara Pazova”

15:25 – 15:40 Nevena Maksimović, predstavljanje rada „Ugrožene kornjače” i Predrag Kurtić, predstavljanje rada „Da li je ovo ono što želimo?”

15:40 – 15:55 Andrijana Arsić, predstavljanje rada „Čiste vode su izvor naših života”

15:55 – 16:10 Nikola Kuzmanović, predstavljanje rada „  Don’t drown the Danube”

 16:10 – 16:30 Diskusija

Program

 

Konferencija Životna sredina ka Evropi, 6. juni 2016. u Beogradu

Moments from the Conference-Gallery of pictures

Dvanaesta regionalna Konferencija “Životna sredina ka Evropi – EnE16-ENV.net” održana je 6. juna 2016. godine u Beogradu (Srbija) i bila je posvećena temi klimatske promene i održivo korišćenje prirodnih resursa. Tradicionalno, Konferenciju su organizovali Ambasadori održivog razvoja i životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Konferencija je bila zvaničan događaj kojim UNEP obeležava Svetski dan životne sredine u Srbiji i održavana je pod pokroviteljstvom EU, a kroz realizaciju projekta: “Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj: unapređivanje uticaja stanovništva na proces reform cnvi u sektoru životne sredine kao podrška približavanja Evropskoj uniji.”
EnE16-ENV-net je otpočela uvodnim izlaganjima Nermine Ljubovic, izvršne direktorke Privredne komore Srbije, Stanojle Mandiić, zamenice poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije, doc. dr Mirjane Drenovak Ivanović sa Pravnog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i članice Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužene za određene sektore poglavlja 27 i prof. dr Anđelke Mihajlov, Ambasadorke održivog razvoja i životne sredine i članice Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužene za određene sektore poglavlja 27. Konferenciji su prisustvovali predstavnici Vladinog i nevladinog sektora, internacionalne organizacije, naučne institucije i poslovne asocijacije.
Učesnici konferencije (približno 170 registrovanih učesnika) su bili složni u jednom: imamo respektabilne stručnjake za oblasti životne sredine i klimatskih promena (kako one sa iskustvom, tako i mlade stručnjake – koji teško nalaze zaposlenje u struci). Kako je pristupanje EU značajan prioritet Srbije, time će i poglavlje koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene (Poglavlje 27) biti sve važnije u procesu da u našoj zemlji imamo evropske standarde. Struka i iskustvo treba da budu garant za “prava” rešenja na ovom putu (koji će po prvim procenama, u ovom sektoru, u našoj zemlji, trajati više desetina godina). Ova konferencija doprinosi unapređenju uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredina kao podrška približavanja Evropskoj uniji. Učešće javnosti u odlučivanju o pitanjima važnim za životnu sredinu jedan je od stubova održivosti rešenja. Kako je ova Konferencija podržana i od Programa UN za životnu sredinu (UNEP), kao jedan od zvaničnih događaja kojim se u svetu obeležava Svetski dan životne sredine 5. juni, prenosioci smo poruke UNEP-a i Interpola da je, na globalnom nivou, kriminal prema životnoj sredini u porastu i da se taj trend mora „obrnuti“ da bi se postigao održivi rast i razvoj.

Poziv za medije EnE16-ENV.net

Press Release – Osnovne informacije

Agenda EnE16-ENV.net

Dvanaesta regionalna konferencija EnE16-ENV.net – The Twelfth Regional Conference EnE16-ENV.net

Životna sredina ka Evropi – Environment to Europe

Beograd, 6. juni 2016. – Belgrade, Serbia, June 6, 2016

 Klimatske promene i održivo korišćenje prirodnih resursa – Climate Change and Sustainability of Resources

 Program konferencije –  dan 02.06.                                                                                                           Conference Agenda- as on 02/06

 6. jun                                                                 June 6th

Velika sala u PKS, II sprat, Terazije 23, Beograd Main Hall, 2nd floor – Serbian Chamber of Commerce, Terazije 23, Belgrade

9:00 – 10:00      Registracija učesnika / Registration

10:00 – 11:00    Uvodna obraćanja / Opening remarks

Predsedništvo: Marko Čadež, prof. dr Nataša Žugić-Drakulić, prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, mr Dušan Stokić

 

  • Irena Vojáčková – Sollorano, UN Resident Coordinator / Visoki predstavnik UN u Srbiji
  • Nermina Ljubović, Chamber of Commerce and Industry of Serbia, Director / Izvršni direktor Privredne komore Srbije
  • Goran Trivan, Secretary for Environmental Protection of the City of Belgrade, Sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda
  • Sandra Radojević, Embassy of Bosnia and Herzegovina, Counsellor / savetnik, Ambasada Bosne i Hercegovine
  • Stanojla Mandić, Deputy Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection of the Republic of Serbia /Zamenica poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije
  • Aleksandar Dragišić, Head of Institute for nature conservation of Serbia / Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije
  • Representative, Electric Power Industry of Serbia / Elektroprivreda Srbije
  • Mirjana Drenovak-Ivanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27 / Faculty of Law, University of Belgrade and Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27
  • Prof. dr Anđelka Mihajlov, Uvodna poruka / Introductory message, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine i  član  Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27 / Environmental Ambassador for Sustainable Development and  Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27

 

Note / Napomena: Pending invitation will  be included in the final Agenda upon confirmation /  Uvaženi pozvani gosti će biti uvršćeni u finalni dnevni red, po dobijanju potvde učešća

11:00 -11:10     Technical Break / Tehnička pauza

 

11:10- 13:30     Plenary lectures / Plenarna predavanja

 

(Moderatori: Prof. dr Hristina Stevanović-Čarapina, mr Aleksandra Mladenović, mr Dušan Stokić, mr Draženko Bijelić)

 

ENV.net PROJEKAT, Nataša Žugić-Drakulić i Filip Jovanović, Nacionalna koordinatorka i asistent projekta Development of ENV.net in West Balkan and Turkey: giving citizens a voice to influence the environmental process reforms for closer EU integration – Ambasadori održivog razvoja i životne sredine / Environmental Ambassadors for Sustainable Development

 

BRIDGING THE GAP BETWEEN CLIMATE CHANGE AND URBAN CLIMATE, CHRISTOS VLACHOKOSTAS, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE; VIS. PROFESSOR, CLIMATE CHANGE AND ENERGY STRATEGIES, MSC SUSTAINABLE DEVELOPMENT, INTERNATIONAL HELLENIC UNIVERSITY; VICE PRESIDENT OF THE GENERAL ASSEMBLY OF TECHNICAL CHAMBER OF GREECE

 

CLIMATE CHANGE AND THE TOURISM SECTOR: DECISION SUPPORT TOWARDS ENVIRONMENTAL SUSTAINABILITY OF TOURISM, ALEXIA MICHAILIDOU, SENIOR RESEARCHER, LABORATORY OF HEAT TRANSFER AND ENVIRONMENTAL ENGINEERING, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE, MEMBER OF THE PERMANENT COMITTEE FOR SUSTAINABLE TOURISM, TECHNICAL CHAMBER OF GREECE

 

ENVIRONMENTAL PERFORMANCE OF BUILDINGS IN THE CONTEXT OF CLIMATE CHANGE, ANTHIMOS AMANATIDIS, SECRETARY GENERAL OF THE TECHNICAL CHAMBER OF GREECE / REGION OF CENTRAL MACEDONIA

 

SUSTAINABLE PRODUCTION – A LIFE CYCLE THINKING APPROACH IN INDUSTRIAL DESIGN, CHARISIOS ACHILLAS, SENIOR RESEARCHER, LABORATORY OF HEAT TRANSFER AND ENVIRONMENTAL ENGINEERING, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE, ACADEMIC COORDINATOR, SCHOOL OF ECONOMICS, BUSINESS ADMINISTRATION AND LEGAL STUDIES, INTERNATIONAL HELLENIC UNIVERSITY, GREECE; ADJUNCT LECTURER, DEPARTMENT OF LOGISTICS, TEI OF CENTRAL MACEDONIA

 

sistem zaštite prirode i klimatske promene, marija trukić I Biljana Krsteski, zavod za zaštitu prirode srbije / institute for nature conservation of serbia

 

Biodiversity of National parks of the Republic of Serbia – natural resource directly endangered by climate changes, Dejan stojanović, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Nacionalni Park «Fruška gora», Milica Tomić, nacionalni park «tara», suzana komatović, predrag šumarac, nacionalni park «kopaonik», Nacionalni Park «Đerdap», marko tomić, nacionalni park «tara»

 

13:30-14:30     Break with buffet / Pauza sa posluženjem

 

14:30-17:15     Usmena izlaganja / Oral presentations

 

(Moderatori: Uroš Rakić, Milena Tabašević, Vladimir Mrkajić, Dragana Nešković Markić)

 

KVALITET VAZDUHA U NOVOM SADU I BEOGRADU OD 2011. DO 2014. GODINE, BILJANA RADOVANOVIĆ, JKP ’’PARKING SERVIS’’ NOVI SAD, TIHOMIR POPOVIĆ, AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE, MIRJANA VOJINOVIĆ MILORADOV, IVANA BOŽOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU

 

KONJUKTURA VODE U USLOVIMA KLIMATSKIH PROMENA, DUŠAN LUKIĆ

 

KONCEPT METODOLOGIJE ZA OTKRIVANJE I ISTRAŽIVANJE EKSTREMNIH VREMENSKIH I KLIMATSKIH POJAVA, SLAVKO MAKSIMOVIĆ, UDRUŽENJE MILUTIN MILANKOVIĆ, MIROLJUB MILUTINOVIĆ, REPUBLIČKI HIDROMETEORLOŠKI ZAVOD, MOMČILO ŽIVKOVIĆ, SEWA

 

GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEMI, KLIMATSKE PROMENE, ODRŽIVI RAZVOJ I ZDRAVLJE LJUDI, UROŠ RAKIĆ, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE “DR MILAN JOVANOVIĆ BATUT”, BEOGRAD, SRBIJA

 

CLIMATE CHANGE AFFECTS HEALTH CARE – RETHINKING ABOUT HEALTHY ENERGY FOR SUSTAINABILITY, Marija Jevtić, University in Novi Sad, Faculty of Medicine, Institute of Public Health of Vojvodina, Vlatka Matković PuljiĆ, Health & Environment Alliance (HEAL), Catherine Bouland, Université libre de Bruxelles (ULB), School of Public Health, Research Center on Environmental Health and Occupational Health

 

ODRŽIVOST OKRUŽENJA I EKOLOŠKI OTISAK KAO INDIKATORI UPOTREBE PRIRODNIH RESURSA U REPIBILAKAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE, SAŠA RALETIĆ JOTANOVIĆ, VELERIJA VEČEI FUNDA, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE SREMSKI KARLOVCI, MINA KOVLJENIĆ, EKONOMSKI FAKULTET

 

PRIMER PROCENE RANJIVOSTI NA LOKALNOM NIVOU U SRBIJI, SLOBODAN MILUTINOVIĆ, PETAR VRANIĆ, FAKULTET ZAŠTITE NA RADU, UNIVERZITET U NIŠU

 

JAČANJE KAPACITETA LOKALNIH ZAJEDNICA ZA ODGOVOR NA KLIMATSKE PROMENE U REGIONU PODRINJA, SLAĐANA ĐORĐEVIĆ,  FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, UNIVERZITET SINGIDUNUM, BEOGRAD, MILA VUKAŠINOVIĆ, UNIJA EKOLOGA “UNEKO”, BEOGRAD, DANIELA CVETKOVIĆ, DUŠICA PEJIĆ, FAKULTET BEZBEDNOSTI, UNIVERZITET U BEOGRADU

 

SANITARNO-HIGIJENSKA ISPRAVNOST VODE JAVNIH ČESAMA-ZNAČAJ ZA ZDRAVLJE LJUDI, LJILJANA PLEĆEVIĆ, BRANKICA LUKOVIĆ, ĐORĐE MIHAILOVIĆ, VAHID IBRULJ, MILANA ŠEVO, VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ARANĐELOVAC

 

VODNI AGENT DUNAVSKE REGIJE, MAJDA ADLEŠIĆ, JOŽE CVETKO, VODNA AGENCIJA

 

PRISUSTVO BIOLOSKIH INDIKATORA I NJIHOV UTICAJ NA MIRIS I UKUS VODE, MILKICA KOVAČEVIĆ

 

UVOĐENJE ČISTIJE PROIZVODNJE U GRAFIČKOJ INDUSTRIJI I PROIZVODNJI PAPIRA, DARJA ŽARKOVIĆ, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, BEOGRADSKA POLITEHNIKA, SANDRA ZIHERL, FABRIKA KARTONA UMKA, UMKA, BEOGRAD, MARICA ILIĆ STAMENKOVIĆ, VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, ARANĐELOVAC

 

MONITORING ŠUMSKIH POŽARA  SA ZEMLJE I IZ VAZDUHA, SINIŠA JOVANOVIĆ, SIMA MARKOVIĆ, NACIONALNI KLASTER ŠUMARSTVA, VIDOSAVA JOVANOVIĆ, UPRAVA ZA ŠUME, SLAVKO MAKSIMOVIĆ, UDRUŽENJE MILUTIN MILANKOVIĆ

 

AGROEKOLOGIJA – DOBRA EKOLOGIJA JE DOBRA EKONOMIJA, STELA STRSOGLAVEC, CENTAR ZA OBRAZOVANJE ODRASLIH “EDUCA HUMANA”

 

GUBITAK BIODIVERZITETA POD UTICAJEM  GLOBALNIH EKOLOŠKIH PROMENA, IVANA TRIFKOVIĆ

 

EVROPSKO TRŽIŠTE UGLJEN-DIOKSIDA, BOJANA ŽIVKOVIĆ

 

POSTUPANJE SA NEUPOTREBLJIVIM LEKOVIMA IZ DOMAĆINSTAVA, Nataša Bukumirić, Vesna Alivojvodić, Šimon Đarmati, Visoka škola stukovnih studija – Beogradska politehnika

 

DECA EDUKATORI U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE, DRAGANA IGNJATOVIĆ CRNATOVIĆ, DEČIJI EKOLOŠKI POKRET NIŠ

 

PROGRAM EКО-ŠKOLA U FUNKCIJI RAZVOJA STRATEGIJE GRADA SREMSKI KARLOVCI, RADOVAN VLADISAVLJEVIĆ, FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADŽMENT, PRIVREDNA AKADEMIJA, NOVI SAD, ČASLAV KALINIĆ, PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U NOVOM SADU, MILADIN KALINIĆ, VALERIJA VEČEI FUNDA, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE, SREMSKI KARLOVCI

 

MEĐUNARODNI PROGRAM EKO ŠKOLE KAO PODSTICAJ ZA OBELEŽAVANJE ZNAČAJNIH DATUMA, LJILJANA ĐUROVIĆ, OŠ “MOMČILO NASTASIJEVIĆ”, GORNJI MILANOVAC

 

Poster izlaganja / Poster presentations

 

climate, traffic and combustion – related air pollutants in the urban air of Vranje City, Jovana Džoljić, Ljiljana Đorđević, Gordana Bogdanović, College of Applied Professional Studies Vranje

 

zdravstvene posledice i troškovi korišćenja uglja za proizvodnju struje u republici srbiji, Vlatka Matković PuljiĆ, Health and Envirionment Alliance (HEAL), Brussels

 

Da nam klima prija svima, marija milićević, centar enrgija mladih, sonja milićević, elektrotehnički fakultet, univerzitet u beogradu, dragana milićević, gradska uprava kruševac

 

SMANJENJE NEGATIVNIH EFEKATA NASTALIH KAO POSLEDICA KLIMATSKIH PROMENA, Milan Martinović, GeografskI fakultet, UNIVERZITET U BeogradU

 

UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE ŽIVOTINJA, NATAŠA VUKMIROVIĆ, LINK PLUS

 

DISTRIBUTIVNI MODEL ZA PREDVIĐANJE BUJIČNIH POPLAVA NA MALIM SLIVOVIMA, Nedeljković Marko, Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Divna Đokić, Erasmus Mundus, Marine biodiversity and conservation, Ghent, Koprivica Ana, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

 

 

Climate Consultant as a tool to determine and achieve thermal comfort conditions in buildings: A case study for the city of Belgrade, Milovan Medojević, Milana Medojević, Nenad Medić, Milovan Lazarević, Nemanja Sremčev, fakultet tehničkih nauka, univerzitet u novom sadu

 

KLIMATSKE PROMENE I URBANI PROSTOR, Milan Martinović, GeografskI fakultet, UNIVERZITET U BeogradU

 

The role of green roofs in climate change adaptation, Sandra Stanković, Jasmina Radosavljević, Dejan Vasović, Faculty of Occupational Safety, University of Niš

 

RAZVOJ GRAĐEVINSKOG PODRUČJA  POD EKOLOŠKIM RIZICIMA U SRBIJI, Milica Gačić, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu

 

Kartiranje i vizuelizacija prirodnih karakteristika prostora opštine Svilajnac u GISu, MILOŠ NINKOVIĆ, UROŠ RADOJEVIĆ, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum

 

EKOLOŠKA DIMENZIJA ODRŽIVOG RAZVOJA TURIZMA U ZAŠTIĆENIM PODRUČJIMA, Ljubica Komazec, Marko Aleksić, Radmila Bjekić, Ekonomski fakultet u Subotici, Univerzitet u Novom Sadu

 

Geoekološko vrednovanje Kaluđerskih Bara na Tari u funkciji održivog turizma, Emina muratović, geografski fakultet univerziteta u beogradu, safet muratović, zoran kričković, ministarstvo odbrane

 

klima kao turistićka vrijednost tuzle, jusuf omerović, evropski univerzitet kallos, tuzla

 

Aktuelni izazovi razvoja biciklističkog turizma u srednjem i donjem delu Dunavskog regiona, vladimir mrkajić, novosadska biciklistička inicijativa

 

Stirling motor – prijatelj životne sredine, Miodrag Jovanović, RViPVO, Vojska Srbije, Ministarstvo odbrane

 

PLAN ODRŽIVOG UPRAVLJANJA OTPADNIM ULJIMA NA “POLJU D” RB “KOLUBARA”, Ana Koprivica, Uroš Pantelić, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

 

Reciklaža ambalažnog otpada u Srbiji – trenutno stanje i izazovi, vladimir mrkajić, nemanja stanisavljević, fakultet tehničkih nauka, univerzitet u novom sadu

 

procedne vode sa deponije komunalnog otpada, dragana nešković markić, željka šobot pešić, draženko bjelić, J.P. DEP-OT Regionalna deponija Banja Luka

 

lociranje divljih deponija, jagoda petrović ukaj, geodetska tehnička škola, beogrAD

 

KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U CRNOJ GORI, MARINA PETROVIĆ, OŠ JUGOSLAVIJA, BAR

 

Valorizacija komine grožđa – hladno ceđeno ulje iz koštica, Vesna Vujasinović, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci, Miloš Bjelica, Tehnološki fakultet, UNIVERZITET U NOVOM SADU, Valerija Večei-Funda, Nikola VuksanoviĆ, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci

 

ZNAČAJ KRIVIČNOG ZAKONA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE U REPUBLICI SRBIJI ZA PROCES INTEGRACIJE U EU, Aleksandar Luković, koridori srbije, Brankica Luković, Visoka tehnološka škola strukovnih studija, Aranđelovac

 

17:15    Zatvaranje konferencije / Conference closing

Dvanaesta regionalna konferencija EnE16-ENV.net

The Twelfth Regional Conference EnE16-ENV.net

Životna sredina ka Evropi

Environment to Europe

ORGANIZACIONI I NAUČNO – RECENZENTSKI ODBOR:

ORGANISATION AND SCIENTIFIC – ADVISORY COMMITTEE:

 

Marko Čadež, ko-predsedavajući Konferencije, Conference co-Chair

Prof. dr Nataša Žugić-Drakulić, Nacionalni koordinator ENV.net projekta, Conference co-Chair

glavna koordinatorka Konferencije, Main Conference Coordinator

Milena Tabašević MSc, asistentkinja glavne koordinatorke Konferencije, assistant

Mr Dušan Stokić

Prof. dr Hristina Stevanović Čarapina

Filip Jovanović MSc

dr Uroš Rakić

mr Danko Aleksić

mr Aleksandra Mladenović

Prof. dr Anđelka Mihajlov

 

Jezik Konferencije

Engleski i srpski (i/ili jezici bivših jugoslovenskih republika); simultano prevođenje je obezbeđeno zaključno sa 13:30h.

 

Conference  language

English and Serbian (and/or languages of former Yugoslav Republics); simultaneous translation will be provided up to 13:30.

 

Zbornik radova

On-line Zbornik radova objavljenih u celini predstavlja radove koji su recenzirani, razvrstani i dostavljeni u predviđenom roku; autori radova su odgovorni za sadržaj radova i prevod na engleski jezik.

 

Book of Proceedings

Book of Proceedings, with all accepted papers, is available online. Authors are responsible for content and English translation of their papers.

 

Recenzentski odbor je, na bazi tematske usmerenosti i načina prezentovanja, razvrstavao radove za Zbornik po kategorijama: plenarni radovi, radovi u celini, apstrakti radova.

 

Papers are grouped in several categories: Plenary Papers, Full Papers, and Abstracts.

 

Kontakt: “Ambasadori održvog razvoja i životne sredine”, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: fee.serbia@ambassadors-env.com; Tel/faks: +381 11 2836926; Tel. u vezi Konferencije: +381 64 133 4136

 

Contact:  „Environmental Ambassadors for Sustainable Development“, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: fee.serbia@ambassadors-env.com; Phone/fax: +381 11 2836926; Phone for information related to Conference: +381 64 133 4136

 

Zbornik radova Konferencije / Conference Proceedings of Papers: http://ambassadors-env.com/ene16-env-net-zbornik-radovaproceedings-of-papers/

 

VipEkomotivacija: Obeležavanje dana planete Zemlje i nagrađeni radovi konkursa 2016. godine

Radove možete pogledati na linku

Uzrasna kategorija 11-14 godina

članak

1. Ljubica Ognjenović, OŠ “Simeon Aranicki”, Stara Pazova, Problem PET ambalaže u opštini Stara Pazova

2. Katarina Velanac, OŠ “Dimitrije Tucović”, Čajetina, Poslednji zlatiborski vitez-poslednji zlatni bor

3. Nikola Nikolić, Aleksandra Drašković, Stefana Adžić, OŠ “Rade Dodić”, Milutovac, Čuvamo našu malu oazu

 

fotografija

1. Emilija Milojević, OŠ “Brana Jevtić”, Kusadak, Tračak nade za spas planete zemlje

2.Teodora Gašpar, OŠ “Vuk Karadžić”, Surčin, Vrapci

3.Irena Džekić, OŠ “Rade Dodić”, Milutovac, Priroda očekuje lepši poklon

 

video

1.autori: Natalija Gerov, Iva Nedeljković, Filip Jančić, Igor Jeremić, Mihajlo Janačković, Jovan Mijović

učestvovali: Danica Ignjatović, Anđela Kostadinović, Miljana Nedeljković

Dečiji ekološki pokret Niš

Podignimo našu ekološku svest
2.Teodora Radivojević, Sara Krstić, Jovana Ćosović , Strahinja Marsenić, Anđela Džaferović, Una Starčević

OŠ “Drinka Pavlović”, Beograd

Žvake
3.Đina Ranđelović, Iva Ignjatović , Mila Zlatković

OŠ “Sveti Sava”, Pirot

Save our promenade!

 

Uzrasna kategorija 15-18 godina

članak

1.Branka Zarić, OŠ “Dimitrije Tucović”, Čajetina, Selekcija otpada-znanjem bez predrasuda

2.Anđela Mitrović, HTŠ “Božidar Đorđević Kukar”, Leskovac, Divlje deponije kao bumerang

3.Dragica Ječmenica, OŠ “Dimitrije Tucović”, Čajetina, Zlatibor nekad i sad-borovi pali u znak pomirenja sa urbanim

 

fotografija

1.Dijana Nikšić, SŠ “Dragačevo” Guča, „Mladost” je odnela poplava, mladi žitelji Lučana u jednom danu odrasli i položili veliku maturu

2.Olga Đurović, Gimnazija Takovski ustanak, Nemar

3.Dušan Mirić, Bojan Kojić, Vuk Spasović, OŠ “Arsenije Loma”, Rudnik, Ranjena planina

 

video

1.Jovan Živković, MTŠ “14.oktobar”, Kraljevo, Vratite vrapce u naš grad!

2.Nikola Kuzmanović, Savremena gimnazija, Don’t drown the Danube

3.Olga Đurović, Gimnazija Takovski ustanak, SMALL BEE vs BIG WORLD
Kategorija 19-21

članak i fotografija

1.Andrijana Arsić, “Misli plavo, misli zeleno”, Čiste vode su izvor naših života

1.Nevena Maksimović, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Ugrožene kornjače

2.Predrag Kurtić, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Da li je ovo ono što želimo?

U okviru projekta Vip Ekomotivacija obeležen je  i Dan planete Zemlje u vrtiću „1001 radost“. Mališane iz vrtića “1001 radost” posetili su predstavnici kompanije Vip mobile i u zajedničkoj sadnji začinskog i lekovitog bilja obeležen je 22. april, Dan planete Zemlje. Mališani su sa zaposlenima napravili svoju eko-baštu i naučili su kako da vode računa o biljkama, kako bi biljke dobile sve što im je potrebno za rast. Deca su pokazala svoje dosadašnje radove i aktivnosti koje su sproveli u okviru međunarodnog programa Eko-škole.

Kompanija Vip mobile, u okviru projekta Ekomotivacija, donirala je sadnice lekovitog i začinskog bilja predškolskim ustanovama i školama za osnovno i srednje obrazovanje koje su uključene u međunarodni program Eko-škole. Sadnice su dobili vrtić “Pčelica” iz Šetonja, vrtić “1001 radost” iz Beograda, International Nursery and Primary School Belgrade, vrtić “Sunce” iz Gornjeg Milanovca, DU “Dečija radost” “Vila” iz Vrdnika, predškolska ustanova “Suncokreti” iz Vladimiraca, škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom “Sveti Sava” iz Umke i škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom učenika “Vuk Karadžić” iz Sombora. Svi mališani i učenici iskoristili su sadnice za izgradnju eko-bašte, koja je jedna od aktivnosti u okviru projekta Vip Ekomotivacija.

UNEP Politika za uključenje zainteresovanih strana

Program UN za životnu sredinu (UNEP) priprema „Politiku za uključenje zainteresovanih strana“ (UNEP Stakeholders Engagement Policy – SEP), koja je struktuirana za 9 „ključnih grupa“ (Major groups) koje se koriste za uključenje zainteresovanih strana u forumima UN za održivi razvoj.
Već duže vreme NVO kojima je misija bolja životna sredine, mogu teško da nametnu važnost tema kojima se bave (iz različitih oblasti životne sredine) grupama NVO koje operativno funkcionišu u Njujorku.

U toku je proces u okviru koga „ NVO koje kao prioritet imaju životnu sredinu“ ( Environmental NGO), pokušavaju da se njihov glas „jače čuje“ bar u okviru UNEP-a (odnosno UNEA, obzirom da je u pitanju ogranak UN za životnu sredinu, čije je sedište u Najrobiju, Kenija).

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, kao ECOSOC i UNEP akreditovana organizacija, ukazujemo da je u Predlogu UNEP Politike za uključenje zainteresovanih strana (februar 2016. godine), uz definiciju „zainteresovanih strana“ (definition of Stakeholder, Paragraph 10 bis) u okviru 9 „ključnih grupa“ (farmeri, žene, nauka, deca i mladi, starosedeoci, radnici i njihovi sindikati, biznis i industrija, nevladine organizacije i lokalna samouprava), predlaže se i deo paragrafa:
„UNEP uvažava [ posebnu ] važnost NVO iz oblasti životne sredine u okviru grupe NVO, koja je jedna od 9 ključnih grupa“ .

U okviru priprema za UNEA sastanak u 2016.godina, pratimo proces i učestvujemo mišljenjem koje se bazira da uticaj NVO iz oblasti životne sredine treba više uvažavati.

Istorijski momentat: usvajanje Ciljeva Održivog Razvoja i Plana održivog razvoja do 2030. godine

Danas, 25. septembra 2015. godine, počeo je u Njujorku UN SAMIT ODRŽIVOG RAZVOJA. Oko 160 šefova država i vlada i 30 ministara, sa oko 9000 učesnika i 3000 akreditovanih novinara učestvuje i prati Samit. Očekuje se usvajanje značajnih dokumenata, među kojima 17 COR (Ciljeva održivog razvoja; SDGs -Sustainable Development Goals ) sa 169 krajnjih ciljeva. Ceo “paket” dokumenata koji se usvaja ima naslov ” Transformišimo naš svet: agenda za održivi razvoj do 2030. godine” (  “Transforming Our World: The 2030 Agenda for Sustainable Development” ).

28. septembra 2015. godine počinje u Ženevi Međunarodna konferencija o upravljanju hemikalijama (ICCM4); zavšne pripreme oko Konferencije zemalja članica UN okvirne Konvencije o klimi (Pariz, decembar 2015, UNFCCC COP21 ) su u toku.

Podsetimo, EU kao uspešan akter na globalnom nivou, predstavlja jedan od 10 prioriteta Junkerove Komisije, što uključuje i ove dokumente koji se usvajaju na globalnom nivou.

 

Projekat: Ekonomsko osnaživanje Romskih porodica u opštinama Knjaževac i Ljubovija

Tokom juna i jula završena je prva faza u okviru projekta „Ekonomsko osnaživanje romskih familija u opštinama Ljubovija i Knjaževac“, u okviru dva modula: „sakupljanje lekovitog bilja i šumskih plodova“ i „sakupljanje sekundarnih sirovina“. Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć OEBSa, Ambasade Kraljevine Švedske i Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije.

U okviru ove prve faze, vršena je obuka Roma sakupljača lekovitog bilja i šumskih plodova, koji žive u romskim naseljima Alin Grm u Ljuboviji i Minićevo u Knjaževcu. Romi i lokalna zajednica pokazali su veliko interesovanje za projektne aktivnosti, aktivno su učestvovali i dali svoj doprinos naporima koje je uložio ekspertski tim Ambasadora održivog razvoja i životne sredine.

U narednoj fazi, do oktobra 2015. godine, ekspertski tim će uraditi analizu trenutnog stanja u sektoru sakupljanja i upravljanja otpadom, sa ulogom Roma u ovim procesima, a biće predložene i mere koje mogu znatno unaprediti zdravstvenu sigurnost Roma sakupljača sekundarnih sirovina, kao i mere koje mogu umanjiti uticaj na životnu sredinu.

Rio + 20 proces: finalizuje se UN dokument o CILJEVIMA ODRŽIVOG RAZVOJA

AOR pratimo i učestvujemo u nekim od aktivnosti u Rio+20 procesu na globalnom nivou.

Podsećamo da je identifikovano 17 CILJEVA ODRŽIVOG RAZVOJA:

  1. 1 okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima
  2. 2 okončati glad, postići bezbednost hrane i poboljšanu ishranu i promovisati održivu poljoprivredu
  3. 3 obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za sve u svim dobima
  4. 4 obezbediti inkluzivno i kvalitetno obrazovanje I promovisati mogućnosti celoživotnog učenja za sve
  5. 5 postići rodnu ravnopravnost i osnaživati žene I devojčice
  6. 6 obezbediti upravljanje vodama i pristup pijaćoj vodi i obezbediti sanitarne uslove za sve
  7. 7 obezbediti pristup dostupnoj, pouzdanoj, održivoj I modernoj energiji za sve
  8. 8 promovisati inkluzivan i održiv ekonomski rast, zaposlenost i dostojan rad za sve
  9. 9 izgraditi prilagodljivu infrastrukturu, promovisati održivu industrijalizaciju i negovati inovativnost
  10. 10 smanjiti nejednakost između i unutar država
  11. 11 učiniti gradove i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, prilagodljivim i održivim
  12. 12 obezbediti održive oblike potrošnje i proizvodnje
  13. 13 preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica
  14. 14 konzervirati i održivo koristiti okeane, mora I morske resurse za održivi razvoj
  15. 15 zaštititi, obnoviti i promovisati održivu upotrebu zemaljskih ekosistema, održivo upravljati šumama, suprotstaviti se dezertifikaciji i zaustaviti i preokrenuti degradaciju zemljišta i zaustaviti gubitak biodiverziteta
  16. 16 promovisati miroljubiva i inkluzivna društva za održivi razvoj, obezbediti pristup pravdi za sve i izgraditi efikasne, pouzdane i inkluzivne institucije na svim
  17. nivoima
  18. 17 revitalizovati globalno partnerstvo za održivi razvoj

 

 

Mreža SDSN je nedavno završila izveštaj o pokazateljima i okviru za monitoring ciljeva održivog razvoja ( Indicators and a Monitoring Framework for the Sustainable Development Goals: Launching a data revolution for the SDGs  ). Ovaj izveštaj je rezultat više od 18 meseci konsultacija, sa doprinosima skoro 500 organizacija i hiljada pojedinaca.

AOR  je član Mreže  SDSN.

Od mnogobrojnih aktivnosti, ističemo i publikaciju – izveštaj o bezbednosti hrane ( 2015 Food Security Report ).

AOR uzima učešće i na prvoj nedelji održivog razvoja, koja se u prvoj nedelji juna održava u Briselu (ESDW); konferencija EnE15-ENV.net, koja se održava u Beogradu, registrovana je među zvanične događaje Evropske nedelje održivog razvoja . Videti ovde

 

 

Toksični pesticid globalno zabranjen posle (ne)očekivanog glasanja na UN sastanku o hemikalijama

Delegati iz više od 100 zemalja su u Ženevi, na kombinovanom sastanku  Bazelske, Roterdamske i Stokholmske konvencije  , sa istorijskom većinom su usvojili zabranu na globalnom nivou za pesticid PCP (pentahlorfenol): 94 zemalja je glasalo za zabranu, 2 protiv zabrane i 8 zemalja je ostalo uzdržano.

Ovaj pesticide se, prema važećem Pravilniku, u Srbiji već nalazi na listi zabrana.

Pogledajte i IPEN BRS 2015 COPs Press Release May 16.

IPEN   je globalna mreža više od 700 organizacija iz 100 zemalja, koja je aktivnostima usmerena na eliminaciju toksičnih supstanci. Strukovno udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine je član IPEN mreže.

Čak i kada se plavna voda povuče opasnost postoji: uputstvo za ponašanje za vreme i posle poplava

U danima kada je u Srbiji, BiH i Austriji (maj 2014. godine) vanredno stanje najvišeg stepena zbog poplava (neki od prizora iz Srbije), želimo da ukažemo na korisnu publikaciju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije – Služba za vanredne situacije :

Porodični priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama ( Da li znate kako da zaštitite
sebe i svoju porodicu od posledica vanrednih situacija? )

U Priručniku je nekoliko strana posvećenih poplavama. Posebno izdvajamo uputstvo za ponašanje za vreme i posle poplava.

UPUTSTVA ZA PONAŠANJE POSLE POPLAVA

  1. – Slušajte izveštaje na vestima o vodosnabdevanju, kao i da li je bezbedno piti vodu.
  2. – Izbegavajte plavnu vodu – ona može biti zagađena muljem, uljem, benizonom ili fekalnom kanalizacijom. Voda može takođe biti pod strujnim naponom od podzemnih kablova.
  3. – Izbegavajte vodu koja je u pokretu.
  4. – Budite pažljivi u oblastima sa koji se poplavna voda povukla, putevi su možda oštećeni i opasni.
  5. – Vratite se u svoje domove samo pošto nadležne službe proglase da je bezbedno.
  6. – Nemojte koristiti električne aparate pre provere.
  7. – Očistite i dezinfikujte sve površine.
  8. – Držite se dalje od zgrada koje su okružene plavnim vodama.
  9. – Budite pažljivi pri ulaženju u zgrade zbog skrivenih oštećenja koja su mogla da nastanu.
  10. – Osposobite oštećene septičke jame i druge kanalizacione sisteme što je ranije moguće – ukoliko su oštećeni mogu da postanu veliki zdravstveni rizik.
  11. – Očistite i dezinfikujte sve što je pokvašeno. Mulj koji ostaje posle poplavne vode može da sadrži kanalizacione otpatke i hemikalije.
  12. – ukoliko primetite uginule životinje obavestite nadležnu službu na telefonske brojeve 192 ili 1985.

Pogledajte  i :

–PRЕPОRUКЕ ZА PОSTUPАNjЕ STАNОVNIŠTVА U TОКU PОPLАVЕ КАО I NАКОN PОVLАČЕNjА VОDЕ IZ PОPLАVNjЕNОG PОDRUČЈА

– UPUTSTVO ZA GRAĐANE POSLE POPLAVA

– KVALITET VODE ZA PIĆE IZ BEOGRADSKOG VODOVODA

– Uputstvo za postupanje otpadom nakon poplava

 

 

Tri radionice za predškolce u Somboru

“Ambasadori održivog razvoja i životne sredine” su 23.12.2013. održali tri radionice za predškolce , u vrtićima “Vila” i “Vrapčić” u Somboru, u organizaciji GU Grada Sombora. Uz interaktivni pristup, deci su približene teme kao što su: lanac ishrane, kruženje vode u prirodi, štednja, ponovna upotreba materijala i recikliranje. U toku radionice deca su se oslobodila da ukažu na ekološke probleme koje su primetila u svom okruženju i na sebi svojstven način ukazala na rešenja. Vaspitači su bili prijatno iznenađeni idejama pripremljenim za decu i igrama, pa će ih uvrstiti u svoj program.

Momenti sa radionica

Okrugli sto „Mogućnosti unapređenja saradnje između javnog i civilnog sektora u GO Vračar“

U ponedeljak 18.11.2013. u svečanoj sali GO Vračar, Beograd,  održan je okrugli sto koji je okupio predstavnike organizacija civilnog društva sa Vračara i lokalne samouprave. Predsednica Skupštine opštine Vračar je istakla da mogućnosti za saradnju i podršku postoje i to u tri oblasti, sport, kultura i kroz projekte udruženja. Kao tri najvažnije kategorije za projekte udruženja istaknuti su ekologija, obrazovanje i ugrožene grupe građana. Mirjana Hrvaćanin, članica veća GO Vračar je navela dosadašnja iskustva u saradnji lokalne samouprave i OCD na Vračaru, a Ivana Maksić iz Stalne konferencije gradova i opština je predstavila primere dobre prakse saradnje OCD i lokalnih samouprava kroz „Exchange” programe. Korisne savete prisutnima dali su Nenad Krstić, menadžer projekta „Mogućnosti unapređenja saradnje između javnog i civilnog sektora u GO Vračar putem partnerstva na razvojnim projektima”, Lazar Đurović iz Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, vezano za pravni okvir saradnje javnog i civilnog sektora i Nevena Todosijević iz Kancelarije za evropske integracije Vlade RS koja je predstavila SEKO i IPA mehanizme. Nakon uvodnih izlaganja otvorena je diskusija u kojoj je Dragana Grujičić u ime AORŽS obavestila prisutne o mogućnostima za saradnju na projektu ENV.net i međunarodnom programu Eko-škole.

Vest (sajt GO Vračar)

Slike (sajt GO Vračar)

Bezbedne hemikalije i proizvodi – prioritet posle 2015. godine

Seminar o hemijskoj bezbednosti u kontekstu razvojnih ciljeva posle 2015. godine  je održan u Beogradu je 11. aprila, u organizaciji WECF i UNDP-Srbija, a u okviru projekta koji je podržala EU. Dnevni red seminara i izlaganja su prikazali različite rezultate, koji uključuju rezultate ispitivanja o igračkama u Srbiji (toysafetyengfinalorg) i  preliminarne rezultate o Srbiji kakvu žele njeni građani posle 2015. godine (http://www.srbijakakvuzelim.rs/).

Na poziv organizatora, A.Mihajlov je govorila o potrebama aktivnosti zasnovanih na znanju, prezentujući neke od rezultata iz strateskog partnerstva AOR (nacionalne NGO SAICM fokalne tačke) i APOS-a (http://www.apos.org.rs/cms/index.php )  u oblasti  upravljanja hemikalijama ( +Prof Mihajlov PRESENTATION – Capacity building for chemicals safety) .

Poziv za dostavljanje mišljenja na strateški dokument SAICM – rok 16. maj 2013. godine

Sekretarijat SAICM  (Strateškog pristupa za upravljanje hemikalijama na medjunarodnom nivou  – Strategic Approach to International Chemicals Management ) upućuje poziv svim zainteresovanim stranama, da dostave svoje mišljenje na Okvir i uputstvo kako dostići ciljeve upravljanja hemikalijama do 2020. godine (Overall Orientation and Guidance to meet the SAICM 2020 goal). Mišljenje, odnosno prilog, dostaviti direktno na saicm@unep.org .

Organizacija Ambasadori održivog razvoja i životne sredine je SAICM Fokalna tačka za nevladin sektor Srbije i aktivna je u ovom procesu u okviru datog mandata. Koristimo ovu priliku da pozovemo zainteresovane organizacije iz nevladinog sektora u Srbiji, da nam se jave (na office@ambassadors-env.com), da bismo, ukoliko postoji interesovanje, oformili SAICM OCD Mrežu u Srbiji ( SAICM CSO Serbia Network), radi efikasnije razmene informacija.

_________________________________

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine je SAICM Fokalna tačka za nevladin sektor Srbije, poslali smo komentar na Okvir i uputstvo kako dostići ciljeve upravljanja hemikalijama do 2020. godine (Overall Orientation and Guidance to meet the SAICM 2020 goal).

U istom ovom procesu, SAICM je organizovao prateći događaj uz “Trojnu Konferenciju zemalja članica”, 4. maja 2013. godine u Ženevi.

 

Programske inicijative

Programska inicijativa:  merenja sopstvenog učinka organizacije po pitanju životne sredine ( troškovi za papir i kancelarijski materijal, baterije, tonere, sredstva za čišćenje i dr. ).

_____________________________

Programska inicijativa: hemikalije, opasne supstance, potrošnja i uticaj na zdravlje – AOR, kao organizacija SAICM fokalna tačka, započela je u 2013. godini istraživanje koliko ova tematika interesuje donatore, odnosno organizacije civilnog društva.

AOR učestvije na 6.  UN regionalnom sastanku o hemikalijama SAICM, Poljska, februar 2018

Bezbedno upravljanje hemikalijama

Hemikalije: nisu svi proizvođači, uvoznici i distributeri proizvoda upoznati sa zakonskim obavezama i odgovornostima

Toksični pesticid globalno zabranjen posle (ne)očekivanog glasanja na UN sastanku o hemikalijama

Zajedničkim radom obezbeđujemo bezbedno upravljanje POPs hemikalijama

NIP za sprovođenje Stokholmske konvencije o dgotrajnim organskim zagađujućim supstancama: učešće

5. regionalni sastanak o strateškom upravljanju hemikalijama

______________________________________________________________________________________

Programska inicijativa: Učešće žena – AOR je organizacija u čijem vodjenju su žene u značajnoj većini. AOR, kao organizacija čija je predsednica član UN Mreže ministarki i liderki životne sredine, započela je u 2013. godini  pilot praćenje učešća žena u svojim projektima i aktivnostima.

______________________________________________________________________________________

Programske inicijative su posebno usmerene na multisektorsku i intersektorsku saradnju za ostvarivanje ciljeva:

  • organizovanje i sprovođenje eko-sertifikacije  u saradnji sa nadležnim državnim organima za izdavanje odgovarajućih uverenja u oblasti procena ispunjenosti medjunarodnih standarda i programa u vezi sa zivotnom sredinom i odrzivim razvojem;
  • dodelu odgovarajućih nagrada i priznanja za uspešna dostignuća u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine;
  • podsticanje i pomaganje onih aktivnosti i inicijativa koje su usmerene na očuvanje zivotne sredine i uređenje prostora, uštedu i racionalizaciju potrošnje svih vrsta energije, ekosistemske usluge i ukljucivanje zastite zivotne sredine u ostale sektorske politike;
  • afirmacija i zaštita temeljnih vrednosti, interesa i položaja odrzivog razvoja i zivotne sredine u društvu, kroz promociju humanih, stručnih, naučnih i umetničkih aspekata zastite zivotne sredine u svim oblastima struke

Aktivnosti za uključenje u FP7 projekte Evropske unije, razvoj programa “Univerzitet u prirodi” Univerziteta u Beogradu, kao i postavljanje medjunarodne eko-sertifikacije hotela i turističkih objekata “Zeleni ključ”, u 2012. i 2013. godini predstavljaju programske inicijative.