Pretraga

Usvojen je Program promocije nauke

6. aprila 2017. Vlada Republike Srbije je usvojila Program promocije nauke.

Promocija nauke je širenje naučne kulture i naučne pismenosti, kao i ukazivanje na različite vrednosti nauke povezivanjem istraživača sa drugim akterima. Popularizacija nauke je uži pojam od promocije nauke, predstavlja interpretaciju naučnih rezultata i metoda kroz niz različitih formata (tekstovi, predavanja, festivali nauke…) kojima se naučna dostignuća i saznanja afirmišu i predstavljaju najširoj populaciji. Dobra promocija nauke treba da dovede do popularizacije nauke.

Naučnoistraživačka delatnost je sistematski stvaralački rad koji se preduzima radi otkrivanja novih znanja, s ciljem podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva i korišćenja tih znanja u svim oblastima društvenog razvoja.

Program promocije nauke (videti tekst dole) se odnosi na period od 2017. do kraja 2019. godine, a u pripremi je učestvovao niz eksperata iz različitih oblasti od predstavnika naučne zajednice, preko organizacija civilnog društva i drugih aktera zainteresovanih za promociju nauke.

Prema Programu, organizacije civilnog društva (Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, nevladine organizacije, društveni pokreti, humanitarne organizacije, različita udruženja) predstavljaju aktere promocije.

Strukovno udruženje AMBASADORI ODRŽIVOG RAZVOJA I ŽIVOTNE SREDINE je organizacija osnovana radi delovanja u opštem interesu unapređenja, popularizacije i promocije naučnoistraživačkog rada ( Statut )

_________________

1. UVOD

Program promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća je dokument koji se odnosi na period od 2017. do kraja 2019. godine i oslanja se na strateške ciljeve Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine ― Istraživanje za inovacije[1], kao i strateško opredeljenje države da uspostavi sistem koji podržava izvrsnost u nauci, relevantnost za društveni i ekonomski razvoj, konkurentnost privrede i razvoj društva u celini.

Centar za promociju nauke će se koncentrisati na napore povezivanja civilnog društva, naučne zajednice, privrednih subjekata i javne uprave u cilju boljeg razumevanja uloge nauke u društvu[2].

U društvu zasnovanom na znanju građani moraju da budu u prilici da naprave izbore na osnovu pouzdanih i relevantnih informacija koje treba da im ponudi odgovorna nauka[3]. Cilj promocije nauke je da ponudi odgovore na pitanje kako nauka može da pomogne građanima, ali i da obezbedi sve uslove da deca, učenici i odrasli budu osposobljeni da efikasno i kritički koriste naučna i tehnološka znanja[4].

Naučni način razmišljanja i istraživački duh u savremenom društvu postaju najvažniji alat za samostalno učenje, kao i preduslov za donošenje racionalnih, metodološki opravdanih i na podacima zasnovanih odluka u životu i zajednici.

Centar za promociju nauke, kroz sopstvene aktivnosti, kao i kroz raspisivanje javnog poziva za finansiranje aktivnosti naučnih, naučno-stručnih društava, udruženja i drugih organizacija koje su u funkciji unapređenja naučnoistraživačkog rada, promocije i popularizacije nauke i tehnike, omogućava da rezultati naučnog istraživanja, naučna metodologija i naučna kultura dopru do građana svih uzrasta čime ostvaruje svoju zakonom propisanu misiju.

—————————–

  • [1]  Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2016–2020
  • [2] Predlog pregovaračke pozicije RS za Međuvladinu konferenciju o pristupanju RS EU za poglavlje 25 – nauka i istraživanje
  • [3]  Science and Society Action Plan, European Commission, 2002
  • [4] ZOSOV („Sl. glasnik RS“ br.72/09, 52/11, 55/13, 35/15 ― autentično tumačenje, 68/2015 i 62/16)

 

2. ZAKONODAVNI I STRATEŠKI OKVIR

Zakonski dokument na kom se zasniva Program promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća (dalje: Predlog programa promocije nauke) je Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti (dalje: Zakon o NiD)[1], koji je članom 27b propisao da Centar za promociju nauke priprema predlog programa promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća koji donosi Vlada Republike Srbije, na predlog Upravnog odbora Centra. Centar za promociju nauke osnovan je 2010. godine radi promocije i popularizacije nauke i tehnike, odnosno naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća u zemlji i svetu.

Osnovni strateški dokument je Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za periodi od 2016. do 2020. godine ― Istraživanje za inovacije (dalje: Strategija naučnog i tehnološkog razvoja). Radi postizanja utvrđene vizije i misije Strategijom se određuje šest posebnih ciljeva, a to su:

  1. Podsticanje izvrsnosti i relevantnosti naučnih istraživanja u Republici Srbiji;
  2. Jačanje povezanosti nauke, privrede i društva radi podsticanja inovacija;
  3. Uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja naukom i inovacijama u Republici Srbiji;
  4. Osiguranje izvrsnosti i dostupnosti ljudskih resursa za nauku i privredu i društvene delatnosti;
  5. Unapređenje međunarodne saradnje u domenu nauke i inovacija;
  6. Povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj putem javnog finansiranja i podsticanja ulaganja poslovnog sektora u istraživanje i razvoj.

Jedna od mera kojom se doprinosi ostvarivanju prvog cilja je i promovisanje nauke i inovacija zasnovanih na rezultatima istraživanja.

Strateški okvir promovisanja nauke i inovacija je razvoj kulture dijaloga između nauke, tehnologije i društva, to jest bolje komunikacije istraživačkog sektora sa privredom i drugim resorima, kao i civilnim sektorom i društvom u celini.

Centar za promociju nauke, naučnoistraživačka zajednica, zainteresovana privredna društva i nevladine organizacije sprovodiće kampanje i akcije u kojima se promoviše razvoj inovativnog društva znanja.

Uspostavljanje regionalnih centara za promociju nauke i interaktivnog naučnog centra u Beogradu, kao mesta susreta građana sa naukom i tehnologijom, naučnih institucija sa privredom i, posebno, talentovanih učenika i studenata sa inovativnim i novim pristupima učenju i ovladavanju naučnom metodologijom jedan je od zadataka postavljenih Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja.

Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za poglavlje 25 ― Nauka i istraživanje, koji je donela Vlada na sednici održanoj dana 29.9.2016. godine u delu Nauka u društvu ukazuje na to da je Republika Srbija prepoznala potrebu za osnivanjem posebne institucije koja je zadužena za odnos između nauke i društva, i to je Centar za promociju nauke.

—————————–

  • [1] „Sl. glasnik RS“ br. 110/05, 50/06-ispr, 18/10, 112/15

 

3. PREGLED STANJA

Opšta analiza stanja u nauci, tehnološkom razvoju i inovacionoj delatnosti u Republici Srbiji, kao i analiza primene Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine i njenih ostvarenih ciljeva i rezultata pokazuje da Republika Srbija ima naučni i istraživački potencijal i da su, u uslovima ekonomske recesije i nedovoljnih materijalno-finansijskih sredstava, u mnogim oblastima ostvareni značajni rezultati, pre svega, u izvrsnosti naučnih istraživanja i broju objavljenih naučnih radova u međunarodnim časopisima, učešću u međunarodnim istraživačkim projektima i osnivanju novih privrednih subjekata koji svoju delatnost zasnivaju na razvoju i korišćenju savremenih tehnoloških dostignuća. Naučnici u Srbiji već daju natprosečan doprinos svetskoj nauci. Uticaj na društvo, međutim, nije tako veliki. Inovacije koje menjaju naš život u svim aspektima, od jednostavnih proizvoda do društvenih inovacija, radije uvozimo, nego što prepoznajemo učinak naše naučne zajednice[1]. Zbog toga pred naukom u Srbiji kao najveći izazov stoji podsticanje inovacija zasnovanih na istraživanju.

Društvena odgovornost naučnoistraživačke zajednice se često pominje kao treća, nedovoljno razvijena misija univerziteta koji su prepoznati kao pokretač društvenog razvoja. Nedostatak intenzivne i kvalitetne komunikacije univerziteta, na kojima radi dve trećine istraživača u Srbiji, sa privredom i civilnim sektorom čini da ugled naše nauke i poverenje u „našu pamet“ nije na zavidnom nivou i da se oslonac za privredni razvoj najpre traži u uvoznim organizacionim i tehničkim rešenjima. Važan zadatak promocije nauke u Srbiji jeste da znatno popravi sliku nauke u srpskoj javnosti. Izvrsnost i uvažavanje unutar zatvorene akademske zajednice jesu neophodni, ali sigurno ne i dovoljni. Drugim rečima, sada je neophodno da jasno pokažemo zašto je nauka važna, ne samo za naučnike već i za one koji se naukom ne bave.

U nedostatku dobre komunikacije naučne zajednice sa građanima, medijski prostor postaje zasićen prilozima u kojima naučna dostignuća nisu korektno predstavljena ili se čak pseudonaučna praksa predstavlja kao društveno prihvatljiva alternativa nauci. Građani koji kroz svoje obrazovanje nisu dostigli odgovarajući nivo naučne pismenosti i kritičkog mišljenja nemaju izgrađene kriterijume po kojima bi razlikovali nauku od pseudonauke. Zbog toga je zadatak promocije nauke da te kriterijume približi kako građanima tako i drugim akterima od interesa za promociju nauke. Koliko su pseudonaučna tumačenja postala veliki društveni problem, postalo je jasno kada se 2015. godine pojavila građanska inicijativa za izmenu zakona kojim je predviđena obavezna vakcinacija tvrdeći da je vakcinacija opasna i da se tom obavezom ugrožavaju ljudska prava. Uloga medija u argumentovanoj borbi protiv pseudonauke zbog toga postaje veća nego što je dosad bila.

Na planu međunarodne saradnje Srbija je u protekle tri godine napravila značajne pomake. Nakon potpisivanja sporazuma o punopravnom učešću u programu Horizont 2020 i donošenja Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Horizont 2020 – Okvirnom programu za istraživanje i inovacije (2014-2020) („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 9/2014) u julu 2014. godine, naučnici iz Srbije su prvi put dobili i prestižne grantove ERC i Teaming. Uspeh naših naučnika u programu Horizont 2020 je iznad očekivanja. Posebno ohrabruje uspešno učešće naših inovativnih malih i srednjih preduzeća u ovom programu Evropske unije. Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja RS predviđeno je formiranje posebnog tela za podršku učesnicima u programu Horizont 2020. U prelaznom periodu, dok se to telo ne konstituiše, uloga Centra za promociju nauke je da posebnim aktivnostima, kao što su info-dani ili radionice, pomogne uključivanju naših naučnoistraživačkih organizacija, privrednih društava i organizacija civilnog društva u ovaj evropski program sa najvećim fondom u istoriji nauke.

Kada je u pitanju naučno obrazovanje, posebno značajnih pomaka u ranijim godinama nije bilo. Nastavni planovi i programi u osnovnim i srednjim školama su praktično nepromenjeni u odnosu na prethodnu deceniju. Republika Srbija učestvuje u međunarodnim studijama učeničkih postignuća PISA i TIMSS, koje matematičku i naučnu pismenost imaju kao komponente testa. Rezultati iz prethodnih godina ukazuju na to da učenici mlađih razreda u domenu prirodnih nauka ostvaruju bolje rezultate u odnosu na međunarodni prosek nego učenici starijih razreda. U studiji TIMSS 2011 za učenike četvrtog razreda Srbija je ostvarila skor 516, što je iznad međunarodnog proseka (500). U istoj studiji za učenike osmog razreda iz 2007. godine, postignuća naših učenika iz biologije, geo-nauka, fizike i hemije bila su ispod međunarodnog proseka. Jedan od razloga zbog kog postignuća naših učenika u domenu nauke opadaju sa godinama je verovatno i to što se nauka razdvaja po predmetima čiji programi nisu dobro korelirani i što se učenici starijih razreda više ne bave celinom nauke u okviru svojih redovnih školskih aktivnosti. Ova ograničenja formalnog obrazovanja nestaju kada se o nauci govori u okvirima vanškolskih aktivnosti kakve realizuje Centar za promociju nauke, festivali nauke, naučni kampovi itd. Zbog toga je uloga neformalnog i inoformalnog obrazovanja u Srbiji posebno važna.

U toku 2016. godine Centar je naročito stavio akcenat na sledeće strateške ciljeve: širenje kulture nauke, jačanje uloge nauke u društvu, studijski program naučne komunikacije, regionalizacija promocije nauke, aktivna borba protiv primera loše nauke, promocija doktorskih studija, promocija istraživačkog rada.

Kroz javni poziv aktivno se radilo na podizanju nivoa naučne pismenosti i naučnog obrazovanja sprovodeći postupak decentralizacije promocije i popularizacije nauke na teritoriji Republike Srbije, podršci raznovrsnim i inovativnim projektnim pristupima iz oblasti promocije i popularizacije nauke, a koji pokrivaju interesovanje i potrebe opšte populacije, kao i podršci inovativnim i visokouticajnim projektima koji imaju veliki obuhvat u cilju razvoja i poboljšanja kvaliteta projekata iz oblasti promocije nauke od globalnog značaja.

—————————–

  • [1] Predgovor Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2016–2020.

 

4. DEFINICIJE KLJUČNIH POJMOVA

Prepoznajemo ovaj dokument kao priliku za jasnije definisanje i raščlanjivanje termina koji su često u upotrebi u oblasti promocije nauke, jer su uobičajne diskusije i neslaganja oko toga šta ovi termini obuhvataju.

Naučna kultura

Naučnu kulturu čine sistem vrednosti, tradicija, znanja i načini delovanja koje neguju pojedinci u zajednici, a koji počivaju na razvoju nauke, idejama i saznanjima do kojih je čovek došao istraživanjem prirode. Predstavlja segment opšte kulture baziran na vrednostima moderne nauke kao što su objektivnost, inovativnost i otvorenost.

Naučna pismenost

Naučna pismenost podrazumeva posedovanje naučnih znanja i njihovu primenu prilikom prepoznavanja naučnih problema, sticanja novih znanja, naučnog objašnjavanja pojava i izvođenja na činjenicama zasnovanih zaključaka o naučno relevantnim pitanjima; razumevanje prirode nauke kao oblika ljudskog saznanja i delatnosti; svest o tome kako nauka i tehnologija oblikuju i utiču na život u savremenom tehnološkom društvu; spremnost za angažovanje i davanje ličnog doprinosa u rešavanju naučnih pitanja, izgrađivanje ličnog stava[1].

Istraživač

Osoba koja radi na naučnoistraživačkim i razvojnim poslovima i koja je izabrana u zvanje istraživača mora da kao najmanji uslov poseduje visoku stručnu spremu[2].

Naučnoistraživačka delatnost

Sistematski stvaralački rad koji se preduzima radi otkrivanja novih znanja, s ciljem podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva i korišćenja tih znanja u svim oblastima društvenog razvoja[3].

Inovacija

Inovacija je primena novog ili značajno unapređenog proizvoda ili procesa, novog marketinškog metoda ili organizacionog metoda u poslovanju, organizaciji rada ili odnosima sa okruženjem[4].

Inovaciona delatnost

Aktivnosti koje se preduzimaju radi stvaranja novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga ili značajne izmene postojećih, a u skladu sa potrebama tržišta[5].

Promocija nauke

Širenje naučne kulture i naučne pismenosti. Ukazivanje na različite vrednosti nauke povezivanjem istraživača sa drugim akterima.

Popularizacija nauke

Uži pojam od promocije nauke, predstavlja interpretaciju naučnih rezultata i metoda kroz niz različitih formata (tekstovi, predavanja, festivali nauke…) kojima se naučna dostignuća i saznanja afirmišu i predstavljaju najširoj populaciji. Dobra promocija nauke treba da dovede do popularizacije nauke.

Pseudonauka

Sistem tvrđenja, pretpostavki i metoda čiji zagovornici pokušavaju da stvore utisak da je reč o naučnom saznanju dok im s druge strane nedostaje utemeljenje u naučnom metodu.

Naučna komunikacija

Podrazumeva jačanje opšteg razumevanja nauke, naučne kulture i naučne pismenosti kao neizostavnog dela svakodnevnog života. Ova komunikacija obuhvata međusobnu razmenu informacija između naučne zajednice, medija, građana, privrede i donosilaca odluka.

Naučni komunikator

Osoba koja se specijalizovala za naučnu komunikaciju i koja nije nužno istraživač.

Naučno novinarstvo

Medijska delatnost koju obavljaju specijalizovani novinari, a koja obuhvata izveštavanje, analizu i tumačenje istraživačkih rezultata, naučnih događaja i ideja za široku javnost. Vrsta naučne komunikacije.

Naučni novinar

Novinar koji izveštava u javnosti na osnovu rezultata, znanja i ideja iz nauke.

Centri promocije nauke (eng. science centers, discovery centers)

Ustanove koje šire naučnu kulturu kroz interaktivne postavke, radionice, tribine i druge oblike naučne komunikacije koji neposredno uključuju posetioce ohrabrujući ih da istražuju i sami dolaze do zaključaka.

Regionalni centri za promociju nauke (naučni klubovi)

Prostor u kome građani zainteresovani za nauku i tehnologiju imaju priliku da se upoznaju, razmenjuju iskustva, diskutuju o naučnim temama.

Park nauke

Specifično organizovan i dizajniran otvoreni prostor ispunjen naučnopopularnim eksponatima kako bi se naučni pojmovi, fenomeni i činjenice usvojili kroz igru i neposredno iskustvo.

—————————–

 

5. OPŠTI PRINCIPI

Program promocije nauke se bazira na sledećim principima:

Dostupnost – svako treba da ima pristup postojećim i novim znanjima, odnosno rezultatima naučnoistraživačkog rada.

Umrežavanje – težnja za komunikacijom i povezivanjem na horizontalnom i vertikalnom nivou između niza aktera (mediji, donosioci odluka, istraživači, institucije i drugi).

Kritičko razmišljanje – proces jasnog i racionalnog promišljanja analiziranjem i vrednovanjem podataka i dokaza. Priznavanje ograničenja savremene nauke i naučnog metoda.

Etičnost – nepristrasno i objektivno predstavljanje činjenica.

Balans među oblastima – Podjednaka zastupljenost različitih naučnoobrazovnih polja.

 

6. AKTERI PROMOCIJE

Centar za promociju nauke ima centralnu ulogu uspostavljanja saradnje u cilju kontinuiranog strukturiranog dijaloga između naučne zajednice, istraživača, instituta, državne uprave i jedinica lokalne samouprave, institucija civilnog društva, obrazovnih i drugih institucija, regionalnih centara promocije nauke u okviru centara za stručno usavršavanje, medija, privrede i samih građana. Radi uspešnijeg ostvarivanja ovog cilja potrebno je definisati najrelevantnije aktere koji učestvuju ili su obuhvaćeni promocijom nauke, kao i glavne kategorije njihovih aktivnosti u ovom polju.

Naučna zajednica

Istraživači, doktorandi, akreditovane nauičnoistraživačke organizacije, sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije, univerziteti, KONUS, Zajednica instituta Srbije, SANU, Matica srpska.

Kreatori javnih politika

Ministarstvo nadležno za poslove nauke, tehnološkog razvoja i prosvete, druga ministarstva, kancelarije Vlade RS, Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj, Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, zavodi, skupštinski odbori.

Jednice teritorijalne uprave i lokalne samouprave

Autonomna pokrajina, opštine, gradovi i grad Beograd.

Organizacije civilnog društva

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, nevladine organizacije, društveni pokreti, humanitarne organizacije, različita udruženja.

Obrazovne i druge institucije

Predškolske ustanove, osnovne škole, srednje škole, visokoškolske ustanove, centri za stručno usavršavanje i regionalni centri za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, javnopriznati organizatori aktivnosti.

Mediji

Novinske agencije, štampani, elektronski i novi mediji.

Privredni subjekti i subjekti inovacione delatnosti

Privredna društva, preduzetnici, start-up preduzeća, Privredna komora Srbije.

Ustanove kulture

Muzeji, biblioteke, arhive, zadužbine, udruženja, domovi kulture.

Građani

Učenici, studenti, deca predškolskog uzrasta, roditelji, zainteresovani građani, turisti, građani koji se brinu za zajednicu i učestvuju u javnom životu.

 

7. CILJEVI PROGRAMA

Program promocije nauke definiše četiri strateška cilja i četranest potciljeva u periodu od 2017. do kraja 2019. godine:

1. Razvoj kapaciteta istraživača za širenje naučne kulture

1.1. Osnaživanje i podsticanje istraživača da informišu javnost o rezultatima, efektima i značaju svog rada.

1.2.  Sistem nagrađivanja istraživača koji aktivno i kontinuirano promovišu naučnu kulturu.

1.3. Uspostavljanje studijskog programa naučne komunikacije na visokoškolskim ustanovama.

 2. Podsticaj i razvoj komunikacije između naučnoistraživačkih organizacija sa državnom upravom i jedinicama teritorijalne uprave i lokalne samouprave kroz razmenu vrednosti i praksi

2.1. Razvijanje saradnje između istraživača i instituta sa državnom upravom na formiranju politika zasnovanih na podacima i naučnim istraživanjima.

2.2. Organizovanje različitih aktivnosti kroz koje istraživači i naučni komunikatori iz Srbije i sveta komuniciraju vrednosti naučne kulture u lokalnim samoupravama u kojima su stekli osnovno, srednje ili visoko obrazovanje.

 3. Razvoj različitih programa promocije nauke zasnovanih na naučnoj kulturi i naučnoj pismenosti kod svih građana Republike Srbije

3.1. Razvoj programa za neformalno i informalno obrazovanje odraslih kroz proces celoživotnog učenja sa ciljem podizanja nivoa naučne pismenosti u Republici Srbiji.

3.2. Razvijanje programa profesionalnog razvoja nastavnika sa ciljem razvijanja kompetencija važnih za razumevanja metodologije naučnog rada, ali i za obuku drugih nastavnika.

3.3. Razvoj, podrška i osnaživanje svih vrsta medija za širenje naučne kulture i naučne pismenosti.

3.4. Marginalizacija primera loše nauke u medijima kroz razvoj kritičkog i profesionalnog izveštavanja o nauci.

3.5. Edukacija privrednih subjekata za društveno odgovorno poslovanje koje podrazumeva širenje znanja, naučne kulture, naučne pismenosti i vrednosti ekonomije bazirane na znanju.

3.6. Uvođenje efikasnijih i konkurentnijih načina finansiranja naučnopopularnih aktivnosti za sve građane Republike Srbije, posebno podvlačeći dostupnost i mobilnost sadržaja.

4. Jačanje resursa za promociju nauke kako bi programi bili dostupniji građanima

4.1. Izgradnja Centra promocije nauke u Beogradu u kome bi svi građani Republike Srbije učili o naučnim dostignućima kroz neposredno otkrivanje, eksperimente i istraživanje.

4.2. Jačanje mreže regionalnih centara promocije nauke (naučnih klubova) u saradnji sa obrazovnim institucijama i jedinicama lokalne samouprave.

4.3. Izgradnja mreže parkova nauke u različitim gradovima.

 

8. ZAVRŠNI DEO

Akcioni plan za sprovođenje Programa promocije nauke ove utvrdiće se u roku od 3 meseca od dana donošenja.

U skladu sa Programom promocije nauke, regionalni centri za promociju nauke utvrdiće akcione planove za sprovođenje Programa promocije nauke.

Za sprovođenje Programa promocije nauke nisu potrebna dodatna budžetska sredstva.

Konferencija Životna sredina ka Evropi, 6. juni 2016. u Beogradu

Moments from the Conference-Gallery of pictures

Dvanaesta regionalna Konferencija “Životna sredina ka Evropi – EnE16-ENV.net” održana je 6. juna 2016. godine u Beogradu (Srbija) i bila je posvećena temi klimatske promene i održivo korišćenje prirodnih resursa. Tradicionalno, Konferenciju su organizovali Ambasadori održivog razvoja i životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Konferencija je bila zvaničan događaj kojim UNEP obeležava Svetski dan životne sredine u Srbiji i održavana je pod pokroviteljstvom EU, a kroz realizaciju projekta: “Razvoj ENV.net na zapadnom Balkanu i u Turskoj: unapređivanje uticaja stanovništva na proces reform cnvi u sektoru životne sredine kao podrška približavanja Evropskoj uniji.”
EnE16-ENV-net je otpočela uvodnim izlaganjima Nermine Ljubovic, izvršne direktorke Privredne komore Srbije, Stanojle Mandiić, zamenice poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije, doc. dr Mirjane Drenovak Ivanović sa Pravnog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i članice Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužene za određene sektore poglavlja 27 i prof. dr Anđelke Mihajlov, Ambasadorke održivog razvoja i životne sredine i članice Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužene za određene sektore poglavlja 27. Konferenciji su prisustvovali predstavnici Vladinog i nevladinog sektora, internacionalne organizacije, naučne institucije i poslovne asocijacije.
Učesnici konferencije (približno 170 registrovanih učesnika) su bili složni u jednom: imamo respektabilne stručnjake za oblasti životne sredine i klimatskih promena (kako one sa iskustvom, tako i mlade stručnjake – koji teško nalaze zaposlenje u struci). Kako je pristupanje EU značajan prioritet Srbije, time će i poglavlje koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene (Poglavlje 27) biti sve važnije u procesu da u našoj zemlji imamo evropske standarde. Struka i iskustvo treba da budu garant za “prava” rešenja na ovom putu (koji će po prvim procenama, u ovom sektoru, u našoj zemlji, trajati više desetina godina). Ova konferencija doprinosi unapređenju uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredina kao podrška približavanja Evropskoj uniji. Učešće javnosti u odlučivanju o pitanjima važnim za životnu sredinu jedan je od stubova održivosti rešenja. Kako je ova Konferencija podržana i od Programa UN za životnu sredinu (UNEP), kao jedan od zvaničnih događaja kojim se u svetu obeležava Svetski dan životne sredine 5. juni, prenosioci smo poruke UNEP-a i Interpola da je, na globalnom nivou, kriminal prema životnoj sredini u porastu i da se taj trend mora „obrnuti“ da bi se postigao održivi rast i razvoj.

Poziv za medije EnE16-ENV.net

Press Release – Osnovne informacije

Agenda EnE16-ENV.net

Dvanaesta regionalna konferencija EnE16-ENV.net – The Twelfth Regional Conference EnE16-ENV.net

Životna sredina ka Evropi - Environment to Europe

Beograd, 6. juni 2016. - Belgrade, Serbia, June 6, 2016

 Klimatske promene i održivo korišćenje prirodnih resursa - Climate Change and Sustainability of Resources

 Program konferencije –  dan 02.06.                                                                                                           Conference Agenda- as on 02/06

 6. jun                                                                 June 6th

Velika sala u PKS, II sprat, Terazije 23, Beograd Main Hall, 2nd floor – Serbian Chamber of Commerce, Terazije 23, Belgrade

9:00 – 10:00      Registracija učesnika / Registration

10:00 – 11:00    Uvodna obraćanja / Opening remarks

Predsedništvo: Marko Čadež, prof. dr Nataša Žugić-Drakulić, prof. dr Hristina Stevanović Čarapina, mr Dušan Stokić, dr Dunja Prokić

 

  • Irena Vojáčková – Sollorano, UN Resident Coordinator / Visoki predstavnik UN u Srbiji
  • Nermina Ljubović, Chamber of Commerce and Industry of Serbia, Director / Izvršni direktor Privredne komore Srbije
  • Goran Trivan, Secretary for Environmental Protection of the City of Belgrade, Sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda
  • Sandra Radojević, Embassy of Bosnia and Herzegovina, Counsellor / savetnik, Ambasada Bosne i Hercegovine
  • Stanojla Mandić, Deputy Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection of the Republic of Serbia /Zamenica poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije
  • Aleksandar Dragišić, Head of Institute for nature conservation of Serbia / Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije
  • Representative, Electric Power Industry of Serbia / Elektroprivreda Srbije
  • Mirjana Drenovak-Ivanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27 / Faculty of Law, University of Belgrade and Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27
  • Prof. dr Anđelka Mihajlov, Uvodna poruka / Introductory message, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine i  član  Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije zadužena za određene sektore poglavlja 27 / Environmental Ambassador for Sustainable Development and  Member of the Government of the Republic of Serbia Negotiating Team for the Accession of the Republic of Serbia to the EU, responsible for specific sectors of Chapter 27

 

Note / Napomena: Pending invitation will  be included in the final Agenda upon confirmation /  Uvaženi pozvani gosti će biti uvršćeni u finalni dnevni red, po dobijanju potvde učešća

11:00 -11:10     Technical Break / Tehnička pauza

 

11:10- 13:30     Plenary lectures / Plenarna predavanja

 

(Moderatori: Prof. dr Hristina Stevanović-Čarapina, mr Aleksandra Mladenović, mr Dušan Stokić, mr Draženko Bijelić)

 

ENV.net PROJEKAT, Nataša Žugić-Drakulić i Filip Jovanović, Nacionalna koordinatorka i asistent projekta Development of ENV.net in West Balkan and Turkey: giving citizens a voice to influence the environmental process reforms for closer EU integration – Ambasadori održivog razvoja i životne sredine / Environmental Ambassadors for Sustainable Development

 

BRIDGING THE GAP BETWEEN CLIMATE CHANGE AND URBAN CLIMATE, CHRISTOS VLACHOKOSTAS, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE; VIS. PROFESSOR, CLIMATE CHANGE AND ENERGY STRATEGIES, MSC SUSTAINABLE DEVELOPMENT, INTERNATIONAL HELLENIC UNIVERSITY; VICE PRESIDENT OF THE GENERAL ASSEMBLY OF TECHNICAL CHAMBER OF GREECE

 

CLIMATE CHANGE AND THE TOURISM SECTOR: DECISION SUPPORT TOWARDS ENVIRONMENTAL SUSTAINABILITY OF TOURISM, ALEXIA MICHAILIDOU, SENIOR RESEARCHER, LABORATORY OF HEAT TRANSFER AND ENVIRONMENTAL ENGINEERING, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE, MEMBER OF THE PERMANENT COMITTEE FOR SUSTAINABLE TOURISM, TECHNICAL CHAMBER OF GREECE

 

ENVIRONMENTAL PERFORMANCE OF BUILDINGS IN THE CONTEXT OF CLIMATE CHANGE, ANTHIMOS AMANATIDIS, SECRETARY GENERAL OF THE TECHNICAL CHAMBER OF GREECE / REGION OF CENTRAL MACEDONIA

 

SUSTAINABLE PRODUCTION – A LIFE CYCLE THINKING APPROACH IN INDUSTRIAL DESIGN, CHARISIOS ACHILLAS, SENIOR RESEARCHER, LABORATORY OF HEAT TRANSFER AND ENVIRONMENTAL ENGINEERING, SCHOOL OF ENGINEERING, ARISTOTLE UNIVERSITY OF THESSALONIKI, GREECE, ACADEMIC COORDINATOR, SCHOOL OF ECONOMICS, BUSINESS ADMINISTRATION AND LEGAL STUDIES, INTERNATIONAL HELLENIC UNIVERSITY, GREECE; ADJUNCT LECTURER, DEPARTMENT OF LOGISTICS, TEI OF CENTRAL MACEDONIA

 

sistem zaštite prirode i klimatske promene, marija trukić I Biljana Krsteski, zavod za zaštitu prirode srbije / institute for nature conservation of serbia

 

Biodiversity of National parks of the Republic of Serbia – natural resource directly endangered by climate changes, Dejan stojanović, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Nacionalni Park «Fruška gora», Milica Tomić, nacionalni park «tara», suzana komatović, predrag šumarac, nacionalni park «kopaonik», Nacionalni Park «Đerdap», marko tomić, nacionalni park «tara»

 

13:30-14:30     Break with buffet / Pauza sa posluženjem

 

14:30-17:15     Usmena izlaganja / Oral presentations

 

(Moderatori: Uroš Rakić, Milena Tabašević, Vladimir Mrkajić, Dragana Nešković Markić)

 

KVALITET VAZDUHA U NOVOM SADU I BEOGRADU OD 2011. DO 2014. GODINE, BILJANA RADOVANOVIĆ, JKP ’’PARKING SERVIS’’ NOVI SAD, TIHOMIR POPOVIĆ, AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE, MIRJANA VOJINOVIĆ MILORADOV, IVANA BOŽOVIĆ, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU

 

KONJUKTURA VODE U USLOVIMA KLIMATSKIH PROMENA, DUŠAN LUKIĆ

 

KONCEPT METODOLOGIJE ZA OTKRIVANJE I ISTRAŽIVANJE EKSTREMNIH VREMENSKIH I KLIMATSKIH POJAVA, SLAVKO MAKSIMOVIĆ, UDRUŽENJE MILUTIN MILANKOVIĆ, MIROLJUB MILUTINOVIĆ, REPUBLIČKI HIDROMETEORLOŠKI ZAVOD, MOMČILO ŽIVKOVIĆ, SEWA

 

GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEMI, KLIMATSKE PROMENE, ODRŽIVI RAZVOJ I ZDRAVLJE LJUDI, UROŠ RAKIĆ, INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE “DR MILAN JOVANOVIĆ BATUT”, BEOGRAD, SRBIJA

 

CLIMATE CHANGE AFFECTS HEALTH CARE – RETHINKING ABOUT HEALTHY ENERGY FOR SUSTAINABILITY, Marija Jevtić, University in Novi Sad, Faculty of Medicine, Institute of Public Health of Vojvodina, Vlatka Matković PuljiĆ, Health & Environment Alliance (HEAL), Catherine Bouland, Université libre de Bruxelles (ULB), School of Public Health, Research Center on Environmental Health and Occupational Health

 

ODRŽIVOST OKRUŽENJA I EKOLOŠKI OTISAK KAO INDIKATORI UPOTREBE PRIRODNIH RESURSA U REPIBILAKAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE, SAŠA RALETIĆ JOTANOVIĆ, VELERIJA VEČEI FUNDA, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE SREMSKI KARLOVCI, MINA KOVLJENIĆ, EKONOMSKI FAKULTET

 

PRIMER PROCENE RANJIVOSTI NA LOKALNOM NIVOU U SRBIJI, SLOBODAN MILUTINOVIĆ, PETAR VRANIĆ, FAKULTET ZAŠTITE NA RADU, UNIVERZITET U NIŠU

 

JAČANJE KAPACITETA LOKALNIH ZAJEDNICA ZA ODGOVOR NA KLIMATSKE PROMENE U REGIONU PODRINJA, SLAĐANA ĐORĐEVIĆ,  FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA, UNIVERZITET SINGIDUNUM, BEOGRAD, MILA VUKAŠINOVIĆ, UNIJA EKOLOGA “UNEKO”, BEOGRAD, DANIELA CVETKOVIĆ, DUŠICA PEJIĆ, FAKULTET BEZBEDNOSTI, UNIVERZITET U BEOGRADU

 

SANITARNO-HIGIJENSKA ISPRAVNOST VODE JAVNIH ČESAMA-ZNAČAJ ZA ZDRAVLJE LJUDI, LJILJANA PLEĆEVIĆ, BRANKICA LUKOVIĆ, ĐORĐE MIHAILOVIĆ, VAHID IBRULJ, MILANA ŠEVO, VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ARANĐELOVAC

 

VODNI AGENT DUNAVSKE REGIJE, MAJDA ADLEŠIĆ, JOŽE CVETKO, VODNA AGENCIJA

 

PRISUSTVO BIOLOSKIH INDIKATORA I NJIHOV UTICAJ NA MIRIS I UKUS VODE, MILKICA KOVAČEVIĆ

 

UVOĐENJE ČISTIJE PROIZVODNJE U GRAFIČKOJ INDUSTRIJI I PROIZVODNJI PAPIRA, DARJA ŽARKOVIĆ, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, BEOGRADSKA POLITEHNIKA, SANDRA ZIHERL, FABRIKA KARTONA UMKA, UMKA, BEOGRAD, MARICA ILIĆ STAMENKOVIĆ, VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, ARANĐELOVAC

 

MONITORING ŠUMSKIH POŽARA  SA ZEMLJE I IZ VAZDUHA, SINIŠA JOVANOVIĆ, SIMA MARKOVIĆ, NACIONALNI KLASTER ŠUMARSTVA, VIDOSAVA JOVANOVIĆ, UPRAVA ZA ŠUME, SLAVKO MAKSIMOVIĆ, UDRUŽENJE MILUTIN MILANKOVIĆ

 

AGROEKOLOGIJA – DOBRA EKOLOGIJA JE DOBRA EKONOMIJA, STELA STRSOGLAVEC, CENTAR ZA OBRAZOVANJE ODRASLIH “EDUCA HUMANA”

 

GUBITAK BIODIVERZITETA POD UTICAJEM  GLOBALNIH EKOLOŠKIH PROMENA, IVANA TRIFKOVIĆ

 

EVROPSKO TRŽIŠTE UGLJEN-DIOKSIDA, BOJANA ŽIVKOVIĆ

 

POSTUPANJE SA NEUPOTREBLJIVIM LEKOVIMA IZ DOMAĆINSTAVA, Nataša Bukumirić, Vesna Alivojvodić, Šimon Đarmati, Visoka škola stukovnih studija – Beogradska politehnika

 

DECA EDUKATORI U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE, DRAGANA IGNJATOVIĆ CRNATOVIĆ, DEČIJI EKOLOŠKI POKRET NIŠ

 

PROGRAM EКО-ŠKOLA U FUNKCIJI RAZVOJA STRATEGIJE GRADA SREMSKI KARLOVCI, RADOVAN VLADISAVLJEVIĆ, FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADŽMENT, PRIVREDNA AKADEMIJA, NOVI SAD, ČASLAV KALINIĆ, PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U NOVOM SADU, MILADIN KALINIĆ, VALERIJA VEČEI FUNDA, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE, SREMSKI KARLOVCI

 

MEĐUNARODNI PROGRAM EKO ŠKOLE KAO PODSTICAJ ZA OBELEŽAVANJE ZNAČAJNIH DATUMA, LJILJANA ĐUROVIĆ, OŠ “MOMČILO NASTASIJEVIĆ”, GORNJI MILANOVAC

 

Poster izlaganja / Poster presentations

 

climate, traffic and combustion – related air pollutants in the urban air of Vranje City, Jovana Džoljić, Ljiljana Đorđević, Gordana Bogdanović, College of Applied Professional Studies Vranje

 

zdravstvene posledice i troškovi korišćenja uglja za proizvodnju struje u republici srbiji, Vlatka Matković PuljiĆ, Health and Envirionment Alliance (HEAL), Brussels

 

Da nam klima prija svima, marija milićević, centar enrgija mladih, sonja milićević, elektrotehnički fakultet, univerzitet u beogradu, dragana milićević, gradska uprava kruševac

 

SMANJENJE NEGATIVNIH EFEKATA NASTALIH KAO POSLEDICA KLIMATSKIH PROMENA, Milan Martinović, GeografskI fakultet, UNIVERZITET U BeogradU

 

UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE ŽIVOTINJA, NATAŠA VUKMIROVIĆ, LINK PLUS

 

DISTRIBUTIVNI MODEL ZA PREDVIĐANJE BUJIČNIH POPLAVA NA MALIM SLIVOVIMA, Nedeljković Marko, Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Divna Đokić, Erasmus Mundus, Marine biodiversity and conservation, Ghent, Koprivica Ana, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

 

 

Climate Consultant as a tool to determine and achieve thermal comfort conditions in buildings: A case study for the city of Belgrade, Milovan Medojević, Milana Medojević, Nenad Medić, Milovan Lazarević, Nemanja Sremčev, fakultet tehničkih nauka, univerzitet u novom sadu

 

KLIMATSKE PROMENE I URBANI PROSTOR, Milan Martinović, GeografskI fakultet, UNIVERZITET U BeogradU

 

The role of green roofs in climate change adaptation, Sandra Stanković, Jasmina Radosavljević, Dejan Vasović, Faculty of Occupational Safety, University of Niš

 

RAZVOJ GRAĐEVINSKOG PODRUČJA  POD EKOLOŠKIM RIZICIMA U SRBIJI, Milica Gačić, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu

 

Kartiranje i vizuelizacija prirodnih karakteristika prostora opštine Svilajnac u GISu, MILOŠ NINKOVIĆ, UROŠ RADOJEVIĆ, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum

 

EKOLOŠKA DIMENZIJA ODRŽIVOG RAZVOJA TURIZMA U ZAŠTIĆENIM PODRUČJIMA, Ljubica Komazec, Marko Aleksić, Radmila Bjekić, Ekonomski fakultet u Subotici, Univerzitet u Novom Sadu

 

Geoekološko vrednovanje Kaluđerskih Bara na Tari u funkciji održivog turizma, Emina muratović, geografski fakultet univerziteta u beogradu, safet muratović, zoran kričković, ministarstvo odbrane

 

klima kao turistićka vrijednost tuzle, jusuf omerović, evropski univerzitet kallos, tuzla

 

Aktuelni izazovi razvoja biciklističkog turizma u srednjem i donjem delu Dunavskog regiona, vladimir mrkajić, novosadska biciklistička inicijativa

 

Stirling motor – prijatelj životne sredine, Miodrag Jovanović, RViPVO, Vojska Srbije, Ministarstvo odbrane

 

PLAN ODRŽIVOG UPRAVLJANJA OTPADNIM ULJIMA NA “POLJU D” RB “KOLUBARA”, Ana Koprivica, Uroš Pantelić, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

 

Reciklaža ambalažnog otpada u Srbiji – trenutno stanje i izazovi, vladimir mrkajić, nemanja stanisavljević, fakultet tehničkih nauka, univerzitet u novom sadu

 

procedne vode sa deponije komunalnog otpada, dragana nešković markić, željka šobot pešić, draženko bjelić, J.P. DEP-OT Regionalna deponija Banja Luka

 

lociranje divljih deponija, jagoda petrović ukaj, geodetska tehnička škola, beogrAD

 

KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U CRNOJ GORI, MARINA PETROVIĆ, OŠ JUGOSLAVIJA, BAR

 

Valorizacija komine grožđa – hladno ceđeno ulje iz koštica, Vesna Vujasinović, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci, Miloš Bjelica, Tehnološki fakultet, UNIVERZITET U NOVOM SADU, Valerija Večei-Funda, Nikola VuksanoviĆ, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci

 

ZNAČAJ KRIVIČNOG ZAKONA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE U REPUBLICI SRBIJI ZA PROCES INTEGRACIJE U EU, Aleksandar Luković, koridori srbije, Brankica Luković, Visoka tehnološka škola strukovnih studija, Aranđelovac

 

17:15    Zatvaranje konferencije / Conference closing

Dvanaesta regionalna konferencija EnE16-ENV.net

The Twelfth Regional Conference EnE16-ENV.net

Životna sredina ka Evropi

Environment to Europe

ORGANIZACIONI I NAUČNO – RECENZENTSKI ODBOR:

ORGANISATION AND SCIENTIFIC – ADVISORY COMMITTEE:

 

Marko Čadež, ko-predsedavajući Konferencije, Conference co-Chair

Prof. dr Nataša Žugić-Drakulić, Nacionalni koordinator ENV.net projekta, Conference co-Chair

Doc. dr Dunja Prokić, glavna koordinatorka Konferencije, Main Conference Coordinator

Milena Tabašević MSc, asistentkinja glavne koordinatorke Konferencije, assistant

Mr Dušan Stokić

Prof. dr Hristina Stevanović Čarapina

Filip Jovanović MSc

dr Uroš Rakić

mr Danko Aleksić

mr Aleksandra Mladenović

Prof. dr Anđelka Mihajlov

 

Jezik Konferencije

Engleski i srpski (i/ili jezici bivših jugoslovenskih republika); simultano prevođenje je obezbeđeno zaključno sa 13:30h.

 

Conference  language

English and Serbian (and/or languages of former Yugoslav Republics); simultaneous translation will be provided up to 13:30.

 

Zbornik radova

On-line Zbornik radova objavljenih u celini predstavlja radove koji su recenzirani, razvrstani i dostavljeni u predviđenom roku; autori radova su odgovorni za sadržaj radova i prevod na engleski jezik.

 

Book of Proceedings

Book of Proceedings, with all accepted papers, is available online. Authors are responsible for content and English translation of their papers.

 

Recenzentski odbor je, na bazi tematske usmerenosti i načina prezentovanja, razvrstavao radove za Zbornik po kategorijama: plenarni radovi, radovi u celini, apstrakti radova.

 

Papers are grouped in several categories: Plenary Papers, Full Papers, and Abstracts.

 

Kontakt: “Ambasadori održvog razvoja i životne sredine”, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: fee.serbia@ambassadors-env.com; Tel/faks: +381 11 2836926; Tel. u vezi Konferencije: +381 64 133 4136  (Dunja Prokić)

 

Contact:  „Environmental Ambassadors for Sustainable Development“, www.ambassadors-env.com; Email: eneconference@feeserbia.com, cc: fee.serbia@ambassadors-env.com; Phone/fax: +381 11 2836926; Phone for information related to Conference: +381 64 133 4136  (Dunja Prokić)

 

Zbornik radova Konferencije / Conference Proceedings of Papers: http://ambassadors-env.com/ene16-env-net-zbornik-radovaproceedings-of-papers/

 

Konkurs za ENV.net potprojekte: pitanja i odgovori

Konkurs za ENV.net potprojekte: Pitanja i odgovori

Popunjavanje obrazaca
Da li aplikacije mogu biti popunjene i na srpskom jeziku imajuci u vidu da su svi obrasci (prijavni formular i budžet)  na engleskom? Iako su obrasci (prijavni formular i budžet) na engleskom, mozete ih popuniti i na srpskom jeziku.
Da li se vise boduje ako je
aplikacioni formular popunjen na engleskom jeziku u odnosu na
popunjavanje na srpskom?		 Tehnicka komisija i nacionalna komisija koje će ocenjivati predloge su iz naše zemlje tako da nema veze kojim jezikom pisete.  Nekoliko najbolje rangiranih predloga (nakon ocene Nacionalne komisije) će biti poslati na međunarodni žiri, koji donosi finalnu odluku, i samo tih nekoliko najboljih predloga će se prevoditi na engleski ukoliko su napisani na srpskom (mi ćemo za to angažovati prevodioca).
Da li  troškovi u budžetu moraju biti prikazani u eurima? Molimo vas da iznose upisujete u evrima.
Gde mogu da nadjem formulare za ovaj konkurs?Molim Vas da mi prosledite dokumenta za apliciranje na ovaj poziv: Application form For the call of proposals-EU: we watch and learn to be ready! Sve informacije u vezi sa uslovima konkursa, kao i sve potrebne formulare, mozete naci na sajtu Ambasadora održivog razvojahttp://ambassadors-env.com/blog/2014/02/01/objavljujemo-konkurs-za-finansiranje-subgranting-projekata-evropska-unija-posmatramo-i-ucimo-da-bi-bili-spremni/ili na sajtu ENV.net projekta http://www.env-net.org/get-involved/join-us/#Ako budete imali problem da preuzmete ova dokumenta, molim vas da mi se javite na e-mail env.net.easd@gmail.com pa cemo vam poslati pojedinacne fajlove sa dokumentima.
Obrasci su u pdf-u i ja ne mogu da ih popunjavam. Pogledajte ponovo na nasem sajtu.  Obrasci su dati u pdf-u, ali se takodje mogu naći i u word i excel formatu koji su zgodniji za popunjavanje – kliknite na ENV.net site u nastavku tog reda gde ste nasli pdf verzije na saljtuhttp://ambassadors-env.com/blog/2014/02/01/objavljujemo-konkurs-za-finansiranje-subgranting-projekata-evropska-unija-posmatramo-i-ucimo-da-bi-bili-spremni/ili skinite potrebne formulare sa ENV.net sajta
http://www.env-net.org/get-involved/join-us/#
Koji iznos treba da unesemo pod 1.GENERAL INFORMATION “Amount of requested contribution (in Euro)”  Ukupni ili onaj koji tražimo od ENV.net projekta ? U Word dokumentu “1_application_form_easd”  na prvoj stranici pod 1.GENERAL INFORMATION “Amount of requested contribution (in Euro)”   treba da upisete iznos za koji trazite finansiranje od ENV.net projekta, npr. 2800 eura.U Excel tabelu “2_budget-sub-grants_ENV.net_easd” sheet “1.Budget” popunjavate sa ukupnim budžetom od 3000 evra, a  vas udeo je znači razlika izmedju ukupnog budzeta i trazenog iznosa (mora da bude najmanje 5%).
Gde upisujemo koliko je naše učešće na finansiranju projekta? U Excel dokumentu,  Sheet 3, treba da popunite pod A i B na sledeci način:A ENV:net contribution, to je udeo koji ENV.net finansira, ako ukucate iznos, npr 2850, a ispod pise other contribution (tu unesite vas udeo, mozete da navedete naziv organizacije), dakle tu bi bilo npr. 150.B Trazi se koliki je  ukupan iznos projekta, ako ukucate 3000 (u nasem primeru) onda je izracunati procenat, (A/B)*100 onih 95% sto je ucesce ENV.net-a.  Ostaje 5 % 150 evra, ucesca organizacije.
Ko može da konkuriše
Zanima nas da li javne ustanove, u ovom slučaju ustanova kulture, mogu da učestvuju na konkursu koji organizujete? Javne ustanove (škole, univerziteti i slicno) mogu da ucestvuju, samo je vazno da ne budu ustanove koje ostvaruju profit.Molim vas pogledajte u uputstvu pod 4 ko sve moze da podnese prijavuhttp://ambassadors-env.com/en/files/guidelines_sub-grants_easd-.pdf
Imamo nedoumicu oko toga ko može da konkuriše zato što se na nekim mestima u uputstvu spominje samo građanski (nevladin) sektor. Izvinjavamo se ako je negde u uputstvu napisano NVO (eng. NGO’s), mi uvek pokušavamo da naglasimo da se radi o OCD (eng. CSO’s), ali moguce da nam je promakla greška.  U svakom slučaju sve Organizacije Civilnog Društva koje ispunjavaju uslove iz Uputstva mogu da konkurišu.
Da li možemo da učestvujemo na ovom konkursu obzirom da smo OCD, tačnije udruženje građana. Na konkursu mogu da ucestvuju OCD, koje su registrovane u Republici Srbiji, i ispunjavaju ostale uslove iz konkursa.
Da li mi možemo kao škola (osnovna škola, srednja škola, fakulteti) biti nosioci projekta? Škole na svim nivoima (osnovne, srednje, fakulteti) mogu da konkurišu, samo je vazno da se vode kao neprofitne (nisu osnovane radi profita), i da ispunjavaju ostale uslove iz konkursa.
Da li može osnovna škola biti nosilac projekta u saradnji sa romskom nevladinom organizacijomili moze biti samo skola nosilac projekta Osnovna škola biti nosilac projektaNevladine organizacije (npr. romska nevladina organizacija) takođe mogu biti nosioci projkta/ili mogu da učestvuju na projetu iako nisu nosioci.
Da li mi kao škola, školski tim ili đački parlament možemo aplicirati? Obrazovne ustanove mogu da konkurisu, samo je vazno da se vode kao neprofitne (nisu osnovane radi profita).
Da li biste podržali projekat koji bi se sproveo i na fakultetima?Imamo partnere u srednjim školama u Beogradu ali bismo želeli da neke aktivnosti realizujemo na fakultetima. Fakulteti mogu da konkurišu.Aktivnosti predvidjene projektom za koji se konkuriše mogu da se sprovode i na fakultetima.
Da li je poželjno da direktor škole da bude i menadžer projekta? Vi odlucujete ko ce biti ucesnici projekta (direktor ili neko drugi, koordinator, biolog i slicno).
Nama je potrebno da pored direktora postoji i kordinator, da li je to problem zbog  budžeta? Vi odlucujete koliko ce biti ucesnika na projektu.
Aktivnosti
U okviru predviđenih aktivnosti nabrojane su 2 vrste aktivnosti koje će biti odobrene (organizovanje javnih događaja i priprema i štampanje letaka itd….). Da li se time podrazumeva da projekti nužno moraju obuhvatiti obe vrste aktivnosti ili samo jednu od njih? Možete se opredeliti za jednu (ili obe) od navedenih aktivnosti koje dolaze u obzir za sufinansiranje potprojekata ENV.net projekta.
Pošto smo mi NVO koja se bavi promovisanjem evropskih integracija putem medija i izrađujemo spotove, emisije,i sl. da li bi mogli na neki način da izrazimo naše učešće kroz rubliku u jednoj emsiji putem koje smo  planirali da promovišemo naš projekat i našu planiranu akciju? Osim letaka, brošura, web stranica, kako je navedeno u uputstvu, mogu da se finansiraju i spotovi, emisije, i slično koji bi promovisali edukaciju u oblasti zaštiti životne sredine.  Samo je bitno da se od ovog projekta ne ostvaruje profit, tj. da se ne naplaćuje na primer od drugih to što ce koristiti vaš spot.
Mogu li da konkurisem sa twiter portalom na vas konkurs koji ste raspisali u okviru Projekta ENV.net Svi oblici promocije važnosti edukacije o zaštiti životne sredine putem elektronskih medija dolaze u obzir.
Planiramo da predložimo izradu brošure za decu.  Ako kasnije budemo prodavali tu brošuru, kome idu ti prihodi, nama ili ENV.net-u. Sa ovog projekta ne može da se su-finansira štampanje publikacija (ili bilo koje druge aktivnosti) od kojih ce kasnije da se ostvaruje profit, vec samo one koje ce besplatno promovisati ekološke vrednosti.
Naš predlog projekta podrazumeva aktivnost za decu školskog uzrasta ali ne u okviru škole.  Konkretno radi se o aktivnosti za decu koja su članovi odreda izvidjača i pohadjaju niže razrede osnovne škole, ali sama aktivnosti ne bi bila sprovedena u okviru školskih aktivnosti, već samo za decu koja su članovi odreda izvidjača. Aktivnosti za koje možete da aplicirate treba da imaju za cilj obrazovne aktivnosti u oblasti životne sredine u školama na svim nivoima, ali te aktivnosti ne moraju neophodno da se realizuju u samoj školi ni u okviru školskih aktivnosti.
Partner na projektu bio bi odred izviđača koji ima iskustva u sprovodjenju ekoloških radionica, a i pojedinci u našoj organizaciji imaju takva iskustva, međutim organizacija nema iskustva u oblasti ekologije. Što se partnera na projektu tiče, bitno je da oni budu registrovani u Republici Srbiji, da budu neprofitna ustanova/organizacija i dr. (videti uputstvo u Smernicama za pisanje projekata).
Da li postoji mogućnost da se aktivnosti pojedinaca navedu kao deo prethodnih iskustava, čak iako nisu sprovedeni od svih sadašnjih članova udruženja i organizacije kao takve? Što se samih učesnika na projektu tiče, možete da navedete njihove pojedinačne reference.
Da li je moguće da u našem predlogu projekta predvidimo da će se glavna i ujedno završna aktivnost realizovati 10.-12- septembra? U Smernicama za apliciranje je navedeno da se potpisivanje ugovora sa organizacijama kojima bude odobreno su-finansiranje pod-projekata očekuje da bude 10. marta i da je rok za realizaciju projekta 6 meseci od potpisivanja ugovora (tačka 6. Smernica), što bi u vašem slučaju bio 10. septembra kao rok za završetak projekta.  S’obzirom na veliki broj aplikacija koje pristižu, i uzimajući u obzir da postoje tri nezavisne komisije koje će odlucivati o projektima, verovatno će se ugovori potpisivati nekoliko dana nakon predvidjenog termina, tako da vi možete aplicirati za navedenu aktivnost.  Takođe, budite spremni da i izveštji (narativni i finansijski) moraju biti dostavljeni vrlo brzo nakon vašeg skupa, ukoliko vam bude odobreno su-finansiranje.
Pitanja vezana za finansije
Imamo nekoliko pitanja vezana za finansije. Što se odgovora na pitanja vezana za finansije tiče, ona će biti naknadno objašnjena, na kratikim treninzima i radionicama koje ćemo da organizujemo, ali tek nakon što bude doneta odluka o dodeli pod-grantova.  Šaljem vam deo iz uputstva za prijavljivanje koji se odnosi na to:„Nakon odluke o dodeli pod-granta, korisniku će biti ponuđen ugovor, pod uslovom da oni takođe prihvataju sledeće događaje koje organizuju Ambasadori održivog razvoja i životne sredine:1. Učešće u radionici sa ciljem upoznavanja sa pristupom ovog poziva;2. Učešće na kratkom treningu o pravilima i procedurama koje važe za ugovor“.
Koliko projekata se finansira? Ukupan fond je 6000 evra, tako da mogu da se finansiraju od 2 do 6 projekata, u zavisnosti od rangiranja (posto je minimalna vrednost ovog fonda 1000 a maksimalna 3000 evra).
Mogu li biti finansirani troškovi prevodioca sa engleskog jezika i knjigovodstvene usluge? Usluge prevodioca i knjigovođe spadaju u opravdane troškove.
Da li je prihvatljiv trošak ako je putovanje  za grupu učenika planirano kao trošak u okviru posete  nekoj Ekološkoj instituciji u Beogradu? Troskovi putovanja se smatraju u prihvatljive troskove
Učešće 5% u budžetu- šta su prihvatljivi troškovi? Za 5% učešća važe isti kriterijumi kao i za ostalih 95%, a koji su opisani u smernicama za apliciranje.  To može da bude i tzv. “in-kind” učešće, dakle da vi npr. ucestvujete sa delom dnevnica, prostoro m, ili slicno.
Da li škola mora da ima otvoren devizni račun (i ako treba, da li ga otvaramo kada apliciramo za projekat ili kada nam projekat bude odobren, nakon potpisivanja ugovora)? Da biste aplicirali za projekat nije potrebno da imate otvoren devizni račun.  Sve ostale informacije vezane za finansije biće objašnjene onim organizacijama koje dobiju projekat na treninzima koje nameravamo da organizujemo nakon odluke Međunarodnog žirija.
U slučaju da budemo u projektu kako se evri prebacuju u dinare (odmah ili deo po deo, po potrebi, kako se vrši plaćanj računa Sve informacije vezane za finansije biće objašnjene onim organizacijama koje dobiju projekat na treninzima koje nameravamo da organizujemo nakon odluke Međunarodnog žirija.
Da li računovodstvo u našoj školi (šef računovodstva) može da bude zaduženo za skupljanje računa i podnošenje finansijskog izveštaja? Vaš šef računovodstva može da učestvuje na projektu.
Razno
Kako se odlučuje o tome ko dobija potprojekte? O tome odlučujemo na tri nivoa.  Tehničku komisiju čini ENV.net tim Srbija, i oni proveravaju da li su dostavljeni svi traženi formulari (aplikacioni formular i budžet), kao i to da li su popunjena sva polja u formularima.  Nakon Tehničke komisije, Nacionalni žiri vrši bodovanje pristiglih predloga projekata uz uvažavanje kriterijuma iz Smernica i predložen način bodovanja.  Nakon toga, nekoliko najboljih projekata određenih od strane Nacionalnog žirija se šalje Međunarodnom žiriju, koji donosi finalnu odluku.  Ukoliko su najbolje rangirani predlozi projekta po odluci Nacionalnog žirija, poslali formulare koji su popunjeni na srpskom jeziku, biće angažovan prevodilac koji će ih naknadno prevesti na engleski jezik kako bi Međunarnodna komisija mogla da odabere najbolje projekte bez obzira na kom su jeziku prijavljeni.
Da li biste mi mogli dati kontakt osobe koja je direktno zadužena za ovaj konkurs, kako bih je kontaktirala u slučaju nekih konkretnih pitanja vezanih za formular? Sva pitanja možete uputiti do 25. februara na e-mail adresu:env.net.easd@gmail.com
Da li treba dostaviti CV-je  menadžera, koordinatora i eksperta? Evaluatori vaseg projekta ne traze da dostavite CV i slicno
Da li je problem ako vam sa svog  ličnog maila prosledim projekat, a ne sa školskog? Prijavu mozete poslati sa bilo kog e-maila, vaseg ličnog ili skolskog, svejedno je.

Verzija za štampu , objavljeno 26. februara 2014. godine

Više o Konkursu

 

Učešće na UNEP sastancima u Najrobiju, februar 2013. godine

Predsednica organizacije  učestvovala je, na poziv, na Forumu i sastanku “Mreže ministarki i liderki životne sredine” , koji je odžan 17. februara 2013. godine u sedištu UNEP-a u Najrobiju, Kenija.  Prof dr Anđelka Mihajlov je predsedavala Panelom “Hemikalije i opasan otpad”, na kome se posebno istaklo učešće žena sa aspekta upotrebe proizvoda sa opasnim hemikalijama, kao i uticaj odredjenih hemikalija na zdravlje. Održan je i zajednički sastanak  ”Mreže ministarki i liderki životne sredine” sa “Mrežom liderki iz oblasti poljoprivrede” (19. februara, UNEP, Najrobi).

Predstavljajući organizaciju Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, koja je akreditovana organizacija u UNEP-u , A.Mihajlov je učestvovala i na sastanku  Globalnog foruma glavnih grupa i zainteresovanih strana  (Global Major Groups and Stakeholders Forum- GMGSF-14) , kao i na istorijkom sastanku UNEP Upravnog Saveta  (the UNEP Governing Council- GC-27/GMEF), koji je ove godine bio Prvi univerzalni sastanak (16-22 februar, 2013, Najrobi, Kenija). Međunarodna saradnja se unapređuje učešćem na ovim sastancima.

Delegaciju Vlade Republike Srbije predvodio je Ambasador Srbije u Keniji gospodin Ivan Živković.

Delegati su usvojili 13 odluka, koje se odnose, izmedju ostalog na:

-      Medjunarodnu naučno-stratešku Platformu o biodiverzitetu i ekosistemskim uslugama (IPBES);

-      koordinaciju unutar UN sistema, uključujući i EMG;

-       okeane;

-       oblast održiva potrošnja i proizvodnja;

-       zelena ekonomija u kontekstu održivog razvoja, održivi razvoj;

-       ojačanja pravednosti, institucija i zakona;

-       stanje životne sredine; i

-       hemikalije i otpad (i).

Zaključci sa sastanaka se mogu pogledati na www.unep.org , a  neki momenti  sa učešća na sastancima u Galeriji slika.

Pre toga, organizacija je akreditovana i uzela je učešće na Rio+20 Konferenciji.

Programska aktivnost: Ujedinjene nacije i međunarodna saradnja

2018:Učestvujemo na konferenciji ”Inovativna rešenja za zagađenje u jugoistočnoj i južnoj Evropi”

2015: AOR dobila poseban konsultativni status u UN ECOSOC , Otpad i zdravlje – tematski sastanak u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Bonu, Nemačka ,

2014: Učestvovali smo na konsultativnom sastanku u vezi UNDAF 2016-2020

2014: nastavak aktvnog učešće na sastancima i saradnja; Konstitutivna sednica “Skupštine za životnu sredinu UN” – UN Environment Assembly (UNEA): 23-27. juni 2014., Najrobi, Kenija

2013: Organizacija je akreditovana i učestvuje na “Global Major Groups and Stakeholders Forum ( GMGSF-14)”, kao i na “UNEP Governing Council (GC-27/GMEF)”, Najrobi, februar 2013. godine Istovremeno, predsednica organizacije učestvuje, na poziv, na “Gender Forum”, kao članica “Mreže žena ministarki i lidera u oblasti životne sredine”

2012: Organizacija je akreditovana i učestvovala je na Konferenciji o održivom razvoju Rio+20, juni 2012, Brazil

Udruženje je:

- akreditovano u Programu UN  za životnu sredinu (UNEP, Ujedinjene nacije),

- institucionalni član je Akademskog Saveta sistema UN (ACUNS),

- nacionalna je fokalna tačka za organizacije civilnog društva u Medjunarodnom strateškom pristupu upravljanja hemikalijama UN (SAICM)

Programske inicijative

Programska inicijativa:  merenja sopstvenog učinka organizacije po pitanju životne sredine ( troškovi za papir i kancelarijski materijal, baterije, tonere, sredstva za čišćenje i dr. ).

_____________________________

Programska inicijativa: hemikalije, opasne supstance, potrošnja i uticaj na zdravlje - AOR, kao organizacija SAICM fokalna tačka, započela je u 2013. godini istraživanje koliko ova tematika interesuje donatore, odnosno organizacije civilnog društva.

AOR učestvije na 6.  UN regionalnom sastanku o hemikalijama SAICM, Poljska, februar 2018

Bezbedno upravljanje hemikalijama

Hemikalije: nisu svi proizvođači, uvoznici i distributeri proizvoda upoznati sa zakonskim obavezama i odgovornostima

Toksični pesticid globalno zabranjen posle (ne)očekivanog glasanja na UN sastanku o hemikalijama

Zajedničkim radom obezbeđujemo bezbedno upravljanje POPs hemikalijama

NIP za sprovođenje Stokholmske konvencije o dgotrajnim organskim zagađujućim supstancama: učešće

5. regionalni sastanak o strateškom upravljanju hemikalijama

______________________________________________________________________________________

Programska inicijativa: Učešće žena – AOR je organizacija u čijem vodjenju su žene u značajnoj većini. AOR, kao organizacija čija je predsednica član UN Mreže ministarki i liderki životne sredine, započela je u 2013. godini  pilot praćenje učešća žena u svojim projektima i aktivnostima.

______________________________________________________________________________________

Programske inicijative su posebno usmerene na multisektorsku i intersektorsku saradnju za ostvarivanje ciljeva:

  • organizovanje i sprovođenje eko-sertifikacije  u saradnji sa nadležnim državnim organima za izdavanje odgovarajućih uverenja u oblasti procena ispunjenosti medjunarodnih standarda i programa u vezi sa zivotnom sredinom i odrzivim razvojem;
  • dodelu odgovarajućih nagrada i priznanja za uspešna dostignuća u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine;
  • podsticanje i pomaganje onih aktivnosti i inicijativa koje su usmerene na očuvanje zivotne sredine i uređenje prostora, uštedu i racionalizaciju potrošnje svih vrsta energije, ekosistemske usluge i ukljucivanje zastite zivotne sredine u ostale sektorske politike;
  • afirmacija i zaštita temeljnih vrednosti, interesa i položaja odrzivog razvoja i zivotne sredine u društvu, kroz promociju humanih, stručnih, naučnih i umetničkih aspekata zastite zivotne sredine u svim oblastima struke

Aktivnosti za uključenje u FP7 projekte Evropske unije, razvoj programa “Univerzitet u prirodi” Univerziteta u Beogradu, kao i postavljanje medjunarodne eko-sertifikacije hotela i turističkih objekata “Zeleni ključ”, u 2012. i 2013. godini predstavljaju programske inicijative.