Pretraga

Održan zajednički sastanak EEB radnih grupa za biodiverzitet, vodu i zemljište

U vremenu čini se globalnih previranja i pada u podršci zaštiti prirode i pitanjima od značaja za zaštitu životne sredine i klimatske promene od strane donosilaca odluka, sve više se čuje glas onih koji smatraju da je zaštita prirode prepreka za ekonomski napredak. Na nivou Evropske unije, evidentan je pad u podršci u odnosu na prethodni sastav Komisije. Regulativa o zaštiti prirode se smatra preprekom za ekonomski napredak. Veliki je procenat dezinformacija i nedostatka deljenja ispravnih informacija. NGO koje se bave zaštitom životne sredine i zaštitom prirode stavljene su u poziciju da se bore za opstanak postojećih zakonskih akata, pre nego da pokreću nova zagovaranja za nove regulative. Sadašnjost se bazira na postignutim rezultatima u prethodnih 5 godina, pre nego u pokretanju novih inicijativa. U praksi se sreće „konzervativna politika protiv prirode“. Zakon o prilagođavanju na klimatske promene u narednom periodu za NGO neće biti fokus, jer bi to bilo skretanje na druge teme u odnosu na zaštitu prirode, iako je Evropska komisija zainteresovana za taj zakon. Ipak još uvek situacija u EU nije dramatična kao u USA, još uvek ima Evro-parlamentaraca koji su posvećeni pitanjima zaštite životne sredine. Međutim, politika većinske partije u Evro-parlamentu ne ide u prilog naporima NGO koje se bave životnom sredinom i zaštitom prirode, što može dovesti do velikih rascepa između dodatnih potreba i realnih mogućnosti.
Potencijalni problem je u najavljenim revidiranim listama u okviru Direktive o stanistima i Direktive o pticama, jer se očekuje da se vrati korak unazad, da se mnogim vrstama umanji stepen zaštite, ili u potpunosti ukloni. Zbog toga se „branioci prirode“ pozivaju na Kunming-Montreal Globalni okvir za biodiverzitet i globalne ciljeve za koje se očekuje da budu ispunjeni na nacionalnim i lokalnim nivoima.
I u zemljama članicama EU oseća se veliki pad političke podrške zaštiti prirode i nevladinim organizacijama koje se bave ovim pitanjima. To dodatno umanjuje očekivanja zemalja u procesu pridruživanja, da će dobiti podršku EU u borbi protiv štetnih projekata po prirodu i stanovništvo u tim zemljama. U potrazi za održivim rešenjem, pojavljuje se potencijalni model fokusiranja na običnog građanina i njegove potrebe i interese, u skladu sa prirodom i unapređenjem životne sredine, što je već počelo da dobija pristalice u zemljama gde se stanovništvo susreće sa političkom krizom.
Kako izgleda borba za pravdu u EU? Čak i za pravdu za prirodu? NGO koje su više ekspertske organizacije sa velikim znanjem o temi koju brane, udružuju se i počinju kampanju zagovaranja, isključivo bazirano na zakonskoj regulativi i naučnim rezultatima istraživanja. Koriste se različiti modeli i alati, u granicama pravne borbe i postojeće/dostupne regulative. Sve više napuštaju agresivnu borbu, svađu, agresivne pritiske. Okreću se miroljubivim rešenjima. Jer NGO je sama po sebi miroljubiva zajednica i mora ostati drugačija od „agresivnih“ politika, ne treba da odstupi od svojih uverenja i metoda. I opet se dolazi do okretanja stanovništvu, mladima, poslovnom sektoru (preduzetnici, firme, proizvodnja i usluge…). Ideja je pridobiti običan narod i posebno mlade na svoju stranu u borbi za ispravno, a onda krenuti u „napad“.
I još nešto, ne možemo pobediti u svemu, svesna je NGO zajednica iz EU. Oni pozivaju na kompromise. Pokušajmo da čujemo druge i čak u njihovom „protiv“ nađemo snagu za sebe i svoju borbu. Iskoristimo njihovu agresiju i preokrenimo je u našu pobedu, za pravdu, za prirodu, za životnu sredinu. Fokus treba da bude na rešenjima iz prirode, postanimo kompetitivno jači razvijajući posebne veštine, koje suprotna strana ne može, jer ne razume značaj borbe. I u tome su možda snaga i moć. Koristimo naše prednosti da želimo nešto normalno i pozitivno u postizanju naših ciljeva. Generalno su ekonomski razvoj i zaštita prirode iznuđeno suprotstavljeni i na EU nivou, a ne mora tako.
Prethodne dve godine vođeno je veliko zagovaranje NGO za Zakon o obnovi prirode. Usvojen je i u procesu je priprema podzakonskih akata. Srbija je uključena u neke aktivnosti, ali nije deo ekspertskog tima. Radi se na izradama planova implementacije u zemljama članicama EU. Ali primena mora odmah da počne, uz komunikaciju sa zainteresovanim stranama i saradnju međusobno i sa drugim organizacijama i institucijama.
Što se tiče praćenja i otpornosti zemljišta, u EK postoji grupa za zemljište. EU je 2023. predložila novi Zakon o monitoringu zemljišta, gde je u fokusu zdravlje zemljišta. U skladu sa njim, cilj je „zdravo zemljište do 2050. godine“. Na EU nivou definišu se kriterijumi šta znači „zdravo zemljište“. Prate se primena i sertifikacija. Uspostavlja se održivo upravljanje, prati se zagađenje usled antropogenog uticaja i izveštava se o postignutom.
Finansiranje biodiverziteta. Za postizanje ciljeva Strategije biodiverziteta 2030., prema višegodišnjem finansijskom okviru, 19 milijardi nedostaje za finansiranje biodiverziteta. Uglavnom se preko Life projekata finansira biodiverzitet, ali je znatno redukovan fond i ide se ka daljem ukidanju. Moraju se EC poslati primeri dobre prakse Life programa, da bi se sprečilo ukidanje programa. Očekuje se dobijanje sredstava preko Nature restoration regulation. Biodiverzitet nije u prioritetima EU. 20% EU budgeta u narednih 27 godina mora da se smanji zbog Kovid i post-kovid troškova. Za pripremu sledećeg budgeta, moraće da se konsultuju EU parlament, članice EU i zainteresovane strane. EEB se zalaže da se formira „fond za prirodu“ u sledećem budgetskom periodu. Takođe se razmatraju mogućnosti i dobiti od otvaranja „Tržišta prirode“ koji će uključiti farmere, proizvođače hrane i osiguravajuće kuće.

April 2025.

EKO-SISTEM I “ZELENA STOLICA”: PROJEKAT „GRADOVI SPREMNI ZA KLIMATSKE PROMENE“

Konsultacije i radionica za pripremu predloga Strateškog plana mreže “Zelena stolica” organizovani su u okviru trećeg ciklusa EKO-SISTEM programa podrške „Gradovi spremni za klimatske promene“, u oktobru 2023. godine. Vodeći partner je Centar modernih veština, a partneri Arhus centar Novi Sad, Fondacija BFPE za odgovorno društvo i Ambasadori održivog razvoja i životne sredine. Cilj projekta je bio dalje unapređenje rada i osnaživanje mreže „Zelena stolica“. Ovoga puta tema projekta su prilagođavanje klimatskim promenama na lokalnom nivou.

U sredu 31. maja 2023. na konferenciji „EKO+SISTEM – Dobro upravljanje životnom sredinom“ potpisani su ugovori i projekat je zvanično počeo. Zelena stolica je jedna od deset podržanih mreža.

Tokom implementacije projekta, održane su konsultacije sa predstavnicima lokalnih zajednica: Kruševac, Pirot, Požega, Sremska Mitrovica i Subotica, kako bi se podstaklo zagovaranje na lokalnom nivou, vezano za prilagodjavanje i ublažavanje klimatskih promena.

Predstavnica Ambasadora održivog razvoja Aleksandra Mladenović radila je na pripremi modela lokalne inicijative za grad Kruševac, koja sadrži mere za ublažavanje klimatskih promena na lokalnom nivou. Kao deo mentorskog rada, održana su dva on-line tematska sastanaka, na kojima je pružena mentorska podrška timu za sačinjavanje lokalne inicijative, koja uključuje koncept mera koje će predložiti jedinici lokalne samouprave. Mentorski rad rezultirao je većoj koheziji lokalnog tima, jačanju međusobne komunikacije i postizanju dogovora o zajedničkoj klimatskoj akciji na lokalnom nivou.

 

Predlog mera i preporuka za prilagođavanje klimatskim promenama i ublažavanje uticaja klimatskih promena, za jedinice lokalne samouprave

 

Opšte mere

 

  1. Uključiti set mera i preporuka za prilagođavanje na klimatske promene prilikom izrade prostorno-planskih i strateških dokumenata, Planova razvoja, Lokalnih akcionih planova zaštite životne sredine.
  2. Izgradnja, jačanje i unapređenje kapaciteta na opštinskom nivou za: a) adaptaciju na klimatske promene kako bi se adekvatne mere uvele u politike i proces donošenja odluka na lokalnom nivou, b) planiranje i sprovođenje klimatskih politika, kao i modelovanje GHG emisija na lokalnom nivou i c) prikupljanje, analizu i upotrebu podataka (sa fokusom na upotrebu GIS-a), naročito onih koji se tiču rečnih slivova, karti poplava, zona zaštite vodoizvorišta, zona rizika od erozije i sl.
  3. Organizovanje obuka i seminara o dostupnim fondovima predviđenim za realizaciju projekata koji su direktno vezani za klimatske promene (obnovljivi izvori, energetska efikasnost), zajednički treninzi i seminari u cilju jačanja institucionalnih kapaciteta i unapređenja multisektorske saradnje.
  4. Priprema edukativnih priručnika kako bi se poboljšalo razumevanje ranjivosti pojedinih sektora na uticaje klimatskih promena i izgradila otpornost i adaptivni kapacitet lokalne zajednice.
  5. U saradnji sa višim nivoima vlasti jačati kapacitete (tehničke i ljudske) službi za zaštitu i spašavanje na lokalnom nivou sa ciljem preduzimanja organizovanih i efikasnih mera zaštite i spašavanja.
  6. Uspostavljanje sistema ranog upozorenja za upravljanje ekstremnim klimatskim događajima (za sve tipove klimatskih hazarda: poplave, suše, klizišta, šumske požare i sl.).
  7. Korišćenje digitalnih tehnologija za praćenje ekstremnih klimatoloških situacija (npr. praćenje dronovima, praćenje u realnom vremenu, itd.).
  8. Uspostavljanje jedinstvene baze podataka o sušama, poplavama i klizištima i štetama koje nastaju od njih.
  9. Prilagoditi Lokalne planove protiv-požarne zaštite u kontekstu adaptacije na klimatske promene; osigurati rezervne količine vode, izgradnjom ili postavljanjem rezervoara za ‎vodu i dr. za efikasnu zaštitu od požara (posebno na otvorenom prostoru).‎

 

Mere po sektorima

–             poljoprivreda

  1. Unaprediti znanje poljoprivrednika o uticajima klimatskih promena i upoznati ih sa primerima dobre prakse iz država Evropske unije, ali i iz zemalja iz okruženja.
  2. U organizovanoj poljoprivrednoj proizvodnji uspostaviti sistem protivgradne zaštite.
  3. Poboljšati infrastrukturu za navodnjavanje i osigurati dovoljne količine vode za navodnjavanje obradivih površina, naročito za potrebe obavljanja poljoprivredne proizvodnje koja se odvija na otvorenom i samim tim je izložena vremenskim uticajima.
  4. Vršiti prihvat i kaptiranje velikih voda kada ih ima i stavljanje na raspolaganje u uslovima potrebe putem izgradnje veštačkih akumulacija čime se pored proizvodnje električne energije stvaraju i uslovi za razvoj turizma, vrši zaštita od poplava nizvodnog područja i osigurava voda za navodnjavanje.
  5. Sprovoditi mere za poboljšanje hlađenja u poljoprivredi (izgradnja zaklona od sunca, odgovarajućeg smeštaja, postavljanje ventilatora i prskalica).
  6. Subvencionisati male poljoprivredne proizvođače, a naročito u kontekstu smanjenih prihoda i poljoprivrednih prinosa tokom sušnih perioda.
  7. U poljoprivredi podsticati korišćenje adekvatnih sorti tolerantnijih na toplotu i sušu, promeniti obrasce useva, ciljane prakse upravljanja zemljištem, strukturu poljoprivrednih gazdinstava, adaptivni kapacitet poljoprivrednika.
  8. Primena mera usmerenih ka sprečavanju bolesti biljaka, zagrevanja zemljišta, i sl.
  9. Stvoriti uslove i jačati svest poljoprivrednika za adekvatno upravljanje poljoprivrednim otpadom u cilju smanjenja emisija od metana.

 

–             šumarstvo

 

  1. Maksimalno kontrolisati nelegalnu seču šume i sprovesti mere zdravstvene zaštite šuma (pojava patogenih gljiva, pojava šumskih požara, definisati mere kao odgovor na snežne oluje, udare vetra, mrazeve i dr.).
  2. Intenzivirati pošumljavanje u područjima izloženim klizištima i eroziji zemljišta kako bi se smanjio rizik od nastanka novih klizišta.
  3. Uspostaviti sveobuhvatan monitoring područja izloženih riziku od erozije i klizišta sa pripremom planova i karata i akcionog plana za prevenciju i kontrola nad njihovim sprovođenjem.

 

– građevinarstvo

  1. U cilju smanjenja rizika od klizišta uspostaviti kontinuirano praćenje i dokumentovanje nezakonite i neplanske gradnje stambenih i drugih objekata i dosledno sprovoditi propise koji regulišu uslove gradnje.

 

–             vodoprivreda

  1. Planirati izgradnju sistema za povezivanje na kanalizacionu mrežu i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
  2. Predvideti stalno ulaganje u preventivne mere zaštite i spašavanja, kao i puna koordinacija sa svim akterima koji imaju uticaj na poplave.
  3. Nabavka adekvatnih materijalno-tehničkih sredstava i opreme značajne za pružanje i organizovanje svih mera koje utiču na stepen ugroženosti ljudi i materijalnih dobara od poplava.
  4. Obezbediti blagovremenu i potpunu informisanost građana o svim merama i radnjama koje opština preduzima u cilju smanjenja rizika od nastanka poplava, kao i podizanje svesti građana o mogućim posledicama poplava.
  5. Uspostavljanje jedinstvenih međuopštinskih i regionalnih mera zaštite od poplave i jedinstvenog sistema upozoravanja i obaveštavanja nadležnih struktura o nadolazećoj opasnosti, kao i potreba izgradnje zajedničkog (jedinstvenog) sistema upravljanja hidroenergetskim objektima koji imaju regionalni karakter.

 

– zaštita prirode

 

  1. Primena mera zasnovanih na prirodi (eng. Nature Based Solutions), kao što je održavanje i obnova prirodnih vodenih ekosistema (npr. reka, povezivanje rečnih kanala i meandera), pošumljavanje, obnova i održavanje travnjaka, tampon pojasa, adekvatno upravljanje zemljištem, itd, jer su mere zasnovane na prirodi efikasnije od tehničke infrastrukture za zaštitu od poplava (nasipi, kanali i slično), i u ekološkom i ekonomskom pogledu.

 

–             upravljanje otpadom

  1. Sprovesti mere za smanjenje otpada koji se deponuje i adekvatno prikupljanje komunalnog otpada (mreže za prikupljanje u ruralnim područjima, izgradnja reciklažnih dvorišta, nabavka specijalizovane opreme za prikupljanje otpada, kao i aktivnosti na edukaciji i podizanju svesti kod lokalnog stanovništva o značaju ove teme).

 

–             rodna ravnopravnost i ljudska prava

  1. Na lokalnom nivou raditi na povezivanju rodne ravnopravnosti i klimatskih promena, kao i ostvarivanju jednakih prava za sve, posebno ugrožene grupe (npr. mladi, Romi, žene, lica sa posebnim potrebama…), primenom mera ublažavanja klimatskih promena.

 

 

EKO-SISTEM I “ZELENA STOLICA”: PROJEKAT „GRADOVI SPREMNI ZA KLIMATSKE PROMENE“

Konsultacije i radionica za pripremu predloga Strateškog plana mreže “Zelena stolica” organizovani su u okviru trećeg ciklusa EKO-SISTEM programa podrške „Gradovi spremni za klimatske promene“, u oktobru 2023. godine. Vodeći partner je Centar modernih veština, a partneri Arhus centar Novi Sad, Fondacija BFPE za odgovorno društvo i Ambasadori održivog razvoja i životne sredine. Cilj projekta je bio dalje unapređenje rada i osnaživanje mreže „Zelena stolica“. Ovoga puta tema projekta su prilagođavanje klimatskim promenama na lokalnom nivou.

U sredu 31. maja 2023. na konferenciji „EKO+SISTEM – Dobro upravljanje životnom sredinom“ potpisani su ugovori i projekat je zvanično počeo. Zelena stolica je jedna od deset podržanih mreža.

Tokom implementacije projekta, održane su konsultacije sa predstavnicima lokalnih zajednica: Kruševac, Pirot, Požega, Sremska Mitrovica i Subotica, kako bi se podstaklo zagovaranje na lokalnom nivou, vezano za prilagodjavanje i ublažavanje klimatskih promena.

Predstavnica Ambasadora održivog razvoja Aleksandra Mladenović radila je na pripremi modela lokalne inicijative za grad Kruševac, koja sadrži mere za ublažavanje klimatskih promena na lokalnom nivou. Kao deo mentorskog rada, održana su dva on-line tematska sastanaka, na kojima je pružena mentorska podrška timu za sačinjavanje lokalne inicijative, koja uključuje koncept mera koje će predložiti jedinici lokalne samouprave. Mentorski rad rezultirao je većoj koheziji lokalnog tima, jačanju međusobne komunikacije i postizanju dogovora o zajedničkoj klimatskoj akciji na lokalnom nivou.

 

Predlog mera i preporuka za prilagođavanje klimatskim promenama i ublažavanje uticaja klimatskih promena, za jedinice lokalne samouprave

 

Opšte mere

 

  1. Uključiti set mera i preporuka za prilagođavanje na klimatske promene prilikom izrade prostorno-planskih i strateških dokumenata, Planova razvoja, Lokalnih akcionih planova zaštite životne sredine.
  2. Izgradnja, jačanje i unapređenje kapaciteta na opštinskom nivou za: a) adaptaciju na klimatske promene kako bi se adekvatne mere uvele u politike i proces donošenja odluka na lokalnom nivou, b) planiranje i sprovođenje klimatskih politika, kao i modelovanje GHG emisija na lokalnom nivou i c) prikupljanje, analizu i upotrebu podataka (sa fokusom na upotrebu GIS-a), naročito onih koji se tiču rečnih slivova, karti poplava, zona zaštite vodoizvorišta, zona rizika od erozije i sl.
  3. Organizovanje obuka i seminara o dostupnim fondovima predviđenim za realizaciju projekata koji su direktno vezani za klimatske promene (obnovljivi izvori, energetska efikasnost), zajednički treninzi i seminari u cilju jačanja institucionalnih kapaciteta i unapređenja multisektorske saradnje.
  4. Priprema edukativnih priručnika kako bi se poboljšalo razumevanje ranjivosti pojedinih sektora na uticaje klimatskih promena i izgradila otpornost i adaptivni kapacitet lokalne zajednice.
  5. U saradnji sa višim nivoima vlasti jačati kapacitete (tehničke i ljudske) službi za zaštitu i spašavanje na lokalnom nivou sa ciljem preduzimanja organizovanih i efikasnih mera zaštite i spašavanja.
  6. Uspostavljanje sistema ranog upozorenja za upravljanje ekstremnim klimatskim događajima (za sve tipove klimatskih hazarda: poplave, suše, klizišta, šumske požare i sl.).
  7. Korišćenje digitalnih tehnologija za praćenje ekstremnih klimatoloških situacija (npr. praćenje dronovima, praćenje u realnom vremenu, itd.).
  8. Uspostavljanje jedinstvene baze podataka o sušama, poplavama i klizištima i štetama koje nastaju od njih.
  9. Prilagoditi Lokalne planove protiv-požarne zaštite u kontekstu adaptacije na klimatske promene; osigurati rezervne količine vode, izgradnjom ili postavljanjem rezervoara za ‎vodu i dr. za efikasnu zaštitu od požara (posebno na otvorenom prostoru).‎

Pogledati detaljnije o predloženim merama

UN markira 2022. kao godinu “promene pravila igre” po pitanju životne sredine – u toku su dalje prireme važnih UNEP i globalnih sastanaka u 2022.godini: UNEA 5.2, UNEP@50 i Stockholm+50

Regionalne konsultacije za civilno društvo, radi pripreme za događaje sledeće godine, UNEA i UNEP@50, biće 14. decembra 2021. Teme su ekosistemi, zagađenje plastikom, sistemi hrane, upravljanje životnom sredinom itd. Podgrupa Zapadnog Balkana pripremiće nekoliko ključnih preporuka iz subregionalne perspektive.

Da napomenemo da su međunarodne konsultacije za glavne grupe i zainteresovane strane (MGS) u pripremi UNEA 5.2 već održane 7-9. septembra 2021. godine, kao doprinos MGS-a Programu rada UNEP-a, UNEA 5.2, UNEP@50 i Stockholm+50 . Ključni zaključci uključuju poziv na novi međunarodni (globalni) ugovor za borbu protiv zagađenja plastikom, poziv na jačanje upravljanja zaštitom životne sredine i zakona, za vođenje jačeg upravljanja hemikalijama u svetu, poziv na popravljanje sistema hrane, poziv na obnavljanje odnosa između prirode i zdravlja, poziv državama članicama da nadograde Stokholmsku 1972. zaostavštinu (to je bio prvi put kada je civilnom društvu bilo dozvoljeno da se obrati plenarnoj sednici na međunarodnom sastanku na visokom nivou!).

Regionalni vebinar za izgradnju kapaciteta za zainteresovane strane pod nazivom „Kako sarađivati sa UNEP -om i UNEA -om“, koji realizuje Forum zainteresovanih strana, za Evropu kao region UNEP -a, biće održan 23. novembra 2021. godine.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija /UNEA 5.2, obnovljena sednica UNEA-5 biće organizovana od 28. februara do 2. marta 2022. godine; Posebno zasedanje Skupštine 3. – 4. marta 2022. biće posvećeno obeležavanju 50. godišnjice stvaranja Programa UN za životnu sredinu 1972. – UNEP@50.

20. oktobra 2021. održan je Stockholm+49 Summit.

Sastanak Stokholm+50, koji je sazvala Generalna skupština Ujedinjenih nacija, biće održan u Stokholmu u Švedskoj od 2. do 3. juna 2022. godine u znak sećanja na 50 godina od Konferencije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini 1972. godine .

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, kao organizacija akreditovana u UNEP -u, aktivno  učestvuje na gore navedenim sastancima i nastavlja svoje aktivnosti na globalnom nivou. 

Održan sastanak nacionalnog FEE Saveta i nacionalnog žirija za Plavu zastavu

Sastanak nacionalnog FEE saveta u Srbiji, koji ujedno predstavlja i nacionalni žiri za Plavu zastavu, održan je u IN hotelu, jednom od tri hotela sa Zelenim ključem. Sastanku su prisustvovali predstavnici institucija: Ministarstva zaduženog za životnu sredinu, Ministarstva zaduženog za obrazovanje, Ministarstva zaduženog za zdravlje, Ministarstva zaduženog za turizam, Privredne komore Srbije, Crvenog krsta Srbije – spasioci, Udruženja nautičara, Nacionalnog operatera FEE programa, predstavnici NVO.

Za program Plava zastava u 2019. godini stigla je prijava samo za Savsko jezero-Adu Ciganliju, jedino kupalište u Srbiji koje od 2012. godine učestvuje u programu. Kriterijumi su visoki, podeljeni u 4 osnovne grupe (obrazovanje i informisanje o životnoj sredini, kvalitet vode, upravljanje životnom sredinom, bezbednost i prateće usluge), a najteži za ispunjenje je kvalitet vode u skladu sa nacionalnim propisima i EU Direktivom o vodama za kupanje. Kupalište „Ada Ciganilja“ je uspešno ispunjavalo sve neophodne međunarodno propisane kritrijume i jasno postavilo visoke vrednosti sigurnosti kupača i brige o životnoj sredini kao svoje prioritete.

Eko-sertifikat Zeleni ključ imaju tri hotela: Radisson Collection Old Mill Belgrade, IN hotel i Hilton Belgrade.

U programu Eko-škole nalazi se 113 obrazovno-vaspitnih institucija iz svih krajeva Srbije, od predškolskih, osnovnih, srednjih i viših škola, do fakulteta, doma učenika srednjih škola i škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom učenika.

Nacionalni Konkurs za Mlade eko-reportere otvoren je do 1. marta 2019. godine. Najbolji radovi u formi članka, fotografije i videa, mladih ljudi od 11 do 25 godina, biće poslati na međunarodno takmičenje Mladih eko-reportera.

 

Sedmo podizanje Plave zastave na Adi Ciganliji, petak 15. jun 2018. godine, od 12.00 časova

Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević i direktor JP “Ada Ciganlija” Robert Đukić, podizanjem plave zastave sedmu godinu za redom, otvorili su 2018. kupališnu sezonu na Adi Ciganliji. Zastavu je uručila predsednica AOR Aleksandra Mladenović.

—————————————————————-

Program Plava zastava, koji se realizuje kroz eko-sertifikaciju plaža, marina i turističkih brodova za posmatranje prirodnih vrednosti, prisutan je u Srbiji od 2012. godine. Jedina plaža koja je usklađena sa strogim zahtevima programa je “Savsko jezero”, popularna Ada Ciganlija, koja je po sedmi put dobitnik ovog međunarodnog eko-sertifikata. U petak 15. juna 2018. godine, uz prisustvo visokih zvaničnika Grada Beograda i JP “Ada Ciganlija”, Plava zastava će ponovo biti podignuta na Adi Ciganliji, kao simbol brige upravljača za životnu sredinu i bezbednost posetilaca. Posebna pažnja u okviru programa poklanja se obrazovanju o životnoj sredini, podizanju svesti kupača i uopšte korisnika prostora plaže o potrebi očuvanja ne samo prostora koji se koristi za kupanje, nego i šireg okruženja, posebno ako postoje područja od značaja za zaštitu u neposrednoj blizini.

Plava zastava je eko-oznaka koja se dodeljuje na dobrovoljnoj osnovi i intelektualno je vlasništvo neprofitne organizacije Fondacija za obrazovanje o životnoj sredini (FEE – Foundation for Environmental Education). U svetu ima  više od 4500 plaža i marina sa Plavom zastavom, u preko 50 zemalja širom Evrope, Južne Afrike, Maroka, Tunisa, Novog Zelanda, Brazila, Kanade i Kariba. Plava zastava se bazira na održivom razvoju plaža i marina, koje svoju brigu za životnu sredinu demonstriraju prihvatajući i ispunjavajući stroge kriterijume za kvalitet vode, obrazovanje i informisanje, zaštitu životne sredine i bezbednost korisnika/posetilaca.

Koncept Plave zastave nastao je u Francuskoj. Godine 1985., francuske opštine na primorju dobile su priznanje Plavu zastavu za poštovanje kriterijuma za tretman otpadnih voda i kvalitet vode za kupanje. Evropska godina životne sredine bila je 1987., kada je Fondacija za obrazovanje o životnoj sredini u Evropi (FEEE) predstavila francuski koncept Evropskoj Komisiji. Od tada je program Plava zastava pokrenut kao godišnja aktivnosti zajednice. Pored kriterijuma koji se odnose na tretman otpadnih voda i kvalitet vode za kupanje, kriterijumi za dobijanje Plave zastave na evropskom nivou uključuju i druge oblasti upravljanja životnom sredinom, kao što su upravljanje otpadom i planiranje i zaštita obala. Marine su takođe uključene u program Plava zastava.

CILJEVI ODRŽIVOG RAZVOJA u aktivnostima AOR

Tim AOR će od 1.januara 2018. godine pratiti svoje aktivnosti po kategorijama CILJEVA ODRŽIVOG RAZVOJA – COR:

COR 1 – SVET BEZ SIROMAŠTVA
COR 2 – SVET BEZ GLADI
COR 3 – ZDRAVLJE I BLAGOSTANJE
COR 4- KVALITETNO OBRAZOVANJE
COR 5 – RODNA RAVNOPRAVNOST
COR 6 – ČISTA VODA I SANITARNI USLOVI
COR 7 – PRISTUPAČNA ENERGIJA IZ ČISTIH IZVORA
COR 8 – DOSTOJANSTVEN RAD I EKONOMSKI RAST
COR 9 – INDUSTRIJA, INOVACIJE I INFRASTRUKTURA
COR 10 – SMANJENJE NEJEDNAKOSTI
COR 11- ODRŽIVI GRADOVI I ZAJEDNICE
COR 12 – ODGOVORNA POTROŠNJA I PROIZVODNJA
COR 13 – OČUVANJE KLIME
COR 14 – OČUVANJE VODENOG SVETA
COR 15 – OČUVANJE ŽIVOTA NA ZEMLJI(ŠTU)
COR 16 – MIR, PRAVDA I SNAŽNE INSTITUCIJE
COR 17 – PARTNERSTVO ZA OSTVARIVANJE CORa

Istovremeno, pratićemo aktivnosti i po ostalim TEMATSKIM OBLASTIMA koje su u fokusu UN Environment:

VAZDUH
HEMIKALIJE I OTPAD
KLIMATSKE PROMENE
OBRAZOVANJE I USAVRŠAVANJE
UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM
ŠUME
ZELENA EKONOMIJA
EFIKASNOST KORIŠĆENJA RESURSA
VODA
ŽIVOTNA SREDINA POD LUPOM (PROCENA ŽIVOTNE SREDINE, INFORMACIJE I PODACI)

kako bi bliže identifikovali ključne aktivnosti AOR radi daljeg strateškog planiranja aktivnosti organizacije.

Potreba za ovakvom  kategorizacijom aktivnosti identifikovali smo nakon učešća na događajima u okviru UNEA3, novembra-decembra 2017. u Najrobiju, Kenija      (videti :

Ambasadori održivog razvoja na UNEA3 događajima u Najrobiju, Kenija

http://ambassadors-env.com/blog/2017/12/02/naucno-politicko-poslovni-forum-un-o-zivotnoj-sredini-u-okviru-priprema-za-skupstinu-programa-za-zivotnu-sredinu-ujedinjenih-nacija/ ,

http://ambassadors-env.com/blog/2017/12/03/sume-i-zivot-na-zemlji-u-fokusu-priprema-za-unea3/ )

 

Nacionalni žiri za program PLAVA ZASTAVA i Savet za FEE programe u Srbiji

Sastanak nacionalnog žirija za program Plava zastava  i Saveta za FEE programe u Srbiji održan je u prostorijama Turističke organizacije Srbije, 26. januara 2016. godine. Svrha sastanka je, prema pravilima ovog međunarodnog programa, da se evaluiraju pristigle prijave plaza i marina koje se kandiduju za Plavu zastavu u tekućoj godini. Odluka nacionalnog žirija dodatno se verifikuje od strane međunarodnog žirija za Plavu zastavu na sastanku u Kopenhagenu, ove godine 9. aprila, nakon kojeg se donose odluke na međunarodnom novou koje plaže i marine će 2016. godine poneti ovo prestižno priznanje. Program Plava zastava se implementira u Srbiji od 2012. godine. Plaža “Savsko jezero”, popularna Ada Ciganlija, je u tom periodu do sada četiri puta podizala Plavu zastavu, kao simbol brige za životnu sredinu i bezbednost posetilaca.  I ove godine je Grad Beograd kandidovao Adu Ciganliju, prijava je verifikovana od strane nacionalnog žirija i biće, nakon dobijanja kompletne dokumentacije,  predložena međunarodnom žiriju za dobijanje Plave zastave 2016. godine.

Članovi nacionalnog žirija su predstavnici ministarstva nadležnog za životnu sredinu, ministarstva turizma, organizacija civilnog društva, predstavnici lokalne zajednice, predstavnici spasilaca, eksperti iz oblasti obrazovanja, eksperti koji se bave nautikom. Na sastanku je dogovoreno i da se program proširi na marine, predlog je da se stupi u kontakt sa marinom u Apatinu i razmotre mogućnosti uključivanja u program, kao i da se razmotre mogućnosti uključivanja drugih postojećih plaza u Srbiji u program Plava zastava.

Inače, Plava zastava je eko-oznaka koja se dodeljuje na dobrovoljnoj osnovi i intelektualno je vlasništvo neprofitne organizacije Fondacija za obrazovanje za životnu sredinu (FEE). U svetu ima  više od 4000 plaža i marina sa Plavom zastavom, u preko 50 zemalja širom Evrope, Južne Afrike, Maroka, Tunisa, Novog Zelanda, Brazila, Kanade i Kariba. Plava zastava se bazira na održivom razvoju plaža i marina, koje moraju da slede stroge kriterijume za kvalitet vode, obrazovanje i informisanje, zaštitu životne sredine i bezbednost.

Koncept Plave zastave nastao je u Francuskoj. Godine 1985., francuske opštine na primorju dobile su priznanje Plavu zastavu za poštovanje kriterijuma za tretman otpadnih voda i kvalitet vode za kupanje. Evropska godina životne sredine bila je 1987., kada je Fondacija za obrazovanje o životnoj sredini u Evropi (FEEE) predstavila francuski koncept Evropskoj Komisiji. Od tada je program Plava zastava pokrenut kao godišnja aktivnosti zajednice. Pored kriterijuma koji se odnose na tretman otpadnih voda i kvalitet vode za kupanje, kriterijumi za dobijanje Plave zastave na evropskom nivou uključuju i druge oblasti upravljanja životnom sredinom, kao što su upravljanje otpadom i planiranje i zaštita obala. Marine su takođe uključene u program Plava zastava. Od 2001. godine FEEE je postala globalna organizacija i promenila je ime u FEE (Fondacija za obrazovanje za životnu sredinu). Od te godine su mnoge organizacije i institucije širom sveta iskazale interesovanje da se uključe u program Plava zastavali. Širenjem Programa, kriterijumi su postali strožiji i jedinstveniji. Od 2006. godine u upotrebi je međunarodni set kriterijuma, koji se koriste sa izvesnim varijacijama u određenim regionima, odražavajući specifične uslove životne sredine.

Na sastanku su članovi Saveta informisani i verifikovali  da u Programu Zeleni ključ u Srbiji sada imamo 2 hotela. Podržana je inicijativa da se revidira doprinos Eko-škola kod obnove statusa.

 

Programske inicijative

Programska inicijativa:  merenja sopstvenog učinka organizacije po pitanju životne sredine ( troškovi za papir i kancelarijski materijal, baterije, tonere, sredstva za čišćenje i dr. ).

_____________________________

Programska inicijativa: hemikalije, opasne supstance, potrošnja i uticaj na zdravlje – AOR, kao organizacija SAICM fokalna tačka, započela je u 2013. godini istraživanje koliko ova tematika interesuje donatore, odnosno organizacije civilnog društva.

AOR učestvije na 6.  UN regionalnom sastanku o hemikalijama SAICM, Poljska, februar 2018

Bezbedno upravljanje hemikalijama

Hemikalije: nisu svi proizvođači, uvoznici i distributeri proizvoda upoznati sa zakonskim obavezama i odgovornostima

Toksični pesticid globalno zabranjen posle (ne)očekivanog glasanja na UN sastanku o hemikalijama

Zajedničkim radom obezbeđujemo bezbedno upravljanje POPs hemikalijama

NIP za sprovođenje Stokholmske konvencije o dgotrajnim organskim zagađujućim supstancama: učešće

5. regionalni sastanak o strateškom upravljanju hemikalijama

______________________________________________________________________________________

Programska inicijativa: Učešće žena – AOR je organizacija u čijem vodjenju su žene u značajnoj većini. AOR, kao organizacija čija je predsednica član UN Mreže ministarki i liderki životne sredine, započela je u 2013. godini  pilot praćenje učešća žena u svojim projektima i aktivnostima.

______________________________________________________________________________________

Programske inicijative su posebno usmerene na multisektorsku i intersektorsku saradnju za ostvarivanje ciljeva:

  • organizovanje i sprovođenje eko-sertifikacije  u saradnji sa nadležnim državnim organima za izdavanje odgovarajućih uverenja u oblasti procena ispunjenosti medjunarodnih standarda i programa u vezi sa zivotnom sredinom i odrzivim razvojem;
  • dodelu odgovarajućih nagrada i priznanja za uspešna dostignuća u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine;
  • podsticanje i pomaganje onih aktivnosti i inicijativa koje su usmerene na očuvanje zivotne sredine i uređenje prostora, uštedu i racionalizaciju potrošnje svih vrsta energije, ekosistemske usluge i ukljucivanje zastite zivotne sredine u ostale sektorske politike;
  • afirmacija i zaštita temeljnih vrednosti, interesa i položaja odrzivog razvoja i zivotne sredine u društvu, kroz promociju humanih, stručnih, naučnih i umetničkih aspekata zastite zivotne sredine u svim oblastima struke

Aktivnosti za uključenje u FP7 projekte Evropske unije, razvoj programa “Univerzitet u prirodi” Univerziteta u Beogradu, kao i postavljanje medjunarodne eko-sertifikacije hotela i turističkih objekata “Zeleni ključ”, u 2012. i 2013. godini predstavljaju programske inicijative.