Da li će se zaustaviti zagađenje hemikalijama?
Peta međunarodna konferencija o upravljanju hemikalijama (ICCM5) održava se u Bonu, Nemačka, od 25. do 29. septembra 2023. Ima za cilj da na globalnom nivou postavi novi instrument za upravljanje hemikalijama i otpadom. Strateški pristup međunarodnom upravljanju hemikalijama (SAICM) potpisan je 2006. godine na prvoj sesiji Međunarodne konferencije o upravljanju hemikalijama. SAICM je jedinstvena globalna strategija za stvaranje sveta u kome se hemikalije više ne proizvode ili koriste na načine koji štete ljudskom zdravlju i životnoj sredini. Prethodio joj je nastavak četvrte sednice Međusedsijskog procesa za razmatranje strateškog pristupa međunarodnom upravljanju hemikalijama (SAICM) i dobrog upravljanja hemikalijama i otpadom nakon 2020. (IP4.3), koja se se održala od 23. do 24. septembra 2023.
“Ambasadori odrzivog razvoja i životne sredine” učestvuju na ovim skupovima, samostalno, kao organizacija akreditovana u UNEPu i Fokalna NVO SAICM organizacija u Srbiji, kao u timu IPEN-a. IPEN je pre svih ovih sastanaka, održao sastanak organizacija koje učestvuju u radu IPENa. Na sastanku takođe učestvuje NVO ALChem iz Srbije.
Na Konfereciji radno učestvuje i zvanična delegacija Srbije.
Poslednjeg dana Konferencije tekst koji ce biti usvojen se i dalje usaglasava.
Usvojeni dokumenti će se moći naći na ICCM5 web stranici i na SAICM web stranici
Photo by Oliver Baldes:
„Look Up!”
Panel 1: ,,Stepen cirkularnosti domaće privrede kao uslov za harmonizaciju sa EU” Panel 2: ,,eMOBILITY – put od budućnosti do stvarnosti”Panel 3: ,,Zelena gradnja kao sastavni deo održive budućnosti”Panel 4: „Obnovljivi izvori energije, realnost ili mit” Panel 1: „Otpad kao energent i resurs reciklažne industrije” Panel 2: ,,Zeleni vodonik kao gorivo budućnosti” Panel 3: ,,Istorijski otpad” Panel 4: ,,Energetska efikasnost”
Poziv na akciju za sutrašnjicu bez toksičnih hemikalija
Hitan poziv za usvajanje snažnog SAICM okvira za period posle 2020. godine (SAICM-Beyond -2020-Framework) kojim se osigurava bezbedno upravljanje hemikalijama i otpadom!
Poziv na delovanje možete potpisati ovde:
adDWW2dW–T_46_JiWjgg/viewform
Ambasadori održivog razvoja su podržali inicijativu!
Sve veća proizvodnja i korišćenje štetnih hemikalija, zagađenje i otpad prerasta u treću planetarnu krizu [1], pored već postojećih kriza uzrokovanih klimatskim promenama i ugrožavanjem biodiverziteta. Neophodno je hitno delovanje usmereno na rešavanje celokupnog životnog ciklusa hemikalija, uključujući i fazu otpada, čime bi se istovremeno rešavale i pretnje po ljudsko zdravlje i životnu sredinu koje polaze od enormne upotrebe hemikalija, preko lošeg upravljanja hemikalijama i otpadom, do sve veće proizvodnje i eksploatacije sirovina. Mi, dole potpisane organizacije, upućujemo zajednički hitan poziv vladama, industriji i drugim zainteresovanim stranama da rade na stvaranju budućnosti bez toksičnih hemikalija. Pozivamo ih da aktivno smanje svoj hemijski otisak i da prevencija,
smanjenje i dobro upravljanje hemikalijama i otpadom postanu prioritetno pitanje.
Količine hemikalija koje se trenutno koriste u industrijskim procesima, poljoprivredi i proizvodima za svakodnevnu upotrebu utiču na masovno izlaganje ljudi i ekosistema štetnim supstancama. Sveprisutna, prekomerna i često nekontrolisana upotreba hemikalija, njihovo nepravilno skladištenje i odlaganje, akcidentne situacije i generisanje velikih količina otpada uopšte, a posebno loše upravljanje otpadom, dovode do oslobađanja štetnih hemikalija u
životnu sredinu, lance ishrane i žive organizme. One zagađuju vazduh, zemljište i vodu, imaju štetno dejstvo na divlje životinje i uzrokuju gubitak biodiverziteta. Izloženost opasnim hemikalijama dovodi do reproduktivnih i neuroloških poremećaja, utiče na više generacija, a između ostalog dovode i do gubitka sredstava za život. Teret nesrazmerno pada na finansijski najugroženije, najranjivije i marginalizovane grupe, kao što su starosedelačke zajednice, stanovnike juga planete, radnike u industriji i poljoprivredi, žene i decu. Sve ovo čini upravljanje hemikalijama i otpadom sveobuhvatnim pitanjem.
Strateški pristup međunarodnom upravljanju hemikalijama (SAICM) i Deklaracija iz Dubaija, usvojeni 2006. godine na Prvoj međunarodnoj konferenciji o upravljanju hemikalijama (ICCM1), imali su za cilj postizanje dobrog upravljanja hemikalijama i otpadom tokom celokupnog životnog ciklusa do 2020. godine[2] . Danas, u 2022. godini, postoji još hitnija potreba za delovanjem. SAICM je identifikovao važna pitanja i stvorio višesektorsku platformu i proces sa više zainteresovanih strana za delovanje, koji uključuje vlade, civilno društvo, kompanije, univerzitete i naučnu zajednicu. Međutim, opšti cilj nije postignut, a ostvareni napredak je nedovoljan i uglavnom je ograničen na prikupljanje informacija, dok je preduzeto samo nekoliko konkretnih mera za smanjenje rizika. Štetni uticaji na zdravlje ljudi i životnu sredinu od eksploatacije sirovina, proizvodnje, upotrebe i odlaganja hemikalija i dalje postoje.
Vremena za gubljenje nema.
Potreban nam je sporazum za snažan SAICM okvir za period posle 2020. godine koji zahteva više od Deklaracije iz Dubaija o međunarodnom upravljanju hemikalijama[3] i obezbeđuje ambiciozno smanjenje i prevenciju štetnih hemikalija i otpada na globalnom nivou, a koji će doneti stvarne promene, uključujući primenu bezbednijih
alternativa. Naša vizija je svet u kome hemikalije i otpad više nemaju štetan efekat na zdravlje ljudi i životnu sredinu i gde svi ljudi žive u bezbednom i zdravom okruženju, bez pretnji za ekosisteme i buduće generacije od toksičnih hemikalija. Pozivamo sve zainteresovane strane da se posvete ovom cilju i povećaju svoj angažman, izražavajući konkretnu volju za smanjenjem zagađenja naše planete. Potreban nam je novi SAICM okvir za period posle 2020. godine koji će:
● Prepoznati i primeniti principe predostrožnosti i održivosti kao osnovne principe i obrazloženje svih mera. Pratiti hijerarhiju prevencije, eliminacije i minimizacije opasnih hemikalija.
● Uključiti mogućnost pokretanja obavezujućih elemenata upravljanja hemikalijama i otpadom u celokupnom životnom ciklusu, uključujući eksploataciju sirovina, proizvodnju, upotrebu i odlaganje hemikalija.
● Utvrditi ambiciozne ciljeve. Učiniti nacionalne akcione planove obavezujućima za sve zainteresovane strane na koje se SAICM odnosi, a naročito aktivnosti koje se odnose na implementaciju i monitoring. Uključiti konkretne aktivnosti za rešavanje pitanja koja izazivaju zabrinutost u SAICM nacionalnim akcionim planovima, kao i za samo
obrazovanje i mere podizanja svesti. Osigurati da se primenjuje grupni pristup regulisanja hemikalija sličnih hemijskih struktura u odgovarajućim akcionim planovima.
● Uspostaviti mehanizme za sprovođenje i izveštavanje o napretku, nezavisni monitoring i mehanizme za poštovanje propisa.
● Realizovati sprovođenje na svim nivoima (lokalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou) i osigurati ga kroz nacionalne akcione planove. SAICM okvir za period posle 2020. godine uskladiti sa drugim globalnim sporazumima, uključujući budući pravno obavezujući Sporazum o plastici[4] ili buduću međunarodnu regulativu o pesticidima[5].
● Obezbediti višesektorski karakter SAICM i učešće više zainteresovanih strana. Osigurati da se pregovarački proces odvija na način koji garantuje jednako i pravedno učešće svih zainteresovanih strana i nosilaca prava, kao i mogućnost uvođenja doprinosa, posebno civilnog društva.
● Obezbediti solidno, održivo i pouzdano finansiranje internalizacijom eksternih troškova, po principu zagađivač plaća. To bi se moglo postići koordinacijom poreza na hemikalije koji ubiru države u kojima se hemikalije proizvode[6], obezbeđujući i dajući prioritet podršci zemljama u razvoju. Organizacije civilnog društva, starosedelačke i naučne zajednice, uključujući naučne zajednice građana treba da imaju pravo na finansiranje. Treba istražiti i sprovesti dalje opcije za primenu principa zagađivač plaća.
● Osigurati da SAICM okvir za period posle 2020.godine rešava identifikovane nedostatke iz prethodnog okvira, posebno da se razvijaju rešenja za sva već identifikovana prioritetna pitanja koja izazivaju zabrinutost (eng. Issues of Concern-IoC) i da se shodno potrebama uključuju nova. Na aktuelnim prioritetnim pitanjima treba raditi sve do
rešavanja istih[7]. Ovo uključuje npr. globalnu zabranu veoma opasnih pesticida (eng.Highly Hazardous Pesticides-HHP) i njihovu zamenu agroekološkim sredstvima u skladu sa odlukom ICCM4, mere za smanjenje izloženosti ljudi i životne sredine hemikalijama koje remete rad endokrinog sistema (eng. Endocrine Disrupting Chemicals-EDC), kao i transparentnost i sledljivost informacija o hemikalijama u proizvodima.
● Osigurati globalno jednake nivoe bezbednosti svuda i za svakoga. Države moraju da obezbede zaštitu ljudi i životne sredine kroz zakone i propise kojima pozivaju proizvođače na odgovornost u celokupnom lancu snabdevanja i tokom celog životnog ciklusa. Ukloniti neetičke i neprihvatljive dvostruke standarde.
● Podržati pristup obavezujućem Globalnom minimalnom standardu o transparentnosti[8] kao prvom koraku za hemikalije u proizvodima i uvođenju obeležavanja u skladu sa smernicama UNEP SCP[9]. Ovim se može obezbediti
transparentnost i sledljivost, koje su, zajedno sa pravom na znanje, ključni zahtevi za bezbednu cirkularnu ekonomiju na globalnom nivou. Pored toga, ovim se pomaže u otklanjanju dvostrukih standarda pri prodaji proizvoda u zemljama sa manje ambicioznim zakonodavstvom o hemikalijama, čime se osigurava jednak nivo
bezbednosti svuda i za svakoga.
● Proceniti izloženost i rizik ljudi od opasnih hemikalija, u zavisnosti od područja stanovanja, zanimanja, socijalnog i ekonomskog statusa, starosti i pola. Uzeti u obzir da su deca posebno osetljiva na opasne hemikalije i da moraju biti zaštićena tako da ne pretrpe posledice zagađenja pre nego što se i rode.
● Osigurati bolju zaštitu žena od opasnih hemikalija, sprovođenjem rodno odgovornih politika, uvođenjem rodne ravnopravnosti i prikupljanjem podataka razvrstanih po polu. Prepoznati i podsticati lidersku ulogu žena u društvu, politici i nauci, kao i unutar SAICM okvira za period posle 2020. godine. Uzeti u obzir da su žene podložnije štetnim
hemikalijama od muškaraca i da imaju različite periode ranjivosti, npr. tokom trudnoće. Takođe su drugačije izložene toksičnim hemikalijama zbog svoje rodne uloge.
● Prepoznati principe i vrednosti univerzalnih ljudskih prava[10]. Podržati sve nosioce prava u skladu sa odgovarajućim međunarodnim odlukama i deklaracijama[11].
● Prepoznati principe Deklaracije iz Rija o životnoj sredini i razvoju i principe Agende 2030 kao osnovu.
● Prepoznati ulogu hemikalija i otpada u biodiverzitetu i klimatskim krizama i preduzeti mere za rešavanje ovih uticaja kroz smanjenu proizvodnju, upotrebu i odlaganje hemikalija, uz postepeno ukidanje štetnih supstanci i primenu bezbednijih hemikalija i alternativa koje nisu hemikalije.
[1] https://pubs.acs.org/doi/pdf/10.1021/acs.est.1c04158
[2] https://ipen.org/policy/chemical-safety-saicm
[3] http://www.saicm.org/About/Overview/tabid/5522/language/enUS/Default.aspx
[4] https://www.ciel.org/reports/convention-on-plastic-pollution-toward-a-new-global-agreement-to-addressplastic-pollution/
[5] Global Governance of Highly Hazardous Pesticides – A Proposal by PAN. (Version 3) SAICM/IP.2/INF.8
http://www.saicm.org/Portals/12/documents/meetings/IP2/IP_2_INF_8_PAN_Global_Governance_HHPs_f.pdf
[6] https://www.ciel.org/reports/chemicalstax/
[7]https://www.hej-support.org/saicm-needs-a-new-mechanism-for-action/
[8] https://www.globalchemicaltransparency.org/
[9] https://stgwedocs.unep.org/bitstream/handle/20.500.11822/22395/product_sust_info_2017.pdf?sequence=8&isAllowed=y
[10] See e.g. OHCHR | Special Rapporteur on toxics and human rights
[11]United Nations Declaration on the Rights of Indigenous Peoples, The Beijing Declaration and Platform for
Action, Resolutions of the International Labor Organization (ILO), Convention on the Rights of the Child
Initial Signatory:
• ALHem (Safer Chemicals Alternative)
• Armenian Women for Health and Healthy Environment
• Association de l’Education Environnementale. pour les Futures Générations
(AEEFG)
• Biodiversity and Biosafety Association of Kenya
• BUND – Friends of the Earth Germany
• Center for Environment Justice and Development
• Deutscher Naturschutzring
• Ecocity
• Environment and Social Development Organization
• European Environmental Bureau
• German NGO Forum on Environment and Development
• groundWork, Friends of the Earth South Africa
• Health and Environment Justice Support (HEJSupport)
• Journalists for Human Rights
• Nexus3 Foundation
• Pan African Vision for the Environment (PAVE)
• Pesticide Action Network (PAN) Africa
• Pesticide Action Network (PAN) Aotearoa New Zealand
• Pesticide Action Network (PAN) Asia Pacific
• Pesticide Action Network (PAN) International
• Pesticide Action Network (PAN) Germany
• Pesticide Action Network (PAN) United Kingdom
• Public Eye
• Red de Acción en Plaguicidas y sus Alternativas de América Latina (RAPAL) Latina
• Red de Acción en Plaguicidas y sus Alternativas de América Latina (RAPAL) Uruguay
• Swedish Society for Nature Conservation
• Toxics Link
• Women Engage for a Common Future
• World Future Council
• ZERO – ASTS
Globalna studija „Hemijska kontaminacija recikliranih plastičnih peleta“
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, kao IPEN učesnička organizacija, članica, učestvovali su u prikupljanju informacija i uzoraka recikliranog plastičnog peleta u Srbiji. Rezultati predstavljeni u globalnoj studiji „Hemijska kontaminacija recikliranih plastičnih peleta“ pokazali su da se u Srbiji koristi plastični pelet koji sadrži sve tri vrste ispitivanih toksičnih hemikalija i to 9 iz grupe bromovanih usporivača gorenja, 6 benzotriazol UV stabilizatora i bisfenol A (ukupno 15 od 18 detektovanih supstanci).
Globalna studija „Hemijska kontaminacija recikliranih plastičnih peleta“ urađena je sa ciljem da se povećaju količine dostupnih informacija o toksičnim hemikalijama koje se prenose plastičnim otpadom u reciklirane plastične pelete. Uzorci peleta koji je napravljen od recikliranog polietilena visoke gustine namenjene za upotrebu u novim proizvodima, dobijene su od 24 reciklažna postrojenja iz 23 zemlje. Analizom peleta utvrđeno je prisustvo 18 supstanci, koje predstavljaju tri vrste toksičnih hemikalija: 11 bromovanih usporivača gorenja, 6 benzotriazol UV stabilizatora i bisfenol A. Nijedan od uzoraka nije bio čist, bez ijedne ciljane hemikalije, a 21 uzorak je sadržao sve tri detektovane vrste hemikalija. Više od polovine uzoraka sadržalo je 11 ili više hemikalija, a 17 uzoraka je sadržalo pet ili više hemikalija koje ometaju rad endokrinog sistema.
Bromovani usporivači gorenja bili su prisutni u 22 uzorka, pri čemu je DecaBDE najčešće prisutna hemikalija, uprkos tome što je uvrštena na listu prema Stokholmskoj konvenciji za globalno eliminisanje 2017. godine, bez ikakvih izuzetaka za reciklažu. Bisfenol A se sve više eliminiše, u mnogim zemljama, zbog njegovog uticaja na zdravlje dece, ali je njegovo prisustvo detektovano u 22 uzorka. Svi uzorci peleta sadržali su UV stabilizator UV-326, za koji postoje indicije da može uticati na ekspresiju gena povezanu sa upalom i imunim odgovorima. Benzotriazol UV stabilizator UV-327 je klasifikovan kao supstanca za koju postoji velika zabrinutost u EU i otkriven je u 19 uzoraka. Zbog prisustva velikog broja toksičnih hemikalija u mnogim uzorcima, potrebno je dodatno uraditi istraživanje o potencijalnim kombinovanim efektima.
Prijavite se na novi onlajn kurs na srpskom: Obuka žena za bavljenje hemikalijama i otpadom na javnim površinama
U okviru IPEN onlajn programa ispitivanja uticaja toksičnih hemikalija na zdravlje žena, AOR je razvio kurs NEGOVANJE ŽENSKOG LIDERSTVA: Obuka žena za bavljenje hemikalijama i otpadom na javnim površinama, koga su postavili eksperti: Aleksandra Mladenović, Anđelka Mihajlov, Dragana Petrović i Hristina Stevanovic. IPEN je međunarodna mreža za eliminaciju zagađujućih materija – International Pollutants Elimination Network, u kojoj je AOR učesnička organizacija.
Kurs je predstavljen na srpskom jeziku (sa engleskim titlovima) i dostupan je od 16. novembra 2021.
Počnite da učite i prijavite se na kurs! Počnite prijavom na link:
https://ipen.teachable.com/p/women-and-chemicals-08-sr
Kurs je besplatan, sa 3 modula i kada završite ceo kurs imate opciju da sami odštampate svoj sertifikat (molimo ne tražite od IPEN-a i AOR-a da vam nakon toga pošaljeu sertifikat, jer to nećemo biti u mogućnosti; ukoliko vam uz sertifikat koji nam posaljete na uvid bude potrebna i prateća potvrda, AOR će vam je pripremiti).
Na kraju svakog kursa je anketa za povratne informacije na engleskom. Molimo vas da ovu anketu popunite kako biste nam pomogli dok osmišljavamo kurseve u budućnosti.
Saveti za podučavanje za kurseve za žene i hemikalije dostupni su ovde. Platforme koje najbolje funkcionišu su sledećim pregledačima: Chrome, Firefox, i Safari
Možete pogledati i druge kurseve iz ove serije, od kojih su većina na engleskom jeziku, ali i u kombinaciji sa drugim jezicima, kao što su španski, ruski, arapski….
Hemikalije i rodna ravnopravnost
Rezultat projekta: Prijavite se na novi onlajn kurs na srpskom: Obuka žena za bavljenje hemikalijama i otpadom na javnim površinama
IPEN je 2020. godine odlučio da kreira nekoliko predavanja- kurseva o IPEN-ovoj platformi za učenje o određenoj dogovorenoj temi, u okviru IPEN projekta za rodnu ravnopravnost i hemikalije. Na osnovu iskazane stručnosti, AOR je izabran da razvije i pripremi kurs „Podsticanje ženskog liderstva: obuka žena za bavljenje hemikalijama i otpadom u javnom okruženju“.
Odgovorna ishrana
U okviru projekta “Kao potrošač, budi deo promena!”, podržanog od strane C&A Fondacije u okviru globalne kampanje “Budi promena!”, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine izdali su publikaciju “Odgovorna ishrana”, autora Anđelke Mihajov i Ane Puđa.
Analiza predstavljena u ovoj publikaciji ima, pored predgovora, pet celina:
-uvodna razmatranja,
-saveti za odgovornu ishranu,
-nauka i istraživanja potkrepljuju savete za odgovornu ishranu (održivo korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene, upravljanje otpadom i hemikalijama, otisak – ono što je dobro za mene dobro je i za planetu, ciljevi održivog razvoja),
-pokazni primer: užina za vreme školskog odmora,
-zaključna razmatranja: imati više ne znači imati bolje.
Prikazana naučna saznanja korišćena su radi potkrepljivanja prikazane veze: ishrana – prirodni resursi -klimatske promene – otpad i hemikalije – ciljevi održivog razvoja.
U publikaciji su korišćeni primeri dobre prakse u okviru međunarodnog programa Eko-škole, koji se od 2012. godine realizuje u Srbiji. Trenutno je u programu 125 obrazovno-vaspitnih institucija, koje svojim aktivizmom doprinose očuvanju životne sredine i podstiču odgovorno ponašanje lokalnih zajednica prema resursima.
TOKSIČNE HEMIKALIJE IZ ELEKTRONSKOG OTPADA KONTAMINIRAJU DEČIJE IGRAČKE PUTEM RECIKLAŽE
Vašoj pažnji želimo da preporučimo studiju TOKSIČNA PUKOTINA: Recikliranje opasnog otpada u nove proizvode *( TOXIC LOOPHOLE: Recycling Hazardous Waste into New Products ) o najnovijim rezultatima istraživanja koje su sproveli IPEN , Arnika, ALHem i 17 drugih evropskih organizacija u cilju testiranja prisustva toksičnih hemikalija, konkretno usporivača gorenja octaBDE, decaBDE i HBCD u proizvodima (igračke, pribor za kosu, kuhinjski pribor) napravljenim od reciklirane plastike iz elektronskih uređaja. Ispitivanje pokazuje da proizvodi koji se nalaze na tržištu EU i okolnim zemljama (testirano je i 5 proizvoda iz Srbije) kontaminirani usporivačima gorenja.
Studija poziva na izmene u EU propisima (EU POPs regulation) u smislu uspostavljanja istih graničnih koncentracija od 10 ppm za PBDE u prozvodima napravljenim od izvorne (nereciklirane) i reciklirane plastike, kao i ukidanje izuzeća PentaBDE i OctaBDE za reciklažu od strane EU (i da podstakne i nekoliko drugih potpisnica da urade isto) kako bi se omogućila adekvatna implementacija Stokholmske konvencije. Pored toga, studija zagovara smanjenje granične koncentracije sa 1000 ppm na 50 ppm (kao što je utvrđena za PCB) kojima se otpad koji sadrži PBDE kategoriše kao opasan (POPs otpad) i tako onemogući toksična reciklaža. Sve reference na kojima se zasnivaju ovi zahtevi navedeni su takođe u izveštaju.
______________
*Pogledati prezentaciju u kojoj se navode “pukotine” u regulisanju koncepta cirkularne ekonomije : Prof Andjelka Mihajlov: “Koncept cirkularne ekonomije”
CILJEVI ODRŽIVOG RAZVOJA u aktivnostima AOR
Tim AOR će od 1.januara 2018. godine pratiti svoje aktivnosti po kategorijama CILJEVA ODRŽIVOG RAZVOJA – COR:
COR 1 – SVET BEZ SIROMAŠTVA
COR 2 – SVET BEZ GLADI
COR 3 – ZDRAVLJE I BLAGOSTANJE
COR 4- KVALITETNO OBRAZOVANJE
COR 5 – RODNA RAVNOPRAVNOST
COR 6 – ČISTA VODA I SANITARNI USLOVI
COR 7 – PRISTUPAČNA ENERGIJA IZ ČISTIH IZVORA
COR 8 – DOSTOJANSTVEN RAD I EKONOMSKI RAST
COR 9 – INDUSTRIJA, INOVACIJE I INFRASTRUKTURA
COR 10 – SMANJENJE NEJEDNAKOSTI
COR 11- ODRŽIVI GRADOVI I ZAJEDNICE
COR 12 – ODGOVORNA POTROŠNJA I PROIZVODNJA
COR 13 – OČUVANJE KLIME
COR 14 – OČUVANJE VODENOG SVETA
COR 15 – OČUVANJE ŽIVOTA NA ZEMLJI(ŠTU)
COR 16 – MIR, PRAVDA I SNAŽNE INSTITUCIJE
COR 17 – PARTNERSTVO ZA OSTVARIVANJE CORa
Istovremeno, pratićemo aktivnosti i po ostalim TEMATSKIM OBLASTIMA koje su u fokusu UN Environment:
VAZDUH
HEMIKALIJE I OTPAD
KLIMATSKE PROMENE
OBRAZOVANJE I USAVRŠAVANJE
UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM
ŠUME
ZELENA EKONOMIJA
EFIKASNOST KORIŠĆENJA RESURSA
VODA
ŽIVOTNA SREDINA POD LUPOM (PROCENA ŽIVOTNE SREDINE, INFORMACIJE I PODACI)
kako bi bliže identifikovali ključne aktivnosti AOR radi daljeg strateškog planiranja aktivnosti organizacije.
Potreba za ovakvom kategorizacijom aktivnosti identifikovali smo nakon učešća na događajima u okviru UNEA3, novembra-decembra 2017. u Najrobiju, Kenija (videti :
Ambasadori održivog razvoja na UNEA3 događajima u Najrobiju, Kenija
http://ambassadors-env.com/blog/2017/12/02/naucno-politicko-poslovni-forum-un-o-zivotnoj-sredini-u-okviru-priprema-za-skupstinu-programa-za-zivotnu-sredinu-ujedinjenih-nacija/ ,
http://ambassadors-env.com/blog/2017/12/03/sume-i-zivot-na-zemlji-u-fokusu-priprema-za-unea3/ )
Čak i kada se plavna voda povuče opasnost postoji: uputstvo za ponašanje za vreme i posle poplava
U danima kada je u Srbiji, BiH i Austriji (maj 2014. godine) vanredno stanje najvišeg stepena zbog poplava (neki od prizora iz Srbije), želimo da ukažemo na korisnu publikaciju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije – Služba za vanredne situacije :
Porodični priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama ( Da li znate kako da zaštitite
sebe i svoju porodicu od posledica vanrednih situacija? )
U Priručniku je nekoliko strana posvećenih poplavama. Posebno izdvajamo uputstvo za ponašanje za vreme i posle poplava.
UPUTSTVA ZA PONAŠANJE POSLE POPLAVA
- – Slušajte izveštaje na vestima o vodosnabdevanju, kao i da li je bezbedno piti vodu.
- – Izbegavajte plavnu vodu – ona može biti zagađena muljem, uljem, benizonom ili fekalnom kanalizacijom. Voda može takođe biti pod strujnim naponom od podzemnih kablova.
- – Izbegavajte vodu koja je u pokretu.
- – Budite pažljivi u oblastima sa koji se poplavna voda povukla, putevi su možda oštećeni i opasni.
- – Vratite se u svoje domove samo pošto nadležne službe proglase da je bezbedno.
- – Nemojte koristiti električne aparate pre provere.
- – Očistite i dezinfikujte sve površine.
- – Držite se dalje od zgrada koje su okružene plavnim vodama.
- – Budite pažljivi pri ulaženju u zgrade zbog skrivenih oštećenja koja su mogla da nastanu.
- – Osposobite oštećene septičke jame i druge kanalizacione sisteme što je ranije moguće – ukoliko su oštećeni mogu da postanu veliki zdravstveni rizik.
- – Očistite i dezinfikujte sve što je pokvašeno. Mulj koji ostaje posle poplavne vode može da sadrži kanalizacione otpatke i hemikalije.
- – ukoliko primetite uginule životinje obavestite nadležnu službu na telefonske brojeve 192 ili 1985.
Pogledajte i :
– UPUTSTVO ZA GRAĐANE POSLE POPLAVA
– KVALITET VODE ZA PIĆE IZ BEOGRADSKOG VODOVODA
– Uputstvo za postupanje otpadom nakon poplava
Učešće na UNEP sastancima u Najrobiju, februar 2013. godine
Predsednica organizacije učestvovala je, na poziv, na Forumu i sastanku “Mreže ministarki i liderki životne sredine” , koji je odžan 17. februara 2013. godine u sedištu UNEP-a u Najrobiju, Kenija. Prof dr Anđelka Mihajlov je predsedavala Panelom “Hemikalije i opasan otpad”, na kome se posebno istaklo učešće žena sa aspekta upotrebe proizvoda sa opasnim hemikalijama, kao i uticaj odredjenih hemikalija na zdravlje. Održan je i zajednički sastanak “Mreže ministarki i liderki životne sredine” sa “Mrežom liderki iz oblasti poljoprivrede” (19. februara, UNEP, Najrobi).
Predstavljajući organizaciju Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, koja je akreditovana organizacija u UNEP-u , A.Mihajlov je učestvovala i na sastanku Globalnog foruma glavnih grupa i zainteresovanih strana (Global Major Groups and Stakeholders Forum- GMGSF-14) , kao i na istorijkom sastanku UNEP Upravnog Saveta (the UNEP Governing Council- GC-27/GMEF), koji je ove godine bio Prvi univerzalni sastanak (16-22 februar, 2013, Najrobi, Kenija). Međunarodna saradnja se unapređuje učešćem na ovim sastancima.
Delegaciju Vlade Republike Srbije predvodio je Ambasador Srbije u Keniji gospodin Ivan Živković.
Delegati su usvojili 13 odluka, koje se odnose, izmedju ostalog na:
– Medjunarodnu naučno-stratešku Platformu o biodiverzitetu i ekosistemskim uslugama (IPBES);
– koordinaciju unutar UN sistema, uključujući i EMG;
– okeane;
– oblast održiva potrošnja i proizvodnja;
– zelena ekonomija u kontekstu održivog razvoja, održivi razvoj;
– ojačanja pravednosti, institucija i zakona;
– stanje životne sredine; i
– hemikalije i otpad (i).
Zaključci sa sastanaka se mogu pogledati na www.unep.org , a neki momenti sa učešća na sastancima u Galeriji slika.
Pre toga, organizacija je akreditovana i uzela je učešće na Rio+20 Konferenciji.
Naučni signali
Ambasadorka osvojila drugo mesto na konkursu za zelenu ideju
Usvojen je Program promocije nauke
:::::::: Stavovi i vesti:
U noći istraživača: jedan na jedan sa naučnikom
AOR među institucijama u Nacionalnom metaregistru za informacije o životnoj sredini
EurAsia 2014: Istraživački tim AOR na konferenciji u Istanbulu
Scientific signals No 4: Evaluacija dugoročnih uticaja termoelektrana koje koriste lignit na životnu sredinu
Održive deponije i upravljanje otpadom
Procena uticaja na životnu sredinu i socijalna procena uticaja, značenje i okvir
Istraživački rezultati predstavljeni na međunarodnoj konferenciji ICEEM/07, septembar 2013. godine, Beč (oblasti: otpad i vode)
Rangiranje univerziteta 2013. godine
RECIKLAŽNE TEHNOLOGIJE I ODRŽIVI RAZVOJ
Studijsko putovanje u vezi zaštite od poplava
Bezbedne hemikalije i proizvodi – prioritet posle 2015. godine
Održivo korišćenje prirodnih resursa
________________________________
Naučni signali No 3: Nauka o životnoj sredini u totalu
Nataša Žugić-Drakulic, članica AOR, ENV.net Nacionalni koordinator, koautor je rada:
Using diatoms to monitor stream biological integrity in Eastern Canada: An overview of 10 years of index development and ongoing challenges
objavljenog u respektivnom naučnom časopisu Science of the Total Environment.
Više o radu: http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0048969713005263
________________________________
Naučni signali br 2: Uvažavanja
Hristina Stevanović Čarapina, Predsednica Saveta AOR
- Član Naučnog odbora konferencije: INTERNATIONAL SCIENCE CONFERENCE “REPORTING FOR SUSTAINABILITY”, 7– 10 Maj, 2013, Hotel Mediteran, BEČIĆI, Crna Gora
Anđelka Mihajlov, Predsednica AOR
- Član međunarodnog naučnog saveta konferencije : Sardinia 2013 – 14th International Waste Management and Landfill Symposium, Forte Village – S.Margherita de Pula, Italija, 30.09-4.10 2013
- Član Naučnog odbora konferencije:First Regional Conference on Environmental Impact Assessment, Zadar, Hrvatska, 18-21 Septembar 2013
- Član Naučnog odbora konferencije: EUROASIA WASTE MANAGEMENT SYMPOSIUM, 28-30 April 2014, Istanbul Turska
___________________________________
Naučni signali br 1:
Programi upravljanja ribarskim područjem se donose da bi se poštovali
Zaštita životne sredine u zaštićenim prirodnim dobrima mora biti uskladjena i harmonizovana sa Programom upravljanja ribarskim područjem koje se u tom zastićenom dobru nalazi. Ukazujemo na naučne signale posledica nepridržavanja Programa upravljanja ribarskim područjem u zastićenom Predelu izuzetnih odlika “Klisuri reke Gradac”.
Naučni signali ukazuju na potpunu promenu populacione strukture autohtone linije dunavske potočne pastrmke, a posebno uzrasne strukture, sa nepovratnim onečišćenjem njenog genofonda neovlašćenim uvodjenjem matičnih primeraka potočne pastrmke atlantske linije iz ribnjaka O ovome postoji naučno saopštenje dato 2010. godine u Yellowstone-u na Wild Trout Symposium X – “Conserving Wild Trout”, Proceedings, pp.354
