U vremenu čini se globalnih previranja i pada u podršci zaštiti prirode i pitanjima od značaja za zaštitu životne sredine i klimatske promene od strane donosilaca odluka, sve više se čuje glas onih koji smatraju da je zaštita prirode prepreka za ekonomski napredak. Na nivou Evropske unije, evidentan je pad u podršci u odnosu na prethodni sastav Komisije. Regulativa o zaštiti prirode se smatra preprekom za ekonomski napredak. Veliki je procenat dezinformacija i nedostatka deljenja ispravnih informacija. NGO koje se bave zaštitom životne sredine i zaštitom prirode stavljene su u poziciju da se bore za opstanak postojećih zakonskih akata, pre nego da pokreću nova zagovaranja za nove regulative. Sadašnjost se bazira na postignutim rezultatima u prethodnih 5 godina, pre nego u pokretanju novih inicijativa. U praksi se sreće „konzervativna politika protiv prirode“. Zakon o prilagođavanju na klimatske promene u narednom periodu za NGO neće biti fokus, jer bi to bilo skretanje na druge teme u odnosu na zaštitu prirode, iako je Evropska komisija zainteresovana za taj zakon. Ipak još uvek situacija u EU nije dramatična kao u USA, još uvek ima Evro-parlamentaraca koji su posvećeni pitanjima zaštite životne sredine. Međutim, politika većinske partije u Evro-parlamentu ne ide u prilog naporima NGO koje se bave životnom sredinom i zaštitom prirode, što može dovesti do velikih rascepa između dodatnih potreba i realnih mogućnosti.
Potencijalni problem je u najavljenim revidiranim listama u okviru Direktive o stanistima i Direktive o pticama, jer se očekuje da se vrati korak unazad, da se mnogim vrstama umanji stepen zaštite, ili u potpunosti ukloni. Zbog toga se „branioci prirode“ pozivaju na Kunming-Montreal Globalni okvir za biodiverzitet i globalne ciljeve za koje se očekuje da budu ispunjeni na nacionalnim i lokalnim nivoima.
I u zemljama članicama EU oseća se veliki pad političke podrške zaštiti prirode i nevladinim organizacijama koje se bave ovim pitanjima. To dodatno umanjuje očekivanja zemalja u procesu pridruživanja, da će dobiti podršku EU u borbi protiv štetnih projekata po prirodu i stanovništvo u tim zemljama. U potrazi za održivim rešenjem, pojavljuje se potencijalni model fokusiranja na običnog građanina i njegove potrebe i interese, u skladu sa prirodom i unapređenjem životne sredine, što je već počelo da dobija pristalice u zemljama gde se stanovništvo susreće sa političkom krizom.
Kako izgleda borba za pravdu u EU? Čak i za pravdu za prirodu? NGO koje su više ekspertske organizacije sa velikim znanjem o temi koju brane, udružuju se i počinju kampanju zagovaranja, isključivo bazirano na zakonskoj regulativi i naučnim rezultatima istraživanja. Koriste se različiti modeli i alati, u granicama pravne borbe i postojeće/dostupne regulative. Sve više napuštaju agresivnu borbu, svađu, agresivne pritiske. Okreću se miroljubivim rešenjima. Jer NGO je sama po sebi miroljubiva zajednica i mora ostati drugačija od „agresivnih“ politika, ne treba da odstupi od svojih uverenja i metoda. I opet se dolazi do okretanja stanovništvu, mladima, poslovnom sektoru (preduzetnici, firme, proizvodnja i usluge…). Ideja je pridobiti običan narod i posebno mlade na svoju stranu u borbi za ispravno, a onda krenuti u „napad“.
I još nešto, ne možemo pobediti u svemu, svesna je NGO zajednica iz EU. Oni pozivaju na kompromise. Pokušajmo da čujemo druge i čak u njihovom „protiv“ nađemo snagu za sebe i svoju borbu. Iskoristimo njihovu agresiju i preokrenimo je u našu pobedu, za pravdu, za prirodu, za životnu sredinu. Fokus treba da bude na rešenjima iz prirode, postanimo kompetitivno jači razvijajući posebne veštine, koje suprotna strana ne može, jer ne razume značaj borbe. I u tome su možda snaga i moć. Koristimo naše prednosti da želimo nešto normalno i pozitivno u postizanju naših ciljeva. Generalno su ekonomski razvoj i zaštita prirode iznuđeno suprotstavljeni i na EU nivou, a ne mora tako.
Prethodne dve godine vođeno je veliko zagovaranje NGO za Zakon o obnovi prirode. Usvojen je i u procesu je priprema podzakonskih akata. Srbija je uključena u neke aktivnosti, ali nije deo ekspertskog tima. Radi se na izradama planova implementacije u zemljama članicama EU. Ali primena mora odmah da počne, uz komunikaciju sa zainteresovanim stranama i saradnju međusobno i sa drugim organizacijama i institucijama.
Što se tiče praćenja i otpornosti zemljišta, u EK postoji grupa za zemljište. EU je 2023. predložila novi Zakon o monitoringu zemljišta, gde je u fokusu zdravlje zemljišta. U skladu sa njim, cilj je „zdravo zemljište do 2050. godine“. Na EU nivou definišu se kriterijumi šta znači „zdravo zemljište“. Prate se primena i sertifikacija. Uspostavlja se održivo upravljanje, prati se zagađenje usled antropogenog uticaja i izveštava se o postignutom.
Finansiranje biodiverziteta. Za postizanje ciljeva Strategije biodiverziteta 2030., prema višegodišnjem finansijskom okviru, 19 milijardi nedostaje za finansiranje biodiverziteta. Uglavnom se preko Life projekata finansira biodiverzitet, ali je znatno redukovan fond i ide se ka daljem ukidanju. Moraju se EC poslati primeri dobre prakse Life programa, da bi se sprečilo ukidanje programa. Očekuje se dobijanje sredstava preko Nature restoration regulation. Biodiverzitet nije u prioritetima EU. 20% EU budgeta u narednih 27 godina mora da se smanji zbog Kovid i post-kovid troškova. Za pripremu sledećeg budgeta, moraće da se konsultuju EU parlament, članice EU i zainteresovane strane. EEB se zalaže da se formira „fond za prirodu“ u sledećem budgetskom periodu. Takođe se razmatraju mogućnosti i dobiti od otvaranja „Tržišta prirode“ koji će uključiti farmere, proizvođače hrane i osiguravajuće kuće.

April 2025.