Bezbednost vodosnabdevanja je od strateškog značaja svake države, a posebno malih lokalnih zajednica, gde je potrebno uložiti dodatni napor kako bi se obezbedilo bezbedno vodosnabdevanje i odgovarajući sanitarni uslovi. Osim potrebe za velikim infrastrukturnim intervencijama, potrebno je uticati i na razvoj svesti lokalnog stanovništva o bezbednom vodosnabdevanju, načinima očuvanja vode kao resursa potrebnog za sve životne funkcije i aktivnosti i načinima unapređivanja postojećeg stanja kako bi se voda sačuvala i za buduća pokolenja.
Prvi korak je razumevanje gde se problemi javljaju u sistemu. Metodologija planiranja sigurnosti prilagođena je kapacitetima manjih zajednica. Ova pojednostavljena metodologija naziva se „Zbirka planiranja sigurnosti vode i sanitacija“ (VSSP). VSSP metodologija uključuje 10 praktičnih koraka za uključivanje lokalnih donosilaca odluka kao i mladih u mapiranje rizika i izvora zagađenja, pri traganju za pristupačnim rešenjima. Ova metodologija se koristi prilikom obuke lokalnih aktera, ispitivanja izvora vode za piće i mapiranja izvora zagađenja.
Smernice za izradu Plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije u ruralnim zajednicama je pripremljen na srpskom jeziku, u okviru projekta koji je podržan od strane Federalnog ministarstva zaduženog za životnu sredinu Savezne Republike Nemačke, Evropske unije, a kojim rukovodi međunarodna organizacija „Žene angažovane za zajedničku budućnost“ . Pored Ambasadora održivog razvoja i životne sredine iz Srbije, u projekat su uključene i organizacije civilnog društva iz Severne Makedonije, Albanije, Rumunije.
„Zbirka planiranja sigurnosti vode i sanitacija“ sastoji se iz tri dela. Deo A daje smernice kako izraditi plan za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije, Deo B pruža osnovne informacije za razvoj plana za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije i Deo C daje predloge na koji način se škole kao obrazovno-vaspitne institucije mogu uključiti.

Poseban deo kompendijuma koji se odnosi na planiranje bezbednosti vode i sanitacije pripremljen je 2021. godine pod nazivom: „Kako smanjiti i sprečiti širenje infektivnih bolesti u školama“.  Sastoji se iz smernica za održavanje higijene učenika, prosvetnih radnika i roditelja i staratelja, kao odgovor na pojavu, između ostalog, sars-cov2 virusa, ali i za unapređenje higijenskih uslova pre svega škola u kojima je veliki protok učenik.