U periodu neposredno pred održavanje Generalne skupštine UN u Njujorku, održan je Samit o Ciljevima održivog razvoja, 18. i 19. septembra 2023. godine. Pred Samit, tokom vikenda 16. i 17. septembra, održan je „Vikend akcija“, kao prilika da se različite zainteresovane strane, predstavnici UN i država članica sastanu u sedištu Ujedinjenih nacija  i iznesu specifične obaveze i doprinose za pokretanje transformacije Ciljeva održivog razvoja od sada do 2030. godine.

Aktivnosti su bile podeljene na dva dana: „Dan mobilizacije“ 16.09. i Dan ubrzanja 17.09. Tokom Dan mobilizacije zainteresovane strane različitih sektora su imale priliku da se okupe u sedištu Ujedinjenih nacija i mobilišu za ambiciozni Samit Ciljeva održivog razvoja i Sedmicu na visokom nivou Generalne skupštine UN. „Dan ubrzanja“ bio je usredsređen na inicijative UN visokog uticaja.

Civilno društvo, privatni sektor, mladi, naučnici, lokalne i regionalne vlade, feministkinje i drugi akteri imaju ključnu ulogu u implementaciji Ciljeva održivog razvoja. Njihovo učešće, doprinosi i katalitička mobilizacija su od suštinskog značaja tokom postizanja Ciljeva održivog razvoja.

Predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, Aleksandra Mladenović, prisustvovala je aktivnostima kao predstavnica organizacije koja ima ECOSOC konsultativni status i kao jedna od predstavnica Ženske glavne grupe u UN.

Fokus Samita o Ciljevima održivog razvoja bio je na ispunjenosti Ciljeva. Prema zvaničnim podacima, na globalnom nivou svega 15% ciljeva je do sada ispunjeno, a nalazimo se na pola puta do zadatog vremenskog roka (2015-2030). Očigledno je da, urpskos čestom retoričkom veličanju značaja Ciljeva održivog razvoja, ne postoji jaka politička volja da se Ciljevi ispune, posebno velikih svetskih sila, koje se „kriju“ iza uspeha manjih zemalja, kojima je stalo, jer se Ciljevi direktno odnose na njihov napredak, kao što je smanjenje siromaštva, nestanak gladi, pristup čistoj vodi i rešavanju problema klimatskih promena. Sve više se čuje potreba za promenom globalne „finansijske arhitekture“, imajući u vidu da zemlje u razvoju sve više stagniraju, pogođene velikim dugovima, koji često iznose više nego što su ulaganja u ključne oblasti, kao što su obrazovanje, ili zdravstvo u tim zemljama. Svoj glas podigli su i mladi, jer počunju da shvataju da im odrasli stavljaju „vruć krompir“ u ruke, pod izgovorom da je budućnost njihova, već unapred upropašćena sadašnjošću. Mladi su jasno stavili do znanja da bez definisanih finansijskih sredstava za Ciljeve održivog razvoja pojedinačno, malo šta, ili ništa, neće moći da se uradi u pogledu njihog ispunjenja. Više na linku: https://www.un.org/en/conferences/SDGSummit2023/SDG-Action-Weekend

U okviru aktivnosti zainteresovanih strana, bilo je i dvodnevno zasedanje „Globalne skupštine ljudi“, gde su se okupili aktivisti iz 145 zemalja i poslali Deklaraciju zahtevajući od donosilaca odluka hitne aktivnosti na polju ekonomske i finansijske pravde, klimatskih promena i životne sredine, socijalne pravde i ravnopravnosti polova, zaštite civilnog društva i ljudskih prava. Više na linku: https://www.peoplesassembly.global/en/

I na kraju, ali ne manje važan, održan je Samit o Ciljevima održivog razvoja, koji ima jednu političku Deklaraciju, pokrivajući različite i komplementarne funkcije obe sesije foruma pod pokroviteljstvom Generalne skupštine – Samit i foruma pod okriljem Ekonomskog i socijalnog saveta (ECOSOC). Čini se da su ova Deklaracija, kao i sam Samit, postali samo zadovoljavajuća forma i „prva pratilja“ glavnog događaja u Ujedinjenim nacijama, a to je Generalna skupština. Više o Samitu Ciljeva održivog razvoja: https://www.un.org/en/conferences/SDGSummit2023/political-declaration