Privredna komora Srbije, dana 18.10.2018. godine, organizovala je okrugli sto na temu ‘’Reciklaža i upravljanje tekstilnim otpadom u Republici Srbiji’’. Cilj okruglog stola je da na najbolji mogući način predoči sve potencijale tekstilnog otpada, buduće planove nadležnih institucija, kao i da na jednom mestu okupi sve značajne aktere koji se bave ovom tematikom.

Pored uvodne reči predstavnice PKS – Privredne komore Beograda i organizatora okruglog stola na pomenutu temu, gđice. Jelene Plavanski, skup je otvorio pomoćnik ministra zaštite životne sredine g. Filip Abramović, koji je u kratkim crtama predstavio Nacionalni plan o prevenciji otpada, veću potencijalnu mogućnost iskorišćenja tekstilnog otpada kao i to kako podstaći privredne subjekte da doprinesu smanjenju i boljem generisanju tekstilnog otpada.

Takođe, od izuzetnog značaja je razvijanje bolje sakupljačke mreže, na teritoriji kako grada Beograda, tako i lokalnih samouprava, istakao je g. Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Trenutno na teritoriji grada Beograda, prema podacima JKP ‘’Gradska čistoća’’ Beograd, postavljeno 34 kontejnera za mobilno generisanje tekstilnog otpada. U 2017. godini sakupjleno je 70.000Kg tekstilnog otpada, dok u 2018. godini za sada, sakupljeno je 45.000Kg otpada tekstilnog morfološkog sastava, podaci su koje je predstavio g. Milan Petrić, zamenik direktora JKP ‘’Gradska čistoća’’ Beograd. Kontejneri se redovno prazne, jedanput nedeljno i imamo izuztnu disciplinovanost građana pri odlaganju ove vrste otpada, što je od izuzetne važnosti, istakao je g. Petrić.

Disciplinovanost građana i edukacija o pomenutoj tematici od izrazite važnosti su iz razloga što je dovoljno da jedna prosečna najlonska folija koja je sastavljena od različitih vrsta polimera, dospe u proces reciklaže i izmeni sastav granulata, odnosno proizvoda dobijenog reciklažom i da stvori ogormnu materijalnu štetu. To se u daljem procesu rezonuje negativnom poslovanju kompanije koja se bavi reciklažom i time svaki građanin može doprineti svojim trenutkom neodgovornosti defekt razmera na državnom nivou. 95% tekstilnog otpada može se reciklirati i izvesti u inostranstvo, čime bi se doprinelo poboljšanju ekonomske situacije u državi, ali za to su neophodna ulaganja u tehnologije i izgradnju reciklažnih postrojenja. Procenjuje se da je određeni odevni predmet 3,3 godine u opticaju, i da nakon tokga postaje otpad. 200kg tekstila, poseduje svako domaćinstvo u Beogradu, a 5kg tekstilnog otpada odložio je svaki migrant koji je prošao kroz Republiku Srbiju.

Gospodin MIlorad Veljković, predstavnik Privredne komore Srbije istakao je pogrešnu kategorizaciju tekstilnog otpada, odnosno da tekstilni otpad je zapravo opasan otpad. Ogrman broj odevnih predmeta koji se uvoze, najviše iz Kine, sastavljen je od veštačih materijala sa visokim procentom polimernog sastava koji je kancerogen i obojen bojama koje mogu biti toksične po ljudsko zdravlje. Normativna regulativa o uvozu postoji, međutim kontrola proizvoda koji se uvoze ne vrši se na adekvatan način. Takođe, zbog velikog razvoja tekstilne industrije i ogromne potrebe pamuka, došlo je do uzgajanje GMO pamuka, koji takođe u dužem periodu izloženosti koži, može izazvati negativne posledice po ljudsko zdravlje.

Rešenja postoje. Neophodno je unaprediti na viši nivo svest građana kroz edukaciju i podstaći veća ulaganja države u projekte upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Svaki pojedinac, može doprineti na svoj način boljem sutra, čistijoj i uređenijoj državi. Privredna komora Srbje nastaviće sa daljim aktivnostima vezanim za problem tekstilnog otpada u Republici Srbiji, gde se očekuje donošenje operativnih mera koje će doprineti rešavanju ove problematike.

Izveštaj sa skupa pripremio:

Nikola Novaković
Master inženjer zaštite životne sredine