U okviru Beogradske nedelje mode, od 2018. godine održava se Dan održive mode, u kome su u okviru Okruglog stola predstavljene inicijative za unapređenje javnih politika u oblasti cirkularne ekonomije, studija slučaja „održiva moda“

„Tekstilna industrija“ u Srbiji predstavlja 10% ukupnog izvoza, vrednosti oko 1,5 milijardi dolara, oko 1 milijarda samo tekstil, bez kože i obuće. Od pre dve godine beleži se suficit. Posle 2000. godine je zamrla tekstilna industrija (zbog toga su stavljeni na početku znaci navoda na „tekstilna industrija“, koja se danas obeležava više kao „modna industrija“ u Srbiji. Tekstilna industrija u Srbiji ne postoji, postoji MODNA industrija, koja je konkurentnija. Nova industrijska strategija mora da podrazumeva i modnu industriju.
Posle 2005. godine otvaraju se izvozne mogućnosti. Investicije u ovoj oblasti dolaze iz Turske, za proizvodnju proizvoda široke potrošnje, Italije, za proizvodnju čarapa (Srbija je druga u svetu po proizvodnji čarapa). Takozvani „tehnički tekstil“ odnosi se na tekstil koji se koristi za proizvodnju sedišta i presvlaka. Od tog perioda polako počinju da se razvijaju porodične firme, a giganti fabrike konfekcije kao što su bili „Prvi maj“ Pirot, „Beko“, „Kluz“, „Rudnik“ propadaju. Pozicioniraju se „Mona“ i slične male firme. Privredna komora Srbije domaćim firmama pomaže u pozicioniranju na domaćem i regionalnom nivou. Cilj je da se ide na sajmove, predstave roba i usluge i pruži podrška na plasiranju u regionu i šire. Radi se da se smanje porezi i doprinosi.
Veliki problem u tekstilnoj ili modnoj industriji predstavlja tekstilni otpad. Velike količine kroz gotove proivode dolaze iz dalekoistočnih zemalja, završavaju na deponijama, ilegalno, jer od 2016. godine je zabranjeno odlaganje tekstilnog otpada na deponijama. Inicijativa da se postave kontejner zvona je propala u Beogradu, jer su Romi obijali i uzimali materijal, oštećujući kontejnere. Dodatni problem je što ne postoje reciklažni centri i nema odlaganja tekstila koje je sistemsko i organizovano. U Vojvodini se planira otvaranje reciklažnog centra, gde bi tekstilni otpad postao sirovina i dobio novu vrednost.
U okviru Ministarstva zaštite životne sredine postoji „Grupa za cirkularnu i zelenu ekonomiju“. U okviru PLAC projekta, u saradnji sa UNDP, urađena je ex-ante analiza efekata za potrebe izrade dokumenata javnih politika, vezano za cirkularnu ekonomiju. Javno predstavljanje dokumenta je 6. novembra. Program cirkularne ekonomije sa Akcionim planom će se raditi od 2020. godine. Izrađen je dokument Platforma za cirkularnu ekonomiju sa planom puta za sprovodjenje, sa preporukama kako uvesti CE u Srbiju. U tom kontekstu, EU je donela niz dokumenata iz cirkularne ekonomije i otpada, a Srbija prati i prilagođava svoju regulativu sa EU. Tekstilni otpad će biti razmatran kao resurs, i to potrošački i industrijski tekstilni otpad sa upotrebnom vrednošću. Npr. Adidas brend proizvodi liniju patika od plastike iz okeana, tj. od materijala koji će moći lako da se reciklira. H&M i druge neke velike tekstilne kuće obavezale se da će do 2030. povećati procenat RECIKLIRANE plastike u svojim proizvodima.
Količina tekstilnog otpada u Srbiji je na godišnjem nivou oko 500 t mesečno. Nema sistemskog rešenja za podizanje infrastrukture, čak ni javna preduzeća komunalnog karaktera. Postoji Nacionalna platforma za ponovnu upotrebu tekstila. Prilika za privatni sektor da se uključi u upravljanje i procesuiranje otpada od tekstila. Jedno od rešenja je da se iz Fonda za životnu sredinu povuku sredstva za neophodno finansiranje reciklaže tekstila.
(U Malom Zvorniku investitor izgradio sistem za prečišćavanje otpadnih voda u tekstilnoj industriji).
Srbija zadržala svoje brendove, a druge zemlje su izgubile ulaskom u EU. Pronaći načine kako da se domaći brendovi zaštite.
Kompanija Henkel, ima odgovorno poslovanje i svoju Strategiju održivosti do 2030. Nastali privatizacijom Merime, rade na ostvarivanju SDG, dobili sertifikat za EE 2012., Led gold sertifikat liderstvo u energetski održivom dizajnu, koristili građevinski otpad za izgradnju nove fabrike. U Kruševcu u Henkel fabrici postoji sistem zatvoren za vodu koja se prečišćava, samo se kanalizaciona voda odvodi.
Danas žene kupuju 60% više odeće. Modna industrija u poglavlju 20, pokušava se da se modna industrija ubaci u ovo poglavlje.
Proizvodnje tekstilnih materijala nema u Srbiji, samo na jednom mestu uvozi se pamučno predivo.
Iznajmljivanje odeće, popravka oštećene odeće, ponovna upotreba odeće – „cirkularna“ rešenja za smanjenje tekstilnog otpada.
Oko 19 mil. tona tekstila se uveze u Srbiju, oko 0,30% su sirovine, sve ostalo je odeća. Uglavnom su proizvodi „brze mode“, koje se posle malog broja pranja raspadne. Da li nam je to potrebno? Problem u reciklaži je i sastav, zbog sastava ne može da se reciklira svaki materijal.
Jedina firma koja se bavi reciklažom tekstila u Srbiji pravi industrijske krpe, oko 5000 tona mesečno, ali mogu da recikliraju samo pamučni otpad. Industrijski škart se reciklira za potrebe izolacije i sličnih proizvoda u drugim industrijama.